bog, promisao, stvaranje...bog je bo`anska ljubav bog je bo`anska mudrost bog je mo} u primeni...

BOG, PROMISAO, STVARANJE

Naslov originalaGOD, PROVIDENCE, CREATION

Emanuel Swedenborg

THE SWEDENBORG SOCIETY20 BLOOMSBURY WAY, London

1976

Bog, Promisao,Stvaranje

na latinskomod

EMANUELA S V EDENBORGA

Prevod s engleskogRisto Rundo

Beograd2009

Sadràj

Predgovor

Prvo poglavljeAtanazijsko verovanje

Atanazijsko verovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . .17 Prostiranje misli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20Kako se ~oveku otvara nebo . . . . . . . . . . . . . .21Misao o Bogu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23Ljubav i delo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24Trojstvo prema Atanaziju . . . . . . . . . . . . . . . .26Boànsko i ljudsko u Gospodu . . . . . . . . . . . .30Devi~ansko ro|enje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .32Istiniti nauk o Trojstvu . . . . . . . . . . . . . . . . .34Atanazijsko verovanje i Istinski nauk . . . . . . . .36Trojnost u Gospodu . . . . . . . . . . . . . . . . . . .39

Drugo poglavljeBog

Hri{}anske ideje o Bogu . . . . . . . . . . . . . . . .41Bogo-~ovek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .44ôvek prijemnik ìvota . . . . . . . . . . . . . . . . .49Stupnjevi ìvota . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54Sve {to pripada samom ìvotu jeste Bog . . . . . .55Boànski red . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57Bog kao ve~an i beskrajan . . . . . . . . . . . . . . .59Bog kao svemo} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .60Uticaj (influx) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .63

Tre}e poglavljeBoànsko Provi|enje

Spasenje kao cilj Boànskog Provi|enja . . . . . . .64Zakoni Boànskog Provi|enja . . . . . . . . . . . . .65

5

êtvrto poglavljeStvaranje

Duhovno sunce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .129@ivot ìvotinja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .131@ivotinje u nebu i paklu . . . . . . . . . . . . . . . .134Du{a kod ìvotinja . . . . . . . . . . . . . . . . . . .136Razlika izme|u ~oveka i ìvotinja . . . . . . . . . .137Du{a kod biljaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .139Nema ~ina (efekta) bez uzroka . . . . . . . . . . . .140Priroda i ìvotni nagon . . . . . . . . . . . . . . . . .142Sve teì ljudskom obliku . . . . . . . . . . . . . . .143Tri sile . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .145Biljke u nebu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .146Sile teè k poslednjim izraàjima . . . . . . . . . .147Duhovne i prirodne biljke . . . . . . . . . . . . . . .149Svrha biljne du{e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .150Svi ljudi mogu da vide (razumeju) boànske stvari . . . . . . . . . . . . . .151

Peto poglavljeSvemo} i Sveznanje

Stvarnost Duhovnog Sveta . . . . . . . . . . . . . . .154Prostor i vreme u Duhovnom Svetu . . . . . . . .155Naturalizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .157Nebo kao jedan (ôvek) pred Gospodom . . . . .159Gospod je ìvot svega . . . . . . . . . . . . . . . . .161Sveprisutnost Gospodova i u paklu . . . . . . . . .162An|eosko okruènje . . . . . . . . . . . . . . . . . .164Sve {to je stvoreno ima svrhu . . . . . . . . . . . .166Svrha je zajedni~ko dobro . . . . . . . . . . . . . .167Ljubav i Mudrost u Gospodu su jedno . . . . . .168

6

Predgovor

Od svoje {esnaeste godine ~vrsto verujem u u~enja ko-ja su preko Emanuela Svedenborga data svetu. Njegova jemisija bila u tome da u~i ljude da slu{aju svoj unutra{njiglas radije nego li mi{ljenja i rasprave. Posle godina usrd-nog prou~avanja Biblije, pitam se da li za moju veru kojaje obratila moju tamu u svetlost dugujem vi{e Svedenbor-gu nego {to sam to do sada mislila. Odajem duboko prizna-nje Emanuelu Svedenborgu za bogatije tuma~enje Biblije,za dublje razumevanje zna~enja Hri{}anstva, i za dragocenoose}anje Boànskog Prisustva u svetu. êsto poku{avam dase setim ose}anja koja su me navela da prihvatim Sve-denborgovo tuma~enje Hri{}anstva ra|e nego li ono kojemi je nudio moj otac; no bez uspeha. To je bilo isto ono {toje navelo Jozefa Konrada da ide da vidi more. Kao i on, ija sam tako re}i isko~ila iz svoga dru{tva i tradicije – osta-lo je ono {to sam postala.

Svedenborgova teolo{ka u~enja sadràna su u dugimtomovima. Zbir svega, sveop{ta teologija, nalazi se u nje-govom magnum opusu, Istinskoj Hri{}anskoj Religiji. Nonjegovo sredi{nje u~enje je jednostavno. Sastoji se od triglavne ideje:

Bog je Boànska Ljubav Bog je Boànska Mudrost Bog je Mo} u primeni (usus, sluènje, korist)

Ove ideje su kao talasi okeana koji zapljuskuju sva-ki zaliv i luku uvek novom snagom volje, vere, i energije.Svedenborg daje novu stvarnost na{im pojmovima o Bo-gu i o zagrobnom ìvotu, pojmovima koje smo primili od

7

vekova nedokazane vere. Ta nova stvarnost je zapanjuju-}a i uzbudljiva kao an|eoski glasovi koji su najavili Gospo-dovo ro|enje. Svedenborg nam donosi sveè svedo~anstvokoje podràva na{u nadu da }e veo biti skinut sa o~iju ko-je ne vide, da }e tvrde u{i da ìvnu i da }e neme usne daprogovore. A to je potrebno jer ìvimo u dobu tu`ne rav-nodu{nosti prema svemu {to se odnosi na veru, i u dobu ko-je nema strpljenja za napore da se zakoni ìvota objasneduhovnim terminima.

Jedino su zaista slepe one o~i koje ne}e da vide isti-nu – oni ljudi koji zatvaraju o~i pred duhovnom vizi-jom. Samo za njih tama je neopoziva.

Oni koji ispituju tamu s ljubavlju i poverenjem kaobakljom nalaze da je ona dobra. Slepi ljudi koji imaju o~i(unutra{nje, prim prev) znaju da oni ìve u duhovnom svetukoji je neshvatljivo divniji nego li materijalni svet pred ko-jim za njih stoji veo. Krajolici koje oni posmatraju nikad neblede. Cve}e koje gledaju je besmrtno cve}e koje raste uBoìjem vrtu. Svedenborghova poruka je kao stena koju jeMojsije otvorio, iz koje je potekla slatka ìvodarna voda,obilje istina za one koji su gladni i edni na njihovom hodo-~asni~kom putu kroz doba materijalizma i sebi~nosti.

U~enja koja je izloìo Svedenborg vode ljude divnimputem u Boìji grad svetlosti. Hodam njegovim suncem oba-sjanim putevima istine, pijem ~istu vodu znanja, a o~i mogaduha su se otvorile te upoznah radost vida koji pobe|ujetamu i kruì nebom. U jedno sam sigurna; ne treba àlitibilo koji napor da se donese uteha ograni~enim i stradaju-}im ljudskim bi}ima u ovom tamnom i prema sebi okrenu-tom dobu; a Svedenborgova poruka zna~i mi mnogo!

Ona je obojila, u~inila stvarnom i objedinila moju mi-sao o budu}em ìvotu; ona je uzvisila moje ideje o lju-bavi, istini i korisnom radu; i bila mi je najja~i podstrek daprevazi|em moja ograni~enja. Atmosfera koju Svedenborgstvara potpuno me obuhvata. Svaka njegova i najmanjafraza mi ne{to zna~i. Ima neka izuzetno umiruju}a i bla-

8

Emanuel Svedenborg

gotvorna mo} u Svedenborgovim mislima za osobe mogatemperamenta. Kad bih samo mogla da oda{iljem iz sebeono duhovno rasvetljenje koje sam primala kada sam svo-jim prstima ~itala Nebo i Pakao.

Od tada svakoga dana istraùjem „Nauk“, i nalazimda je istinit.

Kad bi ljudi po~eli s malo strpljenja ~itati Sveden-borgove knjige, ubrzo bi ih ~itali iz ~iste radosti. Na{li bitoliko toga o nebu {to bi im bilo drago i dovoljno toga {tobi im pokazalo da je du{a svuda, i dovoljno dokaza da suLjubav i Bog tako povezani da ne moèmo da znamo bilo{ta o jednom a da ne znamo ne{to o drugom. Njegova knji-ga Boànska Ljubav i Mudrost je izvor ìvota u ~ijoj blizinisam uvek sre}na. U njoj nalazim odmor od bu~nog ludilaspolja{njeg sveta s puno re~i a malo zna~enja i s delimamale vrednosti. Uma~em prste u ovu veliku reku svetlo-sti koja je vi{a od svih zvezda , dublja od ti{ine u koju samutonula. Samo je ona velika dok je sve ostalo malo, deli-mi~no. Kad bih samo bila u stanju da na druge prenesempolovinu misli i plemeninih ose}anja koja su pohranjenau Svedenborgovim spisima, pomogla bih ljudima mnogovi{e nego {to sam to mogla do sada na bilo koji drugi na-~in. Kakva bi to bila radost meni kada bih postala oru|emkojim se Svedenborgova poruka daje svetu koji je duhov-no gluv i slep.

Svakome ko je ~itao njegova dela otvorenog uma na-me}e se zaklju~ak da je Svedenborg opisivao svet koji jenjemu bio jasno stvaran kao {to je nama ovaj svet u komemi ìvimo. A ~injenica je da je to (taj svet) sistem savr{enogreda, i da se u njemu svaki deo slaè sa svakim drugim de-lom. Vidi se da se isti zakoni odnose kako na sastav du-hovnih oblasti tako i na tuma~enje Biblije i na ljudski um. Ako~italac veruje u otkrivenja, na}i }e u samoj Bibliji uverlji-ve dokaze za Svedenborgova u~enja.

Potpunost, homogenost, i univerzalna prilagodljivostna~ela jesu tri karakteristike njegove filosofije. Kao {to

9

Bog, Promisao, Stvaranje

list raste iz gran~ice, ili kao {to telo zavisi od uma, tako jei svaki deo njegovog sistema povezan sa svim drugim de-lovima. Kroz sve svoje spise, Svedenborg nau~ava da sesvaka istinska religija odnosi na ìvot, i da je ìvot religi-je ~initi dobro.

Pored toga, on nam kaè da Re~ – Zakon @ivota – imapuno}u, svetost, i silu u doslovnom smislu kao i u na{imdelima. Svaka parabola, svako saglasje (korespondencija) uRe~i zahtevaju od nas da ih primenimo u ìvot u svemu{to je su{tinsko za zdravlje, prosvetljenje, i oslobo|enje~ove~anstva. To zna~i da treba da teìmo da Duh preve-demo i dela. Ako mislimo da je ovo nemogu}e, kako mo-èmo da se nazivamo u~enicima Onoga koji je umro nakrstu da bismo mi imali ìvot, i to ìvot u obilju?

Teolozi se oduvek trude da sa`mu u stalan oblik ~o-vekove trenutne utiske o Bogu oslanjaju}i se pri tome nauvek izmi~u}e i promenljive aspekte Njegove Re~i. Mno-ge protivre~nosti su se ispoljile u doslovnom tuma~enju Bi-blije, a prema tome i pogre{na shvatanja o Boìjoj prirodii o Njegovoj svrsi.

Svedenborgov genije je tuma~io sakralni simbolizamBiblije onako kao {to je Josif tuma~io Faraonove snove uzemlji u kojoj je bio sluga.

Teolozi njegovog vremena zatamnili su svoja razmi-{ljanja sa mnogo re~i a malo pravog znanja. Dok su onistajali bespomo}ni pred zavesama Svetinje, Svedenborg ihje razmaknuo svojim dubokim pogledom, i otkrio Svetinjunad Svetinjama u njenoj punoj slavi. Divne istine o Boàn-skom ôve{tvu bile su izvrnute, razdvojene i iseckane da sevi{e nisu mogle prepoznati, a Gospod se izgubio u mrtvimnare~jima. Svedenborg je povezao razbacane i polomljenedelove, dao im prirodan oblik i zna~enje te tako uspostaviojednu „novu zajednicu sa Bogom u Hristu“. Svedenborg ni-je bio onaj koji razara nego onaj koji boànski nadahnutotuma~i. Bio je prorok poslan od Boga. Njegova prva i po-slednja misao koja se provla~i kroz njegove spise je u tome

10

Emanuel Svedenborg

da pokaè da se u Bibliji, kada se pravo ~ita i tuma~i, na-lazi najistinitiji i najplemenitiji mogu}i pojam o Bogu.

Ve}ina ljudskoh umova je tako sazdana da u njimapostoji jedna Tajna Odaja gde se ~uvaju teolo{ki poj-movi, a njihovo sredi{te je ideja o Bogu. Ako je ta idejaneistinita i okrutna, sve ono {to iz nje sledi logi~no primane{to od takve ideje. Jer ono {to je najvi{e je isto tako inajdublje, i to je sama su{tina svakog verovanja i misli iustanove koja iz toga proisti~e. Ova su{tina, kao du{a, obli-kuje se u sliku same sebe u svemu u {to ulazi; i kako sespu{ta u planove svakodnevnog ìvota, zarobljava istineu ~ovekovom umu unose}i okrutnost i zabludu. Verovanja~iji su plod uobraène ekselencije*, ona podsti~u nabo`naose}anja i ceremonije ~ija svrha nije dobro ~ove~anstva, akoja postaju zamena za pravedan i koristan ìvot, ovakvaverovanja zatamnjuju moralnost i od nje ~ine oru|e ne-kog vrhovnog bi}a kome se ljudi klanjaju s divljenjem, alikoje je u istini odvratno dobrim i mudrim ljudima.

Lutaju}a ideja o jednom nevidljivom Bogu, izjavlju-je Svedenborg,

„nije ni~im odre|ena; stoga se ona gubi i nestaje.Ideja o Bogu kao duhu, kad se veruje da je duh eter ilivetar, je prazna ideja; ali ideja o Bogu kao ôveku jeprava ideja; jer Bog je Boànska Ljubav i Boànska Mu-drost, sa svim osobinama koje idu uz to, a subjekat svihtih osobina je ~ovek, a ne eter ili vetar.“

Vo|en svetlo{}u boànske Re~i, Svedenborg je vi-deo Jedinstvo Boga u Osobi i u Su{tini, a Isusa Hrista kaoBoga u ~ove{tvu koje je na sebe uzeo u svetu, a SvetogaDuha (je video) kao Beskrajnu Mo} koja ~ini dobro i usre-}uje. Jehova je izveo najve}i ~in u zemaljskoj istoriji bla-go i neprimetno, kada je izlio Svoje svetlo na ljudski umi na prirodu. Naime, nepogre{ivi dokaz Boànstva je nje-gova tihost i nesebi~nost.

11


* Misli se na na~ine kako se oslovljavaju sve{tena lica, (prim. prev.)

Kada se Gospod u~inio „kona~nim“, i postao malodete, nije bilo slavlja osim svetlosti na breùljcima gde supastiri ~uli kako an|eli pevaju, i zvezde na Istoku. Nije bi-lo ni traga svetske veli~ine ili pompe. Nije bilo ~ak ni ~ove-ka savr{enog oblika i stasa. Samo odoj~e u jaslama. Izgledaoje kao svako drugo dete. Njegov rast, umni i telesni, bio jeobi~an, i kada sledimo istoriju Njegovog ìvota, nalazimoGa kao ~oveka u dru{tvu drugih ljudi, zasluùju}i dnevnihljeb kao i oni, hodaju}i obalom kao i oni putevima po brego-vima. I pored toga bio je Emanuel, Bog s nama. Ova istinaje sredi{te celog Hri{}anskog nauka, i ako se ona ne sagle-da jasno, Sveto se Pismo ne moè razumski pojmiti. Samotako moè se s rado{}u klanjati Jednom Bogu.

Kada je radost nadahnuta ovakvim shvatanjem Gospo-da, to je onda kao sunce s trostrukom glavom topline, svet-losti i delovanja. To je kao zadovoljstvo s kojim posmatramosre}nu ravnoteù du{e, uma i tela u lepom ljudskom stvo-ru, ili kao savr{eni rad semena koje se razvija u cvet i cve-ta koji daje so~an plod. Kako je ovaj pojam zdrav i lagani sposoban da s sloì sa prirodom svih stvari!

A kakvog je to napora ko{talo Svedenborga da posa-di ovaj pojam tako da bi mogao rasti i doneti cvet! Novemisli o Jedinstvu Boga koje je Svedenborg ponudio da bizamenio stari pojam su neocenjive jer one pomaù da na-pravimo razliku izme|u stvarnog Boànstva i odbojnih privi-da kojima je ~ovekov um vo|en strastima, antropomorfnimidejama i pogre{nim ~itanjem Re~i, zastro Njegov pravi lik.Njegova knjiga Istinska hri{}anska Religija pokazuje kakoje Svedenborg i{ao za tim da nehri{}anske pojmove oplemeni.

ûjte {ta kaè: „Bog je Svemogu} jer svu mo} imaod Samoga Sebe dok drugi imaju mo} od Njega. Njegovamo} i Njegova volja su jedno, a zato {to On ho}e samoono {to je dobro, dakle On moè da ~ini samo dobro. Uduhovnom svetu niko ne moè da radi ni{ta {to je protiv-no Njegovoj volji; ovo oni (duhovi) dobijaju od Boga ~ijasu mo} i volja jedno. Bog je samo dobro; stoga, kada On

12

Emanuel Svedenborg

~ini dobro, On je u Sebi, i ne moè da deluje izvan Sebe.Iz ovoga je o~igledno da Njegova svemo} proisti~e i de-luje unutar sfere u kojoj se prostire dobro, a to (dobro ilisfera dobra) je beskona~no.“

I dalje: „U na{e vreme preovla|uje mi{ljenje da je Bo-ìja svemo} kao neograni~ena (apsolutna) mo} kralja kojimoè da radi {ta god ho}e, da proglasi krivoga nevinim,da proglasi bezvernika vernikom, da uzdigne bezvrednogi bez zasluga iznad vrednog i zaslu`nog; i jo{, da moèda pod bilo kojim izgovorm li{i Svoje podanike njihovihdobara, da ih osudi na smrt i sli~no. Zbog ove besmisli-ce uvukle su se u crkvu obmane, neistine, podele, u odno-su na Boànsku Svemo}, i jo{ im nije kraj tako da moguda se broje kao kante vode izva|ene iz okeana, ili kao otrov-ne zmije koje se sun~aju i mnoè u pustinjama Arabije.[ta treba vi{e nego dve re~i, svemo} i vera, da bi se posvetu prosulo onoliko pri~a i sitni~arenja i naga|anja ko-liko je opaànja u ~ulima ~ovekovog tela? A to je stoga{to je u svemu ovome razum izagnan, pa onda neka se ka-è u ~emu je ~ovekova misao savr{enija od misli ptice kojaleti iznad njegove glave?“

Zaista, Svedenborgova u~enja kao da nas uzdiù navrh planine gde u vazduhu nema mr`nje, i sa koje moèda se vidi da je priroda Boànskog Bi}a Ljubav, Mudrosti Korisno Delovanje, i da se Njegov odnos nikada ne ma-nja ni prema kome. Iz svih Svedenborgovih knjiga sija,blista slika Ve~ne Ljubavi koja grli svako ljudsko bi}e, ispasava ga da ne padne dublje u greh.

Religija se odre|uje kao nauk o na{im odnosima pre-ma Bogu i na{oj ljuskoj sabra}i kao i o onome {to midugujemo sami sebi; dok se Hri{}anstvo, ako se ispravnoshvati, odre|uje kao nauk ljubavi. Kad je Gospod boraviona zemlji vidljiv smrtnicima, On je izjavio da od dve za-povesti, od kojih je prva ljubav prema Bogu i druga lju-bav prema bli`njemu, zavise i Zakon i Proroci. I pored toga,za dve hiljade godina, takozvani vernici ponavljaju Bog

13


je ljubav a da pri tome ne opaàju svet (univerzum) istinakoje su sadràne u ove dve mo}ne re~i niti su svesni nji-hove pokreta~ke snage. Ljubav kao nauka je ponovo zasi-jala kao sredi{te i ìvot, kao lepota i ~uvar svega tek ondakada se Svedenborg oslobodio logi~arskog cepidla~enja ko-ji se naziva osamnaestim vekom* On je protuma~io ceosvet ljudskih iskustava kao ljubav – stanja ljubavi – delo-vanja, sile, i funkcije ljubavi – kao konstruktivne, i ohra-bruju}e diktate ljubavi. Pored toga, vidilac je otkrio daje ljubav isto {to i samo Boànsko, da se Gospod uliva uduhove an|ela i ljudi; da je materijalni svet Boìja ljubavsvedena na oblike koji sluè ìvotu, i da Re~ Boìja, akose pravo razume, otkriva puno}u i divote Njegove Ljuba-vi prema svoj ljudskoj deci. Tako je kona~no slaba{ni zrak,putuju}i kroz beskona~nost po~ev od Boànske Du{e, do-takao gluvi i slepi ljuski um, i gle! Drugi Dolazak Gospo-dov bio je svr{en ~in.

Svedenborgov um {irio se u vi{u svetlost polako, iuz doboku patnju. Teolo{ki sistemi njegovog vremena su bi-le uglavnom rasprave (kontroverzije), duga cepidla~enjakoja su izgledala kao pe}ine u kojima se }ovek mogaolako izgubiti da nikada ne na|e izlaza. Svedenborg je mo-rao da dâ nove odrednice, da defini{e, zna~ajnim re~imakao {to su istina, du{a, volja, stanje, vera, i da da nova zna-~enja mnogim re~ima kako bi preveo vi{u duhovnu misaou obi~an jezik. Za ljubav je morao da na|e novi vokabu-lar, a to je bilo kao da je u~io drugi jezik. Iz svoga srcai iz srca neba napisao je u Istinskoj Hri{}anskoj Religiji,

Ljubav koja je u su{tini dobro je sli~na toplini sun-ca koje oplo|ava i deluje na plodnom tlu, na vo}ke i ìtnapolja, i tamo gde deluje, tamo kao da stvara raj, Jehovinvrt, i zemlju Kanansku; a ~ar njegove istine je kao svetlostsunca u prole}e i kao svetlost koja se uliva u kristalnu po-

Emanuel Svedenborg

* Vek koji se zbog spisa deista i ateista kao {to su bili Locke, Voltaire,Holbach i Rousseau naziva vekom prosvetiteljstva, (prim. prev.).

14

sudu u kojoj je lepo cve}e iz kojega se, kada se cvetoviotvore, {iri miomiris.

Mo`da niko nije nikad kao on podnosio du{evni pri-tisak gvozdenih re{etaka ljudske puti bez ute{nog prisu-stva jedne njemu sli~ne inteligencije koja bi otak{ala tajteret. Dao je ìvot za to da nau~i ne{to i da ne{to uradi stom ogromnom riznicom znanja! Prirodno je da mu je bilodrago kada je vi{e svetlosti i vi{e mogu}nosti ulazilo u nje-gove te{ke dane; no pitam se da li se on ikad ose}ao kaokod svoje ku}e na zemlji posle njegovog prosvetljenja. Sa-mo jedno ovakvo licem u lice saznanje daje stvarnost svemu,jer ono izvire iz ìvota, a Svedenborgovo ìvo svedo~enja}e bacati laganu ali stalnu svetlost na tamnu „pozadinu“iskustva na{e du{e, nadahnjuju}i uvek novom svetlo{}u na-{e besmrtne nakane (ciljeve).

Svedenborgove knjige su neiscrpan izvor zadovoljstvasvima onima koji ìve ìvotom uma. Uranjam svoje ruke u{iroke brajove (braille volumes) tomove koji sadrè njego-va u~enja, pa ih onda vadim punih tajni duhovnog sveta.

Helen Keler


15

PRVO POGLAVLJE

Atanazijsko* verovanje

1. Atanazijsko verovanje jeste:„Ko god èli da bude spasen, nu`no je da se drìkatoli~ke vere. Ako se ne drì ove vere u potpuno-sti i bez ikakve sumnje, propa{}e zauvek. Katoli~kavera je: Da se klanjamo jednom Bogu u Trojstvu, iTrojstvu u Jedinstvu; da ne me{amo osobe niti darazdvajamo su{tinu, po{to su Otac jedna osoba, Sindruga osoba, a Sveti Duh tre}a osoba, ali je Bo-ànstvenost Oca, i Sina, i Svetoga Duha jedno te isto,slava jednaka i veli~anstvo ve~no. Kakav je Otac,takav je Sin i takav je Duh Sveti. Otac je nestvo-ren, Sin je nestvoren i Sveti Duh je nestvoren. Otacje beskona~an, Sin je beskona~an i Sveti Duh jebeskona~an. Otac je ve~an, Sin je ve~an i Sveti Duhje ve~an; pa ipak nisu tri ve~na, nego jedan ve~ni;i nisu tri beskona~na ni tri nestvorena, nego jedannestvoreni i jedan beskona~ni. Isto kao {to je Otacsvemogu}, i Sin je svemogu}, i Sveti Duh je svemo-gu}; ipak nisu tri svemogu}a, nego jedan svemogu-}i. Kao {to je Otac Bog, tako je i Sin Bog, a takoje i Sveti Duh Bog; pa ipak nisu tri boga, nego je-dan Bog. Iako je Otac Gospod, Sin je Gospod i SvetiDuh je Gospod, ipak nisu tri gospoda, nego jedan Go-

17

* Atanazije (oko 300-373) hri{}anski teolog i sve{tenik. Na Prvom va-seljenskom saboru u Nikeji 325. god. pobedila je njegova doktrina nadarijanstvom. Na carigradskom saboru 381. definitivna pobeda njegovogu~enja. Atanazijsko vjeruju ne poti~e od Atanazija ve} mu je pripisano u7. veku (prim. urednika).

spod. Jer kao {to smo vezani Hri{}anskom istinomda priznamo svaku osobu zasebno da je Bog i Gospod,tako nam je zabranjeno katoli~kom religijom da ka-èmo da su tri boga ili tri gospoda. Otac je ni iz~ega, nestvoren i nero|en. Sin je samo od Oca, ni sa-~injen ni stvoren, nego ro|en. Sveti Duh je od Ocai od Sina, ni sa~injen ni stvoren ni ro|en, nego jeproiza{ao. Tako je jedan Otac, ne tri Oca, jedan Sin,ne tri Sina, jedan Sveti Duh, a ne tri sveta duha. Iu ovom Trojstvu nijedan nije pre drugoga, nijedan ni-je ve}i od drugoga, nego su sve tri osobe zajednove~ne i potpuno jednake. Tako da se mora klanjati,kao {to je re~eno, Jedinstvu u Trojstvu i Trojstvu uJedinstvu. Svaki onaj koji èli da bude spasen, moratako da misli o Trojstvu. Isto tako potrebno je radispasenja misliti ispravno o utelovljenju na{ega Gospo-da Isusa Hrista. Po{to je istinita vera u tome da veru-jemo i ispovedamo da je na{ Gospod Isus Hristos SinBo`ji, Bog i ôvek; Bog po su{tini od Oca, ro|en presveta, i ôvek po su{tini, ro|en od majke u svetu, srazumnom du{om i ljudskim telom, jednak Ocu poBoànstvu, a niì od Oca po Ljudskom. Koji, iako Bogi ôvek, nije dva nego jedan Hristos. Koji je stra-dao radi na{ega spasenja, si{ao u pakao i ustao tre-}ega dana posle smrti, i uzdigao se u nebo, i sedi desnood Oca Boga Svemogu}eg, odakle }e do}i da sudiìvima i mrtvima. Kod ~ijeg dolaska }e svi ljudi usta-ti telom; i oni koji su }inili dobro, u}i }e u ve~ni ìvot,a oni koji su ~inili zlo, u ve~ni oganj. To je katoli~kavera i ôvek, ako u nju ne veruje ~vrsto, ne}e mo}i dabude spasen. Slava Bogu Ocu i Sinu i Svetome Duhu.Kao {to je bilo u po~etku, kao {to je sad i kao {to }ebiti zauvek. Svet bez kraja. Amin. (Otkr. Obj. 1091)

2. Ovo u~enje o Bogu prihvata ceo hri{}anski svetjer ono dolazi od Sveop{tega (Ekumenskoga) koncila. Ali

18

Emanuel Svedenborg

pre nego {to ispitamo to u~enje, kaza}emo ne{to {to nijepoznato o ~ovekovoj veri i ljubavi u ovom svetu, kao iu onome u koji ~ovek ulazi posle smrti. Ina~e bi se mo-glo pretpostaviti da svaki ~ovek bez razlike, nezavisno odsvoje vere, odlazi u nebo i da je spasen po Boànskoj mi-losti. Iz toga poti~e pogre{no verovanje kod rimokatolikada se nebo daje ~oveku po dobroj volji pape i njegovihsve{tenika. Ne zna se da se sve misli ~ovekove prostiruu duhovnom svetu u svim pravcima, kao varnice iz vatre.Duhovni svet se sastoji od neba i pakla, a nebo i pakaosastoje se od bezbroj dru{tava. Stoga se ~ovekove misli{ire u ta dru{tva, i to duhovne misli, a to su one koje seodnose na Gospoda te na ljubav i veru u Njega, u nebe-ska dru{tva, dok se misli koje su ~isto prirodne i koje seodnose na samoga sebe i svet, to jest na ljubav prema se-bi i svetu, a koje nisu povezane s Gospodom, {ire u pa-klena dru{tva. Do sada je bilo nepoznato da se ~ovekovemisli prostiru na takav na~in, jer se ni{ta ne zna o priro-di neba i pakla, a to je da se oni sastoje od dru{tava, i dase ~ovekove misli {ire (prostiru) dalje od prirodnog svetau kojem ìvi. On vidi ovaj prirodni svet svojim prirod-nim vidom. Po{to se njegove misli {ire po duhovnom sve-tu, a njegov prirodni vid {iri se samo po prirodnom svetu,iz toga se moè zaklju~iti da su misli duhovne, a da jeo~ni vid prirodan. Mogu sa sigurno{}u da tvrdim, na osno-vu iskustva od toliko godina, da postoji prostiranje misliu dru{tva u duhovnom svetu, i da nema nijedne misli ko-ja se tako ne {iri. Drugim re~ima, ~ovek je glavom u du-hovnom svetu, a telom u prirodnom svetu. Pod glavommislim na njegov um koji se sastoji od razuma, misli,volje i ljubavi, dok pod telom mislim na njegova ~ula:vid, sluh, miris, ukus i dodir. Po{to je ~ovek glavom, tojest umom, u duhovnom svetu, on je ili u nebu ili u pa-klu. I tamo gde je njegov um, ~ovek }e oti}i glavom itelom kada postane duh. ôvek je upravo onakav kakvaje njegova povezanost s dru{tvima u duhovnom svetu, ta-

19


ko da je ili an|eo u nastajanju prema njegovoj vezi s ne-beskim dru{tvima, ili |avo u nastajanju saglasno njegovojvezi s dru{tvima u paklu. (Otkr. Obj. 1092)

3. O~ito je da se misli pruàju ili u nebeska ili u pa-klena dru{tva i da bez toga ne bi mogle postojati. ôvekovamisao je sli~na o~nom vidu, pa kada oko ne bi videlo vansebe, bilo bi kao da nema ni vida ni slepila. Me|utim, tre-ba znati da je upravo ljubav ta koja odre|uje u koja }ese dru{tva misli prostirati: dobra ljubav u nebeska, a zlaljubav u paklena dru{tva. Jer ~itavo nebo raspore|eno jeu dru{tva prema razlikama ose}anja koja pripadaju ljuba-vi uop{te, posebno i pojedina~no. S druge strane, pakao jeraspore|en u dru{tva prema poùdama nastalim od zlihljubavi, koje su suprotne ose}anju ljubavi prema dobru.ôvekova ljubav je kao vatra, a njegove misli su kao zra-ci svetlosti. Ako je ta ljubav dobra, tada su to zraci isti-ne. Ako je ta ljubav zla, tada su to zraci obmane. Mislikoje poti~u od dobre ljubavi idu prema nebu, a misli odlo{e ljubavi idu prema paklu i spajaju se s paklom, takoda se prosto nakaleme na sli~na dru{tva koja su u sli~nojljubavi, postaju}i tako jedno s njima.

ôvek postaje slika Gospodova kroz ljubav koju ose-}a prema Njemu. Gospod je Boànska Ljubav i On se po-kazuje kao Sunce koje vide an|eli u nebu. Iz toga Suncaproizlaze svetlost i toplota, gde je svetlost Boànska Isti-na a toplota Boànsko Dobro. îtavo nebo i sva dru{tva unjemu poti~u iz njega. Ljubav prema Gospodu u ~oveku,koji je slika Gospodova, sli~na je tome Suncu, iz ~ije va-tre poti~u svetlost i toplota. Svetlost je istina vere, dok jetoplota dobro ljubavi. Obe proisti~u od Gospoda, i obe seusa|uju u dru{tva s kojima ~ovekova ljubav postoji kaocelina. Iz Knjige postanja (1:26) vidi se da je ~ovek slikai prilika Bo`ja, i da je on slika i prilika zbog ljubavi, jerkroz ljubav ~ovek je u Gospodu i Gospod je u njemu (Jo-van, 14:20, 21). Re~ju, svaka i najmanja misao prima se

20

Emanuel Svedenborg

u nekom dru{tvu, samo nju ne primaju pojedini duh ilian|eo toga dru{tva, nego je prima ose}anje ljubavi iz ko-jega poti~e i u kojemu je to dru{tvo. Stoga an|eli nisu sve-sni toga uticaja niti pak taj uticaj remeti to dru{tvo na bilokoji na~in. Iz toga je jasno da je ~ovek povezan s nebomdok ìvi na svetu, i da je isto tako u dru{tvu s an|elimaiako ni jedni ni drugi nisu toga svesni. Oni to ne znaju, jerje ~ovekova misao materijalna, dok je an|eoska misao du-hovna, a obe su povezane samo kroz saobraznost (kore-spondenciju). Po{to je ~ovek kroz svoje misli uveden iliu nebeska ili u paklena dru{tva, to se njegov karakter vi-di kada u|e u duhovni svet, to jest u nebo ili pakao, a tose doga|a posle smrti. Na taj na~in ~ovek se popravljakroz svoje misaono prisustvo u nebeskim dru{tvima, a osu-|uje ili kvari kroz svoje misaono prisustvo u paklenimdru{tvima. (Otkr. Obj. 1093)

4. Jo{ dok je na svetu, on sebi otvara nebo ili pakaoi postaje stanovnik nebesa ili pakla; jer kad se rodi, onnije ni u nebu ni u paklu, jer nema misli*. Razlog {to~ovek postaje stanovnik neba ili pakla jeste to {to je nje-govo stvarno mesto boravka i njegova domovina duhovnisvet. Jer posle nekoliko godina boravka u prirodnom sve-tu on }e ìveti tamo zauvek. Iz toga se moè zaklju~itikoliko je va`no ~oveku da zna {ta otvara nebo ili pakaoi uvodi ga u nebeska ili paklena dru{tva. To }emo poka-zati jasnije u odeljcima koji slede. Ovde }emo re}i samotoliko da ~ovek sebe uvodi sve dublje u unutarnja dru{tvau nebu na taj na~in {to postaje mudriji i {to raste njegovaljubav da ~ini dobro. A to ujedno zna~i: onoliko koliko muse otvara nebo, toliko mu se zatvara pakao. Me|utim, tre-ba dodati i to da ~ovek sam sebi otvara pakao, dok muGospod otvara nebo. (Otkr. Obj. 1094)

21


* Koje ga uvode u nebo ili pakao, (prim. prev.)

5. Prva i primarna misao koja otvara ~oveku nebojeste misao o Bogu; razlog je to {to je Bog Sve neba, ta-ko da je isto da li govorimo o nebu ili o Bogu. Sve bo-ànske stvari uzete skupa, koje ~ine da su an|eli {to ~inenebo an|eli – jesu Bog. To je razlog {to je misao o Boguprva i primarna me|u svim mislima koje otvaraju ~ovekunebo; to je zapravo glava i zbir svih istina i ljubavi, kakonebeskih tako i duhovnih. Me|utim, postoje misao (koja po-ti~e) od svetlosti i misao od ljubavi. Misao od svetlostisame jeste znanje da Bog jeste; to izgleda kao priznava-nje (da Bog jeste), ali nije priznanje (istinsko). Kroz mi-sao od svetlosti ~ovek je samo prisutan u nebu, ali ne ipovezan s nebom. Naime, sama misao od svetlosti ne po-vezuje nego samo ~ini da je ~ovek prisutan pred Gospo-dom i andelima; ta svetlost je nalik zimskoj svetlosti kada~ovek vidi jasno kao da je leto, ali se ta svetlost ne po-vezuje sa zemljom ili drve}em, cve}em ili travom. Pomo-}u svetlosti neba u svakom ~oveku usa|ena je sposobnostda moè da misi o Bogu, kao i da razume ono {to se od-nosi na Boga, ali samo misao od svetlosti, koja je intelek-tualna, ~ini da je ~ovek prisutan pred Gospodom i an|elima,kao {to je ve} re~eno. Kada ~ovek ima samo intelektual-nu misao o Bogu i o onom {to se odnosi na Boga, on setada pojavljuje pred an|elima izdaleka kao slika od slo-nova~e ili od mramora, koja moè da hoda i da izgovaraglasove, ali ~ije lice i glasovi nemaju ìvota. Pore|enja ra-di, on an|elima izgleda kao drvo zimi, kada su grane gole,bez li{}a, ali }e jednog dana olistati i doneti plod, kadase toplota poveè sa svetlo{}u, kao {to je to u prole}e. Kao{to misao o Bogu otvara nebo, tako isto misao protivuBoga zatvara nebo. (Otkr. Obj. 1096)

6. Samo misao o jednom Bogu otvara ~oveku nebo,dok misao o vi{e bogova zatvara nebo, zato {to misao onekoliko bogova razara misao o jednom Bogu. Misao oistinitom Bogu otvara nebo, jer nebo, sa svim {to je u nje-

22

Emanuel Svedenborg

mu, poti~e od istinitog Boga, dok misao o la`nom boguzatvara nebo, jer nebo i sve {to mu pripada proizlaze odistinitog Boga. Misao o Bogu kao Tvorcu, Otkupitelju i Pro-svetitelju otvara nebo, jer je to Trojstvo jednog i istinitogBoga, a to isto ~ini i misao o svemogu}em, sveprisutnomi sveznaju}em Bogu, jer su to atributi koji se odnose nasu{tinu jednog istinitog Boga; s druge strane, misao o ì-vom ~oveku kao bogu, ili o mrtvom ~oveku kao bogu ilio idolu kao bogu zatvara nebo, zato {to ovi nisu svezna-ju}i, sveprisutni, svemogu}i, nestvoreni, ve~ni i beskrajni,niti od njih poti~u stvaranje i otkupljenje, niti su izvorprosvetljenja. Jedino misao o Bogu kao ôveku u kojemsu Otac, Sin i Duh Sveti otvara nebo; dok misao o bogukoji nije ~ovek, ve} se zami{lja kao mali oblak ili kao pri-roda u najsitnijim delovima, zatvara nebo. Jer Bog je ovek,kao {to je i celokupno nebo ôvek, i kao {to su svakian|eo i svaki duh ôvek. Stoga samo misao o Gospodukao o Bogu univerzuma otvara nebo, jer Gospod kaè:

Otac je dao sve Sinu u ruke. (Jovan, 3:35)Otac mi je dao vlast nad svakim telom. (Jovan, 17:2)Otac je meni dao sve. (Mateja, 11:27)Sva vlast mi je data i na nebu i na zemlji. (Mateja,

28:18)

Iz ovoga je o~ito da ~ovek koji ne misli tako o Bo-gu nije spasen. Misao o Bogu u nebu jeste Gospod, jersu nebeski an|eli u Gospodu, i Gospod je u njima, i sto-ga je za njih nemogu}e misliti o Bogu osim kao o Gospo-du (Jovan, 14:20, 21). Neka mi je dopu{teno kazati da jemisao o Bogu kao ôveku usa|ena iz neba u svakom na-rodu po celom svetu, ali je naàlost kod hri{}ana razru-{ena. Razlozi za to bi}e navedeni niè. (Otkr. Obj. 1097)

7. Samo misao da Bog jeste i da je Gospod Bog ne-ba otvara nebesa zaista, i pokazuje ~oveka prisutnim (unebu), ali tako slabo da se jedva prime}uje, kao izdaleka

23


i kao u senci. Me|utim, kako ta misao postaje istinitija,ispravnija i potpunija, tako se on pokazuje u ve}oj svet-losti. Misao je sve potpunija {to (~ovek) vi{e poznajeistine koje poti~u od vere i dobro koje poti~e od ljubavi,a iz Re~i; jer je sve u Re~i Boànsko, a Boànske stvariuzete zajedno jesu Bog. ôvek koji samo misli da Bogpostoji, ali nema nikakvu ideju o Njegovoj prirodi, nalikje ~oveku koji zna da postoji Re~ (Bo`ja) i da je Ona sve-ta, ali ne zna {ta Ona sadrì, ili ~oveku koji zna da po-stoji zakon, ali ne zna {ta on propisuje. Ali misao o tome{ta je Bo`ja priroda jeste tako {iroka da ispunjava neboi sa~injava svu mudrost u kojoj su an|eli, a ona je neiz-reciva; naime, ona je beskrajna, jer je i Bog beskrajan. Mi-sao da On jeste, koja poti~e iz Njegove prirode, to je ono{to se naziva imenom Bo`jim. (Otkr. Obj. 1098)

8. Kao {to smo rekli, ~ovekova misao moè da po-ti~e od svetla ili od ljubavi; dokle misao od svetla ~inida je prisutan u nebu, dotle ga misao od ljubavi vezujeza nebo; a to je stoga {to je ljubav duhovna veza. Posle-dica toga je da se ~ovek uvodi u nebo kao u brak ondakada njegova misao (o Bogu) vi{e ne dolazi od svetla ne-go od ljubavi. Jer u Re~i se Gospod naziva mladoènjomi muèm, a nebo i crkva nevestom i ènom. Biti u braku(u nebu) zna~i biti povezan s nebom u jednom od njego-vih dru{tava, a ~ovek je povezan onoliko koliko je na sve-tu stekao pameti i mudrosti od Gospoda kroz Re~, a tozna~i onoliko koliko je kroz Boànske Istine nau~io da mi-sli da Bog jeste, i da je Gospod taj Bog. Me|utim, ~ovek~ija je misao zasnovana na malom broju istina i koji je ste-kao manje pameti, povezan je s nebom u manjoj meri.

Pod ljubavlju se misli na ljubav prema Gospodu. Vo-leti Gospoda ne zna~i voleti Gospoda kao osobu. Ta ljubavsama ne povezuje ga s nebom, nego ljubav prema Boàn-skom Dobru i Boànskoj Istini, koje su Gospod u nebu iu crkvi. Ljubav prema ovima nije u tome da se one poznaju

24

Emanuel Svedenborg

i razumeju, niti u tome da se o njima misli ili o njima go-vori, nego u tome da se one èle i da se pretvaraju u dela,jer je tako Gospod odredio i jer je to korisno. Ni{ta nijezavr{eno dok nije u~injeno, jer je to cilj, a cilj je ono zbog~ega je ljubav cenjena. Dakle, ljubav prema znanju, ra-zumevanju i razmi{ljanju poti~e od volje da se ne{to u~i-ni. Reci mi za{to èli{ da ne{to razume{ ako to nije radicilja koji èli{ da postigne{? Cilj koji se voli, to je delo. Akokaè{ da je radi vere, tada treba da shvati{ da sama vera,ili vera koja je samo u mislima, bez delotvorne vere kojaje delo, nije ni{ta. Vrlo se vara{ ako zami{lja{ da veruje{u Boga ako ne ~ini{ dela koja su od Boga. Jer Gospodu~i kod Jovana:

Koji ima zapovesti moje i drì ih, to je onaj koji meljubi, toga }e ljubiti Otac moj; a koji mene ljubi, njega}e ljubiti Otac moj, i ja }u ga ljubiti, i javi}u mu se sam.(Jovan, 14:21-23)

Re~ju, voleti i ~initi je jedno te isto; stoga kada seu Govoru govori o ljubavi, misli se na dela; jer ono {tovolim, to i ~inim. (Otkr. Obj. 1099)

9. Misao o Bogu i Boànskim stvarima, koja poti~eiz svetlosti, u nebu se naziva nebeskom i duhovnom, a usvetu – crkvenom i teolo{kom; ali postoji i misao (o Bo-gu i Boànskim stvarima) koja nema to poreklo. Takvumisao koja ne poti~e od svetlosti (neba) imaju oni kojije znaju ali je ne shvataju. Takvi su u dana{nje vreme onikoji svoj razum pot~injavaju veri i koji drè da ono {tone moè da se razume – treba verovati, i da inteligentnavera nije istinska vera. Ali oni nemaju pravo ose}anje zaunutarnju istinu, pa stoga nisu prosvetljeni; me|utim, onisu ponosni na svoju inteligenciju i èle da gospodare ljud-skim du{ama pomo}u svetih stvari u crkvi. Oni ne shva-taju da istina èli da bude u svetlosti, jer je svetlost nebaBoànska Istina, i da ta svetlost deluje na istinski ljudski

25


razum i da oni vide iz te svetlosti. Kada razum ne bi vi-deo, to bi bilo samo se}anje, a ne ~ovek koji ima veru;a vera do koje ne dopire nijedna ideja iz svetlosti istinejeste slepa, jer razum je ~ovek, dok je se}anje samo uvod(u razumevanje).

Kada bi trebalo verovati ono {to se ne shvata, tadabi ~ovek bio kao papagaj koji govori i koji se se}a; tobi bilo kao kada bi ~ovek verovao da je svetlost u kosti-ma mrtvih i u grobovima, da mrtve kosti prave ~uda, da}e ~ovek biti mu~en u ~istili{tu ako ne posveti svoje bo-gatstvo idolima ili manastirima, da su ljudi bogovi jer supakao i nebo u njihovoj mo}i, i da ne pominjemo ostalesli~ne ta~ke vere u koje ~ovek mora da veruje slepo i za-tvorenog uma, dakle, iz uga{ene svetlosti i vere i uma. Sto-ga neka se zna da se sve istine Re~i, a to su nebeske icrkvene istine, mogu videti razumom, u nebu duhovno ana svetu razumski. Jer istinski ~ovekov razum je samo sve-tlo, po{to je on odvojen od onoga {to je materijalno; i kadaje odvojen, tada razum vidi istine isto onako jasno kao {tovidi predmete; zapravo, on vidi istine prema tome kakvaje njegova ljubav prema njima, jer od nje dolazi prosvetl-jenje. An|eli imaju mudrost zato {to vide istine; pa tako,kada se an|elu ka`e da se ne{to mora verovati iako se nerazume, on odgovara: Mislite li da sam bezuman ili da stevi bog, kada treba da verujem ~ak i kad ne vidim? Tomora da je neka obmana iz pakla. (Otkr. Obj. 1100)

10. Sada razmatramo u~enje o Trojstvu koje je napi-sao Atanazije, a koje je potvrdio Nikejski sabor. Kada se~ita ovo u~enje, dobija se jasna ideja o tome da postojetri osobe i prema tome tri Boga koji sara|uju, a vrlo ne-jasna ideja o tome da postoji jedan Bog; me|utim, kao {toje ve} re~eno, ~oveku se nebo otvara onda kada misli ojednom Bogu, jer misao o tri Boga zatvara nebo.

Neka svak za sebe razmisli o tome da li Atanazijevou~enje ostavlja utisak da postoje tri Boga ili ostavlja uti-

26

Emanuel Svedenborg

sak da postoji jedan Bog. Naime, u Atanazijskom verova-nju doslovno se kaè:

Postoje kao osoba Otac, Sin i Duh Sveti. Otac je ne-satvoren, beskona~an, ve~an, svemogu}, Bog i Gospod;isto tako Sin, a isto tako i Duh Sveti.

Isto tako: Otac je sa~injen i stvoren ni iz ~ega, Sin je ro|enod Oca, a Duh Sveti proizlazi iz obojice. Tako po-stoje jedan Otac, jedan Sin i jedan Duh Sveti. U ovomeTrojstvu sve tri osobe zajedno su ve~ne i u svemujednake.

Iz toga se ne moè misliti druga~ije nego da posto-je tri Boga. A ni Atanazije ni Nikejski sabor nisu moglimisliti druga~ije, {to se vidi iz slede}ih re~i koje su uba-~ene u taj nauk:

Kao {to zbog hri{}anske vere moramo da priznamosvaku osobu za sebe kao Boga i Gospoda, isto takonam je zabranjeno po hri{}anskoj religiji da kaèmokako postoje tri Boga ili tri Gospoda.

Ovo se moè razumeti samo tako da je dopu{tenopriznavati, ali ne i imenovati, tri Boga i tri Gospoda; ilimisliti na tri Boga i tri Gospoda. (Otkr. Obj. 1102)

11. Kada se ~ita ovo u~enje o Trojstvu, nazvano Ata-nazijsko verovanje, sti~e se zamra~ena ideja o Bogu kaoJednom, toliko zamra~ena da ne otklanja ideju o tri Boga,a to je jasno po{to je to u~enje napravilo od jednog Bogatri kroz jedinstvo su{tine, rekav{i:

Ovo je katoli~ka (univerzalna) vera da se treba kla-njati jednom Bogu u Trojstvu, i Trojstvu u Jedinstvu,gde se osobe ne me{aju niti se su{tina odvaja.

I posle toga:

27


Tako se treba klanjati Jedinstvu u Trojstvu, i Trojstvuu Jedinstvu.

To se kaè ne bi li se misao o tri Boga otklonila, alise samo uspeva u tome da se kaè kako postoje tri osobe,iako je Boànska su{tina jedna. Pod Boànskom su{tinommisli se na Boga, gde su su{tina, boànstvo, veli~anstvo islava atributi, dok je Bog kao osoba subjekat. Stoga kazatida je su{tina Bog isto je kao kada se kaè da je atributu stvari subjekat. Me|utim, su{tina nije Bog, ve} je od Bo-ga (pripada Bogu); isto tako, veli~anstvo i slava nisu Bog,ve} su od Boga, kao {to ni atribut nije subjekat, ve} jeod subjekta (pripada subjektu). Stoga je o~ito da se mi-sao o tri Boga ne otklanja na taj na~in.

Ovo se moè ilustrovati pore|enjem. Pretpostavimo dapostoje tri vladara koja imaju istu mo} u jednom kraljev-stvu, i da svaki ima titulu kralja; u tom slu~aju, ako sevlast i veli~anstvo podrazumevaju pod kraljem, ljudi moguda ih po nare|enju nazivaju kraljem, ali ne jednim kraljem;naziv kralj podrazumeva li~nost, pa je stoga nemogu}e,~ak ni po nare|enju, misliti o tri kralja kao o jednom. Sto-ga ako bi oni (kraljevi) vama rekli: „Govori s nama slobo-dno, onako kako misli{“, vi biste bez sumnje odgovorili:„Vi ste zaista kraljevi, vi ste veli~anstva“. Ako biste odgo-vorili: „Ja mislim kao {to govorim iz poslu{nosti premanare|enju“, vi biste samo priznali da se pretvarate ili pri-siljavate; ako se prisiljavate, tada va{a misao nije slobod-na, ve} se samo oslanja na va{ govor.

Atanazije je to primetio, pa je ovako objasnio:

Kao {to zbog hri{}anske vere moramo da priznamoda je svaka osoba za sebe Bog i Gospod, tako istonam je zabranjeno hri{}anskom verom da kaèmoda postoje tri Boga ili tri Gospoda.

Ovi se navodi ne mogu razumeti nikako druga~ijenego da je dopu{teno priznati, ali ne i imenovati, tri Boga

28

Emanuel Svedenborg

i Gospoda, po{to je to protivno hri{}anskoj veri. Isto ta-ko, da je dopu{teno priznavati i misliti o tri beskona~na,ve~na, nestvorena i svemogu}a (Boga), ali nije dopu{tenoi imenovati tri beskrajna, ve~na, nestvorena i svemogu}a(Boga), ve} samo jednog. Ovaj iskaz Atanazije je dodaozato {to nikome nije mogu}e da misli druga~ije, kao {tonije bilo mogu}e ni njemu. I zaista, svako treba da go-vori druga~ije*, jer je to u~enje hri{}anske religije, to jestu~enje iz Re~i, da ne postoje tri Boga nego samo jedan.Osim toga, delovanje koje se pripisuje svakoj osobi kaonjen poseban atribut, to jest stvaranje Ocu, otkupljenjeSinu, a prosvetljenje Duhu Svetom, nije stoga jedno te istou sve tri osobe, iako ova delovanja ~ine deo Boànske su-{tine; jer stvaranje je Boànsko, otkupljenje je Boànskoi prosvetljenje je Boànsko.

Pored toga, koji je to ~ovek koji èli da povezujemisao o tri Boga s mi{lju o jednom Bogu, koji prihvatada se mora klanjati Trojstvu u Jedinstvu i Jedinstvu uTrojstvu, a koji ne me{a osobe niti odvaja su{tinu? Komoè to da izvede uza svu pomo} metafizike, koja pre-vazilazi ljudsko razumevanje? Prosti to ne mogu; a u~enipoùre preko predmeta govore}i sebi: to su moje u~enjei vera o Bogu, a pri tome sa~uvaju samo zatamnjenu ide-ju ili samo se}anje da postoje tri osobe a jedan Bog. Isvak na svoj na~in pravi jedno od tri, i to samo onda ka-da govori ili pi{e; jer kada misli, tada ne moè da mislio tri kao o jednom, dok mnogi ne mogu da misle da imabilo {ta zajedni~ko me|u njima. Ali, ~itao~e, nemoj sebire}i da je to {to je re~eno grubo i preterano o svuda prihva-}enoj veri u trojedinog Boga, jer }e se u daljem izlaganjuvideti da je svaka pojedinost u Atanazijskom verovanjusaglasna istini, pod uslovom da se umesto na tri osobe mi-sli na jednu osobu u kojoj je trojstvo. (Otkr. Obj. 1103)

29


* Nego {to je to napisano u tom verovanju, (prim prev.)

12. Atanazijsko verovanje u~i i to da su u Gospodudve su{tine, Boànska i Ljudska. Tako se pokazuje da jeGospod i Bog i ôvek. Me|utim, nije jasno izraèna mi-sao da je Boànsko u Ljudskom kao {to je du{a u telu.Jasna misao da Gospod ima i Boànsko i Ljudsko vidi seiz ovih re~i:

Prava vera jeste da verujemo i ispovedamo da jeGospod Isus Hristos, Sin Bo`ji, Bog i ôvek, Bog odBoànske su{tine Oca, nastao pre sveta, a ôvek odsu{tine po majci ro|en u svetu, savr{en Bog i savr-{en ôvek, s razumnom du{om i ljudskim telom, jed-nak Ocu po Boànskom, a niì od Oca po Ljudskom.

To daje jasnu ideju, ali ono {to sledi, zatamnjuje tuideju. A ono {to nije jasno, to se ne pamti jasno jer nedolazi od umne svetlosti. ôvek ne moè da se seti ono-ga {to nije u umnoj ili intelektualnoj svetlosti.

A evo mesta iz kojega se ne vidi jasno da je Gospo-dovo Boànsko u Njegovom Ljudskom:

Koji, iako Bog i ôvek, nisu dva nego jedan Hri-stos, jedan potpuno po jedinstvu osobe, po{to su ra-zumna du{a i telo jedan ôvek, tako su Bog i ôvekjedan Hristos.

Ova ideja je jasna, ali je slede}i navod ~ini nejasnom:

Jedan ne po pretvaranju Boànske su{tine u Ljudsku,nego po tome {to je Ljudska su{tina postala Boànska,jedan ne me{aju}i su{tinu, nego kroz jedinstvo osobe.

Kako prosti, tako i u~eni ljudi misle o Gospodu kaoo obi~nom ~oveku, kao {to su i oni sami, a ne o Njemukao Boànskom, a ako i misle o Boànskom, oni Ga od-vajaju od ideje o Ljudskom, pa na taj na~in ru{e ideju ojedinstvo osobe. Ako ih neko upita gde je Njegovo Boàn-sko, oni odgovaraju slede}i svoju ideju, da je u Nebu sOcem. Razlog {to tako odgovaraju je u tome {to im je

30

Emanuel Svedenborg

odbojno da misle kako Ljudsko moè da bude Boànsko,te da je zajedno s Boànskim u Nebu. Oni ne vide, kadaodvajaju u mislima Gospodovo Boànsko od NjegovogLjudskog, da tada ne samo {to misle suprotno svom vla-stitom nauku po kojem je Boànsko Gospodovo u Nje-govom Ljudskom kao du{a u telu i da postoji jedinstvoosobe, to jest da je to jedna osoba, nego i dodaju tome na-uku protivre~nost ili obmanu da je Ljudsko Gospodovozajedno s razumnom du{om samo od majke, dok u stvarirazum dolazi od du{e koja je od oca. Ovakav na~in raz-mi{ljanja i ovakvo deljenje proizlaze iz ideje o tri Boga.I to ~ini da ljudi misle da Njegovo Boànsko u Ljudskomdolazi od O~evog Boànskog. Me|utim, istina je da jeNjegovo Boànsko si{lo s neba i uzelo Ljudsko. Ako seto ne shvati ispravno, moè se pretpostaviti da Njegov Otac,od kojega je proiza{ao, nije bio jedinstveno Boànski negotrostruko, {to je nemogu}e verovati. Oni koji odvajaju Bo-ànsko od Ljudskog i ne misle o Boànskom u Ljudskomkao o du{i u telu, da su to jedna osoba, mogu da do|udo ~udovi{ne ideje o Gospodu, ~ak i da je on ~ovek u ko-me je du{a odvojena od tela. Stoga pazite da ne misliteo Gospodu kao da je ~ovek kao {to ste vi, nego misliteo Gospodu kao o ôveku koji je Bog*

Pazi, ~itao~e! Kada prelistava{ ove stranice, mo`damisli{ da nikada nisi u misli odvajao Gospodovo Boàn-sko od Njegovog Ljudskog ni Ljudsko od Boànskog.Ispitaj svoju misao, preklinjem te, da li si ikada smatraoda je Gospodovo Boànsko u Njegovom Ljudskom kaodu{a u telu, ili si, ako ho}e{ da prizna{, mislio o Njego-vom Ljudskom kao odvojenom od Njegovog Boànskog?I kada misli{ o Njegovom Ljudskom, zar ne misli{ kaoo ljudskom svakog drugog ~oveka, i zar ne misli{ o Bo-ànskom Gospodovom kao o Boànskom kod Oca? Pitaosam mnoge, ~ak i stare{ine u Crkvi, i svi su se sloìli sa

31


* Boànsko i Ljudsko u Gospodu odnose se kao bit i bitisanje, ili kaoesse i existere, kao sadràj i oblik, (prim. prev).

mnom. A kada sam im rekao da Atanazijsko verovanje,koje je istinski nauk njihove Crkve o Bogu i o Gospodu,da je Boànsko Gospodovo u Njegovom Ljudskom kao{to je du{a u telu, odgovarali su da toga nisu bili sves-ni. A kada sam ponovio slede}i iskaz toga nauka:

Na{ Gospod Isus Hristos, Sin Bo`ji, Bog i ôvek,nije dva nego jedan Hristos; potpuno jedan po jedin-stvu osobe; i kao {to su razumna du{a i telo jedan~ovek, tako su Bog i ôvek jedan Hristos,

}utali su, a kasnije priznali da nisu prime}ivali tere~i, pa su bili ljuti na sebe zato {to su tako nepa`ljivoispitivali svoje vlastito verovanje. Neki od njih tada suprestali da misle o misti~nom jedinstvu O~evogBoànskog s Gospodovim Ljudskim.

Da je Boànsko u Ljudskom Gospodovom kao du{au telu, dokazuje se kod Mateje i Luke.

A ro|enje Isusa Hrista ovako bi: Kada je mati nje-gova Marija bila obru~ena Josifu, a pre nego {to sebehu sastali, na|e se da je zatrudnela po DuhuSvetom. I an|eo re~e Josifu u snu: Ne boj se uzetiMariju za ènu svoju, jer ono {to je u njoj, za~etoje od Duha Svetoga. I Josif je ne znade dok nijerodila svog prvoro|enog sina. I dade mu ime Isus.(Mateja, 18:20, 25)I an|eo re~e Mariji: Evo, za~e}e{ u utrobi i roditisina, i zva}e se Isus. Marija re~e an|elu: Kako }eto biti kad ne znam za muà? An|eo odgovori: DuhSveti si}i }e na tebe, i Sila Vi{njega oseni}e te,stoga ono {to }e se roditi bi}e sveto, i naziva}e seSin Bo`ji. (Luka, 1:31, 34, 35)

Iz ovoga se vidi da je Boànsko bilo u Gospodu odZa~e}a, i da je Njegov ivot bio od Oca, a taj ivot je du{a.

32

Emanuel Svedenborg

Za sada su dovoljne ove primedbe; u onome {to sle-di bi}e pokazano da se slaè sa istinom i ono {to se kaèu Atanazijevom nauku, kada se misli i veruje da se Troj-stvo Oca, Sina i Duha Svetoga sadrè u Gospodu kao ujednoj osobi. Ina~e, ako se ovako ne misli i ne veruje, mo-glo bi se re}i da se hri{}ani, za razliku od svih drugih ra-zumnih ljudi i naroda, klanjaju trima bogovima; iako bi,kako ovi narodi izjavljuju, hri{}ani, koji prevazilaze sveostale po u~enosti i po verovanjima, trebalo da veruju daje Bog jedan i po su{ini i po osobi. (Otkr. Obj. 1104)

13. Pokazano je da nauk vere koji je dobio ime poAtanaziju, kada se ~ita, stvara jasnu ideju da postoje tri oso-be, pa prema tome da postoje tri Boga koja stoje u izve-snom redu, a nejasnu ideju da je Bog jedan, toliko nejasnuda ona ne otklanja ideju o tri Boga. Isto tako bilo je po-kazano da Gospod ima jedno Boànsko i jedno Ljudskoodnosno da je Gospod i Bog i ôvek; me|utim, ostaje jo{uvek nejasna ideja da li su Njegovo Boànsko i NjegovoLjudsko jedna osoba, i da li je Njegovo Boànsko u Nje-govom Ljudskom kao du{a u telu. Isto tako je bilo re~e-no da se, uprkos tome, sve {to je u ovome nauku slaèsa istinom od po~etka do kraja, i ono {to je jasno i {to ni-je jasno, ako se, umesto da se kaè da je Bog jedan po su-{tini u tri osobe, kaè da je Bog jedan i po su{tini i u osobi,jer je to ~injenica. Postoji trojstvo u Bogu, a postoji i je-dinstvo. Da postoji trojstvo, vidi se iz onih odlomaka uRe~i gde se pominju Otac, Sin i Duh Sveti, a da posto-ji jedinstvo vidi se iz onih odlomaka u Re~i gde se kaèda je Bog jedan. Jedinstvo u kojemu je trojstvo, ili jedanBog u kome je trojstvo, ne postoji u Boànskom koje sezove Ocem niti u Boànskom koje se zove Sinom, nitipak u Boànskom koje se zove Duhom Svetim, nego sa-mo u Gospodu, jer Gospod je trojstvo*, to jest Boànsko

33


* Trojedinstvo, (prim. prev.)

koje se zove Otac, Boànsko Ljudsko koje se zove Sini proizlaze}e Boànsko koje je Duh Sveti; i ovo trojstvoje jedan, jer pripada jednoj osobi i moè da se zove tro-jedinim.*

U ovome {to sledi bi}e potvr|eno ono {to je re~enoo Atanazijevom nauku: (1) o Trojstvu; (2) o Jedinstvu oso-be u Gospodu; (3) bi}e pokazano da je to po BoànskomProvi|enju tako uobli~eno da se, iako izgleda da se neslaè sa istinom, ipak slaè s njom; prvo }e biti pokazanoda postoji trojstvo u Gospodu, a onda }e biti pokazanoda Boànsko koje se naziva Ocem jeste On, da Boànskokoje se naziva Sinom jeste On i da Boànsko koje se na-ziva Duhom Svetim jeste On. (Otkr. Obj. 1106)

14. Sada }emo razmotriti pitanje slaganja svega ovo-ga u Atanazijskom verovanju sa istinom da je Bog, u komeje trojstvo, jedan po su{tini i po osobi; a da bi se ustano-vilo i dokazalo ovo slaganje, postupi}u na ovaj na~in:

Atanazije prvo nau~ava slede}e:

Katoli~ka (tj. sveop{ta ili univerzalna) vera je to da semi klanjamo Bogu u trojstvu, i trojstvu u jedinstvu, bezme{anja osoba ili razdvajanja su{tine.

Kada se razume da umesto tri postoji jedna osoba,ove re~i jasno se mogu shvatiti ovako:

Katoli~ka vera je u tome da se klanjamo jednom Bo-gu u trojstvu, trojstvu u jednom Bogu, i da je Bog, u ko-me je trojedinstvo, jedna osoba; i da je trojstvo u Bogujedna su{tina, tako je jedan Bog u trojstvu i trojstvou jedinstvu. Niti su osobe pome{ane niti je su{tina po-deljena.

34

Emanuel Svedenborg

* ôvek je i u tome stvoren na sliku Bo`ju {to i u njemu postoji troj-stvo, gde je ljubav otac, mudrost sin, a delovanje je duh sveti, (prim.prev.)

Da osobe nisu pome{ane niti da je su{tina podelje-na, vide}e se jasno iz ovoga {to sledi. Atanazijevo u~enjedalje nau~ava:

Jer jedna je osoba Otac, druga je Sin, a tre}a je Sve-ti Duh, ali je Boànstvo Oca, Sina i Svetoga Duhajedno i isto, i stoga ~ast jednaka.

Tako|e, i u ovom slu~aju, kada se umesto tri osoberazume jedna osoba u kojoj je trojstvo, ove re~i su po sebiistinite i mogu se shvatiti kao jasna ideja na ovaj na~in:

Trojedinstvo u Gospodu kao u jednoj osobi jeste Bo-ànsko koje se zove Ocem, Boànsko Ljudsko koje se zoveSinom i Proizlaze}e Boànsko koje se zove Duhom Svetim;ali Boànstvo ili Boànska su{tina od svih triju je jedna,a slava jednaka. Dalje:

Kakav je Otac, takav je Sin, a takav je i Duh Sveti.

U ovom slu~aju iskaz treba ovako razumeti: Kakvo jeBoànsko nazvano Otac, takvo je Boànsko nazvano Sin,a takvo je Boànsko nazvano Svetim Duhom. I dalje:

Otac je nesatvoren, Sin je nesatvoren, Sveti Duh je ne-satvoren; Otac je beskrajan, Sin je beskrajan, SvetiDuh je beskrajan;Otac je Ve~an, Sin je Ve~an i SvetiDuh je Ve~an. Pa ipak, nisu tri ve~na, nego je jedanve~ni; niti su tri nesatvorena, nego je jedan nesatvo-reni. Kao {to je Otac svemogu}, tako je i Sin svemo-gu}, a tako je i Sveti Duh svemogu}, pa ipak nisu trisvemogu}a, nego jedan svemogu}i.

Kada se umesto tri osobe razume jedna osoba u ko-joj je trojedinstvo, tada su ovi navodi u sebi istiniti i onisadrè jasnu ideju, kao {to sledi:

Kao {to je Boànsko u Gospodu koje se naziva Ocemnesatvoreno, beskrajno i svemogu}e, tako je i Boàn-sko Ljudsko nazvano Sinom nesatvoreno, beskrajno

35


i svemogu}e; a tako isto Boànsko nazvano Sveti Duhjeste nesatvoreno, beskrajno i svemogu}e; ali ova trijesu jedno, jer Gospod, u kome je trojedinstvo, jestejedan Bog kako u su{tini, tako i u osobi.

U Atanazijskom verovanju i ovako se govori:

Kao {to je Otac Bog, tako je Sin Bog i Sveti Duh jeBog; pa ipak nisu tri Boga nego jedan Bog. Iako jeOtac Gospod, Sin je Gospod i Sveti Duh je Gospod;ipak nisu tri Gospoda nego je jedan Gospod.

I u ovom slu~aju, ako se umesto tri osobe razume jednaosoba u kojoj je trojedinstvo, ove se re~i vide kao jasnaideja, kao {to sledi:

Da je Gospod, po Svom Boànskom nazvan Ocem, poSvom Boànskom Ljudskom nazvan Sinom i po SvomProizlaze}em Boànskom nazvan Svetim Duhom, je-ste jedan Bog i jedan Gospod, po{to tri Boànska, na-zvana imenima Oca, Sina i Svetoga Duha, u Gospodujesu jedno, u su{tini i u osobi.

Dalje:

Kao {to smo prinu|eni da po Hri{}anskoj istini priz-namo svaku osobu po sebi da je Bog i Gospod, ipaknam je zabranjeno, po katoli~koj religiji, da kaèmoda su tri Boga ili tri Gospoda.

U drugom primeru ovako se kaè:

Kao {to smo vezani Hri{}anskom istinom da prizna-mo svaku osobu da je Bog i Gospod, tako ne sme-mo, po hri{}anskoj veri, pomenuti da su tri Boga ilitri Gospoda.

Ove re~i ne mogu se nikako druga~ije razumeti ne-go da po hri{}anskoj veri moramo priznati i misliti da posto-je tri Boga i tri Gospoda, ali da ne smemo, po hri{}anskoj

36

Emanuel Svedenborg

veri i religiji, imenovati tri Boga ili tri Gospoda, ili gov-oriti o njima. Me|utim, to se ~ini jer ve}ina ljudi misli otri Boga koja su u koordinaciji i odatle se nazivaju koordi-naciono trojedinstvo, ali ipak moraju da govore o jednomBogu. Ali po{to ne postoje tri osobe nego jedna osoba, ta-da bi, umesto navedenih re~i koje treba ukloniti iz Ata-nazijevog u~enja, trebalo koristiti slede}e:

Kada priznamo da je trojedinstvo u Gospodu, tadaje od istine, a tako i od hri{}anske vere i religije, da prizna-jemo jednog Boga i jednog Gospoda i usnama i srcem. Jerkada bi nam se dozvolilo da priznamo i mislimo o tri,tada bi bilo dozvoljeno i verovati u tri, jer verovanje ili verapripadaju misli i priznanju, pa stoga i govoru, a ne go-voru odvojeno od misli i priznanja.

Posle ovoga sledi:

Otac je sa~injen ni iz ~ega, niti je stvoren niti ro-|en; Sin je samo od Oca, niti je stvoren niti sa~i-njen, nego ro|en; Sveti Duh je od Oca i od Sina,niti je stvoren niti sa~injen niti ro|en, nego proiz-lazi. Prema tome, Otac je jedan, ne tri Oca; jedanSin, ne tri Sina; jedan Sveti Duh, ne tri Sveta Duha.

Ove tvrdnje se potpuno slaù sa istinom, pod uslo-vom da se umesto Oca razume Boànsko Gospodovo kojese naziva Otac, umesto Sina – njegovo Boànsko Ljudsko,a umesto Svetog Duha – njegovo Proisti~u}e Boànsko.Jer je Boànsko Ljudsko, koje se naziva Sinom, ro|enood Oca, a od oboje Boànsko, nazvano Sveti Duh, kojeproizlazi. Ali posebno }emo govoriti o Boànskom Ljud-skom, ro|enom od Oca, u onome {to sledi.

O~igledno je iz ovih razmatranja da se Atanazijskoverovanje slaè sa gornjom istinom da je Bog jedan kakou su{tini, tako i u osobi, pod uslovom da se umesto triosobe razume jedna, u kojoj je trojedinstvo nazvano Ocem,Sinom i Duhom Svetim. U onome {to sledi bi}e dokazano

37


sli~no slaganje u odnosu na jedinstvo osobe u Gospodu.(Otkr. Obj. 1107)

15. Sada pristupamo pitanju slaganja Atanazijskogverovanja sa ovom istinom: da je Ljudsko Gospodovo Bo-ànsko od Boànskog, koje je u njemu bilo pre za~e}a.A to da je Ljudsko Gospodovo Boànsko ne izgleda da senau~ava u Atanazijevom u~enju; me|utim, slu~aj je takav(da se ono nau~ava) kao {to je o~igledno iz ovih iskazau u~enju:

Na{ Gospod Isus Hristos, Sin Bo`ji, jeste Bog i ôvek;koji, iako Bog i ôvek, nije dva, nego jedan Hristos;jedan potpuno po jedinstvu osobe, po{to su razumnadu{a i telo jedna osoba.

Sada, po{to su du{a i telo jedan ~ovek i prema tomejedna osoba, i po{to je du{a onakva kao i telo, to sledi da,po{to je Njegova du{a od Oca Boànska, tako i telo (cor-pus), koje je Njegovo Ljudsko, jeste Boànsko. Istina, Onje dobio telo, ili ljudsko (corpus sed humanum) od maj-ke, ali to je On odstranio u svetu i preuzeo Ljudsko odOca, i to je Boànsko Ljudsko.*

U u~enju se kaè:

Jednak Ocu po Boànskom, pot~injen Ocu po Ljud-skom.

I ovo se slaè sa istinom ako se misli na ljudsko odmajke. U u~enju se kaè i ovo:

Bog i ôvek su jedan Hristos, ne jedan po pretva-ranju Boànske su{tine u Ljudsku nego po uvo|enjuLjudske su{tine u Boànsku; jedan potpuno, ne po me-{anju supstancije nego po jedinstvu osobe.

38

Emanuel Svedenborg

* Postoje ~etiri teorije o tome kako je Gospod odstranio materinsko ilimaterijalno ljudsko, da li se ono oduhovilo ili se raspalo i raspr{ilo u ato-me itd, (prim. prev.)

I ove se re~i slaù sa istinom, po{to du{a sebe nemenja u telo niti se me{a s telom da bi postala telo, negopreuzima telo u sebe. Tako su du{a i telo potpuno dveodvojene stvari, ali su ipak jedan ~ovek. A u odnosu naGospoda one su jedan Hristos, to jest jedan ôvek, kojije Bog. O Boànskom Ljudskom Gospodovom bi}e vi{ere~eno u onome {to sledi. (Otkr. Obj. 1108)

16. Atanazijevo u~enje je istinito u svim svojim po-jedinostima u odnosu na trojstvo i Gospoda, pod uslovomda se umesto tri osobe razume jedna osoba u kojoj jetrojstvo, i da se veruje da je Gospod jedna osoba. Ovo sedogodilo po Gospodovom Boànskom Provi|enju; jer dasu prihvatili trojstvo osoba u to vreme, oni bi postali ari-jevci ili socinijanci, i tako bi Gospod bio priznat samo kaoôvek, a ne kao Bog, a posledica toga bi bila da Hri{-}anska crkva nestane, a da se nebo zatvori ~oveku Crkve.Jer niko nije pripojen nebu niti je prihva}en posle smrtiu nebu ako u ideji svoje misli vidi Boga samo kao ~ove-ka, i ako u isto vreme ne veruje da je Bog jedan u su{tinii osobi, po ~emu se i neznabo{ci mogu spasti, odnosno (ni-je pripojen nebu) ako ne priznaje Gospoda, Njegovo Bo-ànsko i Njegovo Ljudsko, kroz koje se ljudi Hri{}anskecrkve spasavaju, pod uslovom da u isto vreme ìve hri{-}anskim ìvotom. To je bilo po Boànskom dopu{tenjuda je Atanazije oblikovao u~enje o Bogu i Gospodu na tajna~in, a to je najva`nije u~enje. Jer Gospod je predvideoda rimokatolici ne}e priznati Boànsko Gospodovo ni najedan drugi na~in; ~ak i danas oni odvajaju Njegovo Boàn-sko od Njegovog Ljudskog; i da reformisani (protestanti)ne}e prepoznati Boànsko u Ljudskom Gospodovom, jeroni koji odvajaju veru od ljubavi prema bli`njemu, to nevide; ipak i jedni i drugi priznaju Boànsko Gospodovo utrojstvu osoba. Stoga je u~enje koje se naziva Atanazij-skim verovanjem bilo napisano po Gospodovom BoànskomProvi|enju na takav na~in da je sve u njemu istinito, pod

39


uslovom da se umesto u tri osobe veruje da je Gospod je-dna osoba. Tako isto je po Provi|enju da su oni ozna~enikao osobe, jer osoba je ôvek, a Boànska osoba je Bog,koji je ôvek. Ta ~injenica je otkrivena ovoga dana ra-di Nove crkve, koja se zove Sveti Jerusalim. (Otkr. Obj.1109).*

40

Emanuel Svedenborg

* Autorov cilj i misija bili su da najavi dolazak Novog Jerusalima, kaonove duhovne dispenzacije sa Novom Objavom, koja je sadràna u auto-rovim teolo{kim spisima, (prim. prev.)

DRUGO POGLAVLJE

Bog

17. Da u Bogu postoji trojedinstvo (trinum) – SamoBoànsko koje se zove Otac, Boànsko koje se zove Sini proizlaze}e Boànsko koje se zove Sveti Duh, o~igled-no je kako iz Re~i (Bo`je), tako i iz Boànske Su{tine, ai iz neba*.

(1) Iz Re~i. Sam Gospod nau~ava (u Re~i) da su Otaci On jedno, i da Sveti Duh proizlazi od Njega i od Oca;isto tako tamo gde nau~ava da su Otac u Njemu i On uOcu, i da Duh Istine, koji je Sveti Duh, ne govori od se-be nego od Gospoda. To se vidi i iz Starog zaveta, gde seGospod naziva Jehovom, Sinom Bo`jim i Svecem Izra-iljevim.

(2) Iz Boànske Su{tine. Jedno Boànsko po Sebi ni-je mogu}e, nego mora da bude u trojstvu; ovo trojstvo sesastoji od Bi}a (Esse), Postojanja (Manifestacije ili Exi-stere) i Proizlaze}eg, jer se Bi}e mora nu`no manifesto-vati, a po{to se manifestuje, to mora i da deluje**, a totrojstvo je jedno u su{tini i u osobi, i ono je Bog. Ovo semoè rasvetliti pore|enjem. An|eo u nebu je trojstvo, sto-ga je jedno. Esse (su{tina) an|ela naziva se njegovom du-{om, njegovo postojanje (manifestacija) naziva se njegovimtelom, a ono {to proizlazi iz oba naziva se sferom njego-vog ìvota bez koje on ne postoji. I po ovome trojstvuan|eo je slika Bo`ja i naziva se sinom Bo`jim, a tako inaslednikom, a i bogom; pa ipak an|eo nije ìvot od sebe,

41

* iz autorovih iskustava u nebu, (prim. prev.)** stvara ili daje plodove, (prim. prev.)

nego je prijemnik (sasud) ìvota, dok je samo Bog ìvotod Sebe.

(3) Iz neba. Boànsko trojstvo, koje je jedno u su-{tini i u osobi, takvo je i u nebu. Jer Boànsko koje senaziva Ocem i Boànsko koje se naziva Sinom pokazujuse (u nebu) pred an|elima kao Sunce, dok se Boànskoproizlaze}e pokazuje kao svetlost i toplota zajedno, pri ~e-mu su svetlost Boànska Istina a toplota Boànsko Dobro.Tako Boànsko koje se naziva Ocem jeste Boànsko Esse.Boànsko Ljudsko koje se naziva Sinom jeste BoànskoExistere od Esse, dok je Boànsko koje se naziva Sveti Duh– Boànsko Proizlaze}e od Boànskog Existere i BoànskogEsse. Ovo trojstvo jeste Gospod u nebu; ono je NjegovaBoànska Ljubav koja se pokazuje (u nebu) kao Sunce.(Otkr. Obj. 1111)

18. Re~eno je da jedno Boànsko od sebe nije mo-gu}e, nego da mora nu`no da bude trojstvo, i da je to troj-stvo jedan Bog u su{tini i u osobi. Sada se postavlja pitanje:Kakvo je bilo trojstvo u Bogu pre nego {to se Gospodobukao u Ljudsko* i pre nego Ga je u~inio Boànskim usvetu. I tada je Bog bio ôvek; imao je jedno Boànsko,jedno Boànsko Ljudsko i jedno Proizlaze}e Boànsko, ili (jeimao) Boànsko Esse, Boànsko Existere, i Boànsko Pro-izlaze}e; jer, kao {to je re~eno, bez trojstva nema Boga.Odgovor glasi: Kako tada** Boànsko Ljudsko nije bilou poslednjem (ultimum) koje se naziva meso i kosti – kojeje tako isto u~inio Boànskim kada je bio na svetu; ono(poslednje) je bilo dodato; sada je ono Bo`je BoànskoLjudsko.***

42

Emanuel Svedenborg

* ili uzeo na sebe ljudsko, (prim. prev.)** pre ro|enja na svetu, (prim. prev.)*** Prema autoru, postojalo je jedno Boànsko Ljudsko koje je usu{tini Boànsko Istinito ili Boànska Mudrost od ve~nosti ili ab aeter-no. Ovo je Gospod proslavio odnosno u~inio Boànskim uzev{i na Se-be ~isto ljudsko telo i kost preko majke; ovo zemaljsko ljudsko je pri-

Ovo moè da se razjasni slede}im pore|enjem: Sva-ki an|eo je ~ovek koji poseduje du{u, telo i ono {to iz to-ga proisti~e, pa ipak on nije potpuno ~ovek jer nema mesoi kosti kao ~ovek na svetu.*

Da je Gospod u~inio boànskim Svoje Boànsko Ljud-sko i u poslednjem, a to je meso i kost, to je On dokazaou~enicima – koji su videv{i Ga pomislili da vide duha –rekav{i:

Dodirnite me i vidite, jer duh nema tela i kostiju kao{to vidite da ja imam. (Luka, 24:39)

Iz toga se vidi da je Gospod sada vi{e ôvek nego{to su to an|eli.

Napravili smo pore|enje izme|u an|ela i ~oveka, alitreba razumeti da Bog ima ìvot u Sebi, dok an|eo nemaìvot u sebi, jer je samo prijemnik ìvota. Da je Gospodìvot u Sebi, kako u pogledu Boànskog (Samog) tako iBoànskog Ljudskog, to On u~i kod Jovana:

Kao {to Otac ima ìvot u sebi, tako je dao i Sinuda ima ìvot u sebi. (Jovan, 5:26)

43


vuklo sve demone i satane da poku{aju da Ga uni{te kroz isku{enjakojima je On odoleo; tako je zemaljsko ljudsko bilo popri{te borbi sdemonima, koji Mu ne bi mogli pri}i da nije uzeo na sebe zemaljskoljudsko, preko kojega je nasledio sklonost ka zlu; naime, demoni i sata-ne ne mogu da napadnu onoga koji nema sklonost k tome {to oni volei {to je njihov ìvot u paklu; kroz duhovno ro|enje ~ovek dobija snaguda se odupre moralnom i duhovnom zlu jer mu Gospod daje silu koja do-lazi od Njegovog proslavljenog Ljudskog, kako onoga od ve~nosti takoi onoga koje je dobio preko majke Marije; sva boànska mo} je ujedi-njena u Boànskom Ljudskom koje nazivamo Gospodom. To je deo ono-ga {to se moè re}i o autorovom poimanju Svetog Trojstva. Na{ emi-nentni teolog blaènopo~iv{i Justin Popovi} u svojoj Dogmatici napisaoje da je Svedenborgovo u~enje o trojstvu – monarhisti~ko, {to mislimda zna~i da je po Svedenborgu Bog Sin ili Boànsko Ljudsko central-na figura Trojstva, (prim. prev.)* Prema autoru, an|eo ima telo kao i ~ovek, samo {to je od duhovne ane od zemaljske supstancije, to jest ono je na vi{oj elektro-magnetskojvibraciji ili slede}oj dimenziji, (prim. prev.)

Gospod ho}e da kaè da je Otac (samo) Boànskou Njemu; On kaè i na drugome mestu da je: Otac u nje-mu, i da su on i Otac jedno. (Otkr. Obj. 1112)

19. Neki u hri{}anskom svetu misle da je Bog uni-verzalna sila; neki da je On priroda u onome {to je unjoj najdublje; neki da je On kao oblak koji lebdi u etru;neki da je svetlosni zrak; a neki o Njemu i ne misle; maloko pomi{lja kako je Bog ôvek, a On upravo jeste ôvek.

Ima nekoliko razloga zbog kojih hri{}ani ovako misle.Prvi je to {to po njihovom u~enju postoje tri Boànskeosobe me|usobno odvojene – pri ~emu je Otac nevidljiviBog i u isto vreme Gospod, ali po svom ljudskom nije Bog.Drugi razlog je to {to veruju da je On duh; a neki jo{veruju i misle da je duh ne{to kao vetar, da{ak ili etar,a u stvari svaki duh je ~ovek. Tre}i razlog je to {to su hri{-}ani postali svetovni zato {to veruju da je vera bez ìvotadovoljna (za spasenje), a zbog ljubavi prema sebi postalisu i telesni (puteni); a svetovni i telesni ~ovek vidi Bogasamo u prostoru, i na taj na~in Ga vidi kao ne{to dubokou prirodi ili svemiru; dakle, kao ne{to {to se prostire. Me-|utim, ideja prostora smeta da se vidi Bog, jer u duhov-nom svetu prostor ne postoji, ve} samo privid prostora.Svaki ~ulni ~ovek misli o Bogu na isti na~in, jer njegovase misao izdiè malo iznad njegovoga govora. A njego-va misao kao da kaè sama sebi: „Ono {to oko vidi i {toruka dodiruje, to je ono {to znam da postoji“, a sve ostaloon smatra naga|anjem. Ovo su razlozi zbog kojih hri{}an-ski svet ne misli o Bogu kao o ôveku. Da u hri{}anskomsvetu postoji i odbojnost prema toj ideji (da je Bog ôvek),zna}ete ako ispitate sami sebe i mislite o Boànskom Ljud-skom; a u stvari Ljudsko Gospodovo je Boànsko*. Me-|utim, tako ne misle prosti duhom nego upravo oni koji suu~eni; mnogi me|u ovima su slepi jer su duhovno zaslepljeni

44

Emanuel Svedenborg

* Boànske prirode, (prim. prev.)

svojom umi{ljenom pameti, kao {to to kaè Gospod kodMateje (11:25 i 13:13-15). Ali neka ovi znaju da svima ko-ji vide Boga kao ôveka, to dolazi od Gospoda*, a oni-ma koji Ga ne vide kao ôveka, to dolazi otuda {to Gagledaju iz samih sebe. (Otkr. Obj. 1113)

20. A sada }u izneti ne{to zaista vredno pa`nje. Sva-ki ~ovek, kada misli kao duh**, vidi Boga kao ôveka, ~aki onaj koji je kao ~ovek u zemaljskom telu mislio da jeBog oblak, ili magla, ili vazduh, ili etar, ili Ga je poricao.ôvek misli kao duh onda kada misli apstraktno***, a mi-sli telesno kada ne misli apstraktno. Da svaki ~ovek kaoduh misli o Bogu da je ôvek, bilo mi je pokazano doksam posmatrao ljude posle smrti (zemaljske), kada mislekao duhovi. Jer ljudi posle smrti postaju duhovi, a tada mo-gu o Bogu da misle samo kao o ôveku. Izveden je opitda bi se videlo kako ne mogu misliti druga~ije. Radi togasu bili dovedeni u stanje u kojem su bili na svetu, i tadasu zaista mislili da je Bog oblak, svetlosni zrak, etar iliprosto ni{ta. Ali ~im su se vratili u stanje u kojem su bilikao duhovi, opet su mislili o Bogu kao o ôveku. Tome suse i sami ~udili i govorili da je to tako usa|eno u svako-ga duha. Ali zli duhovi, koji su osporavali Boga dok su bilina svetu, osporavaju Ga i posle smrti, ali zato (umesto Bo-ga) oboàvaju nekog zlog duha koji nad njima vlada pomo-}u |avolskih ve{tina. Rekli smo da je usa|eno u svakogaduha da misli o Bogu kao o ôveku, a da se to ostvarujena takav na~in {to Gospod uliva takvu misao u unutarnjedelove ~ovekove misli; to se vidi po tome {to an|eli svihnebesa priznaju samo Gospoda; priznaju Njegovo Boàn-sko koje se zove Otac, vide Njegovo Ljudsko, a oni samisu u Boànskom koje proizlazi. An|eli nisu an|eli od se-be, nego od Boànskoga koje primaju od Gospoda; na taj

45


* to jest Gospod ih vodi da Ga tako vide, (prim. prev.)** posle zemaljske smrti, (prim. prev.)*** odvojeno od zemaljskog tela, (prim. prev.)

na~in oni su u Gospodu, pa prema tome, kada misle o Bo-gu, mogu samo da misle o Gospodu u Kome su i od Ko-ga dolazi njihova misao. Osim toga, nebo u celini je kaojedan ôvek, koji se zove i Ogromni ôvek (Homo Ma-ximus), pa su prema tome an|eli u ovome ôveku, kojije (u stvari) Boànsko {to proizlazi od Gospoda, kao {to jeve} re~eno. A po{to se njihove misli prostiru prema obli-ku neba, o Bogu mogu da misle samo kao o oveku. Re~ju,an|eli sva tri neba misle o Bogu kao o ôveku, i ne mo-gu druga~ije da misle; kada bi poèleli da misle druga-~ije, prestali bi da budu an|eli i pali bi iz neba. Iz toga jeo~ito da je usa|eno u svakoga ~oveka da misli o Bogu kaoo ôveku kada misli kao duh. (Otkr. Obj. 1115)

21. Upravo zbog ove uro|ene sposobnosti drevni lju-di su se vi{e nego njihovo potomstvo klanjali vidljivom Bo-gu u ljudskom obliku. Re~ svedo~i da su oni videli Bogakao ôveka, na primer, kada je Adam ~uo glas Jehovin dokje ovaj hodao po vrtu; da je Mojsije govorio s Jehovom li-ce u lice; da je Abraham video Jehovu kao tri an|ela; daje Lot govorio s dva an|ela. Jehovu su kao ôveka videli iHagara, Gideon i Jo{ua; Danilo Ga je video kao Starca i kaoSina ove~jeg; a tako isto video Ga je i Jovan kao Sina o-ve~jeg usred sedam sve}njaka; a tako su Ga videli i proroci.

Da je to bio Gospod Kojega su oni videli, to On samnau~ava tamo gde kaè da se Avram radovao Njegovom da-nu, i da je video (taj dan), i da se radovao (Jovan, 8:56); ta-ko isto, da je On bio pre Avrama (stih 58), i da je bio prenego {to je svet postao (Jovan, 17:5, 24). Nisu videli Oca ne-go Sina, jer se Boànsko Bi}e (Divinum Esse) ne moè vide-ti osim kroz Boànsko Postoje}e (Divinum Existere), koje jeBoànsko Ljudsko (Divinum Humanum). Da nije vi|eno Bo-ànsko Bi}e nazvano Ocem, Gospod nau~ava kod Jovana:

Ne da je iko video Oca, osim onoga koji je kod Oca,on je video Oca. (Jovan, 6:46)

46

Emanuel Svedenborg

I opet:

Niko nikada nije video Oca osim jedinorodni Sin,koji je u grudima Oca, koji ga je pokazao (1:18).

Iz svih ovih odlomaka jasno je da drevni ljudi nisuvideli Boànsko Bi}e koje je Otac, niti su ga mogli vide-ti, nego su ga videli kao Boànsko Postoje}e koje je Sin.

Po{to je bi}e u onome {to postoji kao {to je du{a utelu, iz toga proizlazi da onaj koji vidi Boànsko Posto-je}e ili Sina, vidi i Boànsko Bi}e ili Oca, a to Gospoddokazuje ovim re~ima:

Filip re~e: Gospode, pokaì nam Oca; a Isus mu re-~e: Zar sam toliko dugo s vama, a ti me ne poznaje{,Filipe? Onaj koji vidi mene, vidi Oca, pa kako ondakaè{: Pokaì nam Oca? (Jovan, 14:8, 9)

Iz ovoga je o~ito da je Gospod Boànsko Postoje}e ukojem je Boànsko Bi}e; tako je on Bogo-ôvek koga suvideli drevni (ljudi). Iz toga sledi da se Re~ mora razume-ti doslovno, to jest da Bog ima lice, o~i i u{i, a tako istoi ruke i stopala. (Otkr. Obj. 1116)*

22. Po{to je ideja o Bogu kao o ôveku usa|ena usvakoga, mnogi narodi su oboàvali ljude kao bogove, naprimer, u Gr~koj i Italiji, kao i u kraljevstvima koja su bi-la pod njihovom vla{}u; tako su njihovi bogovi bili Saturn,Jupiter, Neptun, Pluton, Apolon, Merkur, Junona, Miner-va, Dijana, Venera i njen sin, kao i drugi; verovalo se davlast nad ~itavim svetom pripada njima. Razlog {to su videli

47


* Ovo zvu~i ~udno, to jest da se Re~ Bo`ja mora razumeti doslovno, jerse to ne slaè s autorovim u~enjem da Re~ ima unutarnji smisao. Ustvari, ovde se misli da Bog ima organe kao ôvek kada èli da ga lju-di vide, jer se On prilago|ava njima. U Drevnoj crkvi, to jest u Raj-skom vrtu, drevni ljudi su ga videli kao ôveka kao {to su i sami bili,ali Ga nisu videli kada su pali duhovno; ponovo su Ga videli kao ô-veka kada se spustio ili prilagodio, to jest kada se rodio kao Sin Bo`jikroz majku Mariju, a i posle Uskrsnu}a, (prim. prev.)

boànske osobine u toliko mnogo ljudi jeste to {to je tajoblik usa|en, pa su tako sve osobine Boga, kao {to suvrline, ose}anja, naklonosti i znanja, videli kao osobe. Istotako su stanovnici u Kanaanu i oko njega oboàvali Vaale,Astarote, Velzevuve, Kemo{e, Milkolme, Molohe i druge,od kojih su neki i ìveli nekada kao ljudi. Iz istog razlogadanas u paganskom hri{}anskom svetu sveci se oboàva-ju kao da su bogovi; ljudi pred njihovim statuama kle~ei ljube ih, a na raskr{}ima pred njima skidaju kape i kla-njaju se njihovim grobovima; u slu~aju pape, ljube nje-govu papu~u, a neki bi i da ljube otiske njegovih stopala,i kad bi to njihova religija dozvolila, klanjali bi im se kaobogovima.

Sve se to radi zbog usa|ene osobine (da se Bog vidikao ôvek); na primer, ljudi su skloni da se klanjaju bo-gu koga vide, a ne ne~emu vazdu{astom ili nekom ispa-renju, jer je to njima samo dim. Me|utim, ideja o Bogukao o ôveku, koja dolazi iz neba, toliko je izokrenuta kodmnogih, da se ponekad i obi~an ~ovek oboàva umesto Bo-ga, kao {to se blistava svetlost Sunca pretvara u neugled-ne boje a letnja toplota u neprijatne zadahe, zavisno odprirode predmeta na koji ta svetlost pada. Stoga mnogi mi-sle o Bogu kao o malom oblaku ili magli, ili kao o ne~emunajdubljem u prirodi; to je ~esto slu~aj me|u hri{}anima,dok je retko kod naroda kod kojih jo{ vlada svetlost razu-ma, kao {to su to Afrikanci i mnogi drugi. (Otkr. Obj. 1118)

23. Da je Bog ôvek i da je Gospod taj Bog, to je ja-sno iz svega {to je u nebesima i ispod njih. Naime, u ne-besima sve {to proizlazi od Gospoda, kako u velikim takoi u malim stvarima, ima ljudski oblik ili se odnosi na ljud-ski oblik. Sveukupna nebesa imaju ljudski oblik, svako dru-{tvo u nebesima jeste u ljudskom obliku, svaki an|eo i svakiduh ispod nebesa jesu ljudski oblici.

Bilo mi je otkriveno da sve proizlazi od Gospoda, ka-ko veliko tako i malo, upravo u tome obliku, jer ono {to

48

Emanuel Svedenborg

proisti~e od Gospoda, sli~no je Njemu; stoga je i re~enoo Adamu i Evi da su bili sazdani na sliku i priliku Bo`ju(Postanje 1:26, 27).

Iz tog razloga su an|eli, zato {to primaju Boànskood Gospoda, za~u|uju}e lepote, dok su duhovi u paklu,zato {to ne primaju Boànsko od Gospoda, |avoli koji usvetlosti nebesa izgledaju kao ~udovi{ta. Stoga je svak unebesima poznat po ljudskom obliku u onom stepenu ukojem prima taj oblik od Gospoda. Iz svega ovoga o~i-gledno je da je Gospod jedini ôvek*, i da je svako ono-liko ~ovek koliko prima Boànsko Dobro i Boànsku Isti-nu od Njega. Jednom re~ju, onaj koji vidi Boga kao ôve-ka, vidi Gospoda. A to Gospod i kaè:

Onaj koji vidi Sina i veruje u Njega, taj ima ìvotve~ni. (Jovan, 6:40)

Videti Sina jeste videti Ga u duhu, jer se to kaèonima koji Ga nisu videli u svetu. (Otkr. Obj. 1119)

24. Rekli smo da je jedino Gospod ôvek**, dasmo mi svi ostali onoliko ljudi koliko primamo BoànskoDobro i Boànsku Istinu od Njega. Razlog {to je Gospodjedini ôvek je u tome {to je On sam ìvot; dok su sviljudi samo prijemnici ìvota. Razlika izme|u ôveka kojije sami ìvot i ~oveka koji je samo prijemnik ìvota jestekao (razlika) izme|u nestvorenog i stvorenog, i izme|u bes-kona~nog i kona~nog, a ta je razlika takva da ne dopu{tapore|enje, tako da nema pore|enja izme|u Boga kao ô-veka i bilo kog drugog bi}a, bilo da je to an|eo ili duh bilo~ovek na svetu. Da je Gospod ìvot, On Sam nau~ava:

Re~ be{e u Boga, i Re~ be{e Bog, i ìvot be{e svetloljudima; i Re~ posta telo. (Jovan, 1:1,4,14)

49


* u najpotpunijem smislu, (prim, prev.)** u punom smislu, (prim. prev.)

Tako|e:

Kao {to Otac ima ìvot u sebi, tako dade Sinu da imaìvot u sebi. (Jovan, 5:26)

I opet:

Kao {to mene posla ìvi Otac, tako ja ìvim po Ocu.(6:57)Ja sam uskrsnu}e i ìvot. (11:25)Ja sam put, istina, i ìvot. (16:6)

Po{to je Gospod ìvot, stoga se On i naziva nadrugim mestima Kruh ili Hleb ìvota, Svetlo ìvota, Drvoìvota, ìvi Bog i ìvot. Kako je On ìvot a svaki ~ovekje prijemnik ìvota od Njega, stoga On i nau~ava da Ondaje ìvot i da oìvljava, kao kod Jovana:

Kao {to Otac oìvljava (ìvodari), tako i Sin oìvlja-va (ìvodari). (5:21)

I kod istoga:

Ja sam kruh ivota, koji silazi s neba i daje ivot svetu.(6:33)

I opet:

Zato {to ja ìvim, i vi }ete ìveti. (14:19)

Na mnogim mestima (u Re~i) kaè se da On dajeìvot onima koji veruju u Njega; stoga je Bog nazvan Iz-vorom ìvota (Psalam 36:9), a tako isto Tvorcem, Uobli~i-teljem i Grn~arom, dok smo mi nazvani ilova~om i delomruku Njegovih. Po{to je Bog ìvot, iz toga sledi da mi uNjemu ìvimo, kre}emo se i postojimo. (Otkr. Obj. 1120)

25. Posmatran u sebi, @ivot, koji je Bog, ne moèstvoriti drugo bi}e koje bi bilo sam ìvot; jer @ivot, to jestBog, jeste nestvoren, trajan i nedeljiv; stoga je Bog jedan.

50

Emanuel Svedenborg

Ali @ivot koji je Bog moè stvoriti iz supstancija oblikekoji nisu ìvoti, ali u kojima On postoji i kojima udelju-je oblik ìvota. Ti oblici (ìvota) su ljudi, a po{to su obli-ci samo prijemnici ìvota, kada su stvoreni, nisu moglibiti ni{ta drugo do slike i prilike Bo`je – slike jer pri-maju istine, a prilike jer primaju dobro, jer se ìvot i pri-jemnik (ìvota) prilago|avaju jedno drugome kao aktivnoi pasivno, ali se ne me{aju. Ljudski oblici koji su pri-jemnici ìvota ne ìve, dakle, od sebe, nego od Boga kojije jedini @ivot; stoga su sve dobro ìvota i sva istina vereod Boga, ni{ta od ~oveka, kao {to je poznato. Jer kada bibilo {ta od ìvota pripadalo ~oveku, on bi mogao hteti i~initi dobro od sebe, a tako isto razumeti i verovati istinuod sebe, i tako pripisivati zaslugu sebi; me|utim, kada onto veruje, tada se prijemni oblik ìvota zatvara odozgo iizvr}e, a s tim nestaje i razumevanje (inteligencija). Do-bro i njegova ljubav* zajedno sa istinom i njenom verom**jesu @ivot koji je Bog, jer Bog je Dobro samo i Istina sa-ma; u njima On obitava kod ~oveka. Iz ovoga sledi da je~ovek sam po sebi ni{ta, a da je onoliko ne{to koliko ne-{to prima od Gospoda. I onoliko koliko priznaje da ono{to prima nije od njega nego od Gospoda, tek tada Go-spod ~ini (uzrokuje) da je ~ovek ne{to, ne od sebe nego odGospoda. (Otkr. Obj. 1121)

26. ôveku se ~ini kao da ìvi od sebe, ali to je ob-mana; jer kada to ne bi bila obmana, ~ovek bi mogao vo-leti Boga od sebe i biti mudar od sebe. Razlog {to izgledakao da je ìvot u ~oveku jeste taj {to je to od Gospoda,da On s tim (prividom) uti~e u najdublje ~ovekovo (bi}e)koje je udaljeno od ~ovekovog pogleda, misli i opaànja;i u tome {to po~etni (principijelni) uzrok, koji je ìvot iposredni (instrumentalni) uzrok, koji je prijemnik ìvota,

51


* Ljubav prema dobru, (prim. prev.)** S verom u istinu, (prim. prev.)

deluju kao jedan uzrok, i {to se to ose}a u posrednom uz-roku kao da je to u samom ~oveku. Ovo se moè upore-diti sa ose}ajem svetla u oku koje kao da prouzrokujevid; sa zvukom u uhu koji kao da uzrokuje sluh; sa le-te}im ~esticama u vazduhu koje kao da prouzrokuju noz-drve i miris, i sa ~esticama hrane koje kao da uzrokujuna jeziku ukus; dok u stvari o~i, u{i, nozdrve i jezik jesusamo organizovane supstance, dakle, posredni (instrumen-talni) uzroci; dok u stvari posredni i na~elni uzroci de-luju kao da su jedan uzrok. Po~etnim ili principijelnimuzrokom naziva se ono {to deluje, a posrednim ili instru-mentalnim naziva se ono {to trpi delovanje. Onaj kojiduboko ispituje ovaj predmet moè videti da je ~ovek, sasvim {to mu pripada, organ ìvota, a da ono {to je uzrokose}aja opaànja ulazi spolja, i da sami @ivot ~ini to da~ovek ose}a kao da ìvot dolazi od njega. Ima jo{ jedanuzrok tome {to ~ovek ose}a kao da ìvot poti~e od njega,a to je {to je Boànska Ljubav takva da èli da saop{ti(preda) ~oveku ono {to je Njeno, ali ipak u~i istinu dato nije ~ovekovo.* Tako Gospod èli da ~ovek misli iho}e, i da govori i postupa kao od samoga sebe, ali trebada priznaje da to nije od njega, jer bez toga ne moè pri-miti novi oblik**. (Otkr. Obj. 1122)

27. Kaè se i misli da je @ivot sam Bog ili da je Bogsam @ivot, a da se pri tome nema ideje (predstave) o to-me {ta je to ìvot, pa se prema tome iz tih izkaza ne mo-è znati ni {ta je Bog. U ~ovekovoj misli postoje dve ideje:jedna apstraktna (neograni~ena), koja je duhovna, i drugane-apstraktna (konkretna ili ograni~ena), koja je prirodna.Apstraktna duhovna ideja o ìvotu kao o Bogu jeste to da

52

Emanuel Svedenborg

* Bog je beskrajno Dobar, ali je u isto vreme i beskrajno Istinit, pa pre-ma tome ne moè a da ne kaè istinu; samo je On kaè na takav na~inda ni najmanje ne umanji zadovoljstvo i sre}u ~ovekovu, (prim. prev.)** Ponovo biti ro|en, prim. prev.)

je (Bog) sama ljubav i sama mudrost; i da je ljubav od mu-drosti (proisti~e iz mudrosti), i da je mudrost od ljubavi(proist~e iz ljubavi). S druge strane, ne-apstraktna prirod-na ideja* o @ivotu kao o Bogu (koji je Bog) jeste to da jeNjegova ljubav kao vatra i Njegova mudrost kao svetlost,a zajedno su kao blistavo zra~enje. Ova prirodna idejadolazi iz saobraznosti**, jer je vatra saobrazna ljubavi asvetlost mudrosti, pa se stoga u Re~i vatra saobraàva lju-bavi a svetlost mudrosti. I kada se beseda propoveda izRe~i, moli se da se nebeska vatra zapali u srcima, gde sepod vatrom misli na Boànsku Ljubav, i da nebeska svet-lost obasja umove, a pod time se misli na Boànsku Mu-drost.

O su{tini Boànske Ljubavi, koja je u Boànskoj Mu-drosti sami @ivot, ne moè se misliti jer je bezgrani~na,pa stoga prevazilazi mo} ljudskog shvatanja, ali se o njojmoè misliti po tome kako se ona pokazuje***. Tako seGospod pokazuje pred an|elima kao Sunce iz kojeg pro-isti~u toplota i svetlost; Sunce je Boànska Ljubav, to-plota je proizlaze}a Boànska Ljubav koja se naziva Bo-ànskim Dobrom, dok je svetlost proisti~u}a BoànskaMudrost koja se naziva Boànskom Istinom. Pa ipak nijedozvoljeno misliti o @ivotu koji je Bog kao o vatri, a da sepri tome ne misli na ljubav i mudrost; to jest da je Bo-ànska Ljubav kao vatra a Boànska Mudrost kao svetlo,i da su Boànska Ljubav i Boànska Mudrost zajednoblistavo zra~enje. Jer Bog je savr{eni ôvek, u licu kaoôvek, u telu kao ôvek, gde nema razlike u obliku ne-go samo u su{tini. A Njegova su{tina je u tome da je Onsama ljubav, i sama mudrost, pa tako i sami @ivot. (Otkr.Obj. 1124)

53


* Konkretna prirodna ideja, (prim. prev.)** Korespondencije ili metafore, (prim. prev.)***Prema izgledu ili prividu, (prim. prev.)

28. Ne moè se misliti o @ivotu koji je Bog, a dase ne misli i o stupnjevima po kojima ìvot silazi iz naj-dubljih u poslednje (stvari).* Postoji najdublji a i posled-nji (ultimum) stepen ìvota, a me|u njima i posredni ste-pen ivota. Razlika me|u njima je kao (razlika) izme|u pret-hodnih (apriornih) i potonjih (posteriornih) stvari; ili kaoizme|u manje i vi{e op{tih stvari, jer ono {to je prvo iliprethodno jeste manje op{te, a ono {to je potonjeg ste-pena jeste op{tije**. Ovi stepeni ìvota postoje u svakom~oveku od stvaranja i otvaraju se prema tome kako on pri-ma ìvot od Gospoda. Kod nekih je otvoren samo posled-nji stepen, kod nekih srednji ili me|ustepen, a kod nekihnajdublji. Oni kod kojih je otvoren najvi{i stepen ivota po-sle smrti postaju an|eli najvi{eg ili tre}eg neba; oni kodkojih je otvoren srednji stepen postaju an|eli srednjeg ilidrugog neba, a oni kod kojih je otvoren potonji ili najniìstepen postaju an|eli potonjeg ili najnièg neba. Ovi ste-peni zovu se stepeni ìvota u ~oveku, ali su to u stvari ste-peni ~ovekove mudrosti i ljubavi, jer se otvaraju onakokako on prima mudrost i ljubav, to jest ìvot od Gospo-da. Ovakvi stepeni ìvota postoje u svakom organu, u svimtkivima i udovima, i oni deluju u slozi sa stepenima ì-vota u mozgu prema uticaju***, a postoje i u koì, hrska-vici i kostima, koje su u poslednjem (potonjem) stepenuìvota.

Razlog {to ovi stepeni postoje u ~oveku jeste to {tooni proisti~u od Gospoda, s tim {to su oni u Njemu ì-vot, dok su u ~oveku prijemnici ìvota. Ali treba znati dau Gospodu postoje od ovih i vi{i stepeni, i da oni tako|e

54

Emanuel Svedenborg

* Ono {to je nadublje, to je u stvari najvi{e, jer ide prema savr-{enstvu iznutra ka spolja, to jest od najvi{eg do najnièg neba, kao {tose vidi u nastavku teksta, (prim. prev.)** Generalno, od re~i gens generis, {to izna~ava vrstu ili rod, (prim.prev.)*** Influksu iz Neba a od Gospoda, (prim. prev.)

mogu biti vi{i i niì @ivot.* Jer Gospod nau~ava da je On@ivot, a tako isto da ima telo i kosti.** (Otkr. Obj. 1125)

29. Po{to je Bog @ivot, iz toga sledi da je On ne-stvoren. Razlog {to je nestvoren jeste u tome {to @ivot nemoè biti stvoren, nego samo moè da stvara. Jer biti stvo-ren, zna~i poticati iz ne~ega drugoga, i kada bi ìvot poti-cao od ne~ega drugoga, tada bi to drugo bilo ìvot. I tajìvot bi bio ìvot u sebi. A kada ovo Prvo ne bi bio ì-vot u sebi (ili po sebi), tada bi bio ili od drugoga ili odsebe; a ne moète govoriti o ìvotu od sebe, jer od sebepodrazumeva poreklo, pa bi ono bilo ni iz ~ega, a iz ni-~ega ne postaje ni{ta (Ex nihilo nihil fit). Ovo Prvo, kojejeste u sebi, a od kojega je sve stvoreno, jeste Bog, kojise po Bi}u (Esse) u Sebi naziva Jehovom. Razum moèda vidi da je tako. A naro~ito ako se to pokaè onim {toje stvoreno. Sada, po{to ono {to ne poti~e ni iz ~ega po-stoji po sebi (jeste samopostoje}e), iz toga sledi da suBi}e i Manifestacija u Bogu jedno; jer po{to ne poti~e niiz ~ega drugoga, On postoji sam po sebi. Dakle, to je @i-vot sam koji je Bog, i koji je ôvek. (Otkr. Obj. 1126)

30. Da je sve od @ivota samog koji je Bog, i koji jeôvek, moè se pokazati ako se posmatra ~ovek koji je~ovek u onome {to je poslednje, srednje i najdublje. Jer ~o-vek koji je na svetu bio sasvim telesan, a to zna~i da jeslabo opaào***, i pored toga se pojavljuje u duhovnomsvetu kao ~ovek po{to odbaci materijalno telo. Isto tako

55


* Postoje stepeni ili pojasevi savr{enstva od Gospoda kao BeskrajneLjubavi i Mudrosti, u kojima nema stvaranja, po{to stvaranje po~inje naodstojanju tri stepena od centra, vidi dela Nebo i Pakao, br. 120 i Nebe-ske Tajne, br. 727, (prim. prev.)** O ovim neprekidnim stepenima vidi u delu Nebo i Pakao, br. 33,34, 38, 39, 208, 209, 211, 435, gde su potpunije opisani. Znanje tih bro-jeva iz toga dela bi}e korisno da bi se razumelo ono {to sledi, prim. prev.)*** dublje stvari, (prim. prev.)

~ovek koji je na svetu bio samo ~ulan i prirodan u svomeìvotu, a to zna~i da je malo {ta znao o nebu a mnogo osvetu, ostaje ~ovek i posle smrti. ôvek koji je na svetubio razuman (racionalan) u svom ìvotu, a to zna~i da jedobro mislio iz prirodne svetlosti (lumen), i on je ~ovekposle smrti. Isto tako ~ovek koji je na svetu bio duho-van u svom ìvotu, kada posle smrti postane an|eo, i onje ~ovek i to savr{enog oblika zato {to je primao ìvotod Gospoda.* A ~ovek u kome je tre}i stepen ìvota biootvoren, a to je ako je na svetu bio nebeskoga karaktera,on postaje an|eo krajnje savr{enosti posle zemaljske smr-ti. Ukratko re~eno, prvi stepen ìvota je otvoren kada ~ovek~ini dobro drugima i o~ekuje da i drugi njemu ~ine dobro,prema latinskom Do ut des (Dajem da bi se meni dalo),{to je tzv. prirodno dobro; drugi stepen ìvota je otvorenkada ~ovek ~ini dobro i ne ~ini zlo, ne zato {to o~ekuje dai drugi tako prema njemu postupaju, nego stoga {to Gospodu~i da treba uvek ~initi dobro uz primenu mudrosti, na-ravno, a to je ~initi dobro ne o~ekuju}i od drugih ljudi ni-kakvu nagradu ili priznanje. To je duhovno dobro. Tre}istepen ìvota je otvoren onda kada ~ovek ~ini dobro, nestoga {to o~ekuje da mu se isto vrati niti zato {to je to vo-lja Gospodova, nego zato {to ose}a zadovoljstvo i sre}ukada to radi. Ta tri stepena ìvota otvaraju tri Neba ili Car-stva: Prirodno, Duhovno i Nebesko**.

Sami ìvot koji pripada ~oveku, to je ôvek – kakoPrirodni tako i Duhovni i Nebeski, kako se nazivaju ovatri stepena ìvota, s time {to je ~ovek u kome postoje ovistepeni samo prijemnik (sasud). I to je tako, bilo da je onslika (Boga) u najmanjem bilo u najve}em. Sva Nebesau svom ogromnom prostranstvu jesu ôvek; svako pojedi-

56

Emanuel Svedenborg

* Autor tvrdi da ne postoje an|eli stvoreni od Boga, nego da samoljudi koji ìve duhovnim ìvotom postaju an|eli posle zemaljske smrti,(prim. prev.)** koja su potpuno odvojena, ali potencijano postoje u svakom ~ovekuod stvaranja, (prim. prev.)

na~no nebo je ôvek, kako prvo tako drugo i tre}e; svakodru{tvo u Nebesima, manje ili ve}e, jeste ôvek; {tavi{e,crkva na svetu u op{tem je ôvek, svaka pastva (kon-gregacija) je stoga ôvek.* Kada se kaè crkva, misli sena sve one u kojima crkva postoji u svojoj puno}i. Takocrkva na svetu izgleda an|elima u nebu; i sve tako izgle-da na osnovu toga {to je @ivot koji poti~e od Gospoda– ôvek. @ivot od Gospoda jesu ljubav i mudrost, pa pre-ma tome onako kako neko prima Gospoda, tako je i ô-vek. Ovo sve svedo~i o tome da @ivot stvara sve, a @ivotje Bog koji je ôvek. (Otkr. Obj. 1127)

31. Da sve poti~e od samog @ivota, koji je Bog, akoji je Mudrost i Ljubav, pokazuje se onim {to je stvo-reno kada se to posmatra s gledi{ta Reda**. Naime, Redse vidi u tome {to an|eoska nebesa, koja se sastoje odhiljada i hiljada dru{tava, deluju kao jedno (nebo) kojese odràva u jednom Redu kroz Boànske Istine, a onesu zakoni toga Reda, to jest kroz ljubav prema Gospodui ljubav prema bli`njemu. Isto tako je prema Redu da sepakao, koji je ispod neba, odràva u Redu; pakao koji sesastoji od hiljada i hiljada dru{tava, a kroz sudove i ka-zne; tako da, iako je zasnovan na mr`nji i bezumlju, pa-kao ni u najmanjoj meri ne moè da na{kodi nebesima.Isto tako je po Redu da postoji ravnoteà izme|u nebe-sa i pakla, u kojoj je ~ovek na svetu i pomo}u koje Go-spod vodi ~oveka prema nebu, dok ~ovek sam od sebe vodisebe prema paklu. Jer je prema zakonu Reda da ~ovekuvek postupa slobodno a po razumu.

Po{to se mirijade i mirijade ljudi od po~etka stvara-nja slivaju bez prekida u nebo ili pakao, pri ~emu je sva-ko pojedina~no bi}e razli~ito od drugoga po tome kakvo

57


* Autor ho}e da kaè da, gledano duhovnim o~ima, sve ima oblik ô-veka, (prim. prev.)** ili zakonitosti, prim. prev.)

je i {ta voli, bilo bi nemogu}e da ostanu u nekom jedin-stvu da Bog nije jedan i da On nije sami @ivot, i da taj@ivot nije sama ljubav pa stoga i sami Red. To se kaèo nebu. Me|utim, Boànski Red se pokazuje ako se pos-matraju sunce, mesec i zvezde, kao i godi{nja doba – pro-le}e, leto, jesen i zima; kao i podela dana na jutro, podne,ve~e i no}. Ono (Sunce) oìvljava sve na zemlji prematome kako ne{to prima njegovu toplotu i svetlost. Kako ne-{to prima (toplotu i svetlost), tako Sunce otvara, raspore-|uje i priprema ìva tela i materijalne supstance, koje suu zemlji i na njoj, da prime uticaj iz duhovnog sveta. Oda-tle se u prole}e, kroz jedinstvo toplote i svetlosti, ptice ne-beske i ìvotinje zemaljske mnoè i sti~u znanje o svemu{to im je potrebno za ìvot. Tako isto i biljke oìvljava-ju i listaju, cvetaju i donose plodove, a u ovima i semenje,tako da se umnoàvaju i nastavljaju svoje vrste u besko-na~nost. Isto tako je po Redu da zemlja ra|a biljke, daove sluè kao hrana ìvotinjama, i da su oboje korisni ~o-veku za njegovu hranu, ode}u i uìvanje; i po{to je ~ovekbi}e u kojemu Bog obitava, sve se vra}a Bogu od kojegasve i poti~e. Iz ovoga se vidi da sve stvorene stvari sledejedna drugu kao da su stvorene jedne radi drugih, da su oneneprekidna svrha – koja je navika (usus), i da neprekid-no deluju tako da se mogu vratiti Bogu od kojega poti~u.Sve ovo svedo~i da sam @ivot stvara sve, a on je (@ivot)sama mudrost, a to dalje svedo~i o tome da je ceo stvore-ni svemir ispunjen Bogom. (Otkr. Obj. 1129)

32. Po{to je Bog nestvoren, On je tako isto Ve~an;jer sami @ivot, koji je Bog, jeste ìvot u sebi, ne od sebeniti od bilo ~ega, prema tome, on je bez porekla; a ono{to je bez porekla, to je od ve~nosti i to je ve~no. Medu-tim, prirodni ~ovek ne moè shvatiti ideju da je ne{tobez porekla pa ni da je Bog od ve~nosti; ali duhovan ô-vek to moè shvatiti. Misao prirodnog ~oveka ne moè seodvojiti od ideje vremena, jer je ta ideja usa|ena u samog

58

Emanuel Svedenborg

prirodnog ~oveka; niti se moè odvojiti od ideje porekla,jer podrazumeva poreklo koje se odnosi na po~etak u vre-menu. Privid da se sunce kre}e stvara ovakvu ideju kodprirodnog ~oveka. Me|utim, ideja duhovnog ~oveka, po-{to je ona iznad prirode, odvojena je od ideje vremena, aumesto vremena on ima ideju stanja ìvota; a umesto tra-janja u vremenu on ima ideju o misaonom stanju, kojedolazi od ose}anja {to ~ine ìvot. Jer sunce u an|eoskomnebu niti se diè niti zalazi, pa prema tome ne stvara go-dine i dane kao {to to ~ini sunce na svetu; stoga an|eli ne-ba, po{to su u duhovnoj ideji, misle odvojeno od vremena.Prema tome, u njihovoj ideji o Bogu nema ni~eg o porekluili po~etku, nego postoji ideja o stanju, da je On Ve~ani da je sve {to poti~e od Boga ve~no, to jest da je to samoBoànsko u sebi. Da je tako, bilo mi je dato da opazim ka-da sam iz prirodne ideje bio podignut u duhovnu. Iz sve-ga toga je o~ito da je Bog nestvoren i prema tome Ve~an;isto tako ne moè se misliti da je priroda od ve~nosti, ilida je u vremenu po sebi, ali se moè misliti da je Bogod ve~nosti (ab aeterno), a da je priroda zajedno s vreme-nom od Boga. (Otkr. Obj. 1130)

33. Po{to je Bog Ve~an, tako isto je i beskona~an; alipostoji i prirodna i duhovna ideja o tome {ta je beskona-~no. Prirodna ideja o ve~nom poti~e od vremena, a duhov-na ideja o tome ne poti~e od vremena. Prirodna ideja obeskona~nom dolazi od prostora, dok duhovna ideja o to-me ne dolazi od prostora. Jer kako ìvot nije priroda, takoni dve osobine prirode, a to su prostor i vreme, nisu oso-bine ìvota, zato {to ne poti~u od ìvota koji je Bog, i bi-le su stvorene zajedno s prirodom. Prirodna ideja o besko-na~nom Bogu, koja poti~e od prirode, jeste u tome da Onispunjava svemir s kraja na kraj; iz toga sledi ideja da jeBog ono {to je najdublje u prirodi, pa je On ne{to {to seprostire, dok je svako prostiranje osobina materije. Ali po{tose prirodna ideja ne slaè sa idejom ìvota – s mudro{}u

59


i ljubavlju – koje su Bog, to je ono {to se mora posma-trati kao beskona~no iz duhovne ideje, u kojoj nema ni{taod prostora i vremena, jer nema ni~ega od prirode. Od du-hovne ideje dolazi to da je Boànska Ljubav beskrajna,i da je Boànska Mudrost isto tako beskrajna; a po{to suBoànska Ljubav i Boànska Mudrost ìvot koji je Bog,stoga je Boànski @ivot beskona~an. Da je Boànska Mu-drost beskona~na, vidi se po mudrosti an|ela tre}eg neba.Po{to nadilaze ostale an|ele po mudrosti, oni opaàju danema pore|enja izme|u njihove mudrosti i Gospodove Bo-ànske Mudrosti, jer nema pore|enja izme|u beskona~nogi kona~nog. Oni kaù da je prvi stepen mudrosti videti ipriznati da je to tako; sli~no je i u pogledu Boànske Lju-bavi. [tavi{e, an|eli su kao i ljudi prijemni oblici ìvota,to jest prijemnici mudrosti i ljubavi od Gospoda; a ovi obli-ci su sa~injeni od supstancija koje nisu ìve, to jest koje supo sebi mrtve, a izme|u ìvog i mrtvog nema pore|enja.*

A kako ono {to je kona~no prima ono {to je besko-na~no, moè se pokazati prema odnosu svetlosti i toplote,i sunca na svetu. Svetlost i toplota toga sunca nisu mate-rijalni, ali ipak uti~u na materijalne supstancije, s tim {tosvetlost menja njihov izlgled a toplota njihova stanja. Go-spodova Boànska Mudrost je isto tako svetlost, a Boàn-ska Ljubav je toplina – duhovna toplina i svetlost – aliduhovna toplina i duhovna svetlost proizlaze od Gospodakao Sunca, koje je Boànska Ljubav, a u isto vreme i Bo-ànska Mudrost; s tom razlikom {to su svetlost i toplotasunca na svetu prirodni, jer je to sunce vatra a ne ljubav.(Otkr. Obj. 1131)

34. Po{to je beskona~an, Bog je i svemogu}, jer jesvemo} beskona~na mo}. Svemo} Bo`ja sija iz svemira,to jest iz vidljivog neba i nastanjene zemaljske kugle, a sve

60

Emanuel Svedenborg

* Kada autor pi{e o mrtvoj prirodi, to ne zna~i da je ona odvojena ilida nije pot~injena Bogu, nego da je na niòj vibraciji. (prim. prev.)

to zajedno sa svim {to je na zemlji jeste veliko delo Sve-mo}nog Stvoritelja. Stvaranje svih ovih stvari i njihovo odr-àvanje jesu svedo~anstva Boànske Svemo}i, dok njihovuzajamni red i odnosi svedo~e da to poti~e od BoànskeMudrosti. Bo`ja Svemo} sija iz neba, to jest iz onoga {toje iznad i ispod neba, a to su prostori gde obitavaju an-|eli i ljudi. Tamo se nalaze divni dokazi Boànske Svemo-}i, za koje mi je bilo dozvoljeno da ih vidim i da o njimapi{em. Svi ljudi koji su od postanja sveta umrli, tamo suposle smrti, po obliku ljudi a po su{tini duhovi.

Duhovi su ose}anja koja proisti~u iz ljubavi i iz mi-sli. I to duhovi u nebu – iz ose}anja ljubavi prema dobru,a duhovi u paklu – iz ose}anja ljubavi prema zlu. Dobraose}anja, koja su an|eli, nastanjuju svet koji se naziva ne-bom (super orbe), dok zla ose}anja, koja su pakleni du-hovi, nastanjuju duboke predele koji su ispod njih. Svet jejedan, ali je podeljen na prostore, jedne ispod drugih. Pro-stora ima {est; u najvi{em obitavaju an|eli tre}eg neba, aispod ovih su an|eli drugog neba, a ispod ovih su an|eliprvoga neba. Ispod ovih (nebesa) obitavaju duhovi prvo-ga pakla, ispod ovih duhovi drugoga pakla, a ispod ovihduhovi tre}ega pakla. Sve to je tako ure|eno da su zla ose-}anja, koja su duhovi pakla, pod kontrolom dobrih ose-}anja, koja su an|eli neba – duhovi najnièg pakla (podkontrolom) an|ela najvi{eg neba, a duhovi srednjeg pakla(pod kontrolom) srednjeg neba, dok su duhovi prvog pa-kla (pod kontrolom) an|ela prvog neba. Kroz ovaj rasporedodràva se ravnoteà kao na vagi. Ovih nebesa i prostorapakla ima bezbroj, po udruènjima i dru{tvima, prema vr-sti i osobini svih ose}anja; a ovi su opet povezani po tomekoliko su bliski i srodni jedni drugima. To je kako u nebe-sima tako i u paklu. Ovaj red i odnosi poznati su samo Go-spodu, a redovi i odnosi ose}anja su onoliko brojni kolikoje ljudi ìvelo od postanja sveta i koliko }e tek postojatiu budu}nosti – sve to dolazi od beskrajne mo}i i beskrajnemudrosti (Bo`je). Da je Boànska Mo} beskrajna odnosno

61


svemo}na, vidi se u drugom svetu po tome {to ni an|elineba niti |avoli pakla nemaju nikakve mo}i sami od se-be; jer kada bi imali, nebo bi se raspalo na komadi}e, pa-kao bi postao haos i svi ljudi bi nestali. (Otkr. Obj. 1133)

35. Razlog {to sva mo} pripada Bogu i {to ljudi i an-|eli nemaju nikakve mo}i jeste taj {to je samo Bog @i-vot, dok su ljudi i an|eli samo prijemnici ìvota, i u tome{to je ìvot taj koji deluje, a prijemnik je taj na koji sedeluje. Svako moè videti kako prijemnik ìvota ne moèda deluje od sebe, ve} deluje jer prima delovanje od @i-vota koji je Bog; pa ipak on (prijemnik) moè da delujekao od sebe, jer mu je to dato; a da mu je to dato, ve}je re~eno. Ako ~ovek ne ìvi od sebe, iz toga sledi da onne misli i ne}e od sebe niti pak misli ili deluje od sebe,nego od Boga koji je jedini @ivot. Ovo izgleda paradoks,jer ~ovek zaista ose}a kao da su te mo}i u njemu i on ihispoljava od sebe; me|utim, kada govori po veri, on pri-znaje da su svako dobro i istina od Boga, a da su svakozlo i obmana od |avola; pa ipak, sve {to ~ovek misli, ho-}e, govori i deluje, sve se odnosi ili na dobro i istinu ilina zlo i obmanu. Stoga ~ovek kaè u sebi, ili mu to sve-{tenik kaè, da ga je, kada ~ini dobro, vodio Bog, a kada~ini zlo, vodio |avo. Stoga se propovednici i mole (Bogu)da bi njihove misli, njihov govor i njihove re~i vodio duhBo`ji, a ponekad posle propovedi kaù da su govorili odduha. I drugi (ljudi) tako opaàju.

Mogu za sebe samoga da posvedo~im pred svetomda je sve {to je u mojim mislima i u mojoj volji do{lo krozuticaj (influx) i kroz nebo od Gospoda, a sve zlo i obmaneiz pakla; meni je dozvoljeno da to opaàm ve} dugo. An|e-li vi{ih neba opaàju ovaj uticaj vrlo jasno, a najmudrijime|u njima i ne èle da misle ili da imaju neku volju odsebe. Slu~aj je obrnut s paklenim genijima* i paklenim du-

62

Emanuel Svedenborg

* Tako autor naziva zle duhove dubljih delova pakla, vidi delo Neboi Pakao, prim. prev.)

hovima, jer oni to potpuno odri~u i ljute se kada se otome govori. Me|utim, mnogima takvima (duhovima) bi-lo je pokazano na vidljiv na~in da je upravo tako, na {tasu se oni ljutili. Po{to ovo izgleda kao paradoks mnogi-ma, va`no je pokazati donekle kako se odigrava ovaj uti-caj (influx), da bi se to znalo. Ovo su ~injenice: Svetlosti toplota proizlaze iz Boànske Ljubavi Gospodove, kojase opaà u an|eoskom nebu kao Sunce. Svetlost je ìvotNjegove Boànske Mudrosti, a toplina je ìvot Njegove Bo-ànske Ljubavi. Ova duhovna toplina koja je ljubav i du-hovna svetlost koja je mudrost, ulaze preko uticaja (influx)u subjekte prijemnike ìvota, isto kao {to prirodna toplotai prirodna svetlost od sunca u svetu ulaze u subjekte kojinisu prijemnici ivota. Pa stoga {to svetlost samo menja sup-stancije u koje ulazi, a toplota samo menja stanja, to sle-di da ti subjekti tako opaàju promene u sebi i misle date promene dolaze od njih samih, dok uistinu te promenedolaze i nestaju sa suncem*. Po{to je ìvot Boànske Mu-drosti Gospodove svetlost, stoga se Gospod na mnogim me-stima u Re~i naziva svetlom, kao kod Jovana:

Re~ bi u Boga, i Re~ be{e Bog; u Njemu bi ìvot, iìvot bi svetlo ljudima. (Jovan, 1:1, 2, 3)

Iz ovoga je o~ito da je u Bogu beskona~na mo} jerje On sve kod svih ljudi. A kako zao ~ovek misli, ho}e, go-vori i ~ini zlo, iako je samo Bog @ivot, bi}e pokazano uonome {to sledi. (Otkr. Obj. 1134)

63


* koje se ra|a i zalazi svakoga dana, prim. prev.)

TRE]E POGLAVLJE

Boànsko Provi|enje*

36. Po{to je Boànska Svemo} takva da ~ovek moèda misli, ho}e, da govori i deluje samo od @ivota koji jeBog, postavlja se pitanje: Za{to onda nije spasen svaki ~o-vek? Onaj ko iz toga zaklju~uje da je svaki ~ovek spa-sen, a ako nije, da to nije njegova gre{ka, tome (~oveku)nisu poznati zakoni Boànskoga Reda koji se odnosi napopravak, obnovu (novo ro|enje) i spasenje koje iz togasledi. Zakoni toga reda nazivaju se zakonima BoànskogProvi|enja (Promisli), a o ovima prirodni um ne zna ni-{ta ukoliko nije prosvetljen. Pa stoga {to ~ovek ne znani{ta o njima, i stoga {to pravi zaklju~ke o Boànskom Pro-vi|enju (Promisli) prema doga|ajima u svetu, i tako padau obmane a posle i u gre{ke iz kojih je te{ko izvu}i se, va-`no je da ti zakoni budu poznati. Me|utim, pre nego ihizloìmo, treba razumeti da se Boànska Promisao u sve-mu odnosi na ~oveka, do u najmanje sitnice, da joj je svr-ha njegovo ve~no spasenje, po{to je ~ovekovo spasenjesvrha stvaranja i neba i zemlje. Jer svrha je da se od ljud-skog roda stvori nebo u kojem }e Bog obitavati kao u svomestanu; tako je ~ovekovo spasenje sve u svemu BoànskePromisli. No Boànska Promisao postupa tako tajno da je~ovek skoro i ne opaà, iako ona deluje u najmanjim sit-nicama koje se odnose na njega, od detinjstva do starosti,a posle i u ve~nosti; svaka sitnica se odnosi na ve~nost.**

64

* Izraz PROVI\ENJE se odnosi na Bo`ju regulativnu mo} u svetukao Apsoluta koja jeste PROMISAO Bo`ja u svemu (prim. urednika)** Drugim re~ima, Bog na sve gleda s obzirom na ve~nost, to jest subspecie aeternitatis, kao {to uostalom i ~ovek treba da gleda, (prim. prev.)

Stoga {to Boànska Mudrost u sebi nije ni{ta drugonego cilj, Promisao deluje u svemu s ciljem, odnosi se nacilj, a taj cilj je da ~ovek postane mudrost i ljubav, pa ta-ko i stani{te i slika Boànskog @ivota. Stoga {to prirodnium, ako nije prosvetljen, ne moè da shvati za{to Boàn-ska Promisao, mada deluje u cilju spasenja u svim sitni-cama ~ovekovog ìvota, ne vodi svakoga u nebo, iako toho}e po svojoj ljubavi; va`no je da se izloè zakoni Boàn-ske Promisli; samo tako }e se um, do tada neprosvetljen,osloboditi obmana, nadam se, ako to ho}e. (Otkr. Obj.1135)

37. Zakoni reda, nazvani zakonima Boànske Pro-misli, jesu slede}i:

1) ôvek ose}a, opaà i zna da je ìvot u njemu, ta-ko da misli i ho}e, pa stoga i govori i deluje od sebe; alii pored toga treba da prizna i veruje da istina koju mislii govori, kao i dobra koja ho}e i koja ~ini, jesu od Boga,iako izgleda da su od njega (~oveka).

2) ôvek treba da postupa u svemu slobodno a po ra-zumu, dok u isto vreme treba da priznaje i veruje da jesama sloboda koju ima od Boga, i da je to isto slu~aj i srazumom, koji se naziva inteligencijom.

3) To {to ~ovek misli i govori istinu, {to ho}e i {to~ini dobro, i to slobodno i po razumu, nije od ~oveka negood Boga; a to {to ~ovek misli i govori obmanu te ho}ei ~ini zlo, nije od ~oveka nego od pakla; a sama sloboda,kao i sposobnost mi{ljenja, htenja, govora i delanja, samepo sebi jesu od Boga.

4) Niko ne treba da prisiljava nikoga ni ~emu jer tooduzima slobodu, nego ~ovek treba da sam sebe prisili,jer prisiljavati sebe, to je isto tako ~in slobode.

5) ôvek ne opaà niti ose}a u sebi kako se istinai dobro ulivaju u njega od Boga, niti kako zlo i obmanauti~u iz pakla, niti kako Boànsko Provi|enje deluje uprilog dobra a protivu zla; jer u tom slu~aju ~ovek ne bi

65


delovao slobodno i razumno kao sam od sebe. Dovoljno jeda zna i priznaje da sve to dolazi od Re~i i od crkvenognauka.

6) ôvek se ne popravlja spolja{njim nego unutra{-njim sredstvima; pod spolja{njim sredstvima misli se na~uda i vizije, strah i kazne; pod unutra{njim se misli naistine i dobra iz Re~i kao i na nauk crkve, a tako isto ina to {to ~ovek èli da ga Gospod vodi. Jer ova sredstvaulaze unutra{njim putem, pa tako uklanjaju zla i obmane,koji tamo obitavaju; a spolja{nja sredstva ulaze spolja ine uklanjaju zla i obmane, nego ih tamo samo jo{ vi{e za-tvaraju. Pa ipak, on se popravlja i spolja{njim sredstvimapod uslovom da se prethodno popravio unutra{njim sred-stvima; a ~ovek koji se nije popravio, obuzdava se samospolja{njim sredstvima – a to su strah i kazne – da ne go-vori obmane i da ne ~ini zlo.

7) Bog dopu{ta da ~ovek primi samo onoliko verei onoliko dobra koliko moè da ih se drì do kraja ìvo-ta; bolje je da stalno bude zao, nego da postane dobar pada onda opet bude zao, jer bi tako bio obesve}en (pro-fanisan). To je glavni razlog {to je zlo dozvoljeno.

8) Bog neprestano sklanja ~oveka od zla u meri ukojoj je ~ovek voljan da to slobodno prihvati. Onoliko ko-liko se ~ovek sklanja od zla, toliko ga Bog vodi u dobro,pa tako i u nebo; a onoliko koliko nije voljan da se sklo-ni od zla, toliko Bog ne moè da ga vodi u dobro, to jestu nebo. Jer onoliko koliko se uklanja od zla, toliko ~inidobro od Gospoda, i to dobro koje zaista jeste dobro; aonoliko koliko se ne uklanja od zla, dobro koje ~ini jesteod njega samoga, pa prema tome jeste po sebi zlo.

9) Bog ne u~i ~oveka istinama neposredno niti pre-ko an|ela, nego preko Re~i; besedama, ~itanjem, razgovo-rom me|u ljudima, i na taj na~in kroz razmi{ljanje samog~oveka; tako se ~ovek prosvetljuje u skladu sa svojim ose-}ajem za istinu koja se primenjuje (u ìvotu); jer u suprot-nom ~ovek ne bi postupao od sebe (slobodno).

66

Emanuel Svedenborg

10) Kada poloàj i bogatstvo zavedu ~oveka (na kri-vi put), to ~ovek sam sebe vodi svojim promi{ljanjem uzlo; jer Boànsko Provi|enje nikada ga ne vodi ka zlu, ne-go samo onome {to sluì ve~nom ìvotu; jer sve delova-nje Boànskog Provi|enja kod ~oveka stremi onome {toje ve~no, jer @ivot je Bog po kojem je ~ovek ôvek, takoisto Ve~an. (Otkr. Obj. 1136)

38. Iz toga je jasno da ~ovek ne moè da ide u neboosim po ovim zakonima, iako je u Njemu (Bogu) Bo-ànska Ljubav po kojoj On ho}e, Boànska Mudrost pokojoj zna sve, i Boànska Mo} – koja je svemo} – po ko-joj On moè da uradi ono {to ho}e. Jer gornji zakoni Bo-ànskog Provi|enja jesu zakoni reda, koji se odnose napopravak i preporod, to jest na ~ovekovo spasenje; Go-spod ne moè da deluje protivno ovim zakonima, jer bito zna~ilo delovati suprotno Njegovoj vlastitoj mudrosti,pa tako suprotno Sebi.

Prvi zakon, da ~ovek ose}a, opaà i zna kako je ì-vot u njemu samome, ali treba da prizna kako dobra i isti-ne, {to se odnose na ljubav i veru, koje on misli, ho}e,govori i ~ini, da to nije od njega, nego od Gospoda, ovaj(zakon) podrazumeva drugi (zakon), a to je da ~ovek imaslobodu i da mu se ~ini kako ona pripada njemu, ali tre-ba da priznaje kako to nije tako, nego je to od Gospodau njemu (~oveku). Ovaj zakon sledi iz prethodnog, jer slo-boda ~ini jedno sa ìvotom; jer bez slobode ~ovek ne biose}ao da je iv i da je ivot u njemu, budu}i da je slobo-da u tome da se moè misliti, hteti, govoriti i postupati odsebe, to jest kao od sebe (po{to je to privid dat od Go-spoda da bi se ~ovek ose}ao sre}nim, prim prev). A ovose uglavnom odnosi na mo} volje; jer ~ovek kaè: u sta-nju sam da uradim ono {to ho}u, a tako isto imam voljuda uradim ne{to, a to zna~i slobodan sam (imam slobo-du). Dakle, ko ne moè slobodno da misli da li je ne{todobro ili zlo, ili ko ne moè da misli da je ne{to istinito

67


a drugo da je obmana? ôveku je zajedno sa ìvotom da-rovana sloboda koja mu se nikada ne oduzima; jer u meriu kojoj bi mu se oduzimala ili umanjila, u toj meri ~ovekne bi ose}ao da je ìv, ve} da neko drugi ìvi u njemu. Utom slu~aju izgubilo bi se ose}anje zadovoljstva {to je ìv,te bi na kraju postao rob.

Samo iskustvo potvr|uje da ~ovek ne moè druga-~ije da misli nego da je ìvot u njemu samome. Jer kone opaà i ne ose}a da kad misli, misli od sebe*, da kadaho}e ne{to, to ho}e od sebe, da kada govori i deluje, go-vori i deluje od sebe? Ali to je od Boànskog Provi|enjada on tako misli i ose}a, jer bez toga ne bi mogao ni daprima i usvaja niti da ne{to ostvaruje, pa tako ne bi bio pri-jemnik i delatnik ìvota od Gospoda (po Gospodu). Biobi kao automat ili kao slika (kip) koja nema razum i vo-lju, stoje}i uspravno s obe{enimi rukama i ~ekaju}i da ne-{to na njega deluje (influx), a to ne bi nikada dolazilo;jer ako ~ovek ne bi primao ni usvajao ìvot, taj bi ìvotsamo prolazio kroz njega; tako bi ~ovek, umesto da je ìv,bio kao mrtav, a od razumne du{e postao bi nerazuman,divlja ìvotinja ili marva. Jer bi u tom slu~aju bio li{en sva-kog zadovoljstva koje ima svako ko prima, usvaja i stvarakao da to sve dolazi od njega samoga; naime, zadovolj-stvo i ìvot ~ine jedinstvo, jer ako oduzmete ìvotu svakozadovoljstvo, ~ovek se hladi i umire.

Da to nije po Boànskom Provi|enju, da ~ovek tre-ba da ose}a kao da je ìvot u njemu, ni{ta ne bi mogloda postane njegovo – ni dobro ni istina, pa tako ni ljubavni vera. A da se ~oveku ne daje sve to, ne bi Gospod za-povedio u Re~i da ~ovek treba da ~ini dobro i da ne ~inizlo, i da }e, ako ~ini dobro, zasluìti nebo, a ako ~ini zlo,zasluìti pakao; u stvari, ne bi bilo ni neba ni pakla, jerbez takvog ose}anja ~ovek ne bi bio ~ovek, pa prema to-me ni stani{te Gospodovo. Jer Gospod èli da Ga ~ovek

68

Emanuel Svedenborg

* To jest misli on a ne neko drugi, (prim. prev.)

voli, i to kao od samoga sebe; tako Gospod obitava u ~o-veku u onome {to je Njegovo (Gospodovo) vlastito, kojeje On dao ~oveku, sa ciljem da Ga ~ovek voli za uzvrat.Jer Boànska ljubav i jeste u tome {to ona èli da sve {toje njeno da ~oveku, a to nije mogu}e osim kada ~ovekose}a kao svoje ono {to prima. Kada to ne bi bilo po Bo-ànskom zakonu, da ~ovek ose}a kako je ìvot u njemu,on ne bi imao neki cilj koji bi ostvarivao; a on ima takavcilj ako mu izgleda kao da je taj cilj u njemu. A ciljkojem on teì jeste njegova ljubav (ono {to on voli, primprev), a to je zadovoljstvo njegove ljubavi ili ìvota. Akada ~ovek priznaje da je sve {to pripada njegovom ìvo-tu u stvari Gospodovo, tada Gospod daje zadovoljstvo iblaènstvo Svoje ljubavi (na ~oveka) onoliko koliko to~ovek priznaje i koliko primenjuje (te istine) u svom ì-votu. Tako, dokle ~ovek priznaju}i i veruju}i po ljubavipripisuje Gospodu sve {to ima, Gospod sa Svoje stranepripisuje ~oveku sve dobro koje ovaj ~ini, a to je popra-}eno zadovoljstvom i blaènstvom. Pored toga, Gospoddopu{ta ~oveku da jo{ dublje iznutra ose}a i opaà to do-bro u sebi kao da je ôvekovo, i da to ose}a utoliko ja~e,ukoliko ose}a srcem ono {to priznaje verom. Tako je opa-ànje uzajamno; jer Gospod voli da je u ~oveku, kao {to~ovek voli da je u Gospodu i da je Gospod u njemu. Ta-ko se jedinstvo izme|u Gospoda i ~oveka ostvaruje krozljubav. (Otkr. Obj. 1138)

39. Razlog {to ~ovek ose}a i opaà kao da je ìvotu njemu jeste taj {to je Gospodov @ivot u njemu (~ove-ku) kao {to su svetlost i toplota sunca u nekom predmetu.Ta svetlost i ta toplota ne pripadaju predmetu, ve} suncukoje je na njemu (predmetu), jer oni odlaze sa suncem;a kada su na predmetu, izgleda kao da potpuno pripada-ju tome predmetu, jer se ~ini da i boja predmeta dolaziod svetlosti, a biljni ìvot kao da je od toplote. A ovo jejo{ vi{e slu~aj sa Suncem duhovnog sveta, koje je Gospod

69


i ~ija svetlost jeste svetlost ìvota, i ~ija je toplina toplinaìvota, jer to Sunce od kojega to proisti~e jeste BoànskaLjubav Gospodova, dok je ôvek samo predmet te lju-bavi. Ta svetlost i ta toplina nikada se ne oduzimaju ~o-veku i uvek izgleda kao da mu potpuno pripadaju; od tesvetlosti ~ovek ima mo} razuma, a od te topline ima mo}volje. Iz toga {to su svetlost i toplina po izgledu u pri-jemniku, iako nisu njegovi, i {to mu se nikada ne odu-zimaju, kao i iz toga {to ovi (svetlost i toplina) uti~u naono {to je duboko i udaljeno od njegovog razuma i volje,nu`no izgleda kao da su ovi u njega usa|eni, kao {to iz-gleda i da sve {to ovi ostvaruju, zapravo ostvaruje ~ovek.Stoga izgleda ~oveku da misli od sebe i da ho}e od sebe,iako to nije tako; jer misao i volja ne mogu da se sjedi-ne sa zemaljskim predmetom kao da mu pripadaju, istokao {to ni svetlost Sunca ne moè da se sjedini sa zemalj-skim predmetom i da postane materijalna (stvarna) kao itaj predmet; a to se odnosi i na toplinu. A svetlost i to-plota @ivota deluju i ispunjavaju prijemnika (ìvota) upra-vo onako kako on priznaje da oni (svetlost i toplota @ivota)nisu njegovi nego Gospodovi; a ~ovek priznaje upravoonako kako voli i drì se zapovesti. (Otkr. Obj. 1139)

40. „Tre}i zakon Boànskog Provi|enja je da misli-ti i govoriti istinu, te hteti i tvoriti dobro slobodno i razum-no, nije od ~oveka nego od Gospoda; a misliti i govoritiobmanu, te hteti i tvoriti zlo slobodno, nije od ~oveka (iz~oveka) nego od pakla (iz pakla); ali sama sloboda te spo-sobnost mi{ljenja, volje, govora i delanja jesu od Gospo-da.“ Da sve dobro koje je u sebi dobro i sva istina kojaje u sebi istina, nisu od ~oveka nego od Gospoda, moèse shvatiti po tome {to je svetlost koja poti~e od Gospo-da kao Sunca Boànska Istina Njegove Boànske Mudro-sti, i po tome {to je toplina koja poti~e od Gospoda kaoSunca Boànsko Dobro Njegove Boànske Ljubavi; a ka-ko je ~ovek samo prijemnik ovih, to sledi da ni{ta od dobra

70

Emanuel Svedenborg

ljubavi ili od istine vere nije od ~oveka nego od Gospo-da. A sve zlo i sve obmane jesu od pakla a ne od ôve-ka. Me|utim, tvrdnja da zlo i obmana ne dolaze od ~ovekanego od pakla, nikada nije postala ~lanom vere, kao {toje to bio slu~aj sa tvrdnjom da dobro i istina nisu od ~o-veka; zaista, to je samo privid da zlo i obmana dolaze od~oveka, i ako se to veruje, to je obmana. To se ne moèshvatiti sve dok se ne zna {ta je priroda pakla, te kako onulazi influksom zla i obmane u ~oveka, isto kao {to s dru-ge strane Gospod ulazi influksom s dobrom i istinom. Sto-ga }emo prvo pokazati od ~ega se sastoji pakao, {ta sumu priroda i poreklo; te kako ulazi influksom i deluje pro-tivu dobra, i kako je ~ovek, koji je izme|u neba i pakla,samo prijemnik obeju strana. (Otkr. Obj. 1141, 9)

41. Stoga }emo prvo pokazati od kojih je (duhova)pakao sastavljen. Pakao je sastavljen od onih duhova kojisu, dok su bili na svetu, odricali da Bog postoji a prizna-vali samo prirodu, koji su ìvelii suprotno Boànskom Redu,i koji su volelii zlo i obmanu, iako to svojim pona{anjemu svetu nisu uvek pokazivali. Ovi su bili bezumni u od-nosu na istine (vere), ili su ih pak odricali ili prezirali, akone ustima, a ono u srcu; svi takvi, koji su ìveli od po-~etka sveta, sa~injavaju pakao. Svi takvi nazivaju se ili |a-volima ili satanama; |avolima oni u kojima prevladavaljubav prema sebi, a satanama oni u kojima prevladavaljubav prema svetu. Pakao u kojem su |avoli naziva se uRe~i \avolom, a pakao u kojem su satane naziva se Sa-tanom. Gospod povezuje |avole da bi bili kao jedan (pa-kao), a to isto radi i sa satanama. Zbog toga se ta dva paklanazivaju \avolom i Satanom u jednini. Pakao se ne sasto-ji od duhova koji su takvi postali odjednom, niti se pak ne-bo sastoji od an|ela koji su takvi stvoreni odjednom; negose pakao sastoji od ljudi koji su ro|eni na svetu i po sebipostali |avoli ili satane, a nebo se sastoji na sli~an na~inod ljudi koji su ro|eni na svetu i koje je Gospod na~inio

71


an|elima. Svi su ljudi u dubini svog uma duhovi, ali obu-~eni u zemaljsko telo koje je podlo`no kontroli misli du-ha i odlukama koje su odre|ene ose}anjima; jer um, kojije duh, deluje, dok telo, koje je materija, trpi to delovanje.Svaki duh, po{to odloì materijalno telo, jeste ~ovek sli-~an onome kakav je bio dok je bio na svetu. Eto kako jesastavljen pakao. (Otkr. Obj. 1142)

42. Pakao u kojem su |avoli jeste ljubav prema se-bi, a pakao u kojem su satane jeste ljubav prema svetu.Razlog {to je |avolski pakao ljubav prema sebi jeste to{to je takva ljubav suprotna nebeskoj ljubavi, a to je lju-bav prema Gospodu; a razlog {to je satanski pakao ljubavprema sebi jeste to {to je takva ljubav suprotna duhovnojljubavi, a to je ljubav prema bli`njemu.

Sada, po{to su dve ljubavi pakla suprotstavljene dve-ma ljubavima neba, pakao i nebo stoje nasuprot jedno dru-gome. Jer svi oni koji su u nebu okrenuti su Gospodu, asvi oni koji su u paklu okrenuti su sebi i svetu. Svi u ne-besima vole Gospoda i bli`njega, dok oni u paklu volesebe i svet a mrze Gospoda i bli`njega. Svi oni koji su unebesima misle istinu i èle dobro jer su njihove misli ivolja od Gospoda, dok oni koji su u paklu misle na ob-manu i èle zlo jer njihove misli i èlje dolaze od njihsamih. Iz tog razloga svi oni koji ìve u paklu vide seokrenuti na suprotnu stranu od Gospoda, a isto tako videse okrenuti naopako, to jest s nogama uvis a glavama na-dole; ovako izgledaju stoga {to vole ono {to je protivnoljubavi u nebesima*.

Po{to je pakao ljubav prema sebi, to je pakao i pla-men; jer svaka ljubav se pokazuje kao plamen, i tako pa-kao duhovnom svetu iz daljine izgleda kao vatra, a u stvarito nije vatra nego ljubav prema sebi. Iz tog razloga pa-

72

Emanuel Svedenborg

* Ovako oni izgledaju onima koji im nisu sli~ni po duhovnim osobi-nama, (prim. prev.)

kao se vidi kao da je u plamenu, to jest kao vatra usreddima koja kao da izbija iz neke pe}i ili poàra; stoga po-nekad i |avoli izgledaju kao zapaljeno ugljevlje. Toplotakoja dolazi od te vatre nalik je zadahu ne~istote, a to jepoùda, dok je svetlost koja dolazi od te vatre samo pri-vid svetlosti njihovih zami{ljanja (fantazija) i potvrde tihzami{ljanja zlim delima. Me|utim, to nije svetlost, jer bi-lo koja svetlost dolazila iz neba, ona njima postaje mrklimrak, a kada do njih dopre toplota neba, ona se za njihpretvara u hladno}u. Pa ipak, oni vide u svojoj sopstve-noj svetlosti i ìve u sopstvenoj toploti; no njihov vid jekao vid sova, no}nih ptica ili slepih mi{eva, ~ije su o~izatamnjene svetlo{}u neba, i oni ìve u stuporu (kao oba-mrli). Njima je glavno na~elo to {to imaju sposobnost mi-sli i volje, govora i delovanja, pa tako vide, ~uju, ku{aju,miri{u i ose}aju (dodir). Ali to je samo ona sposobnost {todolazi od @ivota, koji je Bog i koji deluje na njih spolja,prema redu, i neprestano ih podsti~e na red. I ba{ zbog tesposobnosti oni i dalje neprekidno ìve. Ovo njihovo mr-tvo na~elo dolazi od zala i obmana, koji poti~u od njiho-ve ljubavi za zlo; otuda njihov ìvot, s obzirom na ono{to vole ({to je njihova ljubav), nije ìvot nego smrt; sto-ga se u Re~i pakao naziva smrt, a oni koji ìve u njemunazivaju se mrtvima. (Otkr. Obj. 1143)

43. Rekli smo da ljubav prema sebi i prema svetu ~i-ni pakao; sada }emo pokazati poreklo ovih ljubavi. ô-vek je stvoren da voli sebe, svoga bli`njega i nebo, a takoisto i Gospoda. Iz tog razloga kad se rodi, on prvo voli se-be i svet*; posle, kada poraste u mudrosti, on voli bli`njegi nebo, a kada jo{ vi{e poraste u mudrosti, on voli Gospo-da. A kada do|e do toga, on je u Boànskom Redu i tadaga Gospod vodi, dok se njemu ~ini da on sam sebe vodi. Aliako ne postane mudar, on se zaustavlja na prvom stepenu,

73


* Misli se na materijalni svet, (prim. prev.)

a to je da voli sebe i svet; a ako i voli bli`njega, nebo iGospoda, to je radi sebe, to jest da bi tako izgledao u o~i-ma sveta. Ako je ba{ bez ikakve mudrosti, tada voli samosebe a svet i bli`njega radi sebe; a kada je re~ o nebu iGospodu, on ih omalovaàva, ili ih osporava, ili ih mrzi,ako ne u re~ima a ono u srcu. To su izvori iz kojih izbi-jaju ljubav prema sebi i ljubav prema svetu, te je tako ja-sno {ta je poreklo pakla. Kada postane pakao, ~ovek je tadakao pose~eno stablo ili kao drvo ~iji su plodovi {kodljivi;on je tada kao peskovito tlo gde seme ne moè da pustikorenje, ili kao zemlji{te na kojem rastu o{tro trnje ili ko-priva koja pe~e. Kada ~ovek postane pakao, unutarnji ilivi{i delovi njegovog uma su zatvoreni, dok su spolja{njiili niì otvoreni; a kako ljubav prema sebi okre}e svakumisao i èlju prema sebi i uvla~i ih u telo, tako izokre}ei savija spolja{nje delove uma koji su, kako je re~eno, otvo-reni: iz tog razloga ovi (delovi uma) se naginju, kre}u ispu{taju nadole, to jest u pakao.

Upravo zbog toga {to je ~ovek jo{ uvek slobodan damisli, ho}e, govori i deluje – a to je sposobnost koja muse nikada ne oduzima jer je ro|en kao ~ovek – a u istovreme je u izokrenutom stanju, te tako ne prima dobroili istinu iz neba nego samo zlo i obmanu iz pakla, on ta-ko sam sebi stvara svetlost potvr|uju}i zlo obmanama aobmane zlom, da bi se isticao nad ostalima. On zami{ljada je ta svetlost razum, dok je to u stvari paklena svetlostispunjena ludim varkama, koje ~ine da mu izgleda kaoda sanja, gde ne{to {to je stvarno izgleda kao nestvarno,i obrnuto. No ovo }e biti bolje pokazano ako se uporedi~ovek-an|eo sa ~ovekom-|avolom. (Otkr. Obj. 1144)

44. Na svetu ima ljudi-an|ela i ljudi-|avola; nebose stvara od ljudi-an|ela a pakao od ljudi-|avola. Kod ~o-veka-an|ela svi stepeni ìvota su otvoreni sve do Gospo-da; a kod ljudi-|avola samo je najniì otvoren, dok su vi{izatvoreni. Gospod vodi ~oveka-an|ela iznutra i spolja; za

74

Emanuel Svedenborg

razliku od njega, ~ovek-|avo vodi sam sebe iznutra a Go-spod ga vodi samo spolja. ôvek-an|eo vo|en je Gospo-dom prema redu, to jest iznutra prema redu, a spolja ktome redu; a ~oveka-|avola Gospod vodi spolja k redu,dok on sam sebe vodi protivno redu iznutra. ôveka-an-|ela Gospod neprekidno odvaja od zla i vodi dobru; a ~o-veka-|avola Gospod neprestano odvaja od zla, samo {toga u tom slu~aju odvaja od ve}eg zla i vodi k manjem,jer se takav ne moè voditi dobru. Gospod neprestanoodvaja ~oveka-an|ela od pakla, i u isto vreme vodi ga svedublje u (unutra{njost) nebesa; sli~no, Gospod neprestanoodvaja ~oveka-|avola od pakla, ali samo od dubljega kmanje dubokom paklu, jer takav ~ovek ne moè da seuvede u nebo. Po{to ga vodi Gospod, njega isto takovode gra|anski, moralni i duhovni zakoni, zato {to su oniBoànskog porekla; me|utim, ~oveka-|avola vode isti za-koni, ali zato {to on u njima vidi svoj vlastiti interes. ô-vek-an|eo po Gospodu voli dobra crkve, koja su ujednoi dobra neba, jer su to prava dobra; sli~no, on voli istinejer su one prave istine; me|utim, on voli telesna i svet-ska dobra jer su ona korisna i prijatna; isto tako, on voliistine razli~itih nauka; njemu izgleda da ih on voli od se-be, a u stvari voli ih od Gospoda*. A ~ovek-|avo tako istovoli telesna i svetska dobra jer su korisna i prijatna, a istotako moè da voli istine i svetska znanja; i dok on mislida ih voli od sebe, on ih voli u stvaru od pakla. ôvek-an|eo je slobodan i od srca uìva kada ~ini dobro oddobra**, a isto tako ose}a kada ne ~ini zlo; a ~ovek-|avoje slobodan i od srca uìva kada ~ini dobro ~ije je porek-lo zlo, a tako isto kada ~ini zlo. ôvek-an|eo i ~ovek-|avo su sli~ni spolja, ali sasvim razli~iti iznutra; tako,kada se spolja{nje odloì kod smrti, razlika me|u njima

75


* Re~eno slobodnije, on zami{lja da voli ta znanja, a ne zna da ih Go-spod vodi kroz njega, (prim. prev.)** Pravo dobro, to jest ono dobro ~iji su motiv Gospod i bli`nji, (prim.prev.)

postaje jasna; jedan je no{en k nebu, a drugi k paklu. (Otkr.Obj. 1145)

45. Da je ôvek samo prijemnik (sasud) dobra i isti-ne iz Gospoda, a zla i obmane iz pakla, treba pokazatipore|enjem, zatim potvrditi to zakonima reda i uticajem (in-flux), a najposle podràti iskustvom da bismo to pokaza-li tim pore|enjima: Telesna ~ula su samo prijemnici kaood samih sebe. ûlo vida, a to je oko, vidi predmete iz-van sebe kao od sebe u uskom dodiru s njima, iako to~ine svetlosni zraci koji na krilima etra prenose svoje ob-like i boje oku; ovi oblici, koje opaà unutra{nji vid, kojinazivamao razumom, ispituju se u oku i tako razlikujupo svojim osobinama. Na sli~an na~in ~ulo sluha opaàzvuke – bilo da su to re~i bilo muzi~ki tonovi – kao dasu negde spolja, iako ih ~uje i razaznaje u uhu. Isto tako~ulo mirisa opaà u nosu ono {to dolazi spolja, ponekadiz velike daljine. Tako|e i ~ulo ukusa reaguje na hranukoja spolja ulazi i kre}e se po jeziku. ûlo dodira ne opa-à ni{ta ukoliko ne do|e do dodira. Ovih pet telesnih ~u-la, zbog uticaja (influx) iznutra, reaguju na podsticaje kojidolaze spolja; unutra{nji uticaj je iz duhovnog sveta a spo-lja{nji iz prirodnog sveta.

Svi zakoni, koji su upisani u sve stvari koje postoje,me|usobno se slaù, a to su slede}i:

1) Da ni{ta ne postoji, traje ili deluje od sebe, ve} odne~ega drugoga; iz toga sledi da sve {to postoji, traje i{to trpi delovanje, poti~e od Prvog (uzroka), koji ne poti-~e od ne~ega nego je sam u Sebi ìva sila koja je @ivot.

2) Da ni{ta ne moè da trpi pritisak i da se pokre}eukoliko se ne nalazi izme|u dve sile, od kojih jedna de-luje a druga reaguje*, odnosno ukoliko jedna ne delujeiznutra a druga spolja.

3) Kako su ove dve sile dok miruju u ravnoteì, tosledi da se ni na {ta ne moè delovati niti se moè pokre-

76

Emanuel Svedenborg

* Odgovara na to delovanje, (prim. prev.)

nuti ukoliko nije u ravnoteì; a kada se na to deluje, tadavi{e nije u ravnoteì; dalje, sve na {ta se deluje i {to sepokre}e, u isto vreme nastoji da se vrati u ravnoteù.

4) Da su sve delatnosti promene stanja i izmene obli-ka, i da poslednje slede one prve.

Pod stanjem u ~oveku mislimo na njegovu ljubav*,a pod promenama stanja misli se na ose}anja ljubavi; podoblikom u ~oveku misli se na njegovu inteligenciju, apod promenama oblika misli se na njegove misli; poton-je poti~u od prva{njih. (Otkr. Obj. 1146)

46. Me|utim, o ovome predmetu mora se govoriti iiz iskustva. An|eli vi{ih nebesa jasno ose}aju i opaàjuda njihova dobra i istine poti~u od Gospoda, i da u njimasamima nema nikakvog dobra ili istine. Kada se doveduu stanje svoga ja (proprium), {to se doga|a ponekad, oniisto tako jasno ose}aju i opaàju da zlo i obmana, kojipripadaju njihovom ja (ego, proprium), poti~u iz pakla.Neki an|eli najniìh nebesa, po{to nisu uvi|ali da zlo iobmana poti~u od pakla, jer su se na svetu utvrdili uuverenju da su ro|eni u zlu koje su jo{ i potvrdili ìvo-tom, bili su provedeni kroz paklena dru{tva, gde su usvakom od njih mislili upravo onako kao i |avoli (togadru{tva), i to u svakom dru{tvu druga~ije; naime, tada sumislili protivno dobru i istini. Bilo im je re~eno da po-ku{aju da misle kako to nije tako, no oni reko{e da nisuu stanju to da urade, tako su na kraju shvatili da zlo iobmana poti~u iz pakla. Sli~an je slu~aj s mnogima kojiuporno tvrde da ìvot poti~e od njih samih. Ponekad sedoga|a da se dru{tva s kojima su povezani odvoje od njih,a kada se to desi, nisu u stanju da misle, èle, govore ilideluju, nego su kao novoro|en~ad. A ~im se ponovo po-veù sa svojim dru{tvima, oni oìve; jer svak, bilo da je~ovek bilo duh ili an|eo, u svojim ose}anjima i mislima

77


* Na ono {to je sredi{te ili predmet njegove ljubavi, (prim. prev.)

vo|en je dru{tvima deluju}i u saglasju s njima*. Stoga sesvak poznaje po dru{tvima u kojima je prisutan na unu-tra{nji na~in. Iz toga se vidi da je njihov ìvot onakav ka-kav uti~e u njih spolja.

Kada je o meni re~, mogu da posvedo~im da ve}petnaest godina jasno opaàm da nijedna moja misao ilièlja nisu od mene samoga, a tako isto nijedno zlo iliobmana** nisu potekle niotkud drugo nego iz paklenihdru{tava, a sve dobro i istina da su od Gospoda. Kadasu neki duhovi to videli, rekli su da ja nisam ìv. Bilomi je dopu{teno da im kaèm da sam ja vi{e ìv negooni, jer opaàm uticaj (influx) dobra i istine od Gospoda,te na taj na~in opaàm rasvetljenje (duhovno), da mi jeod Gospoda dato da opaàm kako sva zla (dela) i sveobmane (misli) ulaze iz pakla, i to ne samo da im je ta-mo poreklo, nego i od kojih*** dolaze. Bilo mi je dozvo-ljeno da razgovaram s tim duhovima, da ih karam i da ihodbacim zajedno s njihovim zalima i obmanama, i da ihse tako oslobodim. Dalje, bilo mi je dopu{teno da sada znamda sam ìv, a to ranije nisam znao. Zbog svega toga jasam potpuno ube|en da zlo i obmana dolaze iz pakla, i dadobro i istina, zajedno sa sposobno{}u da se opaàju, do-laze od Gospoda; {tavi{e, da ja to opaàm i da sam slobo-dan kao od samog sebe. Da sva zla i obmane dolaze izpakla, bilo mi je dopu{teno da vidim vlastitim o~ima. Iznadpakla, naizgled, vide se plamenovi i dim; plamenovi su zlaa dim su obmane; i oni neprestano izlaze odatle, a duho-vi koji obitavaju izme|u neba i pakla trpe taj uticaj shod-no svojim ìvotima**** .

78

Emanuel Svedenborg

* S dru{tvima koja su nama nevidljiva dok smo na svetu, (prim.prev.)** U mojoj svesti, (prim. prev.)*** \avola ili zlih duhova, (prim. prev.)****Duh ili ~ovek su kao sasud koji prima uticaj sa suprotnih stranajer ima slobodnu volju, i on je odgovoren za svoje izbore, te tako po-staje zao ili dobar duh odnosno |avo ili an|eo, (prim. prev.)

Ukratko }emo re}i kako zlo i obmana uti~u iz pakla,iako postoji samo jedna sila koja deluje a koja je @ivotodnosno Bog; i ovo mi je otkriveno. Naime, bila je izgo-vorena glasno istina iz Re~i u nebu, koja zatim kao da jeletela do pakla prolaze}i kroz njegove nivoe sve do naj-nièg. Dalje je pokazano kako je ova istina postupno pre-tvorena u obmanu, i to u takvu da je bila suprotna istini,a to je bilo u najnièm paklu. Razlog {to se tako prome-nila jeste to {to se sve prima prema stanju i obliku; takoje ova istina, po{to je ulazila u izokrenute oblike kakvisu u paklu*, bila postepeno izokrenuta i promenjena uobmanu suprotnu istini. Po tome je jasno kakav je pakaood najvi{eg do najnièg nivoa; isto tako je iz ovoga jasnoda postoji samo jedna deluju}a sila, i da je to @ivot kojije Gospod. (Otkr. Obj. 1147)

47. No i pored toga ~oveku se pripisuje krivica, ato sledi iz svega {to je re~eno o @ivotu koji je Bog, a ko-ji postoji u ~oveku od Boga, i od zakona koji su navede-ni, a to su istine. Razlog {to se zlo pripisuje ~oveku (daje on odgovoran za zlo) jeste taj {to je ~oveku data silada neprestano ose}a i opaà kao da je ona u njemu; i po-{to je u tome stanju, on je slobodan, te ima mo} da po-stupa kao od samog sebe. Ova sposobnost i ova slobodanikada mu se ne oduzimaju zato {to je ro|en kao ~ovek i{to }e ìveti zauvek. I po{to se nalazi izme|u neba i pa-kla, Gospod mu daje da zna kako je dobro od Njega azlo od |avola; i dalje, (daje mu) da kroz istine crkve raz-likuje dobro od zla. Kada zna sve ovo i kada ga Gospod~ini sposobnim da misli i ho}e dobro, kao i to da govo-ri i ~ini dobro kao od sebe, i to neprestano zbog uticaja(influx), tada je kriv ako to sve ne primi.

Obmana, kojom se ~ovek vara, dolazi otuda {to nezna da su njegova sloboda i sposobnost da deluje kao od

79


* Ti oblici su |avoli ili satane, (prim. prev.)

sebe posledica toga {to ìvot od Gospoda uti~e u njegovunutra{nji (um), zato {to je ro|en kao ~ovek, i da ovajuticaj ìvota od Gospoda nikada ne prestaje. Me|utim,ìvotni uticaj od Gospoda u oblike ili prijemnike, koji ni-su ono najdublje (gde nikada ne prestaje), a to su razumi volja, taj uticaj nije uvek isti, zavisno od toga kako (~o-vek) prima dobro i istinu, tako da moè i da se umanji, ~aki oduzme kada prima zlo i obmanu. Jednom re~i, ìvot ko-ji ~oveka ~ini ~ovekom, i po ~emu se razlikuje od ìvoti-nja, ìvot koji je (stalan) u njegovim najvi{im (delovimauma) i koji dejstvuje u niìm (delovima uma), kao i ìvotod kojega ima slobodu da misli, ho}e, govori i deluje, svese to uliva od Gospoda u njega; ali ~ovekovi razum i vo-lja, koji iz toga proisti~u, to jest iz toga ìvota, menjajuse i variraju prema tome kako ih ~ovek prima.

ôvek ìvi u sredini izme|u neba i pakla. Uìvanjekoje dolazi od ljubavi prema zlu i obmani uliva se krozinfluks iz pakla, a uìvanje koje poti~e od ljubavi premadobru i istini uliva se kroz inluks od Gospoda, koji ~ove-ka neprestano drì u stanju da ose}a ìvot kao da on dola-zi od njega samoga (od ~oveka); tako isto, zbog svega ovoga~ovek se odràva u slobodi da bira jedno ili drugo, i da pri-ma jedno ili drugo. Onoliko koliko se, dakle, odlu~uje za zloi obmanu, toliko se pomera iz te sredine prema paklu; a ono-liko koliko bira dobro i istinu, toliko se podiè k nebu.

Ve} po svom stvaranju ~ovek je u stanju da zna ka-ko je zlo iz pakla i kako je dobro od Gospoda, i da to opa-à u sebi kao da je to od njega samoga; i kada to zna, onodbacuje zlo prema paklu i prima dobro, uz priznavanjeda je ono od Gospoda. Kada tako odbacuje jedno a primadrugo, on tada ne usvaja zlo niti sebi pripisuje zaslugu zadobro. Znam da ovo mnogi ne razumeju, ili ne èle darazumeju. Neka se takvi ovako mole:

„Da bi Gospod bio s njima neprestano, da im poka-è Svoje lice, da ih u~i, prosvetljuje i vodi, jer sami

80

Emanuel Svedenborg

od sebe ne mogu da urade ni{ta dobro, te da im po-dari ìvot, da |avo ne moè da ih zavede i ulije zlou njihova srca, jer oni znaju, ako ih On ne vodi, ta-da }e ih |avo voditi i uvoditi u svakojaka zla, kao{to su mr`nja, osveta, lukavstvo i prevara, kao {to toradi zmija kada uliva svoj otrov, jer je |avo uvek bli-zu, podsti~u}i i optuùju}i, i kad god na|e srce kojese okrenulo od Tebe, o Boè, on ulazi i stanuje u nje-mu, i vu~e du{u k paklu. O Gospode, oslobodi nas!“

Ove re~i se slaù sa onim {to je prethodno re~eno, jerpakao je |avo; a isto tako je pokazano da ~oveka vode iliGospod ili pakao, te da je on u sredini. (Otkr. Obj. 1148)

48. êtvrti zakon Boànskog Provi|enja jeste da nikone treba nikoga da prisiljava na bilo {ta, jer svaka pri-nuda oduzima slobodu: ali ~ovek treba da sam sebe prisi-ljava; takvo prisiljavanje je iz slobode. ôvekova slobodapripada njegovoj volji, iz volje ona postoji u razumnimmislima, a od misli se pokazuje u govoru i pokretima te-la. Jer ~ovek kaè, kad god ne{to ho}e slobodno: „Re{iosam da mislim to, da govorim to i da uradim to“. Odslobode volje on ima i mo} da misli, govori i deluje, jermu volja daje tu snagu, jer je slobodna. Po{to sloboda pri-pada ~ovekovoj volji, to ona pripada i njegovoj ljubavi,jer ni{ta drugo u ~oveku ne sa~injava slobodu osim lju-bavi koja pripada njegovoj volji. Razlog je to {to je ljubav~ovekov ìvot, jer ~ovek je onakav kakva je njegova lju-bav, pa prema tome ono {to poti~e od njegove ljubavi injegove volje, to isto poti~e i iz njegovog ìvota. Otuda jeo~igledno da sloboda pripada ~ovekovoj volji, njegovojljubavi i njegovom ìvotu, pa shodno tome ~ini jedinstvo snjegovim ja (proprium), to jest s njegovom prirodom i ka-rakterom.

Sada, po{to Gospod èli da ~ovek usvoji sve {to odNjega dolazi kao da je to od njega samoga (~oveka) – jer

81


bez toga ne bi bilo uzajamnog povezivanja – stoga je za-kon Boànskog Provi|enja da ~ovekovi razum i volja netreba nikada da budu pod prisilom drugoga ~oveka. Jerko nema mo} da misli i ho}e zlo ili dobro, (da misli) pro-tivu zakona ili prema zakonu, da se protivi kralju ili ne,da misli protivno Bogu ili u poslu{nosti Bogu? Ali nijemu dozvoljeno da govori i ~ini sve {to misli i {to ho}e:iz straha koji ga prinu|ava spolja ali ne i iznutra. Razlogje to {to spolja{nje (~ovekovo) treba da se popravi pomo-}u unutarnjeg (~ovekovog); jer unutarnje ulazi kroz uticaj(influx) u spolja{nje, a ne spolja{nje u unutarnje. Unutar-nje pripada ~ovekovom duhu, a spolja{nje njegovom telu;i stoga {to ~ovekov duh treba da se popravi (reformi{e),on ne sme da se prisiljava. Ima strahova koji prisiljavajuunutarnje odnosno ~ovekov duh, ali to se uliva iz duhov-nog sveta, a odnosi se na paklene kazne i na gubljenje Bo-`je milosti. No strah od paklenih kazni je spolja{nji strahkoji postoji u mislima i u volji, dok je strah od gubljenjaBo`je milosti unutarnji strah koji postoji u njima (u mi-slima i u volji); upravo se ovaj sveti strah pridruùje idodaje ljubavi, a vremenom se s njom sjedinjuje. To je kaokada ~ovek voli nekoga, pa se pla{i da ga ne povredi izljubavi prema njemu. (Otkr. Obj. 1150)

49. Postoji paklena sloboda, a postoji i nebeska slo-boda. Paklena sloboda je ona u kojoj su ~oveka njegoviroditelji rodili, a nebeska je ona u koju ga vodi Gospodkroz preporod. Od paklene slobode ~ovek dobija volju da~ini zlo, da voli zlo i da vodi zao ìvot; a od nebeskeslobode prima volju da ~ini dobro, da voli dobro i da ì-vi dobrim ìvotom; jer kako je ve} re~eno, volja, ljubav iìvot ~ine u ~oveku jedno sa slobodom. Ove dve vrste slo-bode suprotne su jedna drugoj, ali se ova suprotnost neopaà osim kada je ~ovek u jednoj a ne u drugoj. Me-|utim, da bi ôvek iz paklene pre{ao u nebesku slobo-du, on mora da sam sebe prisili. A prisiliti sebe, to zna~i

82

Emanuel Svedenborg

odupreti se zlu i boriti se protivu njega kao od sebe, nouz to moliti se Gospodu da pomogne; na taj na~in ~ovekse bori iz slobode – koja je unutar njega od Gospoda –protivu slobode koja je spolja iz pakla u njemu. Njemu iz-gleda, dok se bori, da se ne bori iz slobode, nego da jeto neko primoravanje, jer je to protivno onoj slobodi kojaje u njemu od ro|enja; pa ipak, to je sloboda, jer se ina-~e ne bi borio kao od samoga sebe. No unutarnja slobo-da iz koje se bori, iako izgleda kao da je primoravanje,kasnije se ose}a kao sloboda, jer tada postaje nalik spon-tanoj, to jest nalik uro|enoj. Uporedimo to sa ~ovekom kojiprimorava svoju ruku da pi{e, da radi, da svira na muzi~-kom instrumentu ili da se ma~uje, pa izgleda kao da ruketo rade same od sebe; i tada je ~ovek u dobru, jer se uklo-nio od zla i jer ga vodi Gospod.

Kada je prisiljen da se usprotivi paklenoj slobodi, ~o-vek tada vidi i opaà kao da je takva sloboda sluènje ida je nebeska sloboda sama sloboda (prava sloboda), jerje od Gospoda. A to je ovako: {to se ~ovek vi{e primora-va da se odupre zlu, to se paklena dru{tva – s kojima jedelovao u saglasnosti do tada – sve vi{e udaljavaju, i nje-ga Gospod uvodi u nebeska dru{tva ne bi li delovao u sa-glasju s njima. S druge strane, ako nije primoravan da seodupre zalima, ~ovek ostaje u njima. Da je tako, bilo mije iskustvom pokazano u duhovnom svetu; kao i to (bilo mije pokazano) da zlo ne odstupa ako neko biva prisiljenda se odupre zlu kaznama i strahom (od kazni). (Otkr. Obj.1151)

50. Kao {to je ve} re~eno, zakon Boànskog Provi-|enja jeste da ~ovek treba sam sebe da primora, a to zna-~i, treba da se prisili da ne ~ini zlo, a ne da se prisili da~ini dobro; dozvoljeno je prisiliti se ne ~initi zlo, ali nijedozvoljeno prisiljavati se ~initi dobro, ako se ho}e da tobude dobro po sebi (pravo, istinsko dobro). Jer ako se pri-sili na dobro, a nije se prisilio da se odupre zlu, tada ne

83


~ini dobro od Gospoda nego od sebe, jer se prisilio seberadi, ili sveta radi, ili nagrade radi, ili iz straha; ovakvodobro nije po sebi dobro, jer su mu svrha sam on, ili svet,ili nagrada, pa prema tome ne Gospod; nije ne{to dobroako je u~injeno iz straha, nego ako je iz ljubavi. Na pri-mer, ako bi ~ovek prisilio sebe da ~ini dobro bli`njem,da daje siromahu, da dariva crkvu, da pravedno sudi, dana taj na~in postupa po istini i po milosr|u, a da prethod-no nije prestao da ~ini zlo i da se nije odstranio od zla, tobi bio samo prividno lek (paliativ) kojim bi se bolest ili~ir le~ili samo spolja; ili bi to bilo kao kada bi preljubnikbio prisiljen da se pona{a ~edno, ohol ~ovek da se pona{akao ponizan, a ne~astan kao iskren, i to samo spolja{njimdelima. Naime, kada biva prisiljen da odustane od zla,~ovek tada ~isti svoje unutarnje (bi}e), a kada to radi, ta-da on to radi slobodno, to jest ne prisiljava se; koliko se~ovek prisiljava da se uzdrì od zla, toliko ulazi u nebe-sku slobodu, a od ove slobode dolazi svako dobro kojeje dobro po sebi; dakle, on se ne prisiljava*. Samo izgle-da da postoji bliska veza izme|u prisiljavanja da se uz-drì od zla i prisiljavanja na dobro, ali u stvari nema takveveze.

Iz iskustva znam da su mnogi prisiljavali sebe da ~i-ne dobro, ali nisu odustajali od zla; no kada su ispitani,otkrilo se da je zlo bilo unutar dobra koje su ~inili; takvodobro moglo se uporediti sa idolima ili s kipovima od gli-ne ili od zemljane pra{ine. I re~eno mi je da ovakvi (lju-di) veruju da se Bog moè pridobiti hvalama i ponudama,iako to poti~e iz ne~istog srca. Pa ipak (treba re}i) da se~ovek moè pred svetom prisiliti na dobro, iako se (u istovreme) ne prisiljava da odustane od zla, jer je on zbogtoga nagra|en u svetu; jer se u svetu gleda na ono {to jespolja, a vrlo retko na ono {to je unutra; ali pred Bogomnije tako. (Otkr. Obj. 1152)

84

Emanuel Svedenborg

* Da ~ini dobro, (prim. prev.)

51. Peti zakon Boànskog Provi|enja jeste „da ~ovekne treba da oseti i da opaà kako dobro i istina od Go-spoda ulaze (u njega) kroz uticaj (influx), a kako zlo i obma-na ulaze od pakla; niti da vidi kako Boànsko Provi|enjedeluje u korist dobra a protivu zla; jer u tom slu~aju ~o-vek ne bi delovao kao od sebe iz slobode a po razumu. Do-voljno je da to zna i priznaje iz Re~i i iz u~enja crkve.“Ovo je ozna~eno u Gospodovoj Re~i kod Jovana:

Vetar duva gde ho}e, i {um njegov ~uje{, ali ti nezna{ od kuda on dolazi, ni kuda ide. Tako je svakikoji je ro|en od duha.

i ove Markove re~i tako|e:

Carstvo Bo`je je kao ~ovek koji baci seme u zemljupa ode i spava no} i dan; a seme raste a da on ine zna kako; jer zemlja ra|a plod od sebe, prvo sta-bljuku, pa onda ~auru i na kraju pun klas; a kadaje plod sazreo, on ga stavi pod srp, jer je ètvastigla (Jovan, 4:26-29).

Razlog zbog kojega ~ovek ne opaà delovanje Boàn-skog Provi|enja u sebi jeste u tome {to bi mu to oduzeloslobodu, pa stoga i mo} da misli kao od sebe samoga, a stim bi nestalo i uìvanje njegovog ivota, te bi bio kao auto-mat, bez sposobnosti da odgovara, a bez toga nema spaja-nja; bio bi rob a slobodan ~ovek.

Razlog {to Boànsko Provi|enja deluje tako tajno dase skoro ni{ta ne prime}uje, iako deluje u najmanjim sit-nicama ~ovekove misli i volje stalno vode}i ga k ve~nomìvotu, jeste taj {to Gospod neprekidno èli da Svoju Lju-bav prenese na njega, a tako|e i Mudrost, i da tako odnjega napravi Svoju sliku. Dakle, Gospod deluje prvo na~ovekovu ljubav, pa iz nje i na njegov razum, a ne od ra-zuma na ljubav. Ljubav sa svim njenim ose}anjima, kojasu mnogostruka i nebrojana, ~ovek ne opaà osim u naj-op{tijim crtama, tako da se skoro ni{ta ne prime}uje; no

85


i pored toga, ~ovek je vo|en iz jednog u drugo ose}anjesvoje ljubavi prema redu u kojem su ona povezana, takoda moè da se popravi i spase; to nije shvatljivo ni ~ove-ku ni an|elima. Ako bi ~ovek znao bilo {ta o ovom tajan-stvenom delovanju, ni{ta ga ne bi spre~avalo da sebe vodiod neba prema paklu, dok ga Gospod stalno vodi od pa-kla prema nebu; jer ~ovek sam po sebi neprestao delujeprotivno redu, dok Gospod uvek deluje prema redu. Jerpo nasle|u od roditelja ~ovek voli sebe i svet, pa mu sestoga ~ini da su ove ljubavi dobre; a te ljubavi treba dase odstrane. To Gospod izvodi na bezbroj na~ina, koji li-~e na lavirint ~ak i an|elima tre}eg neba.

Iz ovih razmatranja vidi se da ~oveku ne bi bilo niod kakve koristi da to sve moè da opaà i ose}a, nego bimu naprotiv {kodilo, pa bi ga i uni{tilo zauvek. Dovoljnoje {to je upoznat sa istinama, a to zna~i s prirodom dobrai zla, te priznaje Gospoda i Njegovu Boànsku upravu usvemu; tada onoliko koliko zna istine i preko njih vidi{ta je dobro a {ta zlo, toliko i tvori istine kao od sebe, to-liko ga Gospod kroz ljubav uvodi u mudrost i u ljubav odmudrosti, spajaju}i mudrost s ljubavlju i ~ine}i od njih je-dinstvo, jer su one jedno u Njemu (Gospodu). Putevi koji-ma Gospod vodi ~oveka mogu da se uporede sa sudovimakojima krv te~e i kruì; tako isto s vlaknima i njihovimdelovima u ~ovekovoj utrobi; kao i u mozgu kroz koje ani-malni duh te~e i odràva ìvot. ôvek nije svestan kakose sve ovo uliva kroz uticaj (influx) i kako to te~e kroz nje-ga; a i pored toga ìvi, pod uslovom da to zna i da radiono {to je za njegovu dobrobit. A putevi kojima ga Go-spod vodi mnogo su sloèniji, kako oni kojima ga vodikroz paklena dru{tva i udaljava od njih, tako i oni koji-ma ga vodi kroz nebeska dru{tva i unutar njih. To je smi-sao ovih re~i:

Vetar duva gde ho}e, a ti ne zna{ odakle dolazi i ku-da ide (Jovan, gl. 3);

86

Emanuel Svedenborg

kao i ono o semenu koje ni~e i raste, a ~ovek nezna kako (Marko, 4:27). Od kakve je va`nosti ~oveku dazna kako seme raste ako zna kako se zemlja ore i okopa-va, kako se seje seme i kada je ètva da ànje i da bla-gosilja Boga? (Otkr. Obj. 1153)

52. Delovanje Boànskog Provi|enja, iako ~ovek ni-je njega svestan, moè da se predstavi na ova dva na~ina:ono je kao ba{tovan koji sakuplja semenje biljaka, plodo-ve vo}aka i cvetove svakojake vrste, pa onda nabavi lo-pate, grabulje i ostale alatke da bi pripremio tlo. Posle togadovede vrt do stanja da se moè obraditi kopaju}i, dele}ileje, stavljaju}i u njih semenke i ravnaju}i zemlju. To je, dakaèmo, rad samog ba{tovana, ali Gospod je taj koji ~inida semenke pu{taju koren, da ni~u iz zemlja, da listaju icvetaju, kao i da na kraju donose novo seme koje je ba{to-vanu na korist. To je isto kao kad ~ovek zida ku}u. On na-bavlja potreban materijal, kao {to su drvo, grede, kamen, kre~i ostalo. A Gospod bez ~ovekovog znanja gradi ku}u od te-melja do krova onako kako ~oveku odgovara*. Iz ovoga sevidi da ~ovek, ako ne pribavi sve {to je potrebno za vrti za ku}u, ne}e imati plodove vrta niti mesto gde }e obitava-ti. Tako je i sa (~ovekovim) popravkom**. Ono {to ~ovektreba da pribavi jeste poznavanje istine i dobra iz Govo-ra, iz u~enja crkve, iz sveta i iz svog vlastitog nastojanja,a Gospod radi ostalo bez ~ovekovog znanja. Me|utim, tre-ba imati na umu da sve {to je potrebno da bi se zasejao vrtili se sazidala ku}a jesu, kao {to rekosmo, poznavanje isti-ne i dobra, a to je samo neophodan materijal koji nema ivo-ta sve dokle ga ~ovek ne upotrebi. A kada se sve to uradi,tada Gospod ulazi, daje ìvot, te gradi odnosno obnavlja.Vrt ili ku}a, to je ~ovekov razum; jer u njemu obitava mu-drost koja sve to dobija od ljubavi. (Otkr. Obj. 1154)

87


* ôvek je nabavlja~ materijala, a Gospod je graditelj, (prim. prev.)** Ili preporodom, (prim. prev.)

53. [esti zakon Boànskog Provi|enja je „da se ~o-vek ne obnavlja (prepora|a) spoljnim nego unutarnjim sred-stvima; pod spoljnim se misli na ~uda i vizije, strah i kazne;pod unutarnjim se misli na istine i dobra iz Re~i i iz u~enjacrkve, kao i ugledanjem na Gospoda; jer ovo ulazi unutra-{njim putem, te isteruje zla i obman, koji tamo obitavaju;dok spoljna sredstva ulaze spolja{njim putem, a ona ne iz-gone zla i obmane, nego ih jo{ vi{e zatvaraju. Pa ipak, ~o-vek se popravlja i spoljnim sredstvima, pod uslovom dase prethodno popravio unutarnjim (sredstvima)“.

To sledi iz onoga {to je gore re~eno, a to je da se ~o-vek popravlja posredstvom slobode, a nikako bez nje, idalje, da je prisiliti sebe ~in slobode, ali da to nije ako ~o-veka neko drugi prisiljava. ôvek je pod prinudom kadamu se pokazuju ~uda i vizije i kada mu se preti kaznama;~udima i vizijama spoljnog ôvekovog duha, a to su mi-{ljenje i volja; prinu|ava se, a zastra{ivanjem i kaznama(prisiljava se) spolja{nje njegovog tela, a to su njegov go-vor i dela. Ovo poslednje i moè da se prisiljava jer ô-vek jo{ uvek moè da misli i ho}e slobodno. Ali spolja{njenjegovog duha, a to su mi{ljenje i volja, ne smeju se pri-siljavati, jer u tome slu~aju njegova unutarnja sloboda,pomo}u koje se on popravlja, i{~ezava. Kada bi se ~ovekmogao popraviti ~udima i vizijama, svi bi se ljudi na sve-tu popravili. Stoga je sveti zakon Boànskog Provi|enjada se unutarnja sloboda ne sme povrediti; jer kroz nju Go-spod ulazi u ~oveka, ~ak i u paklu kada je ~ovek tamo, paga i tamo pomo}u nje (unutarnjom slobodom) vodi; i akoje ~ovek voljan da Ga sledi, On ga izvodi iz pakla i uvo-di u nebo, i tamo ga sve vi{e pribliàva Sebi. Na ovajna~in se ôvek izvodi iz paklene slobode, koja je po sebiropstvo jer je od pakla, i vodi u nebesku slobodu koja jesloboda po sebi; a to ide postupno do najvi{eg stanja jerono poti~e od Gospoda, ~ija je volja da se ~ovek ni na ko-ji na~in ne primorava. Ovo je staza po kojoj ide ~ovekovpopravak, a ~uda i vizije zatvorili bi tu stazu.

88

Emanuel Svedenborg

Sloboda ~ovekovog duha nikada se ne naru{ava izrazloga {to se zla, kako nasledna tako i ste~ena, morajuukloniti kada ~ovek sam sebe na to prisili, kao {to je ve}re~eno. Ova zla se uklanjaju kada ga Gospod nadahneose}ajem za istinu, od kojeg dobija inteligenciju, i ose-}ajem za dobro, od kojega (dobija) ljubav; jer onolikokoliko ima tih ose}aja, toliko se primorava da se oduprezalima i obmanama. Ovaj put preporoda zatvara se ~udi-ma i vizijama, jer ovi prisiljavaju verovanje, i to tako kaoda misao bacaju u tamnicu. Kada mu se oduzme sloboda,on tada vi{e nema na~ina da unutarnjim putem odstrani zlo;jer se svako zlo uklanja samo unutarnjim putem. Tako zloostaje zatvoreno, te po svojoj paklenoj slobodi neprekid-no deluje protivno istinama i dobrima, koja mu se name-}u ~udima i vizijama, te na kraju izgone istine i dobra;tada ~ovek ~uda naziva prirodnim delovanjem, a vizije(naziva) ludim privi|enjima izobli~ene ma{te, a istine idobra obmanama i besmislicama. To je posledica koju zlaostavljaju na spolja{nje* kada ih to spolja{nje zatvara.No i pored toga, ~ak i kada misli povr{no, ~ovek moèlako da uvidi da ~uda i vizije, iako primoravaju, ipak neoduzimaju slobodu misli; ali ~injenica je da oni oduzi-maju slobodu kod onih koji se nisu popravili, a ne kodonih koji su se popravili, jer su kod prvih (zla) zatvore-na, dok to nije slu~aj s drugima. (Otkr. Obj. 1155)

54. Svi oni koji prièljkuju ~uda i vizije sli~ni susinovima Izrailjevim, koji su izdali Jehovu posle samomesec dana i poklonili se zlatnom teletu, iako su pre togavideli toliko ~uda u Egiptu, na Crvenom moru i na Sinaj-skoj gori (Izlazak, gl. 32). Tako|e su i kao bogata{ u paklu,koji je rekao Abrahamu da bi se njegova bra}a pokajalakada bi se neko njima iz mrtvih vratio, na {ta mu je Abra-ham odgovorio: Imaju Mojsija i proroke, neka njih slu{aju;

89


* ôvekovo bi}e, (prim. prev.)

ako ne poslu{aju Mojsija i proroke, ne}e se uveriti ni daneko iz mrtvih ustane (Luka, 22:29, 30, 31). Oni su kaoToma, koji je rekao da ne}e verovati dok ne vidi; a komeje Gospod rekao: Blago onima koji veruju a da ne vide(Jovan, 20:29). Oni koji veruju a ne vide jesu oni kojine èle znakove nego istine iz Re~i, a to je od Mojsijai proroka, te im veruju. Ovi poslednji su unutarnji ljudii postaju duhovni, dok su prethodni spoljni i ostaju ~ulni,a kada i vide ~uda, veruju samo zbog njih; sli~ni su lepojèni koja iznutra pati od smrtonosne bolesti od koje usko-ro umire. Oni su i kao jabuke na kojima je lepa kora, alisu iznutra trule; ili kao orasi u kojima se kriju crvi. Po-red toga, svakome je znano da se niko ne moè prisilitida voli Boga niti da u Njega veruje zbog ~uda i vizija, jerga oni prisiljavaju. Jer kako }e onaj {to ne veruje, uprkostolikim ~udima koja su zabeleèna u Re~i, verovati zbog~uda koja se ne pominju u Re~i? (Otkr. Obj. 1156)

55. Sedmi zakon Boànskog Provi|enja je da Gospod„~oveku dozvoljava da u|e u istine vere i dobra ljubavisamo ako u njima moè da ostane do kraja svog ìvota;jer je bolje da je neprestano zao, nego da prvo bude do-bar a posle zao, jer bi u tome slu~aju izvr{io profanaciju(svetogr|e); zbog toga se zlo i dozvoljava.“

Gospod moè dati ose}aj za istinu, kao i veru kojaodatle poti~e (iz ose}aja), svakome ~oveku zdravog razu-ma, na taj na~in {to ga odvaja od zlih ljubavi koja pripa-daju njegovom ja (ego ili proprium); jer koliko se ~ovekodvra}a od ovih, toliko razume istine i ho}e dobro. Vi-deo sam same |avole koji su bili dovedeni u takvo stanjeda su govorili istine iz razuma i vere, i koji su ~inili do-bro iz svojih volje i ljubavi. Oni su bili dovedeni u tostanje zato {to su poricali da mogu da razumeju istine i~ine dobro; me|utim, ~im vi{e nisu bili odvojeni od svo-jih vlastitih ljubavi, oni su se vratili poùdama svojih lju-bavi, i tada su, umesto ljubavi da ~ine dobro, èleli da

90

Emanuel Svedenborg

~ine zlo. Ovo sam video ~esto i mnogo slu~ajeva; stogaje o~igledno da se svak moè popraviti, i da popraviti sezna~i odvojiti se od zlih ljubavi. A kako se odvaja, bilo jeve} pokazano.

Razlog {to je tako od Gospoda jeste to {to su oni ko-ji su uvedeni u ose}aj za istinu i u veru poteklu iz nje, iu ose}aje za dobro i ljubav, ako ne ostanu u tome ose-}aju do kraja ìvota nego se vrate (zlim) ljubavima odkojih su bili odustali, tada krivi za profanisanje svetinja(svetogr|e). Ima vi{e vrsta profanacije, a ova je najgora,jer je sudbina takvih posle smrti stra{na. Oni nisu u pa-klu nego ispod, gde postoje bez misli ili volje za bilo {ta;samo govore i kre}u se. Vide ono {to ne postoji, a nevide ono {to postoji. Kre}u se kao da ne{to rade, a u stva-ri ne rade ni{ta. To ({to oni rade) su bolesne varke izo-krenute ma{te. Pa stoga {to ne misle i nemaju nikakvu volju,oni vi{e nisu ljudi; jer je osobenost ~oveka da misli i daima volju. Stoga se za njih ne kaè oni u mu{kom ili u èn-skom rodu, nego se koristi srednji rod, te stvari i to. Kadase vide u svetlosti neba, izgledaju kao kosturi pokrivenicrnkastom koòm. Takvo je stanje onih koji su se jednompopravili, ali nisu takvi i ostali.

Bi}e re~eno za{to je njihovo stanje tako stra{no. Krozpopravak se uspostavlja veza izme|u njih i neba, vezakroz koju se primaju dobra i istine; kroz ove se otvara-ju unutra{nji delovi uma, dok se zla potiskuju na stranu.Ako ostanu ovakvi do smrti, oni su sre}ni, a ako ne, on-da su nesre}ni; jer se zla koja su bila odstranjena vra}a-ju i me{aju sa istinama i dobrima; na taj na~in se u njimanebo i pakao tako pome{aju da se vi{e ne mogu odvoji-ti. Jer sve {to ostavi otisak na ~ovekov um kroz ljubav,nikada se ne moè iskoreniti; na taj na~in ceo um je uni-{ten zato {to se dobra ne mogu odvojiti od zala niti istineod obmana. Stoga oni nemaju ni misao ni volju; oni sukao kora iz koje je izva|eno seme, ili kao kost i koà bezmesa, a to je sve {to je ostalo od ~oveka. Neka se razume

91


da nema opasnosti pre}i iz zla u dobro, nego je opasno pre}iiz dobra u zlo. (Otkr. Obj. 1158)

56. Nije ista sudbina onih koji su neprekidno u zlu,jer su takvi u paklu na osnovu ljubavi svog ìvota* . Ta-mo oni misle, pa stoga i govore, iako govore obmane: oniimaju volju, pa stoga i deluj, iako su njihova dela zla. Oniizgledaju jedni drugima kao ljudi, iako su u svetlu neba~udovi{nog oblika. Iz toga se vidi za{to se po zakonu Bo-ànskog Provi|enja ~ovek uvodi u istine vere i dobra lju-bavi samo onoliko koliko moè da se odvoji od zala i dabude postojan u dobrima ljubavi sve do kraja ivota, i da jebolje da ostane uvek zao nego da prvo bude dobar pa opetzao, jer bi na taj na~in bio profanisan**. Zbog svega togaGospod skriva delovanje Njegovog Provi|enja i to tako da~ovek jedva zna bilo {to o Provi|enju. On ~oveku dopu{tada pripisuje obi~ne doga|aje ljudskoj pameti, kao i prirodnimuslovima, pa i samoj prirodi, radije nego da kroz vidljive ijasne znake Boànske Promisli i Prisustva ovaj nerazumnoupadne usred svetih stvari, u kojima ne bi ostao. Gospod do-pu{ta ovakve stvari u skladu sa ostalim zakonima Njego-vog Provi|enja; naime, da ~ovek treba da uìva slobodu ida u svim poslovima postupa po razumu, a na taj na~in po-stupa od sebe. Jer bolje je da delovanje Boànskog Pro-vi|enja pripisuje ljudskoj pameti i sre}i, nego da ih prvoprizna (kao delo Provi|enja), a da u isto vreme ìvi kao|avo. Iz toga je jasno da zakoni dopu{tanja, koji su broj-ni, proizlaze iz zakona Provi|enja. (Otkr. Obj. 1159)

57. Na takvu vrstu profanacije (obesve}enja) odnosese ove re~i kod Mateje:

Kad iza|e iz ~oveka, ne~isti duh luta pustim mesti-ma, traè}i ali ne nalaze}i po~inka; tada re~e: Vrati}u

92

Emanuel Svedenborg

* Prema tome koje i kakvo zlo su voleli, (prim. prev.)** Jer bi obesvetio ono {to je sveto, (prim. prev.)

se u ku}u iz koje sam iza{ao; pa kad se vrati, na|eje praznu, pometenu i opremljenu; tada ode i dove-de sedam duhova gorih od sebe, te u{av{i ostado{etu; te potonje be{e gore od prva{njeg tome ~oveku.(Mateja, 21:43, 44, 45)

U ovom odlomku opisuje se ~ovekovo obra}enje ka-da su iz njega iza{li ne~isti duhovi; a tako isto i njego-vo vra}anje zlu, i profanacija kada se ne~astivom pridru-ìlo sedam jo{ gorih duhova. A na to se misli u slede}imre~ima kod Jovana: Isus re~e ~oveku koji bi izle~en kodizvora Vitezde:

Gle, ti ozdravi, pa ne gre{i vi{e da ti ne bi bilo go-re. (Jovan, 5:14)

A u ovim re~ima kod istog jevan|eliste:

Oslepio je njihove o~i i otvrdnuo njihova srca, da nebi videli ni ~uli niti razumeli srcem, te da se ne bipovratili i da ih ne bi izle~io. (12:40).

Da se ne bi povratili i izle~ili, zna~i da ne treba dabudu obesve}eni (profanisani). A tako bi bilo s Jevrejima(Mateja, 12:45), stoga im je bilo zabranjeno da jedu salo ikrv (Levitska?, 3:17, 23, 25), gde se misli na profanisa-nje svetinja, jer su oni bili takvi. Svojim Boànskim Pro-vi|enjem Gospod ~uva ~oveka od svake vrste profanacije.Zbog toga On odvaja u ~ovekovom umu ono {to je svetood onoga {to nije, spremaju}i ono {to je sveto u unutra-{nje delove uma te ih podiù}i k Sebi, a ono {to nije sve-to postavlja u spolja{nje delove njegovog uma, okre}u}ito prema svetu; na taj na~in sveto moè da se odvoji odnesvetog, te se ~ovek moè spasti. A to se ne moè desi-ti dok su dobra i zla izme{ana. Da oni koji ostaju u veri iljubavi do smrti dobijaju krunu ìvota, Gospod u~i u Ot-krivenju (Jovanovom), 2:10. (Otkr. Obj. 1160)

93


58. Osmi zakon Boànskog Provi|enja je „da Go-spod neprekidno odvaja ~oveka od zla onoliko koliko~ovek to slobodno ho}e; da ga moè odvojiti onoliko ko-liko je voljan; da ga onoliko koliko se moè odvojiti odzla, Gospod toliko vodi dobru, a to je k nebu; ali ono-liko koliko se ne moè odvojiti od zla, toliko ga Gospodne moè povesti dobru, to jest k nebu. Jer onoliko kolikose udaljava od zla, toliko ~ini dobro od Gospoda, dobrokoje je to po sebi; a onoliko koliko se ne moè odvojiti,toliko ~ini dobro od sebe, a to dobro je iznutra zlo.“

U pogledu govora i pokreta tela ~ovek je u prirod-nom svetu, ali je u pogledu misli i ose}aja volje on uduhovnom svetu. Pod duhovnim svetom misli se kako nanebo tako i na pakao; oba izdeljena po najsavr{enijem re-du u bezbrojna dru{tva, a sve prema razlikama u ose}a-njima i mislima koje poti~u iz njih. ôvek je posred ovihdru{tava, tako povezan (s njima) da bez njih nema mo}ni da misli ni da ho}e, osim kada je s njima povezan; apovezanost je takva da bi on, kada bi se od njih odvojioili oni od njega, pao kao mrtav, pri tom bi u njemu osta-lo ìvota samo u najve}im dubinama, po ~emu bi se razli-kovao od zveri i po ~emu bi ìveo ve~no. ôvek ne znada je u pogledu svog ìvota u takvom nerazdvojivom je-dinstvu, a razlog {to to ne zna jeste to {to on ne razgo-vara s duhovima*. Me|utim, on treba da zna da ima ve-zu s njima i, eto, sada je to otkriveno. A to je potrebnore}i ne bi li se ovaj zakon Boànskog Provi|enja mogaorazumeti. (Otkr. Obj. 1162)

59. Po svom ro|enju ~ovek je posred paklenih dru-{tava, a u njih ulazi upravo onako kako se razvijaju r|a-va ose}anja njegove volje. A ova poti~u iz ljubavi premasebi i iz ljubavi prema svetu; razlog je to {to ove ljubaviokre}u sve mo}i uma nadole i napolje, a to je prema paklu

94

Emanuel Svedenborg

* Ne razgovara otvoreno jer bi mu to oduzelo slobodu odlu~ivanja,(prim. prev.)

koji je ispod njih i izvan njih, pa ih tako okre}u od Go-spoda, a tako i od neba. Tako isto i unutra{nji delovi ljud-skog uma kao i sve ~ovekovog duha moè da se okrenenadole ili nagore; oni se okre}u nadole kada ~ovek volisebe iznad svega, a nagore kada voli Gospoda vi{e negoi{ta drugo. To je stvarno okretanje; ~ovek od sebe okre}eih nadole, dok ih Gospod od sebe okre}e nagore. Tomeje uzrok vladaju}a (dominantna) ljubav. Oni se pona{ajuna taj na~in samo kada misli koje poti~u iz ose}anja de-luju na unutra{nji ~ovekov um. ôveku je to nepoznato,ali on to treba da zna da bi znao i kako ga Gospod uda-ljava od pakla i vodi k nebu. (Otkr. Obj. 1163)

60. Ali da bi Gospod izveo ~oveka iz pakla i uveoga u nebo, nu`no je da se on odupre paklu, to jest zlukao od samoga sebe. Ako se ne odupire kao od sebe, onostaje u paklu i pakao ostaje u njemu, tako da se ne odva-jaju ni kroz ve~nost. I ovo proizlazi iz zakona BoànskogProvi|enja koji su ve} obja{njeni. Iskustvo }e nas nau~itiistome. Jer zla se uklanjaju kaznama, isku{enjima i odvrat-no{}u koja poti~e iz toga, ili ose}ajima za istinu i dobro.Zla se uklanjaju kaznama kod onih koji se ne popravlja-ju (preobra}aju), isku{enjima i odvratnos}u (ga|enjem) ko-je iz toga proisti~e kod onih koji se popravljaju (preo-bra}aju), a ose}ajima za istinu i dobro kod onih koji seprepora|aju (ra|aju duhovno). Iskustvo izgleda ovako*: ka-da se nepopravljeni ~ovek podvrgava kaznama, a to je slu-~aj u paklu, on se ka`njava sve dok se ne vidi da vi{ene èli zlo sam od sebe, a to je kada sam sebe prisili dane ~ini zlo; tako on od sebe odstranjuje zla. Ako kaznene uti~u i na namere i volju, on ostaje u svom zlu. A tozna~i da zlo ni tada nije potpuno uklonjeno jer on nije pri-nudio samoga sebe, tako da ono (zlo) ostaje unutra i vra-}a se ~im nestane straha. Kod onih koji se popravljaju

95


* Pod iskustvom autor misli na ono {to mu je pokazano u duhovnomsvetu da bi o tome svedi~io, (prim. prev.)

zla se otklanjaju kroz isku{enja, a to nisu kazne negoborbe. Ovde on nije prinu|en da odustane od zala, negose sam na to prinudi i moli se Gospodu, te je tako oslo-bo|en zala kojima se odupirao. Oni se tada ne odupiruzlu iz straha od kazne, nego zato {to ose}aju odvratnostprema zlu, a ta odvratnost vremenom postaje otpor. Alikod onoga koji se ra|a ponovo (koji se ra|a duhovno)nema isku{enja ili borbi, po{to ose}aji za istinu i dobroprave razdaljinu izme|u njih, jer su ovi potpuno odvo-jeni od pakla odakle zla dolaze, i jer su pripojeni Go-spodu (spojeni s njim).

Biti odvojen i uklonjen od zala nije ni{ta drugo ne-go biti odvojen i uklonjen od paklenih dru{tava. Gospodje u stanju da odvoji i ukloni od paklenih dru{tava od-nosno od zala sve ljude, ma koliko da ih ima, i da ih pre-vede u nebeska dru{tva, a to zna~i u dobra, ali to mo`eda traje samo nekoliko sati, posle ~ega se zla vra}aju. Vi-deo sam nekoliko puta kako se to odvija i kako zli ljudinastavljaju da budu zli kao {to su i pre bili. Nema ni-jednog primera u celokupnom duhovnom svetu da se ne-ko odvojio od zala osim kroz borbu i kroz odupiranje kaood samoga sebe, niti da se to dogodilo osim po Gospo-du*. (Otkr. Obj. 1164)

61. Iskustvo svedo~i isto. Svi oni koji dolaze sa ze-mlje u duhovni svet razaznaju se po tome da li se odu-piru zlu od sebe, ili ne od sebe. Oni koji se odupiru (odsebe) jesu spaseni, a ostali nisu. Razlog je to {to niko nemo`e sam od sebe da se odupre zlu nego samo od Go-spoda, jer se Gospod opire zlu u ~oveku, ali to ~ini takoda ovome izgleda kao da to radi od sebe. Tako, svi onikoji priznaju Gospoda ispovedaju da su svako dobro i isti-na od Njega a ni{ta od ~oveka, oni na taj na~in imajumo} da se odupru zlu od Gospoda; svi se oni odupiru zlu

96

Emanuel Svedenborg

* Po sili od Gospoda, (prim. prev.)

kao od sebe. Ali oni koji to ne priznaju na svetu, nemogu da se odupru zlu kao od sebe samih, jer su u zlui jer uìvaju u njemu od svoje ljubavi* ; a odupirati seuìvanju svoje ljubavi zna~ilo bi odupirati se samima se-bi, svojoj prirodi i svom vlastitom ìvotu. Izvedena jeproba da bi se videlo da li se oni mogu odupreti zlu kadsu suo~eni s mogu}im kaznama u paklu, i to tako da suse te kazne videle i osetile, ali je sve bilo uzalud. Otvr-dnuv{i u srcima, rekli su: Nek bude {ta bude, samo da idalje uìvamo i veselimo se u srcima dok smo ovde. Miznamo {ta je sada; a {ta je u budu}nosti, o tome ne mis-limo. Ne}emo patiti vi{e nego mnogi drugi. Ali kada su po-sle izvesnog vremena ba~eni u pakao, tamo su prestali da~ine zlo zbog kazni koje su trpeli.**. Me|utim, kazne neoduzimaju volju, nameru i misao o zlu; ve} samo spre~a-vaju delo***. Iz svega toga se vidi da otpor zlu ne poti~eod ~oveka, nego od Gospoda kod onih koji Ga priznaju;a On ~ini da njima izgleda kao da to dolazi od njih sa-mih. (Otkr. Obj. 1165)

62. Razlog {to se sam Gospod odupire zlu u ~ovekui to ne radi kroz an|ele neba, jeste to {to je otpor zlu u~oveku delo Boànske Svemo}i, Boànskog Sveznanja iBoànskog Provi|enja. To je delo Boànske Svemo}i za-to {to odupreti se jednom zlu, zna~i odupreti se svim zali-ma, a to zna~i i svakom paklu. Jer je svako zlo povezanos bezbroj drugih zala, koja se slaù kao i stepeni pakla. Jer

97


* Zbog toga {to to vole odnosno {to je to njihova ljubav, (prim. prev.)** Ovde pisac kao da protivure~i sam sebi jer, po njemu, niko nika-da nije ba~en u pakao, nego sam od sebe ide tamo. Treba se setiti daoni koji vide, taj doga|aj doìvljavaju kao bacanje ili padanje, {to jesamo privid. Ovde on govori o eksperimentu koji je pred njegovim o~i-ma izveden u svetu duhova, da se pokaè kako duhovi kojima vlada nji-hov proprijum a ne Gospod ne vide istinu, i kako se odupiru zlu samozbog straha od kazne kada su ba~eni u pakao, gde bi oni ina~e i{li sa-mi od sebe, (prim. prev.)*** Deluju samo na spolja{njeg ~oveka, (prim. prev.)

kao {to svi stepeni pakla ~ine jedinstvo, tako ga ~ine izla, pa tako samo Gospod moè da se odupre paklu kojije tako povezan. To je delo Boànskog Sveznanja zato{to samo Gospod zna kakav je ~ovek*, kakva su njego-va zla i kako su ona povezana s ostalim zalima, kao i tokakvim redom treba da se otklanjaju da bi se ~ovek izle-~io iznutra i iz korena. To je delo Boànskog Provi|enjada se ne bi dogodilo bilo {ta protivno zakonima reda, ida bi sve vodilo ~ovekovoj sre}i u ve~nosti; jer se Bo-ànsko Provi|enje, Boànsko Sveznanje, kao i BoànskaSvemo} odnose na ono {to je ve~no.

Iz toga je jasno da nijedan an|eo ne moè da se odu-pre zalima u ~oveku, nego samo Gospod. Ovo Gospodizvodi kako neposredno od Sebe tako i posredno kroz ne-bo; ali tako da nijedan an|eo o tome ne zna ni{ta. Jersva nebesa zajedno jesu Gospod, jer su ona Njegovo Bo-ànsko Proisti~u}e, pa prema tome kada On deluje kroznebo, On deluje od sebe; kaè se da je to posredno zato{to Boànsko Delovanje proti~e kroz nebesa, a pri tomene uzima ni{ta kod an|ela od onoga {to je njihovo vlasti-to (proprium), a ono {to od njih uzima, to pripada Nje-mu. A to izgleda kao kada ~ovek napravi jedan pokret(tela); da bi izveo taj pokret, on mora da pokrene bezbrojtkiva koja vr{e pokret i koja su razbacana po celom telu,a pri tome nijedno tkivo ne zna ni{ta o tome. Tako je is an|elima u Boànskom telu koje se naziva nebom. (Otkr.Obj. 1166)

63. Zakon Boànskog Provi|enja, po kojem ~ovek~ini dobro od Gospoda onoliko koliko se udaljava od zla,i ~ini dobro od sebe onoliko koliko se ne udaljava odzla, moè se objasniti pomo}u Deset zapovesti. Uze}emokao primer zapovest protivu kra|e. Oni koji se od sebe odu-piru strasti kra|e, to jest odupiru èlji da sti~u neiskreno

98

Emanuel Svedenborg

* Svaki pojedini ~ovek, (prim. prev.)

i nepravedno dobitak (materijalni), govore}i u srcu da tone treba da rade jer je protivno Boànskom zakonu, a tozna~i Bogu, i da je to pakleno, posle kra}e borbe udalje seod zla i tada ih Gospod vodi u dobra koja se nazivaju is-krenost i pravednost. Tada po~nu da misle o tim dobrima,a kada vide njihove osobine, vide iskrenost od iskrenostii pravednost od pravednosti; a kada kasnije izbegavaju iodstranjuju zlo ove strasti, tada vole ta dobra i ~ine ih izljubavi, a to zna~i bez ikakve prisile. Ova dobra jesu odGospoda, jer su sama u sebi dobra.

Ali nije tako ako pohlepa za sticanjem dobitka neis-kreno i nepravedno ostane u ~oveku; jer u tom slu~aju onne moè da radi ono {to je iskreno iz iskrenosti niti ono{to je pravedno iz pravednosti, dakle, ne od Gospoda ne-go od sebe. Jer tada on sve radi da bi drugi verovali da jeiskren i pravedan, i to su njegovi ciljevi koji su u tome dastekne ve}u dobit i ~ast. Ovi ciljevi su u dobrima (koje~ini), a od ciljeva zavisi kakvo je delo (iznutra). Ovakvodobro sadrì iznutra zlo, jer njegova (unutra{nja) vrednostproizlazi od pretpostavljenih ciljeva, koji su u tome dastekne dobit neiskreno i nepravedno. Svako moè da vidikako ovakva dobra ne mogu da postanu dobra po sebi svedok zlo nije uklonjeno (iz njih). Sli~an je slu~aj i sa osta-lim zapovestima iz Deset tablica. (Otkr. Obj. 1167)

64. ôvek se odvaja od zala onoliko koliko se odva-ja od pakla, jer su zla i pakao jedno; a koliko se odvajaod ovih, toliko se uvodi u dobra i toliko se povezuje s ne-bom, jer su dobra i nebo jedno. On tada postaje drugi ~o-vek, njegova sloboda, koja je pre bila sloboda da misli iho}e zlo, postaje sloboda da misli i ho}e dobro, a to jepo sebi i u su{tini sloboda. Kada je u ovoj slobodi, ~ovektek tada saznaje {ta je sloboda a ne pre toga, jer je pre mi-slio da je sloboda da se ~ini dobro u stvari ropstvo, doksada iz slobode koja dolazi od dobra on ose}a da je slo-boda da se ~ini zlo u stvari ropstvo, jer je to njen istinski

99


karakter. Dobra koja je pre ~inio nisu mogla da budu stvar-na dobra, jer ih je ~inio iz ljubavi prema sebi i premasvetu; a (stvarna) dobra se ~ine samo iz ljubavi (prema do-bru). Prema tome, dobro je onakvo kakva je i ljubav*; akoje ljubav zla, iako se ose}a kao zadovoljstvo, ona je i po-red toga zlo. A dobro koje posle ~ini jeste dobro u stvar-nosti**, jer ono dolazi od Gospoda, kao {to je re~eno,ono dolazi od samoga Dobra (Dobra po sebi). Pre nego sepove`e s nebom, ~ovekov um je okrenut unatrag, jer ontada jo{ nije izveden iz pakla. Ali kada samo prolazi krozpopravak (reformaciju), tada gleda od istine ka dobru, sle-va nadesno, {to je protivno redu (levo predstavlja istinua desno predstavlja dobro, prim prev); ali kada se pripo-ji nebu, tada je (njegov um) okrenut napred, i tada jepodignut ka Gospodu, i gleda zdesna nalevo, a to je oddobra ka istini, {to je prema redu.*** Eto tako se vr{i ~o-vekovo okretanje.**** Sli~an slu~aj je s razumom i s vo-ljom. Jer je razum prijemnik istine a volja je prijemnikdobra. Pre nego je ~ovek izveden iz pakla, njegov razumi volja ne deluju kao jedno, jer tada ~ovek razumom vidii priznaje mnogo toga s ~im se ne sla`e njegova volja, jerto nije predmet njegove ljubavi. Ali kada je pripojen ne-bu, tada njegovi razum i volja deluju kao jedno, jer tadarazum vodi volju. Kada do|e do okretanja, tada on voli

100

Emanuel Svedenborg

* Prema tome dobru, (prim. prev.)** Duhovnoj, (prim. prev.)*** Postoje dva perioda u preobrazbi ~oveka od prirodnog u duhov-nog: prvi je popravak ili reformacija, kada od istine gleda na dobra, tojest tada se pokorava istini i tada se uklanjaju spoljna zla iz poslu{nostiprema istini; a drugi period je preporod ili regeneracija, kada iz ljubaviprema istini i dobru ~ovek ~ini dobro i tada gleda od dobra ka istinama,(prim. prev.)**** Ovo se vidi iz Duhovnog sveta, naime, ~ovek gledan odozgo na sve-tu vidi se u kojem pravcu gleda, to jest da li na njega uti~u pakao ili ne-bo. Sli~no tome, ~ovek se vidi kao da je potonuo ili se izdigao iznad tla,prema tome da li je vi{e u paklu ili u nebu. Naime, dobri duhovi tako mo-gu da vide ljude na zemlji, (prim. prev.)

ono {to ho}e, a ono {to ho}e iz ljubavi, to i misli. Na-ime, ~ovek se odvaja od zala tako {to se opire i bori pro-tiv zala kao od sebe, a u isto vreme uvodi se u ljubavprema istini i dobru, te on tada sve {to ho}e i ~ini, to imisli i govori. (Otkr. Obj. 1168)

65. U ~oveku su dve sposobnosti potrebne za ìvot:jedna se zove razum a druga volja. Te dve sposobnostisasvim se razlikuju, ali su bile stvorene da budu jedno, akada ~ine jedinstvo, tada se zovu um; one su, me|utim,samo u po~etku odvojene, a kasnije su ujedinjene. One serazlikuju kao svetlost i toplota; jer razum dolazi od svet-losti neba koja je u su{tini Boànska Istina ili BoànskaMudrost. Dok je na svetu, ~ovekov razum vidi od ove svet-losti*; njegovo razumevanje, mi{ljenje i zaklju~ivanje dola-ze od nje. ôvek ni{ta ne zna o ovoj svetlosti i njenomporeklu. Sada, po{to razum vidi od svetlosti neba, to jejasno da je on predmet i prijemnik ove svetlosti kao imudrosti koja od nje dolazi. A po{to volja voli od toploteneba, to je jasno da je ona predmet i prijemnik dobra od-nosno ljubavi. Iz svega ovoga vidi se da se ove dve ì-votne sposobnosti kod ~oveka razlikuju kao svetlost i toplota,istina i dobro, mudrost i ljubav.

Moè jasno da se vidi kako su ove dve sposobnos-ti u ~oveku u po~etku odvojene, tako da ~ovek moè darazume istinu, a od istine i dobro, te da ga potvr|uje ida ga ~ini bez obzira na to da li ga ho}e ili ne. Jer on ra-zume {ta je istina, a iz toga i {ta je dobro, kada je ~uje ili~ita; a onaj koji savr{eno razume, taj moè i da besedi ida pi{e. Me|utim, kada je sam sa sobom i kada misli izsvoga duha, on tada moè da vidi da ne}e istinu i da upra-vo èli da postupa protivno njoj; i da to i radi kad se nepla{i (posledica). Takav je karakter onih koji govore ra-zumno, a ìve suprotno tome. Na to se misli kada se kaè

101


* Ne bi mogao da misli ili da ne{to razume da nema nebeske svetlo-sti koja se uliva u dubinu njegovog razuma, (prim. prev.)

da ~ovek vidi jedan zakon u svom duhu a drugi u svo-jim udovima, jer duh je razumevanje, a udovi su volja.Ovo neslaganje prime}uje onaj koji èli da se popravi, amnogo manje onaj koji to ne èli. To je razlog {to sekod ~oveka razum ne razara, a to nije slu~aj s voljom.Jer razum je kao svetlo na svetu gde ~ovek moè da vidipodjednako jasno i zimi i leti; volju moèmo uporediti stoplotom na svetu koja moè da bude sa svetlo{}u ili beznje; jer ona (toplota) ne postoji zimi a postoji leti. Alivolja moè da sru{i razum kao {to odsustvo toplote dovo-di do uni{tenja semenskih klica u zemlji.

Volja razara razum kod onih koji su u zalima ìvotakada volja i razum deluju slo`no, ali ne i u drugim slu-~ajevima. Oni deluju slo`no kada ~ovek misli sam iz svo-je vlastite ljubavi, ali tako ne deluju kada je on u dru{tvus drugima; jer u tom slu~aju on prikriva i tako odstra-njuje ljubav svoje vlastite volje, a kada se odstrani, razumse uzdiè u vi{u svetlost.* Slede}e iskustvo to }e potvrdi-ti. U vi{e prilika video sam duhove kako razgovaraju me-|usobno, a i sa mnom, tako mudro da ni an|eo ne bi ta-ko mogao da govori, pa sam iz toga pretpostavljao da }eoni za kratko vreme da se podignu u nebo; me|utim,posle kra}eg vremena video sam ih sa zlo~estima u pa-klu. To me je iznenadilo, ali mi je tada bilo dozvoljenoda ih ~ujem kako govore sasvim druga~ije, ne u prilog isti-na kao pre nego protivu njih, a razlog je bio to {to sutada bili u ljubavi svoje stvarne volje i razuma, {to rani-je nije bio slu~aj. Isto tako bilo mi je dozvoljeno da vi-dim kako se ~ovekovo ja (proprium) razlikuje od onoga{to nije ja (non proprium), jer se to vidi u svetlosti neba.Ja (proprium) obitava u unutra{njim delovima (uma), ane-ja (non proprium) u spolja{njim, i tako ovo poslednjezakriljuje i sakriva ono prvo, pa se tako ne vidi dok se

102

Emanuel Svedenborg

* Zato je od duhovne koristi biti u dru{tvu pobo`nih ljudi koji se ot-klanjaju od zla i tako se ~uvaju da se ne poveù za stalno sa zlom od-nosno s paklom, (prim. prev.)

veo ne odmakne, {to je slu~aj sa svim (ljudima) posle smr-ti. Isto tako sam video kako su se neki zapanjili kada suto ~uli i videli, ali to su oni koji sude o ~oveku prema nje-govim razgovorima i pisanju, ne uzimaju}i u obzir njego-va dela koja dolaze od njegove stvarne volje. Iz toga sevidi da su ove dve ìvotne sposobnosti kod ~oveka u po-~etku odeljene.

Sada }e se ne{to re}i o njihovom jedinstvu. One (spo-sobnosti) se sjedinjuju kod onih koji se popravljaju, a toje kada se to jedinstvo ostvaruje kroz borbu protivu zalavolje; jer kada se ova odstrane, volja za dobro deluje ujedinstvu s razumevanjem istine. Iz toga sledi: kakva jevolja, takvo je i razumevanje; ili, {to je isto, kakva jeljubav, takva je i mudrost. Razlog {to je ono poslednje istokao i ono prvo jeste to {to je ljubav koja pripada voljibi}e (esse) ~ovekovog ìvota, dok je mudrost koja pripa-da ~ovekovom ìvotu njena manifestacija (existere). Da-kle, ljubav koja pripada volji oblikuje se u razumu, a oblikonoga {to prima naziva se mudrost; kako imaju isto bi}e(esenciju), to je jasno da je mudrost forma (manifestacija)ljubavi ili oblikovana ljubav. Kada se ove dve sposobno-sti ujedine kroz obnovu (duhovnu), ljubav volje raste sva-koga dana kroz duhovnu hranu koja je razumevanje*; jeru razumu postoji privla~nost prema istini i dobru, {to jekao apetit koji traì i èli hranu.**

Iz svega {to je izloèno vidi se da volja prvo trebada bude popravljena (reformisana), i koliko se vi{e poprav-lja, toliko bolje vidi i raste u mudrosti; jer razum moèda se razru{i ali ne i volja, kao {to je re~eno. Me|utim,volja i razum ~ine jedno i kod onih koji se ne poprav-ljaju ili koji su zli, ako ne dok su na svetu, a to svakako

103


* Istine i dobra, (prim. prev.)** To je unutarnje zna~enje Gospodovih re~i apostolima: Vi ste so ze-mlje (Mateja, 5:13), kako autor pi{e u Nebeskim Tajnama (br. 9325),gde so odgovara te`nji istine da se spoji s dobrom, i èlji dobra da muse otkrije vi{a istina, (prim. prev.)

posle smrti; zato {to posle smrti ~oveku nije dozvoljenoda misli osim od ljubavi njegove volje, jer se svi dovodeu ovakvo stanje; i kada se to desi, tada zla ljubav njego-ve volje dobija oblik u razumu, a taj oblik je ludilo (du-hovno), jer je to forma zla od obmane.* (Otkr. Obj. 1170)

66. Na to }emo dodati i ova opaànja:1) Pre reformacije (popravka) svetlo razuma je kao

svetlost meseca, ve} prema tome kakvo je poznavanje isti-ne i dobra, a posle reformacije (popravka) ono je kao svet-lost sunca, prema tome kako ~ovek pretvara u dela znanjaistine i dobra u svom ìvotu.

2) Razlog {to nije dozvoljeno da se razum razru{i je-ste to {to ~ovek mora i dalje da bude u stanju da razumeistine i da pomo}u njih vidi zla svoje volje; i kada ih vi-di, da je u stanju da im se odupre kao od sebe i da se takopopravi.**

3) Pa ipak, ~ovek se ne popravlja snagom svog ra-zuma, nego snagom razumnog priznavanja istine koja ~inida vidi zla; jer Gospodovo Boànsko Provi|enje deluje naljubav ~ovekove volje, a iz ove ljubavi (deluje) na razum,a tek onda iz razuma na ljubav njegove volje.

4) Ve} prema tome kakva je, ljubav njegove voljedaje inteligenciju***; prirodna ljubav, ~ije je poreklo duhov-no, daje inteligenciju u gra|anskim i moralnim stvarima;dok duhovna ljubav u prirodnoj ljubavi daje inteligencijuu duhovnim stvarima. Me|utim, ~isto prirodna ljubav, kaoi lukavstvo koje je prati, ne daju inteligenciju u duhovnim

104

Emanuel Svedenborg

* Prema autoru, nema efikasnog pokajanja posle smrti, to jest ~ovekostaje kakav je bio na svetu, iako se ponekad pona{a druga~ije iz stra-ha od kazne, (prim. prev.)** ôvek ne gubi razum sve dok ima nade da mu razum sluì dashvati istinu i da ne ~ini zlo; ali kada nema vi{e te nade, onda ga gubi,a to je kada nastanjuje paklene dubine gde jedva da i postoji, a izgle-da kao kostur posut crnom bojom, pa tako nema ni misli ni èlja, {toje pomenuto u prethodnom tekstu, (prim. prev.)*** Vi{i oblik razuma, (prim. prev.)

stvarima, nego mo} da (~ovek) potvr|uje sve {to mu pri-ja, tako da posle ovakve potvrde ~ovek postane nadmen*,pa mu se ~ini da je obmana istina, a da je zlo dobro. Paipak, ova ljubav ne oduzima sposobnost da se istine videu njihovom vlastitom svetlu; samo se oduzima za ono vre-me kada se ta ljubav (ka zlu) upra`njava, {to zna~i kadapostoji a ne kada je nema.

5) Kada se ~ovek popravi i kada mudrost njegovograzuma postane deo ljubavi njegove volje, to jest kadamudrost postane ljubav ka istini i dobru, tada je ~ovek sli-~an vrtu u prole}e, kada se toplota sjedini sa svetlo{}u tedaje ìvot klicama. Duhovne klice su dela mudrosti (kojapoti~e od ljubavi), tako da u svakoj klici kao da postojidu{a te ljubavi, a klica kao da je obu~ena u mudrost. Vo-lja je prema tome kao otac, a razum je kao majka.

6) Takav je tada ~ovekov ivot, ne samo ivot njego-vog uma (animus), nego i ivot njegovog tela, jer ivot umadeluje jednoglasno sa ivotom tela po saobraznostima (ko-respondencijama). Jer ìvot volje ili ljubav saobrazna jeìvotu srca, dok je ìvot razuma ili mudrosti saobrazandelovanju plu}a; to su dva izvora ìvota tela. Ovo nije po-znato; a to je uzrok {to zao ~ovek ne moè ìveti u nebuniti dobar u paklu. Svako od njih postaje kao mrtav akonije me|u onima ~iji ìvot volje i razuma ~ine jedinstvo(s njegovim ìvotom); samo me|u sli~nima njegovo srcekuca a plu}a di{u slobodno. (Otkr. Obj. 1171)

67. Deveti zakon Boànskog Provi|enja je u tomeda Gospod „ne nau~ava istine neposredno Sam ili prekoan|ela, nego preko Re~i, kroz besede, ~itanje, razgovore, tekroz razmi{ljanje svakog ponaosob; i da se ~ovek tada pro-svetljuje prema tome kakvo je njegovo ose}anje prema isti-ni, koje se temelji na primeni (tih istina u ivotu); bez toga,on ne bi delovao kao od sebe.“

105


* Zami{lja se sna`nim, (prim. prev)

Ovo sledi iz zakona Boànskog Provi|enja koji su ve}navedeni, a to je da ~ovek mora da bude slobodan i dapostupa po svom razumu; da mora da misli kao od sebe,te da postupa po svojoj volji slobodno; i dalje, da se nepovodi za ~udima ili vizijama da bi verovao ili ne{to ra-dio. Ovi zakoni se ne mogu promeniti jer su to zakoni Bo-ànske Mudrosti, a u isto vreme i Boànske Ljubavi; ovizakoni bili bi poreme}eni ako bi ~ovek u~io (istine i do-bra) neposredno kroz uticaj (influx) ili govor; (ali kada seradi o ~ovekovom unutarnjem umu) Gospod uti~e (nepo-sredno) u ~ovekovo unutarnje bi}e (interiora), pa tek on-da u njegovo spolja{nje bi}e (exteriora); isto tako, u ose}ajnjegove volje, a preko njega i u misli njegovog razuma,a ne obrnuto, to jest kroz misli razuma u ose}aj volje. Uti-canjem u unutarnje ~ovekovog uma, a kroz to u njego-vo spolja{nje, pu{taju se koreni a od korena rast, po{tosu koreni unutra{nje a rast (biljke) spolja{nje. Opet, uti-caj u ose}aj volje, a kroz ovaj u misli razuma, daje ìvotdu{i a onda i svemu ostalom; jer je ose}aj volje kao du{aiz koje se oblikuju misli razuma. Takav je uticaj iz unu-tarnjeg u spolja{nje, uticaj koji je stvaran.

ôvek ni{ta ne zna o ovom uticaju u njegovo unu-tarnje bi}e, niti bilo {ta zna o onome {to ulazi u ose}aj nje-gove volje; on veruje da uticaj ulazi u njegov spolja{njium, kao i u misli njegovog intelekta; ali ako bi bilo tako,ne bi se moglo stvoriti ne{to {to ima koren i du{u. Svakomoè videti da bi to bilo protivno Boànskom Redu, pabi sledstveno tome bilo razgra|ivanje a ne gra|enje. Iz to-ga se jasno moè videti istina o ovom zakonu BoànskogProvi|enja. (Otkr. Obj. 1173)

68. Me|utim, samo se iz duhovnog sveta moè sa-znati kako Gospod ulazi uticajem i kako se sledstveno to-me ~ovek vodi. U tome svetu je ~ovek svojim duhom, ato zna~i svojim ose}anjima i mislima; jer misli i ose}anjasa~injavaju duh ~oveka. To je (njegov duh) koji misli, a

106

Emanuel Svedenborg

ne telo. ôvekova ose}anja, od kojih poti~u njegove mi-sli, prostiru se u dru{tva duhovnog sveta u svim pravcima,u ve}i ili manji broj dru{tava, ve} prema ja~ini i osobina-ma njegovih ose}anja. ôvek je svojim duhom povezans tim dru{tvima kao konopcima koji ograni~avaju prostoru kojem on hoda*. I kako se menjaju njegova ose}anja,tako on prelazi iz jednog u drugo dru{tvo, i u kojem godda je dru{tvu, iz toga dru{tva se kao iz sredi{ta {ire nje-gova ose}anja i misli u druga dru{tva, to jest u njihoveobode. Ta dru{tva su u stalnoj vezi sa ose}anjem u sre-di{tu, te ~ovek misli i govori iz tog ose}anja.

ôvek sti~e za sebe ovu sferu – a to je sfera njego-vih ose}anja i misli – dok je na svetu; ako je ona zla (sfe-ra), on je u paklu, ako je dobra, on je u nebu. On toganije svestan, jer ne zna da sve to postoji. Kroz ova dru{tva~ovek se kre}e svojim umom slobodno, iako je vezan (kaokonopcima), a u stvari Gospod ga vodi na svakom ko-raku. Me|utim, tako je ure|eno da ~ovek misli da je pot-puno slobodan; dozvoljeno je da on bude ube|en da jetako, jer je to po Boànskoj Providnosti da se ~ovek voditamo kuda ga vode njegova ose}anja. Ako je njegovo ose-}anje zlo, on je vo|en kroz paklena dru{tva, a ako uz tone gleda na Gospoda, on se uvodi u njih dublje, iako gaGospod vodi kao rukom, tako da mu popu{ta ili ga zausta-vlja koliko je ~ovek voljan da ga sledi (Gospoda). S dru-ge strane, ako gleda na Gospoda**, on postupno izlazi iztih (paklenih) dru{tava, sve prema njihovom redu i pove-zanosti; a ovaj red i ove povezanosti (paklenih dru{tava)poznati su samo Gospodu. Na taj na~in ~ovek se izvodikorak po korak iz pakla nagore prema nebu, pa i u nebo.

Ovo Gospod izvodi bez ~ovekovog znanja, jer akobi ovaj bio toga svestan, poremetio bi taj proces i postaosam sebi vo|a. ôveku je dovoljno da nau~i istine iz Re~i,

107


* Gde se kre}e njegov duh, (prim. prev.)** Ako veruje u Gospoda i ako o~ekuje od njega pomo}, (prim. prev.)

i da preko istina upozna dobra, a opet preko istina i do-bara da sazna {ta su zla i obmane, te na taj na~in istinedeluju na njega, pa tako zla i neistine vi{e nemaju uti-caja na njega. Dozvoljava mu se da zna {ta su zla i ob-mane pre nego sazna {ta su istine i dobra, ali ne moèda ih vidi i opaà; samo se na taj na~in ~ovek vodi izjednog u drugo ose}anje u slobodi i kao od sebe. Ako pri-znaje Boànsko Provi|enje u svemu, on je vo|en u skladusa svojim ose}ajem za istinu i dobro, ali ako ne prizna-je Boànsko Provi|enje Gospodovo, on se vodi u skladusa svojim ose}ajem za zlo i obmanu, po dozvoli*. Samona taj na~in prima inteligenciju koja odgovara ose}anju,i to je prima onoliko koliko se iz istina bori protivu zalakao od sebe. Nu`no je da se ovo otkrije jer se ne zna daBoànsko Provi|enje neprestano deluje, kako u najsitni-jim tako i u najkrupnijim stvarima ~ovekovog ivota. (Otkr.Obj. 1174)

69. Posle navedenoga bi}e obja{njena priroda ose-}anja, a zatim i za{to Gospod vodi ~oveka pomo}u ose}a-nja a ne pomo}u misli, pa }e na kraju biti pokazano za{tose ~ovek ne moè spasti ni na koji drugi na~in.

1) [ta je priroda ose}anja? Ose}anje je sli~no ljuba-vi, s tom razlikom {to je ljubav kao izvor, a ose}anja sukao potoci koji iz njega isti~u; pa su tako ona nastavak(ljubavi). Ljubav je kao izvor u ~ovekovoj volji; njegovaose}anja, koja su kao potoci, ulivaju se neprekidno u nje-gov razum, i tu uz pomo} svetlosti iz istina grade misli,upravo onako kako toplota u vrtu prouzrokuje rast semen-ki uz pomo} sun~evih zraka. Po svom poreklu ljubav jetoplota neba, a istine su sun~evi zraci, dok su misli rast bi-ljaka, gde su toplota i svetlost sjedinjene. Iz ovakvog je-dinstva poti~u sva dru{tva neba, koja su nebrojena i kojasu u su{tini ose}anja; ona su iz topline, koja je ljubav, i

108

Emanuel Svedenborg

* Od Gospoda, (prim. prev.)

iz mudrosti, koja je svetlost {to isti~e iz Gospoda kaosunce*. Iz tog razloga dru{tva ose}aja za dobro i istinustoje u srazmeri s toplinom sjedinjenom sa svetlo{}u, i sasvetlo{}u sjedinjenom s toplinom. To je poreklo misli svihonih koji nastanjuju nebo. Iz ovoga je jasno da dru{tvanisu misli nego ose}anja, pa je jasno i da, kad kaèmokako ~oveka vode dru{tva, to zna~i da ga vode ose}anja,a kada ga vode ose}anja, da ga u stvari vode dru{tva, pa}emo ubudu}e umesto dru{tva koristiti izraz ose}anja.

2) Sada }emo pokazati za{to Gospod vodi ~oveka pre-ko njegovih ose}anja, a ne preko njegovih misli. Kada Go-spod vodi ~oveka kroz njegova ose}anja, On moè da gavodi po zakonima Njegovog Boànskog Provi|enja, a tone moè ako ga vodi preko njegovih misli. Ose}anja ~o-vek ne opaà, ali misli ~ovek opaà. Dalje, ose}anja uz-rokuju misli, a misli ne uzrokuju ose}anja; ~ini se kao damisli imaju tu mo}, ali to je obmana. A po{to ose}anjastvaraju misli, ona stvaraju i sve {to pripada ~oveku, jerona sa~injavaju njegov ìvot. Ovo je poznatu u svetu. Jerako odràvate ~oveka u njegovom ose}anju, on vam sepokorava i moète ga voditi kuda god ho}ete, i tada je-dan razlog deluje kao i hiljadu (razloga); ali ako ga neodràvate u njegovom ose}anju, razlozi ne vrede ni{ta**;jer u tom slu~aju ose}anje koje se ne slaè s razlozima,te razloge izvr}e, odbacuje ili ru{i. Sli~no bi bilo kada biGospod vodio ~oveka pomo}u njegovih misli neposredno,a ne preko ose}anja. Tako|e, kada ga Gospod vodi prekoose}anja, ~oveku se ~ini da je slobodan u mislima, te dagovori i postupa slobodno. Stoga Gospod ne pou~ava ~o-veka neposredno, nego za to koristi sredstva, a to su Re~,u~enja i besede iz Re~i, zatim razgovorima i druènjems drugim (ljudima); jer tada ~ovek misli slobodno kao odsebe.

109


* U nebu se Gospod vidi kao sunce koje neprestano sija, (prim. prev.)** Ose}anja su ja~a od razuma, (prim. prev.)

3) Iz onoga {to smo rekli o zakonima Boànskog Pro-vi|enja, kao i iz toga {to misli ne stvaraju ose}anja,postaje jasno da se ~ovek ne moè spasti ni na koji drugina~in. Jer i kada bi znao sve {to je u Re~i, ceo nauk, pai tajne mudrosti koje su poznate samo an|elima, a da i po-red toga ose}a poùde za zlom, Gospod ga ne bi mogaoizvesti iz pakla. Stoga je o~igledno da bi, kada bi ~ovekbio vo|en uticajem u njegove misli, to bilo isto kao kadabismo bacali seme na drum, ili u vodu, ili na sneg, ili uvatru. (Otkr. Obj. 1175)

70. Me|utim, upravo zbog toga {to Boànsko Provi-|enje deluje na ose}anja koja pripadaju ~ovekovoj ljubavii volji, i {to ga vodi preko njegovih vlastitih ose}anja izjednog u drugo, ve} prema njihovoj bliskosti, pri tome po-{tuju}i ~ovekovu slobodu tako da to ~ovek i ne opaà, mno-gi ljudi odri~u Provi|enje i utvr|uju se u tome (odricanju).Na to ih navode mnoge stvari u svetu; kao na primer ve-{tine i podvale koje pomaù zlim ljudima da uspevaju;da bezbo`ni ljudi odnose pobedu; da postoji pakao, da suljudi slepi za duhovne stvari, i da postoje tolika krivover-ja zbog toga, koja kao da izviru iz jedne glave te se {ire poskup{tinama i po narodima i postaju trajna – kao {to supapstvo, luteranstvo, kalvinizam, melanktonizam, arijanstvo,socinijanstvo, kvekerizam, entuzijanizam (pantekostalci), pa~ak i judaizam; a ovde spadaju i naturalizam i ateizam.Izvan Evrope kroz nekoliko kraljevstava preovla|uju mu-hamedanstvo i paganstvo, gde ima raznih vrsta bogo-{tovlja, a u nekim slu~ajevima njega i nema. Svi oni kojio ovome ne misle iz Boànske Istine, kaù u svom srcuda Boànsko Provi|enje ne postoji, ili kao da ga nema.Kada se i jednima i drugima kaè da Boànsko Provi|e-nje deluje u svim najmanjim i najve}im ljudskim poslovi-ma, oni se ne osvr}u na to ili mu ne pridaju nikakvuva`nost. Takvi kao da sve to bacaju iza sebe i idu dalje(svojim putem), pa i kada okrenu lice da vide ima li ne~ega,

110

Emanuel Svedenborg

ako ne{to i vide, oni samo kaù: „Tako se govori“. A po-neki potvr|uju (da postoji Provi|enje), ali samo usnamaali ne i srcem.

Sada, po{to je va`no da znanje zameni slepilo, tojest da se gust mrak prouzrokovan neznanjem rastera, do-zvoljeno nam je da vidimo:

1) Da Gospod ne u~i nikoga neposredno, nego po-sredstvom onoga {to ~ovek moè da ~uje i vidi.

2) Da i pored toga Gospod ~ini mogu}im ~ovekovepopravak i spasenje preko onoga {to ~ovek usvaja iz svo-je religije.

3) Da se Gospod stara o tome da se ljudi iz svakognaroda mogu spasti. (Otkr. Obj. 1176)

71. Gospod ne u~i nikoga neposredno, nego prekoonoga {to je dostupno ~oveku, a to je preko sluha i prekovida. Ovo sledi iz onoga {to je prethodno re~eno. Tometreba dodati da ne postoji neposredno otkrivenje, osimonoga koje je dato u Re~i, kod proroka i jevan|elista, iu istorijskim delovima Re~i*. Njena priroda (priroda Re-~i) je takva da svaki ~ovek iz nje moè da u~i, ve} pre-ma ose}anjima svoje ljubavi i mislima koje proisti~u iz togose}anja. Oni koji nisu u dobru ìvota mogu da nau~evrlo malo; ali oni koji jesu** mogu da nau~e mnogo, jerprimaju prosvetljenje od Gospoda.

A priroda prosvetljenja je ova: Svetlost spojena s to-plinom ulazi kroz nebo od Gospoda. Ova toplina, koja jeBoànska Ljubav, uti~e na volju iz koje poti~e ~ovekovose}aj prema dobru. Ova svetlost, koja je Boànska Mu-drost, uti~e na razum iz kojega poti~u istinite misli. Ovadva izvora – volja i razum – uti~u na sve {to pripada ~o-veku, ali se prosvetljenje daje samo za one predmete kojise razmatraju. Ono (prosvetljenje) daje Gospod kroz Re~,

111


* Pisaca Jevan|elja, (prim. prev.)** U dobru ìvota, to jest koji su dobri ljudi, (prim. prev.)

u kojoj sve ono {to ima duhovno poreklo stoji u vezi snebom*; Gospod ulazi influksom kroz nebo i prosvetlja-va ono {to je predmet ~ovekovog razmatranja. Uticaj jeneprekidan i sveop{ti, prostiru}i se kod ~oveka u najman-jim pojedinostima (njegovog ìvota). To je sli~no toplotii svetlosti sunca na svetu, koje uti~e na sve {to {to rastena svetu, zajedno i pojedina~no, i ~ini da sve raste ve} pre-ma tome kakvo je seme i kako ga zemlja prima. A kakvali su tek toplina i svetlost Boànskog Sunca iz kojega sveìvi!

Biti prosvetljen kroz nebo iz Gospoda isto je {to ibiti prosvetljen od Duha Svetoga; jer Sveti Duh je Boàn-sko koje proisti~e iz Gospoda kao Sunca, od kojega je inebo. Iz ovoga je jasno da Gospod nau~ava ~oveka crkvepreko Re~i, a u skladu s ljubavlju njegove volje kojuovaj sti~e preko svog ìvota, i kroz razumevanje koje pri-ma iz svoje ljubavi preko poznavanja (scientia) vere; istotako je jasno da se ono (prosvetljenje) ne moè dati niko-jim drugim putem, jer je takav Boànski red uticaja (in-fluksa). To je razlog {to je hri{}anska religija izdeljenana crkve i na jeresi unutar njih, uop{te i pojedina~no. Sdruge strane, oni koji su van granica hri{}anskog sveta ikojima nije dostupna Re~, tako|e se nau~avaju na sli~anna~in; jer se i oni u~e preko svoje religije koja je njimaumesto Re~i i koja je donekle izvedena iz nje.

Religija muhamedanaca je u pone~emu izvedena izRe~i, kako Starog tako i Novog Zaveta. Kada je re~ o osta-lima, njihova religija je izvedena iz drevne Re~i koja sezatim izgubila. Kod nekih religijsko verovanje poti~e izdrevne crkve, koja je posedovala tu drevnu Re~, a prosti-rala se preko ve}eg dela azijskog kontinenta i bila pode-ljena me|u mnogim narodima, koji su vremenom postaliidolopoklonici. Takve Gospod nau~ava kroz njihovu reli-giju na sli~an na~in kao {to nau~ava hri{}ane preko Re~i.

112

Emanuel Svedenborg

* Kroz saobraznosti ili korespondencije, prim. prev.)

To Gospod izvodi preko neba, kao {to je ve} re~eno, itim putem On pokre}e njihovu volju i razum. Ali prosvet-ljenje koje oni primaju nije isto kao ono koje se primakroz Re~. Kod prvih je to nalik ve~eri, kada mesec sija smanje ili vi{e sjaja, a kod drugih je nalik suncu koje sijaod jutra do podneva. Stoga Gospodova crkva, koja se pro-stire po celom svetu, li~i na sun~evu svetlost – koja jeBoànska Mudrost – od podneva do ve~eri i sve do no}i;kao i na sun~evu toplotu – koja je Boànska Ljubav –cele godine, od prole}a do jeseni, pa sve do zime. (Otkr.Obj. 1177)

72. (2) Gospod se postarao da se ~ovek moè po-praviti i spasti preko onoga {to usvaja iz svoje religijekao izvora.

Po celom svetu, gde god postoji neka religija, nju ~i-ne dve stvari: da postoje Bog i ~ovek, i da postoji veza me-|u njima. Postoje i dve stvari koje ~ine vezu, a to su dobroiz ljubavi i istina iz vere, tako da se prvo daje neposred-no, a drugo posredno od Gospoda. Pomo}u dobra iz lju-bavi Gospod vodi ~oveka, a u isto vreme ~ovek je vo|enistinama vere.* Ovo se slaè s onim {to je do sada re~e-no. ôveku istina vere izgleda kao da mu pripada jer jesti~e kao od sebe. Tako se Bog povezuje s ~ovekom pre-ko dobra ljubavi, dok se ~ovek povezuje s Bogom prekoistine vere. I po{to je ta veza takva, Gospod se poredi smladoènjom i muèm, a crkva s nevestom i ènom. Go-spod uti~e u ~oveka neprekidno preko uticaja (influksa) spunim dobrom ljubavi, a preko istine vere u onoj meri ukojoj ~ovek ima vere, a to se menja. Ova potpunost (uti-caja) moè da postoji u zemljama gde je Re~ poznata, aline i u onima gde Re~ nije poznata; me|utim, to se razli-kuje od jednog do drugog slu~aja, ve} prema poznavanjuvere i ìvota prema veri. Zbog toga ta potpunost moè da

113


* Preko znanja koje sti~e iz Re~i posredstvom roditelja, staratelja i u~i-telja vere, sve{tenika, (prim. prev.)

bude ve}a u zemljama gde je Re~ nepoznata, nego u oni-ma koje imaju Re~.

O tome kako se de{ava povezivanje Boga s ~ove-kom i ~oveka s Bogom, u~i se iz dveju tablica napisanihBo`jom rukom, nazvanim Tablicama sporazuma, svedo-~anstva i zakona. U jednoj Tablici je Bog, a u drugoj je~ovek. Ovakve tablice postoje kod svih naroda koji imajuneku religiju. Iz prve Tablice znaju da Boga treba prizna-vati, da ga treba voleti i klanjati Mu se. Iz druge Tabliceznaju da je kra|a zabranjena, kako otvorena tako i pod-muklim i tajnim na~inom; da se ne sme vr{iti preljuba ni-ti ubijati, bilo nasiljem bilo mr`njom; da se ne sme la`nosvedo~iti, pred sudom ili pred svetom; i jo{, da ~ovek nesme da ùdi za ovim zalima*. Iz svoje Tablice ~ovek znakojih zala treba da se kloni, a onoliko koliko ih se klonii onoliko koliko ih poznaje i odbacuje kao od sebe**, to-liko Bog vezuje ~oveka za Sebe, pa ga tako osposobljavada radi i ono {to Njegova Tablica nalaè, a to je da voliBoga i da mu se klanja. Tako|e, daje mu mo} da ne èlizlo, a isto tako daje mu sposobnost da upozna istine. Nataj na~in se te dve Tablice povezuju u ~oveku, tako daje Bo`ja Tablica postavljena iznad ~ove~je, i stavljene suu kov~eg kao jedna, a iznad njih je sedi{te milosti, kojeje Gospod, a iznad sedi{ta milosti su dva Heruvima, kojasu Re~ i koja su iz Re~i, u kojima Gospod razgovara s~ovekom kao {to je razgovarao s Mojsijem i Aronom izme-|u Heruvima.

Po{to se povezivanje Gospoda s ~ovekom de{ava nataj na~in, to je o~ito da je spasen svako ko je s tim upo-znat i koji ìvi po gra|anskom, moralnom i Boànskomzakonu; {to zna~i svako u svojoj religiji, bilo da je hri{-}anin ili muhamedanac, bilo neznaboàc. [tavi{e, ~ovek ko-ji utelovljuje ova na~ela u svom ivotu iz religijske namere,

114

Emanuel Svedenborg

* Koja su zabranjena, (prim. prev.)** Bez prinude, (prim prev.)

iako na svetu nije znao za Gospoda ili za Re~, ipak je upogledu duha u tom stanju da èli da postane mudar. Ta-ko njega posle smrti pou~avaju an|eli i on priznaje Go-spoda; isto tako on prima istine i postaje an|eo. Svi takvisli~ni su ~oveku koji je umro kao dete, jer njega Gospodvodi a vaspitavaju ga an|eli. Dakle, svi koji ne znaju niza kakvo religijsko bogo{tovlje, a u takvom su neznanjujer ìve u takvoj zemlji, isto se pou~avaju kao mala deca,pa se spasavaju preko gra|anskog i moralnog zakona*Video sam takve osobe koje u po~etku nisu imale izgled~oveka (odraslog); ali sam ih posle video kao ljude i ~uokako govore prema zapovestima iz Dekaloga**. Za an-|ele je ovo pou~avanje najve}a radost. Iz toga je jasno daGospod nalazi na~ina da se moè spasti svaki ~ovek. (Otkr.Obj. 1170)

73. (3) Gospod se stara da u svakom narodu posto-ji neki na~in da se ~ovek spase.

Iz onoga {to je ve} re~eno vidi se da se ~ovek moèspasti bez obzira na to kojoj religiji pripada. Jer zna {tasu zla, a iz toga zna {ta su obmane i da ih se treba kloni-ti, a kada ih se kloni, upoznaje se s dobrima koja treba ~i-niti i sa istinama u koje treba verovati. Pre nego {to po~neda se kloni zala i pre nego {to prestane da veruje u obma-ne, dobra koja ~ini nisu dobra u sebi***, jer nisu iz Go-spoda nego iz ~oveka. Razlog {to to nisu dobra u sebi jeto {to jo{ nisu oìvela u ~oveku. ôvek koji je upoznat sasvim dobrima i istinama {to se mogu znati, ne zna ni{ta(na duhovni na~in) ako se ne kloni zala; jer njegova zlakao da ih upijaju i izbacuju, te on postaje lud, ne na sve-tu, nego posle (smrti).

115


* Po kojem ìve, (prim. prev.).** Tablica deset zapovesti Bo`jih, (prim. prev.)*** Prava ili istinita dobra, (prim. prev.)

Dakle, po{to je svak po svojoj religiji upoznat s tim{ta su zla i obmane kojih se treba kloniti, i po{to takoupoznaje dobra koja treba ~initi i istine koje treba vero-vati, to je jasno da se Gospod stara da u svakom narodukoji ima neku religiju postoji i na~in da se ~ovek spase.To postoji u potpunosti kod hri{}ana; tako isto postoji,iako ne potpuno, kod muhamedanaca i neznaboàca; svedrugo {to ih razlikuje jeste stvar ceremonije*, pa nemazna~aja, ili je re~ o dobrima koja se mogu ~initi ali ne mo-raju, ili je pak re~ o istinama koje se mogu verovati aline moraju, te se i pored toga ~ovek spasava.

ôvek vidi svojstva dobra i istine tek onda kada uklo-ni zlo**: hri{}ani (vide) iz Re~i, muhamedanci iz Kura-na, a neznabo{ci iz svoje religije. Hri{}ani vide iz Re~ida je Bog jedan; da je Gospod Spasitelj sveta; da su sva-ko dobro i istina, kada su to stvarno i po sebi, iz Bogaa ni{ta iz ~oveka; da postoje Kr{tenje i Sveta ve~era; daima neba i pakla; da postoji ìvot posle smrti, te da onajkoji ~ini dobro ulazi u nebo, a onaj koji ~ini zlo ide upakao. Ovo on (~ovek) veruje iz istine i ~ini sve to iz do-bra, ako nije u zlu. Moè da izostavi sve ostalo {to se neslaè s Dekalogom (Deset zapovesti). Muhamedanci videiz Kurana da je Bog jedan; da je dobro iz Boga; da jeGospod Sin Bo`ji,*** da je sve dobro iz Boga, da posto-je nebo i pakao; da postoji ìvot posle smrti, i da se zla na-zna~ena u Deset zapovesti moraju odbacivati. Ako postu-pa po slovu i veruje ono {to smo naveli, i on je spasen.Neznaboàc vidi iz svoje religije da postoji Bog i da muse treba klanjati i voleti ga, i da je dobro iz Njega, da po-stoje nebo i pakao; da postoji ìvot posle smrti; i da se tre-ba kloniti zala koja su pomenuta u Deset zapovesti.****

116

Emanuel Svedenborg

* Rituala, (prim. prev.)** Iz svog ìvota, (prim. prev.)*** Ovde je autor pogre{io: oni veruju da je On Sin Marijin i pro-rok, a ne Sin Bo`ji, (prim. prev.)**** I tzv. neznabo{ci veruju u Boga, ali ne na isti na~i kao oni koji

Ako on postupa tako*, i ako u to veruje, on je spasen.A po{to ve}ina neznaboàca zami{lja Boga kao ôveka,a Gospod je Bogo-ôvek, to oni posle smrti, pou~eni odan|ela, priznaju Gospoda**, te posle od Njega primajuistine koje su im do tada bile nepoznate. To {to nemajuKr{tenje ni Svetu ve~eru, nije osnova za osudu, jer suovi namenjeni onima {to poseduju Re~ iz koje se zna zaGospoda; jer su ova dva (sakramenta) simboli Njegovecrkve, te su i svedo~anstvo i potvrda da }e oni koji veru-ju i ìve po Gospodnjim zapovestima biti spaseni. (Otkr.Obj. 1180)

74. Sada }emo ne{to re}i o duhovima koji govore s~ovekom. Mnogi veruju da Gospod moè da nau~ava pre-ko duhova koji bi razgovarali s ljudima. No oni koji toveruju i koji to èle, ne znaju da na taj na~in dovode uopasnost svoje du{e. U pogledu svoga duha, sve dok je nasvetu, ~ovek je me|u duhovima, a da duhovi ne znaju dasu kod ~oveka niti je on svestan da je s njima. Razlog jeto {to su oni neposredno vezani kroz ose}anja svoje vo-lje, a posredno kroz misli svog razuma. Jer ~ovek misli pri-rodno, a duhovi misle duhovno; a prirodna i duhovna misaojesu jedno samo po saobraznosti (korespondenciji); to jeono {to spre~ava ljude i duhove da ne{to znaju jedni o dru-gima. Ali ~im po~nu da govore s ~ovekom, duhovi izlazeiz svog duhovnog stanja i ulaze u ~ovekovo prirodno sta-nje, i po{to postaju svesni da su kod ~oveka, povezuju ses mislima njegovog ose}anja, te iz tih misli govore s njim.Oni mogu u}i samo u njegovo prirodno stanje, jer sli~noose}anje, zajedno s mislima koje su iz njega, dovodi do po-vezivanja u svim slu~ajevima, a razli~ita ose}anja uzro-kuju odvajanje.

117


imaju Re~ ili Otkrivenje, koje je pisano i koje se moè ~itati i razu-meti, (prim. prev.)* Kako mu nalaè njegova religija, (prim. prev.)** Za Boga, (prim. prev.)

Zbog toga, kada govori s ~ovekom, duh ima ista na-~ela kao i ~ovek s kojim razgovara, bilo da su (na~ela) isti-nita ili la`na; i dalje, on pokre}e ta na~ela, pa spajaju}i ihsa svojima, jo{ ih i poja~ava. Iz toga je jasno da se samoduhovi sli~ni ~oveku povezuju s ~ovekom, to jest delujuna njega; a njihovo delovanje slaè se s govorom. Stogasamo zanesenja~ki duhovi govore sa zanesenjacima; duho-vi kvekeri samo s kvekerima, a moravijanci s moravijan-cima. A takav slu~aj je i s arijancima, socinijancima iostalim jereticima. Svi duhovi koji govore s ~ovekom je-dnom su i sami bili ljudi na svetu, i tada su bili sli~nogakaraktera. Da je tako, bilo mi je dato da iskusim vi{e pu-ta. I sme{no je to {to kad ~ovek misli da Sveti Duh raz-govara s njim ili da na njega deluje, onaj duh koji s njimrazgovara isto veruje da je i sam Sveti Duh. To se redov-no de{ava s duhovima zanesenjacima.

Iz ovoga je o~ito kakvoj je opasnosti izloèn ~ovekkada razgovara s duhovima, ili kada otvoreno ose}a nji-hovo delovanje. ôvek ne poznaje svoje ose}anje, da lije dobro ili lo{e, niti zna s kojim drugim ose}anjima jepovezano, pa ako je ponosan na svoju inteligenciju, duhpovla|uje svaku misao koja dolazi od toga ose}anja. Istije slu~aj kada je ~ovek vatreno pristrasan nekim na~e-lima, {to se de{ava kada ono {to veruje ne poti~e iz ~istihose}anja. Jer kada duh sli~nih ose}anja povla|uje ~oveko-vim mislima ili na~elima, tada jedan vodi drugoga kao {toslep vodi slepoga, sve dok zajedno na padnu u jamu.*

Takvi su bili pitonisti u stara vremena, kao i magoviu Egiptu i Vavilonu; njih su (ljudi) nazivali mudrima za-to {to su razgovarali s duhovima i {to su na sebi ose}alinjihovo delovanje. I tako se klanjanje Bogu pretvorilo uklanjanje demonima, pa je tako crkva nestala. Stoga jeuz pretnju smrtnom kaznom Izraelcima bilo zabranjenoda ovako razgovaraju (s duhovima). (Otkr. Obj. 1182)

118

Emanuel Svedenborg

* Iz ovakvih odlomala vidi se da Svedenborg nije odobravao nekro-mantiju odnosno spiritizam, (prim. prev.)

75. Druga~ije je s onima koje vodi Gospod; a Onvodi one koji vole i ho}e istine od Njega. Ovi primajuprosvetljenje dok ~itaju Re~, jer je Gospod u Njoj i go-vori sa svakim prema njegovim sposobnostima. Ako ovi i~uju govor duhova, njih taj govor ne vodi, nego su vo|e-ni po provi|enju tako da su svoji*. Jer, kao {to je re~e-no, svakog ~oveka Gospod vodi preko njegovih ose}anja,iz kojih on misli slobodno kao od samog sebe. Kada nebi bilo tako, ~ovek se ne bi mogao obnoviti niti bi mo-gao da primi prosvetljenje. Me|utim, ljudi primaju pro-svetljenje na razne na~ine, ve} prema prirodi svojih ose-}anja i inteligencije koja ishodi iz njih. Oni koji duhovnoose}aju istinu, uzdiù se u svetlo neba toliko da opaà-ju** to prosvetljenje. Meni je bilo dato da opaàm to pro-svetljenje, pa da po njemu razlikujem ono koje dolazi odGospoda od onoga koje dolazi od an|ela; ono {to je odGospoda, bilo je napisano, ono od an|ela nije bilo na-pisano (Quod a Domino, hoc scriptum est, et qood ab an-gelis non scriptum). [tavi{e, meni je bilo dozvoljeno dagovorim s an|elima kao ~ovek s ~ovekom, kao i da vidimstvari koje su u nebesima i one koje su u paklu. Razlogje to {to se pribliàva kraj sada{nje crkve i {to po~injenova koja }e biti Novi Jerusalim. Nu`no je da se o ovojcrkvi objavi da Gospod upravlja svemirom, kako nebomtako i svetom; da postoje nebo i pakao i kakva je njiho-va priroda; da ljudi ìve kao ljudi posle smrti, u nebu onikoje je Gospod vodio, a u paklu oni koji su sami sebevodili, da je Re~ (Bo`ja) Samo Boànsko Gospodovo nazemlji; da je Poslednji Sud zavr{en da ljudi ne bi stalnoo~ekivali da se odigra na zemlji, kao i mnogo toga {to jepovezano sa svetlo{}u, koja se sada pokazuje posle tame(duhovne). (Otkr. Obj. 1183)

119


* Da su slobodni, (prim. prev.)** ûlno, (prim. prev.)

76. Deseti zakon Boànskog Provi|enja je da kadapoloàj (dru{tveni) i bogatstvo vode krivim putem, tada~ovek sam sebe vodi svojom pame}u k njima (ka dru-{tvenim poloàjima i bogatstvu), jer njega Boànsko Pro-vi|enje vodi ne na krivi put, nego k onome {to sluì nje-govom ve~nom ivotu. Naime, Boànska Promisao gleda naono {to je ve~no, jer @ivot koji je Bog, a od kojega je~ovek, jeste Ve~an.

Na ~ovekov um (animus) najvi{e uti~u dve stvari: po-loàj (u dru{tvu) i bogatstvo. Prvome je poreklo u ljubaviprema slavi i po~astima, a drugome u ljubavi prema nov-cu i posedima. Oni tako uti~u na um, jer pripadaju pri-rodnom ~oveku*, pa stoga ljudi koji su samo prirodni misleda su oni stvarni blagoslovi koji dolaze od Boga, iako ustvari oni mogu da budu prokletstva, {to se vidi iz toga{to mogu da ih poseduju kako dobri tako i lo{i ljudi. Vi-deo sam ljude koji su bili na visokim poloàjima i bogati(na svetu), i u nebu i u paklu. Dakle, ako poloàj i bo-gatstvo ne vode na lo{ put, tada dolaze od Boga, ali kadavode na lo{ put, tada su iz pakla.

Razlog {to ~ovek na svetu ne razaznaje da li oni (tzv.Blagoslovi) dolaze od Boga ili od pakla jeste u tome {toto ne moè da vidi ~ovek ~iji je prirodni ~ovek odvojenod duhovnog ~oveka (u njemu samom); njih moè da raz-likuje duhovni ~ovek koji je u prirodnom ~oveku, ali te-{ko, zato {to je prirodni ~ovek vaspitan od detinjstva dase pona{a kao da je duhovan. Stoga on ne samo {to tvrdinego i ube|uje sebe da veruje kako usluge koje ~ini cr-kvi, svojoj zemlji, dru{tvu i sugra|anima, dakle bli`njemu,~ini radi njih samih, iako ih verovatno ~ini sebe i svetaradi. ôvek je u ovom stanju slepila ako nije odbacio zlaiz svoga ìvota kroz borbu protivu njih; jer sve dok su tu,on ne moè ni{ta da vidi iz Duhovnog u svom Prirodnom(~oveku). On je kao ~ovek koji sanja da je budan, ili kao

120

Emanuel Svedenborg

* Za razliku od duhovnog ~oveka, (prim. prev.)

no}na ptica koja tamu vidi kao da je svetlost. Takav jeprirodni ~ovek kad su vrata zatvorena za nebesku svet-lost, a ona je duhovno na~elo koje prosvetljava prirodnog~oveka. Stoga je od velikog zna~aja da (~ovek) zna da lisu polo`aj i bogatstvo ciljevi ili sredstva – jer ako su ci-ljevi, onda su prokletstva, ali ako su sredstva, onda su bla-goslovi; stoga }emo prvo govori o ciljevima i sredstvima.(Otkr. Obj. 1185)

77. Cilj, srednji uzroci i efekti mogu se nazvati i na-~elni (po~etni) cilj, posredni ciljevi i krajnji cilj. Oni senazivaju ciljevima jer na~elni ili po~etni cilj, koji je sveu njima – kako esse (esencija) tako i du{a – sve njih ostva-ruje.* Po~etni cilj je ljubav ~ovekove volje, a me|uciljevisu podre|enje ljubavi, dok je krajnji cilj ljubav volje, ko-ja postoji kao neka slika. Po{to je na~elni cilj ljubav vo-lje, to sledi da su posredni ciljevi, kao pot~injene ljubavi,predvi|eni, pripremljeni kroz razum, i da je poslednji cilj ustvari svrha ili korist (usus). Sve ovo je trebalo navesti dabi se shvatilo kako po~asti i bogatstvo mogu da budu bla-goslovi, ali i prokletstva. (Otkr. Obj. 1186)

78. Po{to cilj, koji je ljubav ~ovekove volje, sebi krozrazum privla~i sredstva koja vode kona~nom cilju, i po-{to sve vodi nekoj svrsi (usus), to sledi da cilj voli sred-stva koja vode nekoj koristi, a ako to ne vodi toj svrsi,tada ona odbacuje ta sredstva, i privla~i ili pribavlja dru-ga. Iz ovoga je jasno kakav je ~ovek ako su njegovi po-~etni ili na~elni ciljevi polo`aj u dru{tvu i bogatstvo; iako on smatra da sve ostalo treba da se pot~ini glavnomcilju koji je svrha ili korist njemu samome. Uzmimo kaoprimer sve{tenika kome je glavni cilj ljubav prema novcuili prema posedima. Za njega su slu`ba (Bogu), Re~, nje-gova u~enost i besede zasnovane na toj u~enosti, kao i

121


* Naime, prvobitni cilj ili svrha glavni su pokreta~i ili uzroci da sene{to ostvari, (prim. prev.)

pouka koju daje ~lanovima crkve i njihove obnova i spa-senje, samo sredstva*. Ova sredstva on ceni prema vred-nosti cilja koji ostvaruje, ali ih ne voli – iako kod nekihizgleda kao da ih voli – a bogatstvo je predmet njegoveljubavi, i ovaj cilj je sadràn u svim sredstvima kojimase sluì. Zaista, on kaè da mu je èlja da ~lanovi crkveprime pouku, te da se poprave i spasu; ali po{to to kaèdok mu je na umu bogatstvo kao svrha ili cilj, to ona (ovasredstva) nisu deo njegove ljubavi; ona mu sluè da pre-ko njih stekne ugled i dobit. Sli~an je slu~aj sve{tenikakome je cilj da se istakne (me|u drugima). Neka se dobiti po~asti odvoje od onoga ~ime se on sluì da ih posti-gne, tada }ete videti (kakav je on).

Sasvim je drugi slu~aj ako su pouka, popravak i spa-senje glavni (na~elni) cilj, a poloàj (u dru{tvu) i bogatstvosredstva; jer tada je karakter sve{tenika sasvim druga~iji.U prvom slu~aju je duhovan, dok je u drugom prirodan**.Kod sve{tenika koji je duhovan – bogatstvo i poloàj sublagoslovi, dok su kod onoga koji je prirodan – proklet-stva. Da je tako, dokazano mi je iskustveno u duhovnomsvetu. Video sam mnoge koji su mi rekli da su nau~avali,pisali i vodili druge ka (duhovnom) preporodu, ali kadase pokazalo {ta je bio cilj ili ljubav njihove volje, biloje jasno da su u svemu postupali radi sebe i sveta, a nika-ko radi Boga i bli`njega, i da su, uistinu, kleli Boga i vre-|ali bli`njega. Na takve se misli kod Mateje (7:22, 23)i kod Luke (13:26, 27). (Otkr. Obj. 1187)

79. Uzmimo kao primer kralja, princa, upravitelja ilislu`benika, ~iji je glavni cilj ljubav za vladanjem, a ono{to rade jesu sredstva. Slu`be koje oni obavljaju nisu radidobrobiti kraljevstva, zajednice, zemlje, dru{tva ili sugra-|ana, nego radi uìvanja u vladanju, a to zna~i radi sebe. Teslu`be nisu to same po sebi, nego sluè njihovom ponosu,

122

Emanuel Svedenborg

* Preko kojih dolazi do novca i poseda, (prim. prev.)** Duhovan zna~i preporo|en, a prirodan nepreporo|en, (prim. prev.)

a oni ih obavljaju da bi sami sebe istakli, ne {to ih vole;oni te slu`be uzdiù (pred drugima), dok se u sebi njimapodsmevaju kao {to neki gospodari rade sa svojom poslu-gom. Takve osobe video sam posle njihove smrti i bio iz-nena|en.* Video sam ih kao |avole u plamenu**; jerkada je ljubav ka vladanju glavni cilj, tada je to pakle-na vatra. Ali zato sam video i druge, kod kojih ljubavka vladanju nije bila glavni cilj, nego ljubav prema Bogui bli`njemu, a to je ljubav prema slu`bama***; ovi subili an|eli kojima je bilo dato da upravljaju u nebesima.Iz svega ovoga vidi se da poloàj moè da bude kakoblagoslov tako i prokletstvo; kada je blagoslov, tada jeod Gospoda, a kada je prokletstvo, tada je od |avola. Pri-roda ljubavi za vladanjem, kada je glavni cilj, predstavlje-na je u Re~i o Vavilonu, gde se kaè da je njegov prestou nebu iznad Gospoda i da traì svu vlast za sebe. Stoga jeon (Vavilon) uklonio klanjanje Bogu kako se ono propi-suje u Re~i, a uveo klanjanje demonima, klanjaju}i se ì-vim i mrtvim ljudima, grobovima, kao i le{evima i kostima.To je kraljevstvo predstavljeno Luciferom kod Isaije (14:4-24); takvi koji su vr{ili vlast iz te ljubavi predstavljeni suLuciferom, ali ne i ostali. (Otkr. Obj. 1188)

80. Po{to ljubav ka vladanju i ljubav prema bogat-stvu preovla|uju u hri{}anskom svetu, i po{to su te ljuba-vi danas tako sna`no ukorenjene da ih je te{ko prepoznati,od velike je va`nosti da se zna {ta je njihova priroda. Onezavode svakog ~oveka koji se ne kloni zala kao grehova;jer onaj koji se ne kloni zala, taj se ne pla{i Boga i stogaostaje prirodan. I po{to ljubav ka vladanju i novcu pripadaprirodnom ~oveku, on nije u stanju da na unutarnji na~in

123


* Ovde autor misli na osobe koje je poznavao u prirodnom svetu ikoje je posle video u duhovnom svetu, (prim. prev.)** Plamen se zaista vidi, ali nije stvaran jer je on samo prezentacijaljubavi prema samom sebi, (prim. prev.)*** Radi njih samih, (prim. prev.)

uo~i ove ljubavi u sebi. Ako se ne popravi, on ih i nevidi, a moè se popraviti samo kroz borbu protivu zala.Veruje se da se ~ovek popravlja verom; ali vera u Bogane postoji kod ~oveka pre nego {to on povede borbu pro-tivu zala. A kada se ~ovek popravi na ovaj na~in, tadasvetlost ulazi i uti~e od Gospoda kroz nebo, daju}i muose}anje i sposobnost da vidi kakva je priroda ovih ljuba-vi odnosno da li one vladaju njime ili su mu pot~injene,to jest da li su na prvom ili na drugom mestu, jer su onekao stopala. Ako vladaju i ako su na prvom mestu, onetada zavode (na krivi put) i postaju prokletstva, ali akosu pot~injene i ako su na drugom mestu, tada ne zavodei postaju blagoslovi.

Sve~ano izjavljujem da su iznutra |avoli svi oni kodkojih ljubav prema vladanju zauzima prvo mesto. Ovaljubav se prepoznaje po tome {to pruà uìvanje kojeprevazilazi svako drugo u ~ovekovom ìvotu. Ona kao daneprestano izdi{e iz pakla, a ta isparenja izgledaju kaovatra iz velike pe}i i uspaljuju srca onih ljudi koje Go-spod ne {titi. A Gospod {titi sve one koji se poprave. Noi pored toga, Gospod vodi i one druge, ali u paklu, iakoto radi preko spoljnih stega, kao {to su strah od kazne ilistrah od gubitka ugleda, ~asti ili dobitka i zadovoljstava ko-ja pruàju, tako isto i nagradama. On ne moè da ih izve-de iz pakla, jer ljubav ka vladanju ne prihvata unutarnje(duhovne) stege, a to su strah od Boga i ose}aj za dobroi istinu, pomo}u kojih Gospod vodi u nebo i u nebu sve onekoji idu za Njim. (Otkr. Obj. 1189)

81. Sada }emo re}i pone{to o tome kako BoànskaPromisao ne vodi nikada ~oveka krivim putem, ve} ga vodiuvek na na~in koji njemu sluì u odnosu na ve~ni ìvot;jer se i to odnosi na poloàj i bogatstvo. Da je tako, ja-sno je iz onoga {to sam video u nebesima. Nebesa su iz-deljena u dru{tva, a u svakom ima (ljudi duhova) koji suzauzimali poloàje i bili bogati (na svetu); prvi su u takvoj

124

Emanuel Svedenborg

slavi, a drugi u takvom bogatstvu, da se nikakva slava i bo-gatstvo na svetu ne mogu s tim uporediti. Prvi su mudri,a drugi obiluju znanjima; prvi vode (druge) mudro{}u, adrugi prevazilaze ostale znanjima (scientia). Poloàj i bo-gatstvo mogu se ste}i bilo da je ~ovek mudar bilo da ni-je. Onaj koji ima mudrost voli je radi koristi (bli`njemu).Voleti mudrost zna~i voleti znanja (cognitiones) o do-brom i istinitom radi koristi koje ona ~ine (bli`njemu). Ka-da se ta korist voli vi{e od sebe samoga i sveta, i kada seznanja o istini i dobru sti~u da bi bila korisna drugima,tada su te koristi (slu`be) na prvom, a poloàj i bogatstvona drugome mestu. To je slu~aj sa svima onima koji suu nebesima; oni od mudrosti gledaju na poloàje, a od zna-nja na bogatstvo, kao {to ~ovek gleda na svoju ode}u. (Otkr.Obj. 1190)

82. Opisa}emo i slavu i bogatstvo an|ela u nebu. Unebu postoje upravlja~i vi{ega i nièga ranga, koje Gospodraspore|uje i postavlja u skladu s njihovom mudro{}u iinteligencijom. Najvi{i me|u njima, a to je onaj koji seisti~e mudro{}u, obitava u sredini, u palati s kojom se ni-{ta na svetu ne moè porediti. Njena arhitektura je tako za-divljuju}a da uistinu mogu re}i kako se ne moè opisatiprirodnim jezikom, ~ak ni njen stoti deo, jer je to Umet-nost sama.

Unutar palate nalaze se stanovi i odaje, a u njima na-me{taj i ukrasi koji sjaje kao zlato i drago kamenje, u obli-cima koje nijedan umetnik na svetu ne moè opona{atini slikom ni skulpturom. I ono {to je za~u|uju}e, svakapojedina~na stvar do u tan~ine je prilago|ena nekoj svrsi(usus). Svako ko u|e, vidi svrhu kojoj su te stvari name-njene, i kao da to opaà (~ulno) kroz njihove oblike. Ni-ko ko je mudar a ulazi (u tu palatu), ne gleda te oblike, ve}upravlja svoju misao na svrhu (kojima te forme sluè),jer one ~ine da takav uìva u svojoj mudrosti. Oko palatesu portici, rajski vrtovi i manje palate, od kojih je svaka

125


za sebe stani{te nebeskog uìvanja i koje imaju svoje obli-ke lepote. Pored tih i ostalih izvanrednih stvari, tu su i stra-àri u ode}i koja sija. Upravlja~i pot~injeni glavnom vladaruuìvaju u sli~nom sjaju, prema stepenu svoje mudrosti. Anjihova mudrost meri se stepenom njihove ljubavi premaslu`bama koje vr{e. To nije slu~aj samo sa onima koji ima-ju vlast, nego i sa svima koji tu obitavaju i koji vole slu-`bu, a vr{e je tako {to se bave raznim zanimanjima.

Me|utim, samo mali broj stvari mogu}e je opisati,ali je bezbroj onih koje se ne mogu opisati. Ove posled-nje su duhovne po svojem poreklu i ne ulaze u ideju pri-rodnog ~oveka, pa se kao takve ne mogu opisati re~ima,jedino moè da se kaè kako tu mudrost gradi svoj stani prilago|ava ga sebi, tako {to sve ono {to je sakriveno uznanjima kao da dolazi da joj pomogne i da prima njenenaloge. Sve ovo je re~eno da bi se znalo kako se sve unebesima odnosi na poloàj i bogatstvo; poloàj na mu-drost a bogatstvo na znanja; i da je to ono k ~emu ~ove-ka Gospod vodi kroz Boànsku Promisao. (Otkr. Obj. 1191)

83. Sada }e se re}i ne{to o slu`bama (usus) kroz ko-je ljudi i an|eli postaju mudri. Voleti slu`be jeste isto {toi voleti bli`njega, po{to slu`be u duhovnom smislu ozna-~avaju bli`njega. Ovo se vidi iz toga {to svaki ~ovek volidrugoga (~oveka), ne radi njegovog lica ili osobe, nego ra-di onoga {to taj ho}e i {to razume, jer on voli onoga kojivoli dobro i koji shvata dobro, a ne voli onoga koji ne è-li dobro i koji ne shvata dobro. I stoga {to se neko volizbog tih osobina, sledi da nije svaki ~ovek ~ovek, u stva-ri bli`nji, i da to nije njegova duhovna priroda. Stavite predsebe deset ljudi ne bi li me|u njima izabrali jednog da ra-di s vama u kancelariji ili u nekoj trgovini; ne}ete li prvoispitati i odabrati onoga koji je najbliì onom ~emu trebada sluì? Tako bi taj bio va{ bli`nji, kojega biste pretpo-stavili ostalima i kojega biste voleli. Ili, ako se pribliìte de-setini devojaka da biste jednu odabrali za svoju suprugu,

126

Emanuel Svedenborg

zar ne biste ispitali osobine svih pa, ako dadu pristanak,verili onu koju zavolite? Tako bi ona bila va{ bli`njime|u svima ostalima. Ako biste rekli: „Svi ljudi su moji bli-`nji i treba da se vole bez obzira na razlike me|u njima“,u tom slu~aju trebalo bi voleti |avola kao {to se voli an-|eo u ljudskom obliku ili javnu ènsku kao devicu.

Razlog {to se neko voli nije samo to {to svakog ~o-veka treba ceniti i voleti, niti je to zbog njegove volje irazuma, ve} je i radi slu`be (usus) koju vr{i odnosno ko-ju bi mogao vr{iti. Vredan ~ovek je onaj koji obavlja ne-ku slu`bu, a onaj koji ne obavlja nikakvu slu`bu kao dai nije ~ovek. Ovakvog ôveka zajednica podnosi dok jena svetu gde ìvi od svoga ega (proprium), ali kada po-sle smrti postane duh, dospeva u pustinju. ôvek je, da-kle, onakav kakva je njegova slu`ba (usus). A slu`be sumnogostruke, bilo da su nebeske bilo da su paklene. Ne-beske slu`be su one koje su korisne crkvi, otad`bini, dru-{tvu i sugra|anima, i koje oni (ljudi ili duhovi) vr{e manjeili vi{e, bliè ili dalje od svrhe kojoj sluè. Nasuprot ovima,paklene slu`be su one u kojima ~ovek sluì samo sebi (egoili proprium) i onima koji su s njim povezani; a kada takvii sluè crkvi, svojoj zemlji, dru{tvu ili sugra|anima, to nijeradi svrhe, ve} radi njih samih. Me|utim, (prirodna) svr-ha svakoga ~oveka treba da bude da sebi i onima koji odnjega zavise pribavi sve {to je potrebno za ìvot.

Kada ~ovek voli slu`be koje obavlja na prvome me-stu, a svet i sebe na drugome, tada je prvo njegovo duhov-no, a drugo njegovo prirodno na~elo (princip); u ovomslu~aju duhovno vlada, a prirodno sluì. Iz toga se jasnovidi {ta je duhovno a {ta prirodno. Na to se odnose Gospo-dove re~i kod Mateje:

I{tite prvo carstvo nebesko i njegovu pravdu, a sve dru-go }e vam se dodati. (Mateja, 6:33)

Carstvo nebesko su Gospod i Njegovas crkva, a pravdaje duhovno, moralno i gra|ansko dobro; kao i svako dobro

127


koje se tvori iz ljubavi prema tim slu`bama. Razlog {to }esve ostalo biti dodato jeste to {to Gospod od Koga je sva-ko dobro, kada je slu`ba na prvome mestu, udeljuje sveono {to vodi ve~nom ìvotu i sre}i jer, kao {to je prime}e-no, sve ono {to se odnosi na Gospodovo Boànsko Provi-|enje, odnosi se i na ono {to je ve~no. To {to }e se dodati,odnosi se na hranu i ode}u, jer hrana zna~i sve ono {to jeunutra{nje, koje hrani du{u, dok ode}a zna~i sve ono {toje spolja{nje, koje sluì unutra{njem kao {to telo sluì du-{i. Sve unutra{nje odnosi se na ljubav i mudrost, a sve spo-lja{nje na bogatstvo i poloàj (u dru{tvu). Iz ovoga se vidi{to zna~i voleti slu`bu radi slu`be i iz kojih slu`bi poti~e~ovekova mudrost – ona mudrost iz koje i prema kojoj sva-ko ima poloàj i bogatstvo u nebu. (Otkr. Obj. 1193)

84. Po{to je ôvek stvoren da bi bio koristan (daobavlja slu`bu, usus), a to je da voli bli`njega, stoga svioni koji dolaze u nebo, ma koliko da ih ima, moraju dabudu korisni (da obavljaju slu`bu). Prema slu`bi i premaljubavi za slu`bu svi stanovnici neba primaju uìtak i bla-ènstvo, tako da nebeska radost dolazi samo iz toga izvo-ra. Mnogo se vara svako ko misli da se takva radost moèuìvati u besposlici; ni u paklu se ne trpe uzaludni duho-vi, jer tamo postoje radionice, i sudije koje nalaù tamo-{njim stanovnicima {ta da rade svakog dana. Oni koji nerade to {to im je naloèno, ne primaju ni hranu ni ode}u,ve} stoje gladni i nagi, pa su tako prinu|eni da rade. Ra-zlika je u tome {to se u paklu slu`ba vr{i iz straha, a unebu iz ljubavi; ne strah, ve} ljubav donosi radost.

Pa ipak, dozvoljeno je da se rad (zanimanja) pone-kad zamene zabavama u dru{tvu ostalih, jer su i te zaba-ve od neke koristi. Bilo mi je dopu{teno da vidim mnogotoga u nebu i na svetu, kao i u ljudskom telu, te da raz-mi{ljam o slu`bama, pa mi je bilo otkriveno da sve u nji-ma sluì ne~emu; a ako ne{to vi{e ne sluì ni~emu, to seodbacuje i osu|uje. (Otkr. Obj. 1194)

128

Emanuel Svedenborg

ÊTVRTO POGLAVLJE

Stvaranje

85. Re}i }emo ne{to ovde o ìvotu ìvotinja, a posletoga i o du{i biljaka. Ceo svet sa svim u njemu, u op{temi u posebnom, postoji i odràva se po Gospodu, Tvorcusvemira. Postoje dva sunca, jedno je Sunce duhovnog sve-ta, a drugo je sunce prirodnog sveta. Sunce duhovnogsveta je Gospodova Boànska Ljubav; sunce prirodnogsveta je ~ista vatra. Od Sunca koje je Boànska Ljubavpo~eo je rad na stvaranju, a pomo}u sunca koje je vatra,on je zavr{en.* Sve ono {to proisti~e od Sunca, koje jeBoànska Ljubav, naziva se duhovnim, a sve ono {to po-ti~e od sunca, koje je vatra, naziva se prirodnim. Ono {toje duhovno poti~e iz samog sebe, a ono {to je prirodnonema ìvota od sebe; i zbog toga sve u svemiru postoji iodràva se iz ova dva izvora, a iz toga sledi da Duhovnoi Prirodno postoje u svemu {to je stvoreno u ovom svetu,gde je Duhovno kao du{a a Prirodno kao telo; ili Duhov-no (postoji) kao unutra{nje, a Prirodno kao spolja{nje; iliDuhovno kao uzrok a Prirodno kao posledica.

Svaki mudar ~ovek svestan je da se ove dve stvarine mogu odvojiti; jer ako odvojite uzrok od posledice, po-sledica nestaje; ako odvojite unutra{nje od spolja{njeg, ovoposlednje nestaje, isto kao kada se du{a odvoji od tela. Dosada nije bilo poznato da takva povezanost postoji u svimpa i u najsitnijim delovima prirode; a to je bilo zbog ne-znanja o duhovnom svetu, o Suncu u tome svetu, o toploti

129

* Iz ovoga bi se reklo da je prvo stvoren Duhovni svet, pa tek ondaprirodni, u kojem kao da duhovni po~iva, (prim. prev.)

i svetlosti (u tome svetu), a i zbog ludila ~ulnih ljudi kojisve pripisuju prirodi a retko {ta Bogu, iako nema ni~egau prirodi u ~emu ne postoji i Duhovno. Postojanje toga(Duhovnog) u svemu {to postoji u tri prirodna carstva bi-}e dokazano na slede}im stranicama, kao i njegove oso-bine. (Otkr. Obj. 1196)

86. Gledaju}i na sve subjekte i objekte u tri prirodnacarstva, koja obuhvataju sve u svetu, mogu se rasvetlitii potvrditi slede}e ta~ke – a to je da je Duhovno sjedinje-no sa svim {to je Prirodno u svemu {to postoji na svetu,kao {to je du{a sjedinjena s telom u svim njegovim de-lovima, ili kao {to uzrok postoji u svakoj posledici. Datakvo jedinstvo duhovnog i prirodnog postoji u svim sub-jektima i objektima ìvotinjskog carstva zajedno i pojedi-na~no, vidi se iz izvanrednih ~injenica koje su opazili u~e-ni ljudi i (u~ena) dru{tva, a {to su oni izneli ne bi li toispitali svi oni koji vole da prona|u uzroke (stvari kojepostoje).

Mnogima je poznato da ivotinje svih vrsta, kako ve-like tako i male, kako one koje hodaju tako i one koje puzepo zemlji, lete vazduhom ili plivaju u vodi, po uro|enomnagonu koji se naziva instinktom znaju kako da se mno-è, kako se odgajaju i hrane mladi po ro|enju i koja imhrana odgovara. Tako isto oni znaju svoju hranu po nje-nom izgledu, mirisu i ukusu, kao i to gde je treba traìtii prikupiti. Dalje, znaju svoja stani{ta i mesta gde prebiva-ju, gde se njihovu parovi mogu na}i po njihovim glaso-vima i po razlikama u tonovima, kao i {ta èle. Znanjeo svemu tome je po svojoj prirodi duhovno, kao i ose}a-nje iz kojega to znanje poti~e. Njihovo pokrivalo je od pri-rode, kao {to je od prirode i njihovo razmnoàvanje.

[tavi{e, ìvotinje su sli~ne ljudima po organima, udo-vima i utrobi u telu, kao {to su sli~ne i njihove slu`be (funk-cija, usus). Imaju o~i i vid kao ~ovek; u{i i sluh; nozdrvei njuh; usta, jezik i ukus; kao i ~ulo dodira sa svim varija-

130

Emanuel Svedenborg

cijama. A kada je re~ o unutra{njim delovima tela, one (kaoi ~ovek) imaju utrobu, dva mozga, srce i plu}a, èludac,jetru, pankreas, ù~, creva, kao i organe koji proizvodekrv i koji ~iste sistem, i organe po kojima se razlikuju ira|aju. Isto tako sli~ne su ~oveku po ìvcima, krvnim su-dovima, mi{i}ima, koì, hrskavici i kostima; a sli~nost jetakva da je u tim stvarima ~ovek ìvotinja. U Nebeskim taj-nama bilo je pokazano da sve ove stvari kod ~oveka ima-ju svoje saobraznosti (korespondencije) sa dru{tvima u nebu;a tako je i sa ìvotinjama. Iz ove saobraznosti vidi se daDuhovno deluje na Prirodno, i to tako da je prvo uzrok adrugo posledica. Me|utim, ovo su samo op{ti znaci i onisvedo~e o povezivanju koje postoji u tome carstvu. (Otkr.Obj. 1197)

87. Posebne oznake koje svedo~e o sli~nostima bro-jne su i izvanredne, a kod nekih vrsta ìvotinja jesu takveda ~ulni ~ovek, ~ije su misli povezane s materijalnim stva-rima, izjedna~ava mo}i koje imaju ìvotinje sa ~ove~jimmo}ima. Na osnovu te zablude on zaklju~uje da je sta-nje njihovog ìvota (~oveka i ìvotinje) sli~no posle smrti,navode}i da, ako on ìvi posle smrti, onda ìve i one, iliako one umiru, tada i on umire. Znakovi koji svedo~e ukorist verovanja ~ulnog ~oveka jesu to {to kod nekih ì-votinja postoje sli~ni oprez i lukavstvo, sli~na bra~na lju-bav, sli~no prijateljstvo, ponekad ~ak i sli~ne ispravnosti dobronamernost, jednom re~ju, imaju moralnu prirodunalik na ~ovekovu. Na primer, prema uro|enom svojstvui mentalnoj sposobnosti psi znaju da verno straàre. Psiznaju {ta gospodar ho}e i po najmanjem znaku kojim seizraàva ose}anje; mogu da ga prona|u po mirisu stopalaili ode}e; znaju da se orijenti{u u oblasti u kojoj ìve i br-zo na|u put svojoj ku}i, ~ak i tamo gde nema staza i krozgustu {umu. Iz svega toga ~ulni ~ovek zaklju~uje da pasima sli~no znanje, kao i inteligenciju i mudrost. A ovomese ne treba ~uditi ako se zna da on sve takve sposobnosti

131


koje ima pas pripisuje prirodi. Druga~ije je s duhovnim~ovekom; on vidi da u svemu ima ne{to duhovno {to svevodi, i da je to sjedinjeno s prirodnim.

Posebni znaci opaàju se kod ptica. One znaju kakoda sagrade gnezdo, kako da nose jaja i sede na njima, ka-ko da izlegu mlade i da ih, iz ljubavi koja postoji izme|uroditelja i potomstva, greju ispod krila i hrane iz svojih klju-nova, sve dok ne odrastu i ne steknu krila, i dok ne ste-knu ista znanja kao i roditelji, tako da mogu da se brinuo sebi, a to je sve posledica duhovne stvari koja je u nji-hovoj du{i. A posebni znaci vide se u sadràju jaja, u ko-jima postoje za~eci nove ptice, okruèni svim onim {to sluìoblikovanju fetusa, po~ev od glave pa do svih delova te-la. Moè li sve to da bude od prirode? Jer ovde nije re~samo o mnoènju nego i o stvaranju, a priroda ne stvara. [tapriroda ima zajedni~ko sa ìvotom, osim to {to se ìvotobla~i u prirodu, te se pojavljuje i ima oblik ìvotinje?

Me|u posebnim znakovima su larve (iz kojih se le-gu leptiri). Kada one po~nu da se menjaju, okruè se kaonekakvom matericom, kao da }e se ponovo roditi. Takose pretvaraju u nimfe i krisalide, i posle odre|enog vre-mena izlegu se lepi leptiri i polete u vazduh kao u svojenebo, gde se mu`jaci i ènke igraju kao ven~ani supruzi.Oni se hrane miri{ljavim cve}em i polaù jaja{ca brinu}ise da ostave potomstvo. Duhovan ~ovek u ovome vidi sli~-nost sa ~ovekovim preporodom. A to i jeste predstava nje-govog uskrsnu}a, a to zna~i ne~eg duhovnog.

Jo{ upe~atljiviji znaci vidljivi su kod p~ela, koje ima-ju oblik upravljanja sli~an ljudskom. One sebi grade }eli-je od voska po umetni~kim pravilima u pravilnim nizovima,s pogodnim prolazima kroz koje izlaze i ulaze; pa ih tadaispunjavaju medom koji sakupljaju s cve}a. One postav-ljaju nad sobom kraljicu, iz koje kao iz zajedni~kog ro-ditelja poti~e njihova budu}a rasa. Ona boravi iznad svognaroda, okruèna staàrima, a ovi je slede kada treba dapostane majka, od }elije do }elije, dok polaè jaja{ca u

132

Emanuel Svedenborg

svaku od njih. Ona to ponavlja bez prestanka sve dok sene isprazni, a onda se vra}a ku}i, da bi ponovila isti pro-ces iznova. Njeni straàri, koji nemaju druge du`nosti ne-go da njoj sluè, osim mo`da da je nadahnjuju ljubav-nom èljom, tada postaju beskorisni, pa da ne bi u{li (uko{nicu) i potro{ili plod rada drugih, bivaju izba~eni i li-{eni krila. Na taj na~in zajednica se osloba|a svojih bes-korisnih ~lanova. Posle, kada poraste nov nara{taj, njimekao da upravlja op{ti glas koji se ~uje nalik na brujanje,da odu i na|u skloni{te i hranu za sebe. One (nove p~ele)odlaze i okupljene kao roj ustanovljuju isti poredak u svomnovom prebivali{tu.

Ove i sli~ne pojedinosti koje su istraìva}i objavili,ne razlikuju se mnogo od kraljevstava i republika koje sezasnivaju na ljudskim inteligenciji i mudrosti, a prema za-konima pravde i rasu|ivanja. P~ele, isto kao i ljudi, kadosete da se priblàva zima, pripreme zalihe, da ne bi ugi-nule (od gladi). Ko }e pore}i da to ima duhovno poreklo?Meni su sve te pojave ubedljiv dokaz da postoji duhovniuticaj (influx) iz duhovnog u prirodni svet; a za~u|en samkada vidim kako se sve te pojave smatraju delovanjemsame prirode, kao {to misle neki ljudi koji su ispunjenisvojom vlastitom inteligencijom. (Otkr. Obj. 1198)

88. Niko ne razume prirodu ìvota zemaljskih zveri,nebeskih ptica i morskih riba ako ne zna kakva je njiho-va du{a (animus). Da svaka ìvotinja ima du{u, poznataje ~injenica. Jer ìvotinje ìve, a ìvot je du{a; stoga se oneu Re~i nazivaju ìvim du{ama. Da je ova du{a u svomposlednjem obliku, koji je telesan i koji se vidi kao telesan(oblik), a da je ta du{a ìvotinja, najbolje se vidi u duhov-nom svetu. Jer u duhovnom svetu, ba{ kao i u prironom,vide se zveri, ptice i ribe svih vrsta, i to takvog oblika dase ne razlikuju od onih na zemlji. Ali razlika je u tome{to one (ìvotinje) u duhovnom svetu prividno postoje izose}anja an|ela i ljudi, te su one samo prividi ose}anja.

133


Iz tog razloga one nestanu kada duh ili an|eo ode, ili ka-da prestane to ose}anje. Stoga je jasno da njihova du{a nijeni{ta drugo (nego to ose}anje), pa prema tome ima onoli-ko vrsta i klasa ìvotinja koliko ima vrsta i klasa ose}anja.*

U onome {to sledi vide}e se da ose}anja koja se uduhovnom svetu pokazuju kao ìvotinje, nisu unutra{njaduhovna ose}anja ve} spolja{nja duhovna ose}anja, kojase nazivaju prirodnim; dalje, da svaku dlaku ili vlakno vu-ne na nekoj ìvotinji, ili pero na ptici, ili peraje i krlju{tna ribi oblikuje njihova du{a, a to zna~i da nije od Du-hovnog pokrivenog prirodnim. No sada }emo re}i ne{to oìvotinjama koje se pojavljuju u nebu i paklu, kao i u sve-tu duhova koji je izme|u neba i pakla. (Otkr. Obj. 1199)

89. Po{to su celo nebo, ceo pakao i ceo svet duho-va podeljeni u dru{tva prema klasama i vrstama ose}anja,i po{to su ìvotinje predstave tih ose}anja, stoga se jednaklasa sa svojim vrstama ìvotinja pojavljuje u jednom dru-{tvu, a druga u drugom. U nebeskim dru{tvima pojavlju-ju se blage i ~iste ìvotinje; u paklenim dru{tvima divljei ne~iste zveri, a u svetu duhova ìvotinje izme{anih vr-sta. êsto sam ih video i tada sam znao kakvi an|eli i du-hovi tu obitavaju; kakvi su (an|eli i duhovi) zna se poonome {to se pojavljuje pored i oko njih, to jest njihovaose}anja se prepoznaju kako po predmetima tako i poìvotinjama. U nebesima se vide jaganjci, ovce i koze,potpuno sli~ni onima na svetu; zatim gugutke, golubovi,rajske price i mnoge druge ptice lepih oblika i boja; ribeu vodi, samo {to su ove u niìm delovima neba. S drugestrane, u paklu se vide psi, lisice, vuci, tigrovi, svinje, mi-{evi i mnoge druge divlje i ne~iste zveri, pored mnogihvrsta zmija otrovnica, pa onda vrane, sove i no}ne ptice.A u svetu duhove vide se kamile, slonovi, konji, magar-ci, volovi, jeleni, lavovi, leopardi, medvedi, a i orlovi, ki-

134

Emanuel Svedenborg

* Autor govori o ìvotinjskoj du{i kao o potpuno zavisnoj od ~ovekovedu{e, (prim. prev.)

tovi, svrake, paunovi i jarebice. A video sam i sastavljene(kombinovane) ìvotinje, kao one koje su videli prorocii koje su opisane u Re~i, kao i u Otkrivenju (Jovanovom,13:2) i drugde.

Kako postoji tolika sli~nost izme|u ìvotinja koje sepojavljuju u tome svetu i onih u ovome svetu da se uop-{te ne razlikuju; i po{to ove postoje kao predstave ose-}anja an|ela u nebu i poùda duhova u paklu, iz toga sledida su prirodna ose}anja i poùde njihova du{a (du{a ìvo-tinja), i da su ìvotinje u stvari saobraznosti (koresponden-cije) tih ose}anja. Na ovome mestu ne}emo obja{njavatikoje ose}anje ili koja poùda oblikuju du{u ove ili oneìvotinje, da li zemaljske zveri ili dnevne ili no}ne ptice,ribe koje ìve u bistroj ili mutnoj vodi. @ivotinje se ~estopominju u Re~i i imaju zna~enja koja se slaù s njihovimdu{ama (animus). [ta predstavljaju ovce, koze, jarci, ja-ganjci, golubice, volovi, kamile, konji, magarci, jeleni, kaoi ptice, obja{njeno je u Nebeskim Tajnama (br. 1200).

90. Po{to smo izneli prethodno, sada }emo objasniti{ta je du{a (animus) ìvotinja. Gledano po sebi, du{a ìvo-tinja je duhovne prirode; jer ose}anje bilo koje vrste, dobreili zle, jeste duhovno jer poti~e od neke ljubavi i dolazi odsvetlosti i toplote koje proisti~u od Gospoda kao Sunca; asve {to proisti~e od toga – jeste duhovno. Da su lo{a ose}a-nja, nazvana poùdama (pohotama), duhovnog porekla,jasno je iz onoga {to je prethodno re~eno o zlim ljubavi-ma i bezumnim poùdama paklenih i zlih duhova. Divljezveri ~ije du{e predstavljaju sli~na zla ose}anja, kakvi sumi{evi, zmije otrovnice, krokodili, gu{teri i njima sli~ne vr-ste, kao i {kodljivi insekti, nisu bile stvorene u po~etku, ve}imaju poreklo u paklu, u mo~varama, zaga|enim i smrdlji-vim vodama, kao i na mestima gde se nalaze izmet i mo-kra}na isparenja*, koja su povezana s paklenim dru{tvima.

135


* Na ovom svetu, (prim. prev.)

Bilo mi je dozvoljeno da sam iskusim kako takav odnospostoji. Tako isto u svemu {to je duhovno postoji po-kretljiva sila koja se ose}a gde god se u prirodi nalazetakva isparenja, a postoji tako isto i sila razmnoàvanja,koja stvara ne samo organe za kretanje ve} i organe zarazmnoàvanje kroz utrobu (uterus) i jaja.* Dakle, u po-~etku su stvorene samo korisne i ~iste ìvotinje ~ije sudu{e (animus) dobra ose}anja. Me|utim, treba dodati dadu{e ìvotinja nisu duhovne u istom stepenu kao ljudskedu{e, ali su duhovne u nièm stepenu; jer postoje stepeniu duhovnim stvarima. I o ose}anjima nièg stepena, iakosu duhovna, treba govoriti kao o prirodnim, jer su sli~naose}anjima prirodnog ~oveka. U ~oveku postoje tri ste-pena prirodnih ose}anja, a tako isto i u ìvotinjama. Unajnièm stepenu su insekti raznih vrsta; u vi{em stepenusu ptice, a u najvi{em su zemaljske ìvotinje, koje su bilestvorene u po~etku. (Otkr. Obj. 1201)

91. Razlika izme|u ljudi i ìvotinja nalik je onoj iz-me|u budnog stanja i sna, ili izme|u svetlosti i senke. ô-vek je duhovan ali u isto vreme i prirodan. ôvek imavolju i razum, gde je volja prijemnik toplote iz neba, arazum prijemnik nebeske svetlosti, koja je mudrost. S dru-ge strane, ìvotinja nema ni volju ni razum, ve} umestovolje (ima) ose}anje, a umesto razuma znanje (scientia).Kod ~oveka volja i razum deluju kao jedno, ali mogu ida ne deluju kao jedno; jer ~ovek moè da iz razuma mi-sli ne{to {to nije iz njegove volje, to jest on moè damisli ono {to ne}e**; kao i obratno, on moè da ho}e ne-{to ~emu se njegove misli protive. A kod ìvotinje ose-}anje i znanje ~ine jedno i ne mogu se odvojiti, jer je

136

Emanuel Svedenborg

* Ovde autorova misao nije sasvim jasna: da li samo ho}e da kaèkako ne~ista mesta na zemlji korespondiraju lo{im ose}anjima ipoùdi, ili èli da kaè kako mesta gde se skuplja ne~isto}a (ljudskogporekla) na zemlji privla~e paklene duhove, (prim. prev.)** [to se protivi njegovoj volji, (prim. prev.)

kod nje znanje ograni~eno ose}anjem, a ose}anje se uvekpovodi za znanjem*. Ali nije tako sa ~ovekom. Njegovedve ìvotne sposobnosti, razum i volja, mogu se odvoji-ti, kao {to je ve} prime}eno; dakle, ~ovek moè da razru-{i red svoga ìvota tako {to moè da misli protivno onome{to ho}e, i da ho}e ono ~emu se protivi njegov razum,te ga u tome slu~aju razara. Stoga je ro|en u potpunomneznanju, tako da se on preko znanja uvodi u red krozrazumevanje (razum). Red u kojem je ~ovek bio stvorenbio je da voli Boga iznad svega a bli`njega kao samogsebe, ali stanje u koje je sebe doveo po{to je sru{io taj red,jeste da sebe voli iznad svega a svet kao samoga sebe.Ali po{to ~ovek ima duhovni um koji je iznad prirodnog(uma), on ima mo} da razmatra ono {to se odnosi nanebo i na crkvu, kao i ono {to se odnosi na moral i nazakone, i kako se ovi odnose na istine i dobra, koji senazivaju duhovnim, moralnim i gra|anskim – pored pri-rodnih znanja (scientiarum) – ali i na suprotno kao {to sulaì i zla, stoga ~ovek ima mo} ne samo da misli anali-ti~ki i da zaklju~uje ve} i da prima uticaj (influx) od Go-spoda kroz nebo, te da tako postane pametan i mudar.Nijedna ìvotinja nema ovakvu mo} zato {to njeno zna-nje, koje ne dolazi od razuma, jeste znanje koje pripadanjenom ose}anju – koje je njena du{a. Ovo znanje kojepripada ose}anju postoji u svemu {to je duhovno, jer Du-hovno koje proisti~e od Gospoda kao Sunca jeste svetlostsjedinjena s toplotom, ili mudrost sjedinjena s ljubavlju.A znanje (scientia) pripada mudrosti, dok ose}anje pripa-da ljubavi, ali ono (postoji) i u stepenu koji se naziva pri-rodnim.

Po{to ~ovek ima i duhovni i prirodni um, s tim {toje prvi iznad drugoga, i po{to je u ~ovekovoj prirodi damoè da razmatra i voli istine i dobra u svakom stepenu,bilo u vezi s prirodnim umom bilo odvojeno od njega,

137


* Misli se na nagonsko znanje, (prim. prev.)

to sledi da je ~ovekovo unutarnje (bi}e), koje je pripo-jeno i jednom i drugom umu, u stanju da se uzdigne kaGospodu po Gospodu, i da se poveè s Njim; iz tog raz-loga ~ovek ve~no ìvi. Ovo nije slu~aj sa ìvotinjom; onanema duhovni um ve} samo prirodni, pa se stoga njenounutra{nje (bi}e) ne moè uzdi}i ka Gospodiu i vezati seza Njega, pa stoga ìvotinja ne ìvi posle smrti. Istina,ìvotinju vodi jedna vrsta duhovnog uticaja koji se ulivau njenu du{u, ali se njen duhovni deo ne moè uzdignu-ti; taj deo samo moè da se spu{ta nadole. Stoga ovaj du-hovni deo moè da gleda samo na ono {to se odnosi naose}anja, a ova se odnose samo na ishranu, stani{te i raz-mnoàvanje, te ih moè prepoznati pogledom, mirisom iukusom, koji su povezani sa ~ulima.

Kako ~ovek, zato {to ima duhovni um, moè da mi-sli razumno, to on ima i sposobnost govora; jer govor pri-pada misli koja poti~e iz razuma, i moè da vidi istinuu duhovnom svetlu; a ìvotinja ne moè da razumno mi-sli, ve} samo moè da poznaje prema ose}anju, te moèsamo da odaje zvuke koji se razlikuju prema njenim po-trebama. (Otkr. Obj. 1202)

92. Sada }emo ne{to re}i o biljnom carstvu, a tozna~i o biljnoj du{i, po{to se u svetu ne zna da je i ovadu{a duhovna. Pod biljnom du{om misli se na napor (ener-giju) kojim se iz semena stvara biljka, kroza sve postup-ne faze, sve do novih semenki, te se tako mnoè krozgodine u beskona~nost. îni se kao da u svakoj biljci po-stoji ideja Beskrajnog i Ve~nog; po{to se jedno seme mo-è umnoìti kroz godine sve dok ne napuni celu zemlju,sve iz semena u seme u beskrajnom nizu. Jer ova sila,po kojoj (biljka) raste od korena preko izdanka, stabljike,zatim preko grana, li{}a, cveta i plodova sve dok ne do|edo novog semena, (ova sila) nije prirodna ve} duhovna.Ova duhovna sila na sli~an na~in se pokazuje i u ìvo-tinjskom carstvu. Tako biljke postaju od semena; u njima

138

Emanuel Svedenborg

je nagon da se razmnoàvaju; da daju stabljiku kao svojedete, stablo kao telo, grane kao ruke, vrh kao glavu, korukao koù, a li{}e kao plu}a; da odrastaju tokom godina;da cvetaju kao devojke pre udaje, te da se posle njihoveutrobe i jaja {ire donose}i plod kao potomstvo; da je uovome plodu opet seme iz kojega se kao i u ìvotinjskomcarstvu semenke {ire u vrste i porodice. Ove i sli~ne po-jedinosti, koje su posmatrali botani~ari i primetili sli~nostizme|u ta dva carstva, pokazuju da ova stvarala~ka silanije iz prirodnog nego iz duhovnog sveta. Iz onoga {tosledi vide}e se da je ìva sila kao po~etni uzrok duhov-na, i da je mrtva sila kao instrument prirodna. (Otkr. Obj.1203)

93. Na~in na koji se duhovno uliva u biljke i delu-je na njih, a koji se pokazuje kao napor ili delovanje, nemoè se shvatiti ako se ne objasne ovi stavovi:

1) Sve u prirodi postoji i odràva se iz Duhovnog ipomo}u njega.

2) Sama po sebi priroda je mrtva, po{to je bila stvo-rena u takvom redu da se u nju Duhovno obla~i kao uoblike, koji sluè nekoj svrsi i gde se ona (svrha) zavr{ava.

3) Postoje dve glavne forme: duhovna koja pripada ì-votinjama i prirodna koja pripada biljkama.

4) Postoje tri sile u svemu {to je duhovno: aktivna (de-luju}a), kreativna (stvarala~ka), i formativna (oblikuju}a).

5) Biljke i ìvotinje – kako one koje se pojavljujuu nebu, tako i one na svetu – postoje od Duhovnog i po-mo}u tih (duhovnih) sila.

6) Oba (carstva), i ìvotinje i biljke, imaju istoporeklo, pa prema tome i istu du{u; razlika je u oblici-ma u kojima se prima uticaj*.

7) Poreklo je u svrsi (usus).

139


* Iz Duhovog sveta, (prim. prev.)

Samo ako se ovi stavovi razjasne, mogu se shvatiti uz-roci ovih divnih pojava u biljnom carstvu. (Otkr. Obj. 1204)

94. 1) Sve u prirodi postoji iz Duhovnog (sveta) ipomo}u njega.

Ovome je razlog to {to ni{ta ne moè da postoji akonije iz ne~ega {to mu prethodi, pa tako na kraju (posto-ji) od Njega koji jeste i postoji u Njemu; a On je Bog.Prema tome, Bog se zove Esse (Bi}e) i Existere (Postoja-nje): Jah od Esse, a Jehova od Esse i Existere, u Njemu.Razlog {to ni{ta u prirodi ne moè postojati a da nije izDuhovnog (sveta) jeste u tome {to ni{ta ne moè posto-jati ako nema du{u, jer sve {to je su{tina naziva se du-{om. Jer ono {to u sebi nema su{tinu, to ne postoji, to jeni{ta, jer nema esse (bi}e) iz kojega izvodi svoje posto-janje; takav je slu~aj s prirodom; njena su{tina, od kojepostoji, jeste Duhovna, jer ona u sebi ima Boànsko Esse,kao i Boànsku Silu – aktivnu, kreativnu i formativnu –kao {to }e se videti u onome {to sledi. Ova su{tina moèse nazvati i du{om, jer sve {to je duhovno, to ìvi; a ka-da ono {to ìvi deluje na ono {to ne ìvi – kao {to je tou slu~aju kada deluje na prirodno – tada ili ìvi od sebeili samo ima izgled ìvota; prvo je slu~aj sa ìvotinjamaa drugo s biljkama. Razlog {to sve u prirodi postoji odDuhovnog (sveta ili principa) jeste to {to nema posledicebez uzroka. Sve {to postoji u obliku posledice, poti~e izuzroka, po{to se odvaja sve ono {to ne poti~e iz nekogauzroka. A to je slu~aj s prirodom; sve pojedina~no i po-sebno {to pripada prirodi jesu posledice uzroka, koji mogubiti prvi ili unutarnji i vi{i uzrok, a koji proisti~u neposred-no od Boga. Jer po{to postoji duhovni svet, koji je prvi,unutarnji i vi{i od prirodnog sveta, stoga je uzrok sve ono{to pripada prethodnom, a sve {to pripada poslednjem je-ste posledica. Nastanak jednog iz drugog jeste razvoj u pri-rodnom svetu, ali je to iz uzroka koji postoje u duhovnomsvetu; jer gde je uzrok jedne posledice, tamo treba na}i

140

Emanuel Svedenborg

i uzrok ostalih posledica. Jer svaka posledica postaje uz-rokuju}a posledica* sve do poslednje, gde uzro~na silaprestaje. Ali to neprekidno deluje iz Duhovnog sveta jerjedino u njemu postoji ova sila; iz tog razloga sve u pri-rodi dolazi iz Duhovnog i pomo}u njega.

U prirodi postoje dva posredna (srednja) uzroka koji~ine posledicu, bilo da se radi o stvaranju bilo o obliko-vanju. Ova dva posredna uzroka jesu svetlost i toplota;svetlost oblikuje supstanciju, a toplota podsti~e delovanje(akciju), gde snaga u oba slu~aja dolazi od sunca. Prisu-stvo sunca koje se vidi kao svetlost deluje na sve sile ilisupstance svih pojedina~nih stvari, i to prema obliku u ko-jem postoje od stvaranja – a to je uobli~avanje (modifi-kacija). S druge strane, prisustvo sunca koje se opaà kaotoplota {iri svaku pojedina~nu stvar, stvaraju}i i aktivnui pasivnu silu, i to prema obliku, izazivaju}i posledicu ko-ju ona nosi u sebi od stvaranja. Ovaj napor (energija), kojikao toplota postaje sila i koji deluje i u najsitnijim oblici-ma u prirodi, dolazi iz Duhovnog (sveta) deluju}i u njimai na njih (oblike). (Otkr. Obj. 1206)

95. 2) Sama po sebi priroda je mrtva, jer je bila stvo-rena u takvom redu da se u nju obla~i Duhovno (Du-hovni svet) kao u oblike, koji sluè nekoj svrsi i gde se(svrha) zavr{ava (u prirodi).

Priroda i ìvot su dve razli~ite stvari; prirodi ìvotdaje sunce u svetu, dok ìvot ima svoj po~etak u Suncuneba. Sunce u svetu je ~ista vatra, dok je Sunce neba ~i-sta ljubav; ono {to proisti~e iz prvog naziva se priroda,a ono od drugog ìvot. Ono {to proizlazi iz ~iste vatrejeste mrtvo, a ono {to proizlazi iz ~iste ljubavi jeste ìvo;tako je jasno da je priroda po sebi mrtva. Da priroda slu-ì kao pokriva~ Duhovnom, vidi se po du{ama ìvotinja,jer su one duhovna ose}anja obu~ena u materiju u svetu;

141


* Posledica kao uzrok, causa efficientis, (prim. prev.)

dobro je poznato da su njihova tela kao i tela ljudi mate-rijalna, kao i da je svemu {to postoji u prirodi, bilo daje u atmosferi i vodi bilo na zemlji, u svim pojedinostima,uzrok Duhovan. Posledice deluju kao jedno sa uzrocima,u potpunoj slozi, a prema aksiomu da nema posledicebez uzroka. Ali je razlika u tome {to je uzrok ìva sila,jer je on duhovan, dok je posledica mrtva, jer je prirod-na. Zbog toga se kaè da je priroda stvorena da budeogrta~ (odelo) za Duhovno u oblicima koji sluè toj svr-si. Da je priroda stvorena da bi se Duhovno u njoj zavr-{avalo, to sledi iz onoga {to je ve} re~eno, a to je da supredmeti u duhovnom svetu uzroci, dok su predmeti uprirodnom svetu posledice, a posledice su granice. Gdepostoje po~etne, tu postoje i poslednje stvari, a u posled-njim se sve zavr{ava zajedno, tako da sa onim {to je po-slednje delo stvaranja dostiè savr{enstvo. Sunce ovogasveta bilo je stvoreno s tim ciljem, a kroz sunce i priro-da, i na kraju zemaljska kugla, da bi na njoj postojalematerijalne stvari u kojima se sve zavr{ava i na ~emusve po~iva. Drugi ciljevi su da se delo stvaranja tu u~vr-sti i da tu traje – a taj rezultat postiè se kroz pokole-nja ljudi i ìvotinja, i kroz neprekidno razmnoàvanje bi-ljaka; da se sve svari kroz njih vra}aju Prvom Izvoru –a to se postiè preko ~oveka. Da ono {to je posredno po-stoji u poslednjem, jasno je po aksiomu da nema ni~egau posledici {to nije bilo u uzroku, a to vaì za sve uzrokei posledice, od Prvog do poslednje. (Otkr. Obj. 1207)

96. 3) Postoje dve glavne forme: duhovna koja pri-pada ìvotinjama i prirodna koja pripada biljkama.

Prema ovome stavu sledi to da sve stvari u prirodi,osim sunca, meseca i atmosfere, oblikuju (formiraju) tri car-stva: ìvotinjsko, biljno i mineralno; i da je mineralno car-stvo samo skladi{te, u kojem su sadràne i iz kojega seuzimaju supstance {to sa~injavaju oblike ìvotinjskog i bilj-nog carstva. Oblici ìvotinjskog carstva, koji se nazivaju

142

Emanuel Svedenborg

ìvotinjama, slaù se s tokom duhovnih supstanci i sila.A ovaj tok (fluxus), po naporu koji je usa|en u oblike, te-ì k ljudskom obliku u svim njegovim delovima, od glavedo stopala; stoga taj napor teì da proizvede organe dodi-ra i pokreta, kao i organe za ishranu i razmnoàvanje. To jerazlog {to celo nebo ima ljudski oblik, kao ({to ga imaju)i an|eli i duhovi (u nebu), kao i svi ljudi na svetu; i dalje,da sve zveri, ptice i ribe teè tome (obliku), jer i one imajusli~ne organe. Ova ìvotinjska forma izvodi taj napor daproizvodi takve posledice iz Prvog (uzroka), po kojem svepostoji, a koji je Bog, jer je On ôvek. Taj napor i ta te-`nja ne mogu da postoje ni iz kojeg drugog izvora; jer topostoji u najve}im i u najmanjim stvarima, kako prvim takoi poslednjim, u duhovnom svetu, a iz toga i u prirodnom;ali u razli~itom stepenu savr{enstva. Drugi oblik, prirodni,kojem pripadaju sve biljke, poti~e iz nagona i toka prirod-nih sila, a to su atmosfere koje se zovu eteri. U ovima na-gon, shodno uticaju duhovnih sila, ide ka ivotinjskom obli-ku i, shodno neprekidnom delovanju na prirodne sile kojesu eteri, ide k materijalnim zemaljskim supstancijama odkojih su sa~injene biljke. Da je poreklo (prirodnog oblika)ovakvo, jasno je iz onoga {to je re~eno, a to je da kod bi-ljaka postoji o~ita sli~nost sa ìvotinjskim oblikom. Iz mno-gih ~injenica jasno se pokazuje da se sve stvari u prirodiudruùju ne bi li ostvarile taj oblik, i da je to usa|eno uetere iz Duhovnog sveta. Na primer, pomenimo vegetaci-ju na povr{ini cele zemlje; posle vegetacije minerale u sli~-nim oblicima u rudnicima i u svim (zemaljskim) otvorima,kao i biljnu supstanciju koja li~i na kre~ u koralima na dnumora, kao i oblike sne`nih pahuljica, koji kao da opona{a-ju pahuljice iz biljnog ìvota. (Otkr. Obj. 1208)

97. 4) Postoje tri forme u svemu {to je duhovno: aktiv-na (deluju}a), kreativna (stvaraju}a) i formativna (oblikuju}a).

Postojanje aktivne sile je jasno, jer duhovno proisti-~e iz prvog izvora svih sila, a to je Sunce u nebu koje je

143


Gospodova Boànska Ljubav; a po{to je ljubav bitni agens@ive sile, to i ìvot proisti~e iz nje.

Kreativna (stvarala~ka) sila je ta koja stvara uzrokei posledice od po~etka do kraja, sve od Prvog (uzroka),preko posrednih, do poslednjih. Prvi (uzrok) je samo Sun-ce u nebu, koje je Gospod, posredni (uzroci) su duhovnestvari, posle toga prirodne stvari, a onda zemaljske stvariod kojih po~inje novi proces. Sila stvaranja prostire sena sli~an na~in da bi se proces neprestano odvijao, a beznje bi prestao. Jer Prvo uvek gleda na ono {to je posled-nje kao na cilj; jer ako Prvo ne bi iz sebe pripremaloposlednje, preko posrednih (uzroka), a prema redu kojipostoji od stvaranja, sve bi nestalo. Taj proces mnoènja(reprodukcije), uglavnom kod ìvotinja i biljaka, jeste na-stavak stvaranja. Ni{ta se ne menja time {to se to na-stavlja preko semena; i tu deluje ista kreativna sila.

Formativna (oblikuju}a) sila je poslednja sila u po-slednjim (stvarima); jer je to sila koja stvara ìvotinje ibiljke iz poslednjih supstanci u prirodi, sakupljenih u zemlji.Sile u prirodi koje poti~u iz ovoga izvora, a to je suncena svetu, nisu ìve nego mrtve. One se malo razlikuju odsila toplote u ljudima i ìvotinjama, koja (toplota) odrà-va telo u takvom stanju da volja kroz ose}anja i razum krozmisli, koje su duhovne, mogu u}i kroz uticaj (influx) i do-vesti do procesa razmnoàvanja. One su sli~ne sili svetlostiu oku, koje ~ini da um, koji je duhovan, vidi kroz svoj or-gan; jer nije da svetlost na svetu vidi, nego je to um (kojividi) pomo}u svetlosti iz neba. Isto je i s biljkama. Va-ra se onaj koji veruje da se delovanje toplote i svetlostine zavr{ava otvaranjem i pripremanjem prirode da primiuticaj iz duhovnog sveta. (Otkr. Obj. 1209)

98. 5) Biljke i ìvotinje, kako one koje se pojavlju-ju u nebu, tako i one u svetu, postoje od Duhovnog (sve-ta), a pomo}u ovih (duhovnih) sila.

144

Emanuel Svedenborg

Razlog {to ovi oblici (biljke i ìvotinje) postoje i unebu jeste u tome {to su usa|eni u Duhovni (svet), kakou najve}e i najmanje, tako i u po~etne i zavr{ne (stvari); astoga i u sve ono {to je duhovno i u nebu i u svetu, pri ~e-mu su po~eci u nebu a zavr{eci u svetu. Jer postoje stupnje-vi duhovnih stvari, a svaki stupanj se razlikuje od ostalih,gde je prvi vi{i ili savr{eniji od slede}eg ili nièg. Ovo se vi-di po svetlosti i toploti u nebesima, i po mudrosti an|elakoja od ovih dolazi*. Svetlost u najvi{em ili tre}em nebu,budu}i kao plamen, hiljadu puta je blistavija od podnevnesvetlosti na svetu. U srednjem ili drugom nebu svetlost jemanje blistava, ali je jo{ uvek sto puta blistavija od pod-nevne na svetu. U poslednjem ili prvom nebu svetlost jesli~na podnevnoj na svetu. Tako isto postoje stepeni toplo-te, koja je u nebu ljubav, a prema kojoj an|eli imaju mu-drost, inteligenciju i znanje. Sve {to je duhovno pripadasvetlosti i toploti, koje proisti~u od Gospoda kao Sunca. A odovih (svetlosti i toplote) proisti~u mudrost i inteligencija.Postoje i mnogi stepeni duhovnih stvari ispod nebesa, to jestu prirodi, koji su niì. To se vidi po ~ovekovom prirodnomumu, a tako isto i po njegovima razumu i ~ulima. Razumni(racionalni) ljudi su u prvom, ~ulni (puteni) u poslednjem, aneki u srednjem stepenu. Pored toga, svaka misao i svakoose}anje prirodnog uma jesu duhovnog (karaktera). Ova trioblika: aktivni, kreativni i formiraju}i, usa|eni su u Duhov-no, u svaki njegov stepen, s tim {to se razlikuju posavr{enosti. Me|utim, po{to ne postoji ni{ta {to se ne zavr-{ava u svom poslednjem, gde se zavr{ava i zaustavlja, ta-ko i Duhovno**; a njegovo poslednje su zemlje i vode nasvetu. Iz tog poslednjeg Duhovno stvara biljke svih vrsta,od drveta do vlati trave. U njima ono (Duhovno) ostajepokazuju}i se po nekoj sli~nosti sa ìvim bi}ima, o ~emuje ve} bilo govora. (Otkr. Obj. 1210)

145


* Od svetlosti i toplote neba, (prim. prev.)** Ima svoje poslednje, (prim. prev.)

99. A sada }emo ne{to re}i o biljkama u nebu, po{toje o ìvotinjama ve} bilo re~i. U nebesima, kao i nazemlji, postoje biljke svih vrsta. Ima ~ak i onih koje nepostoje na zemlji; jer postoje sloène forme vrsta i pod-vrsta, s bezbroj razli~itosti. Ovo svojstvo dolazi im iz nji-hovog izvora, o kojem }e biti govora malo niè. Klase ivrste biljaka u nebesima razlikuju se isto kao klase i vr-ste ìvotinja (u nebesima), o ~emu je ve} bilo govora.

One se tamo pokazuju, ve} prema stupnju svetlostii toplote, kao rajski vrtovi, {umarci, polja i doline, a u nji-ma su rastinje, livade i cvetne leje. U najvi{em ili tre}emnebu (pojavljuju se) {umarci s drve}em od ~ijih plodovase prave ulja; postoje leje cve}a ~iji se miomiris {iri oko-lo, a semenke su ukusne, miri{u i lu~e mirisna ulja; kaoi livade koje imaju sli~an miomiris. U srednjem ili dru-gom nebu, isto tako, pokazuju se {umarci drve}a iz ~ijihplodova isti~e vino; i leje cve}a koje odaje miomiris i ~i-je seme ima izvanredan ukus; a tako|e i livade koje suisto takve. U najnièm ili tre}em nebu pokazuju se stva-ri kao i u najvi{em i u srednjem nebu, samo s manje pri-jatnosti i ~ari. A u najvi{em ili tre}em nebu ima plodovai semenki od ~istoga zlata; u srednjem nebu su iste stva-ri, samo od srebra; a u najnièm od bakra; a ima i cve}aod dragoga kamenja i kristala. Sve to ni~e iz tla koje setamo nalazi. I tamo kao i kod nas postoje zemlje*, samo {tose tamo ni{ta ne stvara od semena koje se seje, ve} odsemena koje je stvoreno i gde je stvaranje samo od se-be**, i koje nekada traje duè a nekada kra}e***; jer onepoti~u iz svetlosti i toplote Sunca neba, koje je Gospod,bez pomo}i svetlosti i sunca na svetu. Materijalne stvarina zemlji su utvr|ene, a razvoj (biljaka) je neprekidan, alimaterije ili supstance na zemljama koje su u nebesima

146

Emanuel Svedenborg

* U geografskom smislu, (prim. prev.)** Spontano, po{to ono odslikava stanja du{a koje obitavaju u timnebesima, (prim. prev.)*** U zavisnosti od promena stanja du{a, to jest an|ela, (prim. prev.)

nisu utvr|ene niti je razvoj stalan. Sve je tamo duhovnoiako ima prirodan izgled, a sasvim je druga~ije u zemlja-ma gde vlada sunce na{ega sveta.

Sve ovo smo dodali da bismo potvrdili kako u sve-mu {to je duhovno, bilo u nebu bilo na svetu, postoje trisile: aktivna (deluju}a), kreativna (stvaraju}a) i formativ-na (oblikuju}a), koje teè onome {to je poslednje, gde sezavr{avaju i gde traju; i to ne samo u prvim ve} u i po-slednjim (stvarima). Iz ovoga razloga i postoje zemlje unebesima, gde su one u stvari te sile u njihovim posled-njim (stvarima).* Razlika je u tome {to su zemlje tamoduhovne po poreklu, dok su ovde prirodne, pri ~emu jestvaranje na na{im zemljama iz Duhovnog (sveta) prekoprirode kao posrednika. (Otkr. Obj. 1211)

100. 6) I ìvotinje i biljke imaju isto poreklo, a otu-da i istu du{u; razlika je samo u formi u kojoj se primauticaj**.

Ve} je pokazano da je poreklo ivotinja duhovno ose-}anje, koje pripada ~oveku u njegovom prirodnom (umu).A jasno je i to da i biljke imaju poreklo u istim ose}anji-ma, osobito biljke u nebesima; naime, da se one tamopojavljuju u skladu s ose}anjima an|ela, i da ih one pred-stavljaju (ta ose}anja); i to tako da ih an|eli posmatrajui u~e iz njih, kao iz svojih slika, o svojim ose}anjima; i dato isto postiù posmatraju}i njihove promene (na biljkama);samo {to to rade kada su izvan svojih dru{tava. Jedinarazlika je u tome {to se ìvotinje pojavljuju kao saobraz-nosti emocija (an|ela) u njihovom srednjem (stepenu), dokse biljke pojavljuju kao saobraznosti u njihovom poslednjem

147


* Ovde se pod zemljama misli pre svega na zemlju kao plodno tlo nakojem raste bilje i na kojem ìve ljudi-duhovi, ali se ne isklju~uju nizemlje kao geografski pojmovi, jer u duhovnom svetu postoje replikesvega {to je na svetu. Autor je u objavljenim delima, na primer, pomi-njao {etnju po Stokholmu i Londonu u duhovnom svetu, prim. prev.)** Iz Duhovnog sveta, (prim. prev.)

(stepenu). Jer je Duhovno, od kojega poti~u, ìvo u nje-govom srednjem (stepenu), ali nije ìvo u poslednjem ste-penu, gde samo ima sli~nost sa ìvotom zadràvaju}i (odìvota) jedino to da reprodukuju sebi sli~ne (biljke). Sli-~an je slu~aj i s ljudskim telom; ~ije je poslednje ivo, iakomu je poreklo Duhovno, a ~ine ga samo hrskavica, kosti,zubi i nokti, {to dolazi od du{e koja se u njima zavr{ava.Na prvi pogled ne pokazuje se da biljna du{a ima istoporeklo kao i du{a zemaljskih zveri, nebeskih ptica i mor-skih riba, i da kao posledica toga jedni ìve (ìvotinje) adrugi ne (biljke). Da je tako, vidi se iz toga {to se i ìvo-tinje i biljke javljaju i u nebesima i u paklu. U nebesimase pojavljuju lepe ìvotinje i biljke; a u paklu {kodljiveìvotinje i biljke. Po izgledu (svojstvima) ìvotinja i bi-ljaka poznaju se i an|eli i duhovi; po{to postoji savr{enoslaganje njihovih ose}anja i izgleda (ìvotinja i biljaka);slaganje je takvo da se jedna ìvotinja moè pretvoriti ubiljku, a isto tako biljka u ìvotinju. An|eli u nebu pre-poznaju stepen ose}anja koji je predstavljen jednima idrugima. Ja sam i ~uo i video da je to tako. Bilo mi je do-zvoljeno da poznam prirodu saobraznosti (korespondenci-je) izme|u ìvotinja i biljaka, s jedne strane, i dru{tavau nebu i paklu, s druge strane; jer dru{tva i ose}anja uduhovnom svetu ~ine jedinstvo. To je razlog {to se u Re-~i toliko puta pominju vrtovi, {umarci, {ume i drve}e, kaoi razne biljke; i da oni ozna~avaju duhovne predmete uvezi s njihovim poreklom, i da se svi odnose na ose}a-nja. Razlika izme|u biljaka u duhovnom svetu i onih uprirodnom svetu jeste samo u tome {to se u prvom (du-hovnom) – kako seme tako i rast – pojavljuju u jednomtrenutku, a u skladu s ose}anjima an|ela i duhova kojisu tamo; dok se u drugom (prirodnom) seme sadi i rasteponovo svake godine. Pored toga, postoje dva svojstvaprirode, a to su vreme i njegovo proticanje, i prostor injegovo {irenje, koji ne postoje kao ne{to posebno u du-hovnom svetu; oni (vreme i prostor) su stanja ìvota kod

148

Emanuel Svedenborg

onih koji su tamo. Stoga na tome zemlji{tu, ~ije je pore-klo duhovno, biljke ni~u u trenutku, a isto tako i nestanuu trenutku. Me|utim, ovo se doga|a samo kad se an|elipovuku, ali ako ostanu, i biljke ostaju. Takva je razlikaizme|u biljaka u duhovnom i prirodnom svetu. (Otkr. Obj.1212)

101. Ovome je uzrok svrha. Razlog je u tome {tose ose}anja odnose na svrhu (usus); po{to je svrha ta ko-ja pokre}e ose}anje. Jer ~ovek ne moè da ose}a akone{to ne deluje na njega. A to ne{to je svrha. Sada, po{tosvako ose}anje podrazumeva svrhu, a biljna du{a je ose-}anje koje je po svom poreklu duhovno, kao {to je re~e-no, to je i biljna du{a svrha. Stoga je svrha usa|ena u svakubiljku, i to duhovna svrha u duhovnom svetu, a prirodnasvrha u prirodnom svetu; duhovna svrha su razna stanjauma, a prirodna (svrha) su razna stanja tela. Poznato jeda duhovi (u Duhovnom svetu ili animi) ìvnu, da se ose-}aju osveènima i oja~anima, a isto tako da se uspavlju-ju, ose}aju tu`nima i kao bez snage, pod uticajem mirisai ukusa biljaka; poznato je i to da se iz biljaka prave le-kovi ili otrovi. Osveàvanje uma je njihova spolja{njasvrha u nebesima; a unutra{nja (svrha) je u tome {to onepredstavljaju Boànske stvari u njima (nebesima), kao ito {to uzdiù um. Jer mudriji an|eli u njima vide osobinesvojih ose}anja u nizovima; raznovrsnost cve}a i njegovraspored, promene boja cve}a i njegov miris ~ine da seispolje njihova ose}anja kao i sve ono {to leì prikrivenou njima. Jer svako prirodno ose}anje, koje je u osnoviduhovno, jeste onakvo kakvo je unutra{nje ose}anje, kojeje povezano s inteligencijom i ljubavlju. A ovima je opetporeklo u ljubavi prema svrsi. Jednom re~ju, nijedna dru-ga biljka ne cveta u nebesima osim one koja ima svrhu,jer je du{a biljke svrha (kojoj sluì). I po{to je svrha du-{a biljke, na onim mestima u duhovnom svetu, koja senazivaju pustinjama i gde obitavaju oni koji su na svetu

149


odbacivali milosr|e, a to je su{tinska svrha, stoga se nepojavljuju ni trava ni bilje, ve} se pojavljuju samo {lju-nak i pesak. Po svrhama koje cvetaju u nebesima mislise na sve dobro koje aktivno deluje, a ovo proisti~e odGospoda kroz ljubav prema Njemu i prema bli`njemu. Sva-ka biljka tu predstavlja oblik svrhe; i sve ono {to se unjoj pokazuje, od prvog do poslednjeg, od poslednjeg doprvog, od semena do cveta i od cveta do semena, sve topredstavlja razvoj i {irenje ose}anja i njegove svrhe, odjednog do drugog kraja. Poznavaoci botanike, hemije, me-dicine i farmacije upoznaju se posle smrti s duhovnimsvrhama biljaka u duhovnom svetu; oni neguju to (zna-nje) koje im pri~injava veliko zadovoljstvo. S njima samrazgovarao i od njih ~uo divne stvari.* (Otkr. Obj. 1214)

102. Iz svega onoga {to je do sada pokazano o ì-votu koji proizlazi od Gospoda, kao i o postojanju svegau svemiru iz toga, svaki ~ovek koji je mudar u srcu moèvideti da priroda ni{ta ne stvara sama od sebe, ve} je sa-mo sredstvo (instrumentalni uzrok) koje sluì Duhovnom(stvaranju), a ono proizlazi iz Sunca u nebu, koje jeGospod, kao {to posredni uzrok sluì prvom uzroku, ilikao {to mrtva sila sluì ìvoj sili. Iz ovoga se vidi kolikose varaju oni ljudi koji ra|anje ìvotinja i rast biljaka pri-pisuju prirodi; to je kao kada bi velika (umetni~ka) delapripisivali alatki a ne umetniku, ili kao kada bi se klanja-li klesanom liku umesto Bogu. To je izvor nebrojenih za-bluda u duhovnim, moralnim i gra|anskim stvarima; jerzabluda je izvrnuti red; to je kao sud oka a ne uma, za-klju~ak izveden iz privida a ne iz su{tine stvari. Razmi-{ljati iz zabluda o svetu i onome {to ima na svetu stogaje kao kada bismo smatrali da je tama svetlost; ili da je

150

Emanuel Svedenborg

* Svedenborg je na svetu prijateljevao s Lineom, koji je prvi klasifiko-vao sve poznate biljke. Ali sigurno nije razgovarao s Lineom u Du-hovnom svetu, nego s nekim drugim botani~arem, jer je ovaj umro 1778,a to je {est godina posle Svedenborga, (prim. prev.)

ìvo ono {to je mrtvo, ili da telo uti~e u du{u, a ne obr-nuto. A ve~na je istina da je uticaj (influx) duhovan, ane fizi~ki; to jest da uti~e iz du{e, koja je duhovna, u te-lo, koje je prirodno, iz duhovnog sveta u prirodni; i dalje,da je to Boànski (red) od Njega; i da, po{to je On svestvorio sluè}i se onim {to proisti~e iz Njega, On i odr-àva sve stvari; i na kraju, da je odràvanje neprekidnostvaranje, po{to je odràvanje neprekidno postojanje. (Otkr.Obj. 1215)

103. Govorili smo o Beskona~nosti i o Ve~nosti, a ta-ko isto i o Provi|enju i Svemo}i, koji pripadaju Gospodu;sada treba da govorimo o Sveprisustvu i Sveznanju, kojitako|e pripadaju Njemu. U svim religijama priznaje se daje Bog sveprisutan i sveznaju}i. To je razlog {to Mu seljudi mole da ih usli{i, da ih pogleda i da im se smiluje.To oni ne bi ~inili kada ne bi verovali u Njegove svepri-sustvo i sveznanje. Ovo verovanje dolazi od uticaja iz nebakod onih koji su religiozni; jer kod religija se ne posta-vlja pitanje da li se veruje ili ne. Ali po{to se u sada{njevreme, osobito u hri{}anskom svetu, broj prirodnih ljudi,koji ne priznaju Boga i koji ne veruju ako ne vide, uve-}ao – a kada i izjavljuju da veruju, to je iz neke du`nosti,slepog neznanja ili licemerja – stoga, da bi oni povero-vali, dozvoljeno je da se o predmetima koji se odnose naBoga govori iz duhovne svetlosti, i da razum moè da vi-di iz toga izvora. Jer svakom ~oveku, ~ak i kada je pot-puno prirodan i ~ulan, data je sposobnost da uzdigne svojrazum u svetlost neba, i da tako uo~i i shvati duhovne pai Boànske stvari. Me|utim, njegov razum je sposoban zato samo kada on o tome slu{a, ili kada ~ita o tome, ili ka-da se toga se}a, ili kada o tome govori; jer on nije u sta-nju da to radi onda kada misli na unutarnji na~in od sebe.Razlog je to {to je njegov razum, dok slu{a ili ~ita, odvo-jen od njegovih ose}anja, i kada je ovako odvojen, on jeu svetlosti neba; ali kada misli u sebi od sebe, tada je

151


njegov razum spojen s ose}ajem njegove volje, koji gaispunjava i zadràva, tako da on (njegov razum) ne moèda pobegne.* Pa ipak, stvar stoji tako da razum moè dapobegne od ose}anja, ako taj ~ovek ima i ose}aj za istinui ako se nije utvrdio u obmanama.** Me|utim, to se po-stiè s mukom kada nema ose}aja za istinu, jer su takviodbacili Boànske stvari, ili su se utvrdili u obmanama. Kodovih kao da postoji tamna prepreka izme|u duhovne i pri-rodne svetlosti; pa ipak, kod nekih je ona providna. Po{tosvaki ~ovek, ~ak i onaj koji je telesno ~ulan, moè da ra-zume ono {to se odnosi na Boga kada slu{a ili ~ita, i dato pamti, da o tome govori, da u~i (druge), te da o tomepi{e, va`no je da se delo (knjiga) o Boànskim atributi-ma nastavi kao {to je zapo~eto. Tako }emo sada govoritio Boànskom Sveprisustvu i Boànskom Sveznanju, kakoni ~isto prirodan ~ovek, koji misli da za to nema nikakvumo}, ne bi sumnjao u postojanje Boànskih stvari. (Otkr.Obj. 1216)

152

Emanuel Svedenborg

* Ovde se misli na ose}aje sebi~nog i nepreporo|enog ~oveka, ~iji ra-zum kao da je zarobljen njegovim negativnim ose}anjima, (prim. prev.)** To je slu~aj s onima koji ~ine zlo veruju}i u obmane, pa im zlopostane druga priroda, (prim. prev.)

PETO POGLAVLJE

Svemo} i Sveznanje

104. Kako Gospod moè da bude prisutan kod svihkoji su u nebu i na celoj zemlji, i da zna sve, do najsit-nijih stvari, u vezi s njima, i u sada{njosti i u budu}nosti,moè se shvatiti samo ako se razume slede}e:

1) Da u prirodnom svetu postoje prostor i vreme, alisu oni u duhovnom svetu samo prividi.

2) Da bi ljudi shvatili Gospodovu svemo} i svezna-nje o svemu sada{njem i budu}em, treba ukloniti iz mi-sli prostor i vreme.

3) Svi an|eli neba i svi ljudi na zemlji koji sa~inja-vaju crkvu jesu kao jedan ôvek, a Gospod je ìvot togaôveka.

4) Stoga, kako postoji ìvot u svim, pa i u najmanjim,delovima ôveka, i kako taj ìvot poznaje celovito stanje,tako je Gospod (prisutan) u svim pojedina~nim i najsit-nijim (stvarima), i an|ela u nebu, i ljudi u crkvi.

5) Kroz intelektualnu sposobnost ~ovekovu, kao ikroz ono {to je protivno, Gospod je prisutan kod svihonih koji su izvan neba i crkve, kao i kod onih koji su upaklu ili }e i}i u pakao, i poznaje celo njihovo stanje.

6) Ako se Gospodovi svemo} i sveznanje ovako shva-te, razum nam moè pomo}i da vidimo kako je On Svei svemu {to je u nebu i crkvi, i kako smo mi u Njemu, iOn u nama.

7) Gospodovi svemo} i sveznanje mogu se shvatiti iiz toga kako je stvoren svemir; jer je bio tako stvoren da jeOn i u prvim kao i u poslednjim (stvarima), u sredi{tukao i na obodu, a sve ono u ~emu je On, ima neku svrhu.

153

8) Po{to Boànska Ljubav i Boànska Mudrost pri-padaju Gospodu, to i Boànska Sveprisutnost i BoànskoSveznanje tako isto pripadaju Njemu; prvo proizlazi uglav-nom iz Boànske Ljubavi, a drugo uglavnom iz Boàn-ske Mudrosti. (Otkr. Obj. 1217)

105. U prirodnom svetu postoje prostor i vreme, doksu oni u duhovnom svetu samo prividi.

Ovome je razlog to {to sve {to se pojavljuje u du-hovnom svetu nastaje neposredno od Sunca neba koje jeGospodova Boànska Ljubav; dok sve ono {to se pojav-ljuje u prirodnom svetu postoji iz istog izvora, samo po-mo}u sunca ovoga sveta, koje je ~ista vatra. îsta ljubav,od koje nastaju sve stvari neposredno od Gospoda, jestenematerijalna; dok je vatra, kroz koju sve postoji posred-no u prirodnom svetu, materijalna. Iz toga razloga sve ono{to postoji u duhovnom svetu jeste duhovno po svom po-reklu; a sve ono {to postoji u prirodnom svetu jeste posvom poreklu materijalno. Materijalne stvari su po sebiutvr|ene, odre|ene i merljive. Utvr|ene su jer, ma kakoda se ~ovekova stanja menjaju, one (materijalne stvari) idalje traju, kao zemlje, planine i mora. Odre|ene su jer seneprekidno ponavljaju, kao vremenski periodi, rast bilja-ka i razmnoàvanje ìvotinja. One su merljive jer se sva-ka stvar moè izmeriti, kao prostor koji se meri miljama,a ove opet stopama ili jardima; a vreme danima, sedmi-cama, mesecima i godinama. A u duhovnom svetu svestvari kao da su utvr|ene, odre|ene i merljive, ali to nisuu stvarnosti; one nastaju i traju shodno stanjima an|ela,tako da ~ine jedinstvo s njihovim stanjima; tako se onemenjaju kao {to se i ta stanja menjaju. Me|utim, ovakoje uglavnom u svetu duhova, u koji ~ovek dolazi odmahposle smrti; ali to nije slu~aj u nebu ili paklu. Razlog {tose to tamo de{ava jeste to {to svaki ~ovek (u tome svetu)prolazi kroz promene dok se priprema za nebo ili za pakao.Samo, duhovi ne razmi{ljaju o ovim stanjima i promenama,

154

Emanuel Svedenborg

jer su duhovni pa stoga imaju i duhovne ideje, a to zna~ida sve predmete zajedno opaàju kao jedinstvo; a razlogje i to {to su odvojeni od prirode, iako vide kao {to suvideli na svetu: i zemlju, i planine, i doline, vode, vrtove i{ume, biljke, palate i ku}e, ode}u u koju se obla~e, i hra-nu kojom se hrane, a pored toga i ìvotinje, kao i ljudekakvi su i sami. Oni sve to vide u jasnijoj svetlosti nego{to su videli na svetu, tako da ih doti~u sa instan~anijim~ulom dodira. Odatle ~ovek posle smrti nije svestan da jeodloìo svoju materijalnu ode}u i da je pre{ao iz svetasvog tela u svet svoga duha.* Slu{ao sam mnoge (u du-hovnom svetu) kako govore da nisu mrtvi, niti da razu-meju kako je bilo koji deo njihovog tela mogao biti ba~enu grob; a to je zato {to su svi predmeti u duhovnom sve-tu sli~ni (onima u prirodnom svetu). Oni nisu svesni dato {to vide nije materijalno nego supstancijalno i da je du-hovnog porekla, i da su i oni sami stvarni, jer su istogaporekla kao i stvari u prirodnom svetu. Jedina razlika jeu tome {to im je bila data dodatna ode}a (pokriva~), datako kaèmo, od sunca na svetu, i da su stoga bili mate-rijalni, utvr|eni, odre|eni i merljivi. Mogu da tvrdim da sustvari u duhovnom svetu stvarnije nego one u prirodnomsvetu, jer ono {to je dodato duhovnom, to je mrtvo i nijeuzrok stvarnosti, nego je samo umanjuje. Da je re~ o uma-njenju, vidi se kada se uporedi stanje an|ela u nebu sa sta-njem onih koji ìve u svetu. (Otkr. Obj. 1218)

106. Po{to u nebesima postoje stvari sli~ne onima una{em svetu, to postoje i prostor i vreme, osim {to je ta-mo prostor, kao {to su zemlje i sve u njima, samo pojava,jer se pojavljuje u skladu sa stanjima an|ela; to se odnosina njihovu veli~inu i na rastojanja koja su u skladu sasli~nostima i razli~itostima tih stanja. Pod stanjima se mi-sli na stanja ljubavi i mudrosti, ili na stanja ose}anja i

155


* Gete je rekao da se slaè sa Svedenborgom u tome da je ìvot poslesmrti eksteriorizacija ~ovekovog umnog ìvota, (prim. prev.)

stanja misli koja poti~u iz tih ose}anja, a ona su mnogo-struka i razli~ita; prema njima su i razdaljine od jednogdo drugog an|eoskog dru{tva u nebesima, razdaljine iz-me|u neba i pakla, kao i izme|u dru{tava u njima. Bilo mije dopu{teno da vidim kako sli~nosti stanja prouzrokujuspajanje i smanjuju razdaljinu ili prostor; i kako razlikeprouzrokuju odvajanje i dovode do pove}avanja razdalji-na i {irenja prostora. Oni koji su tamo, iako su udaljenimilju jedan od drugoga, mogu u trenutku da se na|u za-jedno kada ih na to pokrene ljubav; i obratno, oni koji raz-govaraju, mogu da se u trenu udalje ako se javi ose}anjemr`nje. Da su prostori u duhovnom svetu samo prividni,pokazano mi je time {to su oko mene bile mnoge osobeiz udaljenih zemalja, kao i iz raznih kraljevstava u Evro-pi, pa i iz Afrike i Indije, ali i stanovnici drugih plane-ta. I pored svih razlika, prostori u nebesima izgledaju istokao i na na{oj zemljinoj kugli. Ali po{to je njihovo pore-klo duhovno, a ne u isto vreme i prirodno, te se pokazu-ju u skladu sa stanjima an|ela, stoga an|eli nemaju idejeo prostoru nego samo o svojim stanjima. Jer kada su stanjapromenljiva, javlja se ideja o njihovom duhovnom pore-klu, to jest da je to prema sli~nosti i razli~itosti ose}anjai misli koje poti~u od tih ose}anja. Sli~an je slu~aj i s vre-menskim periodima; jer je prostor sli~an vremenu; pro-mene u prostoru pra}ene su promenama u vremenu. Razlog{to su ovo samo prividi stanja jeste to {to Sunce neba,koje je Gospod, nije uzro~nik promena prostora i vreme-na kao {to je to sunce na svetu; stoga je u nebesima ne-prekidno svetlo, kao neprekidno prole}e; stoga vreme nijeutvr|eno i postavljeno ni merljivo. Po{to se vremenski pe-riodi sla`u s trajanjem ose}anja i misli an|ela – jer su onikratki i skra}eni kada je neko ose}anje zadovoljeno, a du-gi i produ`eni kada je obrnut slu~aj – stoga an|eli nemajuideje o vremenu prema prividima, nego ideju o stanjimakoja dolaze od onoga {to je uzrok prividu. Iz ovoga je ja-sno da an|eli u nebu nemaju ideju o prostoru i vremenu,

156

Emanuel Svedenborg

po{to je njihova ideja duhovna jer je ideja o stanju. Aliideja stanja, kao i ideja privida prostora i vremena, pos-toji samo u poslednjim i od poslednjih (stvari) prilikomstvaranja (u duhovnom svetu), a to su zemlje (terrae) ukojima obitavaju an|eli. U njima* su prividi prostora i vre-mena, a ne u samim duhovnim stvarima iz kojih su stvo-rene poslednje stvari. Druga~ije je u prirodnom svetu, gdesu prostor i vreme utvr|eni, odre|eni i merljivi, pa kao ta-kvi ulaze u ljudske misli ograni~avaju}i ih i time uzroku-ju}i razliku izme|u tih misli i duhovnih misli an|ela. Toje glavni razlog {to ~ovek s te{ko}om shvata BoànskuSveprisutnost i Boànsku Svemo}; ~ak i kada ima voljuda ih shvati, on lako pada u zabludu da je Bog ne{to naj-unutarnjije u prirodi, pa je na taj na~in sveprisutan i sve-mo}an. (Otkr. Obj. 1210)

107. Da bi se shvatili Gospodova Boànska Svepri-sutnost i Njegovo Sveznanje, treba odstraniti kod ljudiideju prostora i vremena.

Po{to se prostor i vreme te{ko odstranjuju iz misliprirodnog ~oveka, bolje je da obi~ni ljudi ne razmi{ljajuo Boànskim Sveprisustvu i Svemo}i; njima je dovoljnoda o tome misle jednostavno, kako im religija nalaè. Aako i razmi{ljaju, neka priznaju u svom vlastitom umu daoni (Sveprisustvo i Svemo}) postoje, jer pripadaju Bogu,po{to je Bog svuda i po{to je beskona~an; a i zato {to Re~tako u~i. A ako i misle o njima od prirode, a to je od pro-stora i vremena u prirodi, neka priznaju u svom umu daje njihovo poreklo ~udo. Ali po{to je u na{e vreme natu-ralizam preplavio crkvu, i po{to se moè odagnati samoracionalnim argumentima koji }e pomo}i ~oveku ne bi liuvideo da je tako, stoga }e ovi Boànski (atributi) biti po-kazani u njihovom svetlu, i bi}e o~i{}eni od tame kojimaih je priroda prekrila. Ovo je mogu}e jer, kao {to je ve}

157


* Poslednjim stvarima stvaranja, (prim. prev.)

re~eno, ~ovekov razum moè se uzdignuti u unutra{njusvetlost neba, pod uslovom da voli da upozna istine. Ceonaturalizam je uzrokovan time {to se o Boànskim stvari-ma misli po onome {to se zna o prirodi (iz osobina priro-de), da su to materija, prostor i vreme. Um koji se ~vrstodrì ovih atributa prirode i koji nije spreman da poveru-je u bilo {ta {to ne razume, (takav um) zamra~uje svojeshvatanje. Pa tako on, iz duboke tame u koju je utonuo,pori~e da postoji ne{to kao Boànsko Provi|enje, i tvrdipostojano da svemo}, sveprisustvo i sveznanje ne posto-je. Me|utim, ovi atributi su upravo onakvi kako to religi-ja u~i; naime, oni su unutar i iznad prirode, ali se ne mogushvatiti razumom ako se prostor i vreme ne odstrane iz ide-ja i mi{ljenja o tome; jer su ovi atributi materije na nekina~in usa|eni u svaku ideju misli. Stoga, ako se ne odstra-ne, ne moè se druga~ije misliti nego da sve postoji sa-mo od sebe, da je ìvot sam od sebe, da je u prirodi Bogono {to je u njoj najdublje, a da je sve ostalo ma{tarenje.Znam da }e ljudi biti za~u|eni kada ~uju da ne{to moèda postoji tamo gde nema vremena i prostora; da Boàn-sko postoji odvojeno od njih; i da duhovna bi}a nisu unjima, ve} samo i njihovim prividima – iako su Boàn-ske stvari su{tina svega {to je postojalo i {to postoji – ida su prirodne stvari kao tela bez du{a, koja postaju le-{evi. Svaki ~ovek ~iji je um postao naturalisti~ki ostajetakav i posle smrti; on sve predmete koje vidi u duhov-nom svetu naziva prirodnim, jer li~e na one u prirodnomsvetu. Me|utim, ovakvi primaju prosvetljenje i pouku an-|ela, da ti predmeti nisu prirodni nego da samo tako izgle-daju, pa na kraju uvide da je tako. Ipak, oni opet padaju(u staru obmanu) i klanjaju se prirodi kao {to su to radilina svetu, da bi se na kraju odvojili od an|ela i pali u pa-kao, iz kojega se ne mogu nikada izbaviti (in aeternum).Razlog je to {to njihove du{e nisu vi{e duhovne nego suprirodne kao kod ìvotinja, s tom razlikom {to mogu damisle i da govore jer su ro|eni kao ljudi. Kako je u dana-

158

Emanuel Svedenborg

{nje vreme pakao vi{e nego ikada pre ispunjen ljudimaove vrste, od va`nosti je da se duboka tmina, {to zatvarai zaklju~ava ulaz u ~ovekov razum, ukloni uz pomo} ra-zumske svetlosti koja dolazi od duhovne (svetlosti). (Otkr.Obj. 1220)

108. Svi an|eli neba i svi ljudi na zemlji koji su u cr-kvi, jesu kao jedan ovek, a Gospod je ivot toga oveka.

Dokaz za to moè se na}i u delu Nebo i pakao podovim brojevima:

1) Da se celo nebo zajedno odnosi na jednog ô-veka (59-67); 2) Da se svako dru{tvo u nebu odnosi najednog ôveka (68-72); 3) Da stoga svaki an|eo ima sa-vr{en ljudski oblik (73-77); 4) Da se nebo u celini i u de-lovima odnosi na jednog ôveka (78-87); 5) Da postojisaobraznost (saglasje ili korespondencija) izme|u svih stva-ri u nebu sa svim (stvarima) kod ôveka (87-102); 6) Dase isto to moè re}i i za Gospodovu crkvu na zemlji (57).Iz iskustva sam nau~io, a to mi i razum kaè, da je nebokao jedan ôvek.

Iz iskustva – Bilo mi je dopu{teno da vidim jedno dru-{tvo od hiljada an|ela kao ôveka srednjeg rasta; i dru-{tva s manje an|ela sli~no tome. Me|utim, ovo nije o~itoan|elima u svakom dru{tvu, nego onima koji su izvannjega i koji su udaljeni od njega, kao i u vreme kada je-dno dru{tvo èli da se iz njega odstrane strani*. Kada seto dogodi, svi oni koji su sa~injavali ìvot toga dru{tvajesu u tome ôveku i u njemu ostaju, a ostali su van to-ga (ôveka); ovi potonji se odstranjuju dok prvi ostaju.Sli~an je slu~aj i sa celim nebom u prisustvu Gospoda.Iz ovog, i samo ovog, razloga sledi to da su svaki an|eoi svaki duh ~ovek, i da imaju oblik sli~an onome koji je~ovek imao kada je bio na zemlji. Nisam video, ali sam ~uo,da je crkva na zemlji pred Gospodom kao jedan ôvek,

159


* An|eli ili duhovi, (prim. prev.)

i da se deli na dru{tva; i da je svako dru{tvo ôvek; i da-lje, da su svi oni unutar neba, a oni koji su izvan (crkve)da su unutar pakla. Razlog je ve} naveden, a to je da jesvaki ~ovek koji je u crkvi, u isto vreme i an|eo neba, jerpostaje an|eo posle smrti. [tavi{e, crkva na zemlji, zajednos an|elima neba, oblikuje ne samo ~ovekovo unutarnje(bi}e) nego i njegovo spolja{nje (bi}e), a to su hrskavicai kosti. Crkva to oblikuje zato {to je ~oveku na zemlji da-to telo, u kojemu je njegovo unutarnje duhovno (bi}e) ode-veno u prirodno (telo), a to povezuje nebo sa crkvom, icrkvu s nebom.

Iz razuma – Jedini razlog {to su nebo i crkva ôveku najve}em i u najmanjem, jeste to {to je Bog ôvek, pastoga Boànsko koje iz Njega proisti~e tako isto je ôveku najmanjem i najve}em. Jer, kao {to smo rekli, Boàn-sko nije u prostoru niti se proteè, ve} je uzrok prostorai prostiranja u poslednjim stvarima Njegovog stvaranja, ito u nebesima samo po izgledu (prividno), a na svetu istvarno. Pa ipak, prostor i prostiranje nisu to pred Bogom,jer je Njegovo Boànsko svuda. To se jasno vidi po tome{to je celo nebo, zajedno sa crkvom, kao jedan ôvek uprisustvu Gospoda. Isti slu~aj je i s dru{tvom od hiljadaan|ela, iako se njihove nastambe prostiru u prostoru. Izovoga je o~ito da se celo nebo, kao i celo jedno dru{tvo unebu, mogu videti, kada se to svidi Gospodu, kao jedan o-vek, veliki ili mali, dìn ili dete. Ali tako se ne vide an|e-li, ve} ono {to je u njima od Gospoda; jer su an|eli samoprijemnici, dok Boànsko u njima oblikuje njihov an|eo-ski izgled i nebo. I po{to je tako, to je jasno da je Gospodìvot toga ôveka, to jest neba i crkve. (Otkr. Obj. 1222)

109. Stoga {to postoji ìvot u celini i u svim delovi-ma ~oveka, to je Gospod u celini i u svim delovima i an-|ela neba i ~oveka crkve.

Razlog {to ivot postoji i u ~ovekovoj celini i u svimnjegovim delovima jeste u tome {to razne i razli~ite stvari

160

Emanuel Svedenborg

kod njega, kao {to su udovi, organi i utroba, ma koliko dasu brojni, ~ine takvo jedinstvo da se njemu (~oveku) ~inikako je on prosto a ne mnogostruko bi}e. Da postoji ì-vot u najmanjim ~ove~jim delovima, jasno je iz onoga{to sledi. Iz samog svog ìvota on vidi, ~uje, miri{e i ku-{a, a to ne bi bio slu~aj kad organi ovih ~ula ne bi ìveliod ìvota njegove du{e. Cela povr{ina njegovog tela ose-}a dodir. Sve mi{i}e (damare) ispod koè kontroli{e ìvotnjegovih volje i razuma, i pokre}e kako ho}e; i ne samo{to se tako kre}e njegovo celo telo, nego i jezik, usne, li-ce i glava. Ni jedno ni drugo ne pot~injava se telu, ve}ìvotu koji dolazi od volje i razuma, a to se odnosi i naìvot u njegovim udovima. Isti slu~aj je i sa svim tkivi-ma u telu; svako tkivo vr{i svoj zadatak deluju}i u po-slu{nosti, po zakonima reda koji su upisani na njima. Ustvari, ìvot je taj koji, mada je ôvek nesvestan toga,pokre}e ovo delovanje, kroz pokrete u svakom delu srcai plu}a; kao i pomo}u oseta u raznim delovima (tela), odmalog mozga (cerebelluma). Razlog {to postoji ìvot i ucelini i u delovima ~oveka jeste to {to je on ìvi oblik, okojem je bilo govora, sam oblik ìvota. Jer ìvot iz svogprvobitnog izvora, koji je Sunce neba ili Gospod, jeste uneprekidnom naporu da oblikuje sliku i priliku sebe, a tozna~i ~oveka, a od ~oveka i an|ela. Dakle, od poslednjihstvari koje stvara, on (ìvot) dodaje sebi supstance pogod-ne po obliku, po kojima ~ovek postoji, i u kojima moèda ìvi. Stoga je jasno da ìvot postoji u celini i u svimdelovima ~oveka; i da svaki deo u kojem nema ìvotaodmah umire, i biva odba~en. Po{to tako i ljudi i an|elinisu ìvot, ve} prijemnici ìvota od Gospoda, i po{to jecelo nebo u celini i delovima pred Gospodom, zajednosa crkvom, kao jedan ôvek, to je o~igledno da je Gospod@ivot toga ôveka, to jest neba i crkve, a tako isto da jeOn sveprisutan i svemo}an u svemu {to postoji kod an|e-la neba i ljudi crkve. Po{to je celo nebo zajedno sa crkvompred Gospodom kao jedan ôvek, veliki ili mali, kako On

161


ho}e, to je o~ito da ìvot ili Duhovno koje proisti~e odGospoda, nije u prostoru niti kod an|ela, pa prema tomeprostor i vreme treba ukloniti iz ideja, ne bi li se Gospo-dovi sveprisustvo i svemo} mogli shvatiti. (Otkr. Obj. 1223)

110. 5) Da je Gospod preko sposobnosti mi{ljenjaprisutan kod svakog ~oveka, ali i preko onoga {to je to-me suprotno i kod onih koji su izvan neba i crkve, kao ikod onih koji su u paklu ili }e i}i tamo, i da zna njihovocelokupno stanje.

Svaki ~ovek ima tri stupnja ìvota; najniì je zajed-ni~ki sa ìvotinjama; to nije slu~aj sa ostala dva stepenau ~oveku; oni su zatvoreni kod zlih, a otvoreni kod do-brih*. Me|utim, oni nisu zatvoreni za svetlost iz neba, ato je mudrost koja proisti~e od Gospoda kao Sunca; alisu zatvoreni za toplotu (iz neba), a to je ljubav koja pro-isti~e iz istoga izvora. Iz tog razloga svi ljudi, i oni zli,imaju sposobnost razumevanja, ali ne i sposobnost htenjaiz nebeske ljubavi; jer volja je prijemnik toplote, to jestljubavi; a razum je prijemnik svetlosti, a to je mudrostod ovog Sunca. Razlog {to svaki ~ovek nije razuman imudar jeste u tome {to neki ljudi svojim ìvotom zatva-raju prijemnik ove ljubavi; a kada je ovaj zatvoren, ~o-vek ne}e da razume ni{ta osim onoga {to voli; jer on toho}e i voli kao predmet svojih misli, a stoga i svoga ra-zuma. Po{to svi ljudi, ~ak i zli, imaju sposobnost razu-mevanja, a ona dolazi zbog uticaja svetlosti od Sunca nebakoje je Gospod, to je jasno da je Gospod prisutan i kodonih koji su izvan neba i crkve, i koji su ili u paklu ili}e i}i tamo. Po toj sposobnosti ~ovek moè da misli i darazume razne stvari; ìvotinje to ne mogu; i zbog ove spo-sobnosti ~ovek uvek ìvi. Drugi dokaz Gospodovog Sve-prisustva u paklu jeste u tome {to se ceo pakao, isto kaoi celo nebo, pokazuje pred Gospodom kao jedan ôvek;

162

Emanuel Svedenborg

* Ljudi ili duhova, (prim. prev.)

samo {to je to u ovom slu~aju ôvek-|avo ili ûdovi{te(monstrum). Kod ovoga je sve suprotno onome {to je uBoànskom ôveku-an|elu, pa se iz toga moè (po su-protnosti) znati {ta je u prethodnom; a to je da se iz nebamoè znati {ta ima u paklu.* Jer od dobra se zna zlo**,a od istine obmana; tako svaka osobenost potonjeg (sepoznaje) iz osobenosti prethodnog. Postoje tri neba i tripakla; i onako kako je prvo izdeljeno u dru{tva, tako jei drugo. Svako dru{tvo u paklu je saobrazno, po suprot-nosti, jednom dru{tvu u nebu, onako kako se saobra-àvaju (korespondiraju) lo{a i dobra ose}anja. Stoga, kao{to je svako dru{tvo u nebu, kako je re~eno, pred Gospo-dom kao jedan ôvek-an|eo po sli~nosti ose}anja, takoisto je i svako dru{tvo u paklu pred Gospodom kao jedanôvek-|avo po sli~nosti ose}anja. Bilo mi je dopu{teno dato vidim. Ova poslednja (paklena) dru{tva imaju izgled ô-veka, ali ~udovi{nog oblika. Video sam tri vrste: vatrene,crne i blede; svi imaju izobli~ene crte (lica), hrapav glas,spoljni*** govor i odgovaraju}e pona{anje. Svi su pohot-ni i ne~edni; uìvanja njihove volje su zla, a uìvanja nji-hovog razuma su obmane. (Otkr. Obj. 1224)

111. 6) Iz ovako shva}enog Gospodovog sveprisust-va i sveznanja moè se videti kako je On Sve i u svemuneba i crkve, i da smo mi u Njemu i On u nama.

Pod svim {to pripada nebu i crkvi misli se na Bo-ànsku Istinu i na Boànsko Dobro; prvo je iz svetlostiSunca neba, koja je mudrost; drugo je iz njegove toplote,koja je ljubav. U meri u kojoj su an|eli prijemnici (sasu-di) ovih****, u toj meri su i nebo u op{tem, kao i nebesa

163


* Ako je u nebu svetlost, u paklu je mrak; ako je u nebu toplo, upaklu je hladno; ako u nebu svi vole sve, u paklu svi mrze sve itd,(prim. prev.)** U psihologiji se govori o asocijacijama po suprotnosti, (prim. prev.)*** Nemisaon ili povr{an, (prim. prev.)**** Istine i dobra, (prim. prev.)

u posebnom (obliku); a u meri u kojoj su ljudi prijemni-ci (sasudi) ovih, u toj meri su crkva uop{te i crkve poje-dina~no. Nijedan an|eo ne poseduje ni{ta od onoga {tooblikuje nebo u njemu, a tako isto nijedan ~ovek ne po-seduje bilo {ta {to oblikuje crkvu u njemu, osim {to mupripada Boànsko Proizlaze}e iz Gospoda*. Jer dobro jepoznato da su sve istine vere i sva dobra ljubavi od Go-spoda, i da ni{ta od toga ne pripada ~oveku. Iz ovoga jeo~ito da je Gospod Sve i u svemu neba i crkve. Gospodu~i kod Jovana da smo mi u Njemu i On u nama; Isusre~e:

Ko jede Moje telo i pije Moju krv, u Meni prebiva,i Ja u njemu. (6:56)

Opet:

U taj dan }ete znati da ste u Meni, i ja u Vama.(14:20, 21)

I na drugom mestu se kaè:

Jer u njemu ìvimo, i kre}emo se, i jesmo. (Delaapostolska, 17:28)

Svi an|eli neba i svi ljudi crkve jesu u Gospodu iGospod u njima kada su u onom Nebeskom ôveku, okome je bilo govora**. An|eli i ljudi su u Gospodu, jersu prijemnici (sasudi) ìvota od Njega, pa su tako u Nje-govom Boànskom; i Gospod je u njima, jer je On ìvotu prijemnicima (sasudima). Iz ovoga je o~ito da oni kojisu u prirodnoj ideji, o Gospodu i o Njegovom Sveprisu-stvu misle kao o nekom mentalnom pojmu, iako je onostvarno kao {to je stvarno prisustvo Svetoga Duha, kojeje proisti~u}e Boànsko. (Otkr. Obj. 1225)

164

Emanuel Svedenborg

* A to je nazvano Duhom Svetim u Novom Zavetu, (prim. prev.)** U Velikom ôveku, Homo Maximus ili Makrokozmos, prim. prev.)

112. 7) Gospodovo sveprisustvo i sveznanje mogu serazumeti ako se razmi{lja o stvaranju svemira; jer ga jeOn tako stvorio da On bude u prvim i poslednjim (stvari-ma), u sredi{tu kao i na obodu, i da sve {to je stvoriobude ne~emu korisno.

Ova istina je o~ita kada se razmatra stvaranje svemi-ra, ~ovekovog ìvota i su{tina korisnih slu`bi (usus).

a) Kada se razmatra stvaranje svemira... Ovo se nemoè videti nigde bolje nego po oblicima u nebesima, gdeje stvaranje neprekidno i trenutno. Jer u duhovnom svetuzemlja se pojavljuje u trenutku, i na njoj rajski vrtovi ukojima ima drve}a s plodovima, raznog rastinja, cve}a ibilja svih vrsta. Kada ih posmatra, mudar ~ovek u njimavidi saobraznosti (korespondencije) onih korisnih slu`bigde su an|eli, kojima su ove (stvari) date kao nagrada.An|elima se poklanjaju ku}e, bogato name{tene i ukra{e-ne, kao i ode}a, pa onda i ukusna hrana, sve prema (njiho-vim) korisnim slu`bama. Pored toga, oni vode me|usobnoprijatne razgovore, koji su korisni jer sluè razonodi. Svete stvari daju im se bez novca ili cene, a zbog slu`bi ko-je vr{e. Jednom re~ju, nebo je puno korisnih slu`bi, pa semoè nazvati i carstvom korisnih slu`bi. Ali s druge strane,oni koji ne vr{e korisne slu`be, izgone se u pakao, gde ihsudije primoravaju da rade razne poslove. Ako odbiju, nedobijaju hranu ni ode}u, a ni postelju, nego samo pod, paim se njihovi drugari smeju i vre|aju ih kao {to to go-spodari rade s robovima. Sudija ponekad dozvoljava dabudu robovi svojim drugarima; a ako ostale odgovarajuod posla, bivaju strogo ka`njeni. Prema njima se postupana oba na~ina sve dok ne popuste. A one koji ne popu-ste, bacaju u pustare, gde im se daje malo hleba svako-ga dana, i vode da piju, i gde provode vreme usamljeni ukolibama i pe}inama. Po{to ne rade ni{ta korisno, zemlji-{te je neplodno, a na poljima se retko vidi trava. U ovakvimpustarama u paklu video sam mnoge ljude plemenitogporekla, koji su na svetu provodili vreme u besposlici, ili

165


su traìli slu`be i du`nosti koje su vr{ili ne zato {to suih voleli, nego radi po~asti ili dobiti, a to su bile jedineslu`be koje su traìli. Slu`be koje vr{e oni u nebesima irazni poslovi koje rade oni u paklu, donekle su sli~ni oni-ma na svetu. Me|utim, najve}i broj korisnih slu`bi je du-hovan i ne moè se opisati prirodnim jezikom; o njimase ne moè ni misliti* – ~emu sam se ~esto divio; alitakva je priroda svega {to je duhovno u mnogo slu~ajeva.Stvaranje celog sveta sa zemljama moè se zamisliti kaoneprekidno i trenutno stvaranje svih stvari u nebesima, gdesve ima svoju svrhu. Uzeto uop{te, jedno carstvo je stvo-reno radi drugoga; mineralno carstvo radi biljnog; biljnoradi ìvotinjskog, a oba carstva radi ljudskog roda, da binjegovi ~lanovi sluìli Gospodu tako {to su korisni bli-`njemu.

b) Kada se razmatra ~ovekov ìvot... Jer ako se ì-vot ~ovekov posmatra sa stanovi{ta svega {to u njemupostoji, da nijedan deo ne postoji a da nije prilago|ennekoj svrsi, od najmanjih tkiva i }elija u mozgu, u ~ul-nim organima, u utrobi, u mi{i}ima i u svemu ostalom, sveto postoji radi neke svrhe, uop{te i posebno, ali ne seberadi nego radi celine i radi saradnje svih delova. Tako istove}i oblici, kao {to su udovi, stomak i creva, ispleteni suzajedno i sre|eni po tkivima i }elijama; a sve to dolazi odslu`be i radi slu`be, toliko da se sve to moè nazvati slu`-bama od kojih je sazdan ceo ~ovek, pa je izvor svegaslu`ba. Da je svaki ~ovek stvoren na sli~an na~in i da jero|en da ne~emu sluì, jasno je kada se vidi da i u nje-mu sve ne~emu sluì i kada se posmatra njegovo stanjeposle smrti, koje je takvo da se, ako ne vr{i neku slu`bu,on smatra beskorisnim i biva ba~en u paklene tamnice ilina pusta mesta. ôvekov ìvot jasno pokazuje da je onbio stvoren da bi sluìo ne~emu; jer ~ovek koji voli dabude koristan sasvim je razli~it od ~oveka koji se odaje

166

Emanuel Svedenborg

* Na svetu, (prim. prev.)

besposli~enju, pod ~ime se misli na dru{tvo, svetkovinei zabave.

@ivot ljubavi prema slu`bi zna~i kako ljubav premajavnom dobru, tako i prema bli`njemu. A to je ujedno iljubav prema Gospodu; jer Gospod je koristan ~oveku nataj na~in {to su ljudi korisni jedni drugima. Stoga je ìvotljubavi prema slu`bama duhovni Boànski ìvot, a po tomeGospod voli svakog ~oveka, a an|eli primaju s rado{}usvakoga ko voli da bude koristan*. A ìvot besposli~enjaje ìvot ljubavi prema sebi i prema svetu; stoga je to ~i-sto prirodan ìvot, koji ne drì ~ovekove misli na okupu,nego su one uperene na ni{tavosti, odvra}aju}i ~ovekaod uìvanja u mudrosti i bacaju}i ga u telesne i svetske uìt-ke, koji su blisko povezani sa zalima**. Stoga se takav~ovek posle smrti {alje u pakleno dru{tvo s kojim je bioudruèn dok je bio na svetu, a tamo je prinu|en da radizbog gladi i oskudice u hrani. Pod korisnim slu`bama unebesima i na zemlji misli se na pozive***, funkcije (dru-{tvene), usluge, kao i na fizi~ki rad, pa prema tome na sveono {to je suprotno besposli~enju i lenjosti.

c) Kada se posmatra su{tina slu`bi... Su{tina slu`bi(usus) je javno dobro, {to za an|ele u naj{irem smislu zna-~i dobro ~itavog neba, u uèm smislu dobro dru{tva, a unajuèm smislu dobro sugra|ana. Za ljude je su{tina slu-`bi u naj{irem smislu kako duhovno tako i gra|ansko do-bro celog ljudskog roda; u uèm smislu dobro njihovezemlje; u posebnom smislu dobro dru{tva; a u pojedina-~nom smislu dobro sugra|ana; pa zato {to oblikuje njiho-vu su{tinu, ljubav je njihov ìvot, po{to sve dobro poti~eod ljubavi, a u ljubavi je ìvot. Svako je u ovoj ljubaviako uìva u slu`bi u kojoj je radi same slu`be, bilo da

167


* Da vr{i dobre slu`be, (prim. prev.)** Pod tim se misli na dela koja su protivna Bo`jim zapovestima,(prim. prev.)*** Da se bude sve{tenik ili lekar ili narodni tribun, (prim. prev.)

je kralj, upravitelj, sve{tenik, slu`benik, general, trgovacbilo radnik (teàk). Svako ko nalazi zadovoljstvo u slu-ènju svome pozivu radi same slu`be, voli zemlju i svojesugra|ane; ali onaj koji ne uìva u slu`bama radi njihsamih, ve} ih vr{i radi sebe, ili po~asti ili bogatstva sa-mo, taj u srcu ne voli svoju zemlju ili sugra|ane, negosamoga sebe i svet. Razlog je to {to Gospod ne moèdràti nikoga u ljubavi prema bli`njemu ako taj ne volijavno dobro u nekom stepenu; niko nije u ovakvoj lju-bavi ako ne voli slu`be radi njih samih, a to zna~i (da ihvoli) od Gospoda. Sada, po{to je sve, zajedno i pojedina-~no, bilo stvoreno za neku svrhu, i po{to Gospod od po-stanja gleda na ljudski rod kao na jednog ôveka, gdeje svaki ~lan odre|en za neku slu`bu, i po{to je Gospodìvot toga ôveka*, kao {to je ve} re~eno, to je jasno daje svemir bio tako stvoren da je Gospod u prvim i posled-njim stvarima, a tako i u sredi{tu kao i na obodu, to jestusred svih stvari; i da je sve ono u ~emu je On – svrha.Iz svega navedenoga mogu se shvatiti Gospodovi svepri-sustvo i sveznanje. (Otkr. Obj. 1226).

113. 8) Po{to Boànska Ljubav i Boànska Mudrostpripadaju Gospodu, to Boànsko Sveprisustvo i BoànskoSveznanje, koji poti~u od njih, pripadaju Njemu; prvo uglav-nom proisti~e iz Boànske Ljubavi, a drugo uglavnom izBoànske Mudrosti.

Ljubav i mudrost u Gospodu nisu dve nego jedno; aovo jedno je Boànska Ljubav koja se pred an|elima ne-ba pokazuje kao Sunce. Ali ljubav i mudrost, koje proiz-laze od Gospoda kao Sunca, pokazuju se kao dve odvojenestvari; ljubav (se pokazuje) kao toplota, a mudrost kaosvetlost; ali po{to poti~u od Sunca, obe deluju kao jedno.Me|utim, one su odvojene kod an|ela neba i kod ljudi Cr-kve. Neki koji primaju vi{e ljubavi, koja je toplota, nego

168

Emanuel Svedenborg

* Homo Maximus, (prim. prev.)

mudrosti, koja je svetlost, nazivaju se nebeskim an|elimai (nebeskim) ljudima; a drugi koji primaju mudrost, kojaje svetlost, vi{e nego ljubav, koja je toplota, nazivaju seduhovnim an|elima i (duhovnim) ljudima. Ovo se moè vi-deti jasnije ako se napravi pore|enje sa suncem na svetu,u kojemu su vatra i svetlost jedno – a to jedno je vatrenosvojstvo sunca.

Iz ovoga poti~u toplota i svetlost, koji se pokazujukao dve posebne stvari, ali koje zbog zajedni~kog po-rekla deluju kao jedna; ovo jedinstvo delovanja je o~igle-dno na zemlji u godi{njim dobima kao {to su prole}e ileto. Me|utim, oni postaju dve odvojene stvari ve} premapoloàju Zemlje u odnosu na Sunce, a tako isto u zavi-snosti od upravnog ili isko{enog primanja*. Neka ovasaobraznost (korespondencija) sluì kao ilustracija. Sli~anslu~aj je i sa sveprisustvom i sveznanjem; oni su jednou Gospodu, ali proisti~u iz Njega kao dva razli~ita atribu-ta; prvo se odnosi na ljubav, a drugo na mudrost; ili, {toje isto, prvo se odnosi na dobro, a drugo na istinu, jersve dobro ima poreklo u ljubavi, a sva istina u mudrosti.Razlog {to se Gospodovo sveprisustvo odnosi na ljubavi dobro jeste to {to je Gospod prisutan u ~oveku u dobrunjegove ljubavi; a razlog {to se njegovo sveznanje odnosina mudrost i istinu jeste to {to je Gospod kod ~ovekovogdobra sveprisutan u istinama njegovog razuma; a to sve-prisustvo zove se sveznanje. Isti slu~aj je kod svih ljudiuop{te i kod svakog ~oveka pojedina~no. (Otkr. Obj. 1228)

169


* Svetlosti i toplote, (prim. prev.)

Bibliografija

Srpski prevodi Svedenborgovih dela:

Nebo i Pakao (prevod Risto Rundo)Nauk Novog Jerusalima o Gospodu (prevod RistoRundoBo`anska promisao (prevod Mirjana Papi})Novi Jerusalim i njegovo nebesko u~enje (prevodBiljana Batanovi})Bra~na Ljubav (prevod Zdenka Tomi})

O Svedenborgu:

D`ord` Trobrid` “@ivot Emanuela Svedenborga” (pre-vod Aleksandar Nedeljkovi})Helen Keler “Moja religija” (prevod Risto Rundo)

Kontakt adrese

[email protected]@yahoo.comwww.svedenborgbg.rswww.thelordsnewchurch.org

170

Emanuel Svedenborg

BOG, PROMISAO, STVARANJE

PrevodRisto Rundo

Izdava~IP NEVEN

Za izdava~aMiko Jeremijevi}

Glavni i odgovorni urednikNenad Maksimovi}

Slog i prelomSvetlana Stameni}

LekturaSvetlana Jugovi}

KorekturaFilip Maksimovi}

[tampaNEVEN

Zemun, Gajeva 14

Tira`500 primeraka

bog, promisao, stvaranje...bog je bo`anska ljubav bog je bo`anska mudrost bog je mo} u primeni...

Documents