BIBLIOTEKA PRAKTINIH KNJIGA

UrednikDragan Paripovi

BRZO UENJEBoban Stojanov

BEOGRAD2014.

Kako sam zavrio fakultet koji ne volim

Naslov:BRZO UENJE

Kako sam zavrio fakultet koji ne volim

Copyright Boban Stojanov

Izdava: Babun

Lektura i korektura:Sinia Pua

Ilustracije: Vasilije Mini

tampa:Bubanj tampa, Beograd

Prvo Babunovo izdanjeTira: 500

Beograd 2014.

ISBN 978-86-83737-84-0

Vetar rui gnezdo,u potrazi za novom slamkomptica leti sama.

Sadraj

Zahvalnica ....................................................................... 9Predgovor ........................................................................ 11Dragi itaoe ...................................................................13Poglavlje I Graa mozga ...............................................17Poglavlje II Modani talasi ......................................... 25Poglavlje III Tekoe pri uenju .................................. 31Poglavlje IV Nivoi uenja ............................................ 47

Nesvesno neznanje ............................................................ 49Svesno neznanje ................................................................. 50Svesno znanje ...................................................................... 51Nesvesno znanje ..................................................................52

Poglavlje V Naini uenja ............................................ 55Poglavlje VI Stilovi uenja ........................................... 61Poglavlje VII Tekoe kod itanja ...............................67

Tekst kao primer ................................................................ 72Pogreni i ispravni naini itanja .......................................74Tekst sa podvuenim kljunim reima ..............................75

Poglavlje VIII Kljune rei .......................................... 81Koje rei su konkretno kljune? ........................................ 86

Poglavlje IX Pomo prijatelja ......................................89Priprema radnog okruenja (PRO) ....................................91Pravilno sedenje ................................................................. 92Stres .................................................................................... 95ta jesti? ..............................................................................96

ta piti? ...............................................................................96Kiseonik .............................................................................. 97Sluanje muzike ................................................................. 97

Poglavlje X Lekcija nad lekcijama .............................101Fon Restorfov efekat ......................................................... 103Raspored segmenata ......................................................... 104Mudri bibliotekar ..............................................................106Period uenja .....................................................................108Pauze ..................................................................................108Ponavljanje tokom uenja ..................................................110Ponavljanje posle uenja ....................................................110Posle 15 minuta ....................................................................111Posle 24 asa ........................................................................111ta ako ne ponovim? .......................................................... 112Posle 7 dana ........................................................................114Preostali ciklusi ..................................................................114Dugotrajna memorija ........................................................ 115Put .......................................................................................116

Poglavlje XI Primena .................................................. 121Predradnja ......................................................................... 123Upoznati profesora ........................................................... 123Plan uenja ........................................................................ 124Uenje ................................................................................ 125Novi poetak ..................................................................... 130

Poglavlje XII Dodatak ................................................ 135Kortizol .............................................................................. 137Endorfin i serotonin ..........................................................140Acetilholin ......................................................................... 142Dopamin ............................................................................ 143Kako da uvek budemo zadovoljni? .................................. 145

Literatura ......................................................................147O knjizi su rekli ........................................................... 149Seminari i radionica ..................................................... 153

9Zahvalnica

Pre svega se zahvaljujem svojim roditeljima jer je njihova ljubav omoguila da postanem ovek kakav sam danas.

Zahvaljujem se roenoj sestri Maji na njenom smehu. Veliku zahvalnost dugujem svojim uiteljima: Vladanu Pan

teliu, Slavici Squire, Branislavu Mariiu, Goranu Spasiu. Posebnu zahvalnost dugujem boanstvenim enama koje

su svaka na svoj nain obeleile moj ivot i u njega utisnule nezaboravan peat : Lama Rami, Najlepoj devojci na selu i jednoj Prinipesi. Od njih sam nauio da niko nije savren dok se ne zaljubi u njega.

Veliko hvala Tamari oli, na njenoj upornosti, Andreju Trkulji na podrci i Vasiliju Miniu na divnim i originalnim crteima.

11

Predgovor

Odmah da se razumemo, ovo nije knjiga koja se ita u jed-nom dahu. Zato? Zato to ne znam nikoga ko moe toliko dugo da zadri dah. Ovo je knjiga o tome kako se ui.

Pitate se verovatno: ko je sad pa taj Boban Stojanov? Ja sam jedan obian stanovnik jedne vrlo neobine, prelepe zemlje Srbije.

Bio sam student generacije, tokom svog kolovanja, ali ne po uspehu ve po tome koliko nisam znao da uim. I ko zna ta bi bilo da nisam sluajno doao do odreenih znanja i nauio da uim. U ovoj knjizi preneu vam svoja iskustva i saznanja o ovoj temi iz prethodnih 10 godina.

13

Dragi itaoe!

U nadi da e imati dovoljno strpljenja da ovu knjigu pro-ita od korice do korice, eleo bih da ti olakam taj put.

Knjiga je napisana u formi prirunika i iz poglavlja u po-glavlje otkriva tajne uenja. Crtei su osmiljeni tako da sli-kovito predstave sve ono kroz ta prolazi uenik u svom ko-lovanju. Oni su tako uklopljeni u tekst da lako dovode do pamenja i priseanja. Svako poglavlje se nadovezuje jedno na drugo, tako da se u narednom poglavlju podrazumeva da je gradivo prethodnog usvojeno. Na kraju knjige sve se pretvara u jednu veliku celinu.

Kroz tivo provejava ideja da je knjiga pisana samo za studente i uenike. To ne mora biti tako. Ovo znanje je univer-zalno i mogu da ga koriste svi oni koji ue, bez obzira da li su postdiplomci, doktoranti, profesionalci na usavravanju... Knjiga moda bude najinteresantnija ba roditeljima, koji se prema mojim saznanjima, vie obraduju raspustu svoje dece od same dece, jer ulau velike napore da njihovi mezimci usvoje gradivo.

Na poetku svakog poglavlja nalaze se pitanja na koja imate opiran odgovor u samom poglavlju. Njih moete da koristite i tako da se odmah upoznate sa temama koje su vam najvanije ili da se brzo podsetite neke teme.

Odmah ispod pitanja su kratki komentari o tome ta je koje poglavlje znailo za mene.

Lino, izuzetno sam uivao u kreiranju ove knjige i nadam se, a i verujem, da e se to preneti i na tebe, dragi itaoe.

etiri svee

etiri svee su polagano gorele... Bila je tiina i mogao se

uti njihov razgovor.

Prva svea je rekla:

Ja sam MIR, ali ljudi ne uspevaju da me sauvaju, pa

zato nema potrebe da gorim. Mislim da u se ugasiti. I

odmah se ugasila.

Druga svea rekla je:

Ja sam VERA. Naalost, mnogi ljudi imaju povrnu veru

i ja ih ne zanimam, nema smisla da gorim i dalje. Tek to je

to izgovorila, dunuo je lagani povetarac i ugasio je.

Trea svea je alosno progovorila:

Ja sam LJUBAV. Nemam vie snage, ljudi esto zaboravljaju na mene. I istog momenta se ugasila.

Nedugo zatim u sobu je ulo dete. ta je to? upitalo je

dete. Trebalo je da gorite do kraja.

I rekavi to, poelo je da plae.

Tada se oglasila etvrta svea:

Ne boj se, dokle god ja gorim, moi emo da upalimo

ostale svee. Ja sam1...

1 Kako se zove etvrta svea potrai u nastavku knjige!

Poglavlje I

Graa mozga

Zato je vano, pre svega, poznavati grau naeg mozga?

Da bismo znali:U kojoj godini se funkcionalno razdvajaju hemisfere? ta je to getalt? U kom delu mozga se nalaze emocije? Ko dobija u sukobu logike i emocija? Gde izviru instinkti? ta je tu najvanije?

Kada sam reio da neto promenim u svom uenju prvo to mi je palo na pamet je bilo da se upoznam sa graom mozga i njegovim funkcijama. Zapanjio sam se kada sam shvatio ime raspolaemo.

19

Veliki mozak se sastoji od dve naizgled identine, ali funkcio-nalno veoma razliite polovine hemisfere.

Kada se rodimo, one rade kao jedna celina. U drugoj godi-ni ivota poinje proces koji se zavrava negde oko dvanaeste. Kada se taj proces zavri, funkcionalno se odvoje leva i desna hemisfera. Od tog momenta leva hemisfera se dominantno bavi jednim stvarima, a desna nekim drugim.

Kada imamo sedam, osam godina, veliki mozak radi kao jedna celina, a gradivo je prilagoeno funkcionisanju mozga. Sadri puno slika, boja, mate. I obino, u tom uzrastu uenje je zabavno i lako. Meutim, posle petog razreda gradivo je sve obimnije, sa mnogo vie slova a mnogo manje slika, hemisfe-re poinju da rade po novom reimu i nama je sve tee da se snaemo u toj novoj situaciji. U ogromnoj veini sluajeva na fakultetu ili poslu dobijamo iskljuivo tekstualne materijale. Ovo se nastavlja iz godine u godinu to dovodi do toga da po-lako stiemo otpor prema uenju.

Kasnih ezdesetih i ranih sedamdesetih godina dvadese-tog veka u kalifornijskim laboratorijama vrena su istraivanja koja su Robertu Orntajnu donela svetsku slavu, a Roderu Speriju Nobelovu nagradu. Oni su dokazali da je svaka od dve polovine naeg mozga dominantna pri razliitim vrstama mentalne aktivnosti.2

Posle dvanaeste godine leva hemisfera ima sledee funkcije: ona pre svega voli slova i brojeve, voli linerno rasporeene informacije, voli nizove, nabrajanja. Kada se upoznajemo sa nekim levu hemisferu zanima ime osobe. Ona voli analizu i logiku. U njoj se nalaze centri za kontrolu oseanja, ona je zaduena za govor.

2 Parafrazirano iz knjige Koristite obe hemisfere mozga, autor Tony Buzan

Brzo uenje Boban Stojanov

20

Od svega prethodno navedenog, desnu hemisferu ama ba nita ne interesuje. Ona pre svega voli slike, i to slike u boji, kao i slike sa iluzijom tree dimenzije. Ona voli ritam, zvuni i vizuelni. Ona mata, ona sanjari u toku dana, kada se upoznajemo sa nekim nju interesuje lik osobe. Ona voli da crta i voli getalt (celovitost).

Da bismo najlake razumeli pojam getalta, prvo emo se pozabaviti funkcijom leve hemisfere analizom. Analiza ono opte razlae na sastavne elemente. Recimo, kada pogledamo automobil, zakljuimo da to nije komad neega ve da se on sastoji od volana, sedita, motora itd.

Getalt je suprotnost analizi. To je mo desne hemisfere da iz elemenata rekonstruie celu sliku. Recimo, da kada vidimo sliku volana, tada zakljuimo da se radi o automobilu.

Getalt je zapravo naa radoznalost. Da li vam se nekada desilo da vas neko nazove i kae: Zamisli ta mi se dogodilo, i u tom trenutku se prekine veza. Recimo da ne moete da us-postavite vezu. ta se tada deava? Kreu prie u naoj glavi

Poglavlje I Graa mozga

21

ta je moglo da se desi. I obino kaemo: Ma, mora da je ovde, ne,ne, mora da je ovde, ma ne, tamo je...

Od ega zavisi potencijalni broj pria koje kreiramo? Pre svega od emocionalne vezanosti za osobu. Ako nam je osoba emocionalno vana, kreiraemo vie mogunosti.

Ako desna hemisfera nema celu sliku, sama je nadogradi. Zato emo getalt posmatrati kao celovitost.

Hemisfere su meusobno povezane jednim uljevitim te-lom koje se zove korpus kalozum (corpus callosum), neka vrsta mosta koji ih spaja. On omoguava protok informacija sa jedne na drugu hemisferu. to eim korienjem korpus ka-lozuma, odnosno podjednakom upotrebom hemisfera usvaja-nje informacija postaje sve lake i bre.

Ispod korpusa kalozuma u centru glave nalazi se jedan splet koji emo nazvati limbiki mozak. U njemu su smetene

Brzo uenje Boban Stojanov

22

emocije. U sukobu logike i emocija ko pobeuje? Emocije! U procentima? Uvek, dakle 100%. Hajde da to proverimo.

Zamislite liniju, na podu svoje dnevne sobe, 30 cm iroku. Da li biste mogli da se kreete po njoj? Mogli biste, naravno. Sada zamislite da je ta linija jedna metalna ploa, 10 cm debela koja se nalazi na 30 m visine izmeu dve zgrade.

Da li biste sada preli preko nje? Najverovatnije da ne bi. Koja je razlika? Kada se kreete u dnevnoj sobi tada nema emocija. Vi znate da moete da uradite ono to se od vas trai. Meutim, kada razmiljate o prelasku na 30 m visine, tada se polako javlja strah (emocija) i on bi uneo sumnju u vau odlu-ku, a odluka bi glasila: Ne prelazi, moe da padne i da ....

Kada sednemo da uimo, ta kae logika? Sedi, ui, posle e da se igra, ili, zavrie fakultet, zaposlie se, imae svoj dinar ... Meutim, ako emocija kae da je to to uite bezveze i dosadno, najverovatnije ete pobei od knjige. Zato se deava da kada napravimo pauzu da odemo do toaleta, tamo ostane-mo 27 min u prouavanju kazaneta.

Poglavlje I Graa mozga

23

Iz tog razloga veoma je vano da usaglasimo emocije, da bi na scenu stupila unutranja motivacija.

O njoj e vie rei biti u nastavku knjige.

Postoje i dva dela mozga koji nama nisu posebno intere-santni jer ne utiu u velikoj meri na klasino uenje, ali emo i njih spomenuti radi upotpunjenja informacija.

Prvi je mali mozak, a njegova funkcija je ravnotea i mo-torika i igra veliku ulogu u uenju vetina (dudo, aikido, ples, folklor..).

Drugi deo je takozvani reptilski mozak. Lokacija ovog dela je ispod limbikog mozga. U njemu se nalaze instinkti. Kod njega nema ulaska ni izlaska informacija. Kada se beba rodi, tog momenta die, plae, sisa. Sve to radi zahvaljujui reptilskom mozgu. Kada bismo mi morali da uimo bebu da die u momentu kada izae iz majine utrobe, bili bismo u velikim problemima. Uz pomo ovog dela mozga beba prvih nekoliko dana preivi. Kasnije, pomou gornjih delova beba usvaja nove informacije i vetine. U ovom delu mozga se nala-ze instinkti za borbu ili povlaenje.

Brzo uenje Boban Stojanov

24

Moda ste primetili, a moda i ne, da smo u ovom poglavlju nauili:

Da bismo bili maksimalno efikasni u uenju, od presudne vanosti je da sinhronizujemo rad svih delova mozga. To znai da su nam potrebna slova, analiza, logika (funkcije leve hemisfere). Takoe, potrebno je da, dok uimo, stvaramo slike, mata-mo, ubacimo malo ritma (funkcije desne hemisfe-re), ali veoma vano je i da nemamo emocije koje nas odvlae od gradiva.

Ukratko: Leva hemisfera + desna hemisfera +

odgovarajue emocije = EFIKASNO UENJELH + DH + OE = EFIKASNO UENJE

Poglavlje II

Modani talasi

Zato se bavimo modanim talasima?

Da bismo znali:Koji talasi su najbolji za odgovaranje? Koja talasna duina je vrlo pogodna za pamenje i priseanje podataka?Koji talasi kontroliu nae ponaanje, stavove i verovanja?Koji reim je na snazi kada smo u najdubljem snu? Koji talasi su uvek prisutni?

Znanje o tome da mozak radi na razliitim talasnim dui-nama u toku dana mi je pomoglo da razumem koliko je vaan odmor u samom procesu uenja. Zatim sam saznao kada da ponovim gradivo i kako da prepoznam da sam u stanju da kva-litetno odgovaram.