bezbednosna politika evropske unije kroz stratešku kulturu

Vol. 11, No 4, 2014: 343-364

hatida Beria* UDK327.56::351.88(4-672EU) 341.232.1(4-672EU)

originalni nauni rad

BEZBEDNoSNA PoLITIKA EvRoPSKE UNIJE KRoZ STRATEKU KULTURU

u ovom radu posvetiemo panju bezbednosnoj politici Evrposke unije kroz strateku kulturu, a polazi se od postojeih razliitih opcija za saradnju u obla-sti bezbednosti i odbrane. Cilj nam je da sagledamo primenu strateke kulture Evropske unije (SK Eu), kroz unapreenje meunarodne pozicije unije, kao i njen uticaj na kreiranje politike saradnje i poverenja sa drugim kolektivitetima. Analizom fleksibilne saradnje Evropske unije, kao i pristup posebnih procedura u oblasti bezbednosne i odbrambene politike, pratiemo ambiciju i kapacitet u sprovoenju iste.

Radom se eli predstaviti ideja Evropske unije, koja omoguava svojim la-nicama da racionalnije sagledaju i oznae okvir raspoloivih opcija za donosioce odluka. S tim u vezi, Eu nastoji da izgradi sopstvene oruane snage radi zatite samog saveza u interesno-investicionom smislu. Sagledavanjem i razumevanjem strateke kulture Eu od strane drava koje nisu njene lanice se mogu sagledati i razlozi za jaanje sposobnosti unije za ostvarivanje uticaja u globalnoj bezbedno-sti kao i predvianje njenih buduih koraka.

Kljune rei: bezbednosna politika, odbrambena politika, Evropska unija, NATo, strateka kultura, kolektivitet, saradnja, politika, meunarodni odnosi

Uvod

Znaaj strateke kulture ogleda se u njenoj sposobnost da (predisponira kolektivitet) ka odreenim aktivnostima i politika umesto ka drugima.1 Stra-teka kultura, oznaava komponente koje oblikuju kolektivne vrednosti, verova-nja i stavove nacije - drave u pogledu njene uloge u meunarodnoj areni i uka-zuje na naine ouvanja ili zadobijanja te uloge. politiki sistemi, vojna struktura i kolektivni identitet nacije drave selementi su koji, obino sainjavanju njenu strateku kulturu.

* Dr Hatida Beria, Ministarstvo odbrane, Vojna akademija, Beograd, e-meil: [email protected]

1 John Glenn, Darryl Howlett and Stuarr poore, Introduction, in:Neorealism Versus Strategic Culture, 10

Hatida Beria

Megatrend revija ~ Megatrend Review

344

u ovako veoma sloenom stratekom okruenju, kao u sluaju Evropske unije, uesnici (zemlje koje tee lanstvu) nikada ne mogu biti sigurni u dugo-roni efekat odreenog institucionalnog izbora2 za ili protiv lanstva. unija od svog nastajanja tei da proklamuje Evropske integracije kao mirovni projekat koji bi obuhvatao politiku i ekonomsku saradnju, koja je mnogo kompleksnija unutar Zajednike bezbednosne i odbrambene politike (ZBop) Evropske unije3. Skoro da nijedan projekat integracije na evropskom nivou nije imao tako trnovit put razvoja i toliko dug inicijalni period kao to ga je imala spoljna i bezbedno-sna politika unije. Evropska unija kao uspean model bezbednosne zajednice poseduje kapacitet za integracijom i saradnjom proklamujuje jedinstvenost, ali i politiku, vojnu i ekonomsku meuzavisnost njenih lanica. Stvaranjem odrive bezbednosne zajednice i usvajanjem niza zajednikih vrednosti, normi, pravila i naela, predstavljae njenu osnovu za funkcionisanje. Sama uzdranost i dis-kurs u preciziranju normativnih i vrednosnih kulturolokih nivoa od strane unije, utiu da odreeni politiki entiteti u svetu daju sud o buduem nainu angaovanja i upotrebe sile u toku konfliktnih i postkonfliktnih situacija. Eu nastoji da izgradi sopstvene oruane snage radi zatite samog saveza u interesno- investicionom smislu. Sagledavanjem i razumevanjem strateke kulture Eu od strane drava koje nisu njene lanice se mogu sagledati i razlozi za jaanje spo-sobnosti unije za ostvarivanje uticaja u globalnoj bezbednosti kao i predvianje njenih buduih koraka. unutranja organizaciona struktura, instrumenti i snaga organizacije, kao i pratea regulativa (koncepti, ugovori, sporazumi, procedure i pravila) izneti su u formi preseka trenutnog stanja u vremenskom intervalu od kraja dvadesetog veka pa do danas.

1. Bezbednosna politika eU kroz strateku kulturu eU

Danas kada se ceo svet i dalje osea nesigurno zbog razvoja dogaaja na meunarodnoj sceni, nateralo je Evropsku uniju da jasnije determinie stavove u nameri da se politiki i vojno ojaa. Naime, Eu su na ovakvo razmiljanje navele 2 ovo bi znailo prihvatanje standarda, normi ponaanja, ekonomsko-normativnih mera i

obaveza kada se ima u vidu i ekonomija samih lanica. Za male zemlje ovo moe znaiti ispit koji u krajnjem moe imati kao rezultat prosperitet ili pad zbog interesnog uticaja velikih sila na njih.

3 Sistem zajednike spoljne i bezbednosne politike Eu praktino predstavlja proces koji omoguava stalnu razmenu informacija i miljenja o pitanjima meunarodne politike i bezbednosti. Na taj nain dolazi do pribliavanja nacionalnih i usvajanja zajednikih staova. oni se, zatim pretau u zajednike akcije, koje bi trebalo da doprinesu izgradnji jasnog spoljnopolitikog identita Eu. Ciljevi zajednike spoljne i bezbednosne politike (Definisani su lanom 11 ugovora o Eu.) pre svega, ouvanje osnovnih spoljnopolitikih interesa posebno nezavisnosti, bezbednosti, nepovredivost unije, ukljuujui u to i poste-peno definisane zajednike odbrambene politike i odbrane, kao i obezbeenje mira i jaanje demokratije, pravne drave i ljudskih prava.

Vol. 11, No 4, 2014: 343-364

Bezbednosna politika Evropske unije kroz strateku kulturu 345

brojne krize u regionima i njihov intezitet kao i nemogunost u pogledu njiho-vog budueg razvoja dogaaja. Na ovakav sled dogaaja su uticale i turbulen-cije u meunarodnim odnosima i oprenost u stavovima izmeu samih vodeih lanica to je prouzrokovalo bitne promene u dravnosti nekih drava sa jedne, a sa druge strane da pojedine drave nestanu (prostor Balkana). Svakako da je i globalizacija uzrok da se u meunarodnim odnosima javlja dilema: Kako i kuda dalje?, Na koji nain posledice na regionalnom i globalnom nivou utiu po bez-bednost na kraju dvadesetog veka? i Da li su regionalne i globalne politiko-ekonomske promene uzrok pojava novih izazova, rizika i pretnji koje ugroavaju svetski mir i bezbednost? odgovor verovatno lei u jaanju zajednice drava kakva je i sama Evropska unija koja bi na neki nain bila pandam ili pak jai part-ner NATo-u, to je navedeno i u njihovim stratekim dokumentima.

Nove percepcije evropske bezbednosti, jasno ukazuju da je dolo do dubokih promena globalne politiko-bezbednosne scene, ukljuujui i prirodu bezbed-nosnih pretnji i rizika. promene u oblasti bezbednosti ispoljene su upravo na evropskom kontinentu, ija je politiko-bezbednosna slika za kratko vreme dobila potpuno novi izgled. Sutina problema i lei u tome to se sve pretnje ne definiu i ne doivljavaju podjednako uz odsustvo saglasnosti vodeih lanica unije oko klasifikacije pretnji evropskoj bezbednosti. prema Evropskoj strate-giji bezbednosti (2003.) u glavne pretnje evropskoj bezbednosti spadaju: teror-izam (nacionalnih i transnacionalnih razmera), proliferacija oruja za masovno unitavanje, regionalni sukobi, pretnje od drava nestabilnih reima (naroito iz evropskog okruenja) i organizovani kriminal (lokalne i transnacionalne mree kriminala, trgovine ljudima, orujem, opojnim sredstvima)4. proirenje Eu i irenje granica unije prema evroazijskom graninom prostoru dovelo je navedene pretnje blie tj nadomak granica same unije. Danas, ni jedna evrop-ska drava nema tako velike sposobnosti da potpuno samostalno garantuje svoju bezbednost. Stoga je gotovo nemogue samostalno obezbediti svestranu bezbednost i na regionalnom, evropskom i svetskom nivou. Zato se svi sub-jekti ouvanja bezbednosti moraju usmeriti na zajedniko jaanje regionalne i ire, globalne bezbednosti. Naime, razvoj zajednike bezbednosne i odbram-bene politike je oblik ostvarivanja zajednikog spoljnopolitikog stava Eu na odreene pretpostavljene izazove i pretnje. Globalna i regionalne krize i izazovi, zajedno sa razvojem Eu, postavljaju sve vie i znaajnije zahteve u odnosu na spoljno politiki nastup Eu.5

Meutim, unija tei da ostvari svoju pragmatinost primenom strateke kulture sa jedne dok sa druge strane tei da redefinie sopstvenu mo sa drugim

4 Strategija evropske bezbednosti, Bezbedna Evropa u boljem svetu, Centar za meunarodne i bezbednosne poslove, Decembar 2003, 5-9.

5 Katarina trbac, Odnos prema izazovima i komplementarnost pristupa Republike Srbije i EU, Zbornik radova Bezbenosni i odbrambeni aspekti prikljuenja Republike Srbije Evropskoj uniji, ISI, Beograd, 2010, 145

Hatida Beria


346

kolektivitetima. u daljem, Eu svoj vlastiti politiko-bezbednosni potencijal. Mada, nove tendencije u odnosima Eu i NATo koje su posebno naglaene u stratekim dokumentima odnose se na jasnije razumevanje aktuelnih procesa koji se deavaju izmeu dva saveza, s ciljem sagledavanja potreba za jaanjem interesno-ivensticionog potencijala bezbednosti oba saveza. primenom strateke kulture, Eu nastoji da uspostavi i ostvari institucioni i organizacioni kapacitet Eu na jaanju zajednike spoljne i bezbednosne politike (ZSBp). Naime, navodi partnerstva sa NATo su u stvari predstavljeni kao pokuaj Eu za uveanjem seta odbrambenih i bezbednosnih opcija. Svojom unutranjom transformacijom Eu namerava da preraste u garanta bezbednosti na ta je veliki uticaj bio razvoj evropske odbrambene politike. Stvaranjem evropske armije, Eu tei ostvarenju evropskih interesa drugim sredstvima i da kroz pragmatian pristup iskoristi komparativnu prednost u ostvarivanju meke moi u odnosu na NATo i u krajn-jem istu kapitalizuje ispoljavajui znaajniji vojno-civilni potencijal za ouvanje mira i bezbednosti u regionu i svetu. Istoriografski prikaz geneze zapadnoev-ropskog i evroatalantskog bezbednosnog zajednitva je u funkciji uoavanja kontinuiteta i lakeg razumevanja nove evropske bezbednose arhitekture. Sama uzdranost i diskurs u preciziranju normativnih i vrednosnih kulturolokih nivoa, utiu da odreeni politiki entiteti u Eu daju sud o buduem nainu angaovanja i upotrebe sile u toku konfliktnih i postkonfliktnih situacija. Stoga se i namera Eu da kroz primenu strateke kulture omogui svojim lanicama da racionalnije sagledaju i oznae okvir raspoloivih opcija koje imaju donosioci odluka unutar same unije. unutranja organizaciona struktura, instrumenti i snaga Eu kao organizacije, kao i pratea regulativa (koncepti, ugovori, spora-zumi, procedure i pravila) izneti su u formi preseka trenutnog stanja u vremen-skom intervalu od kraja dvadesetog veka pa do danas.

posebna panja u primeni strateke kulture Eu je usmerena na saradnju sa kolektivitetom kakav je NATo i da zajedniki predstavljaju garante spoljno bezbednosne politike kako u regionu tako i u svetu. u navodu razloga protiv kooperativnosti dva saveza stoji i hipotetiki sagledan diskurs u odnosima Eu sa NATo-SAD koji je oznaavao poetak osamostaljivanja svakog saveza ponaosob u bezbednosnom smislu. Samostalan pristup bi se verovatno odrazio i na kredi-bilitet svakog kolektiviteta ponaosob, to u krajnjem vodi ka smanjenju investi-cionih potencijala.

Meutim, sama intencija od strane unije na predstavljanju najznaajnijih sporazuma Eu sa NATo je u fokusu za budue voenje bezbednosne politike kojom bi se premostio jaz u podeljenosti politikog interesnog opredeljenja njenih vodeih lanica (Nemake, Francuske i Velike Britanije). odnosom sarad-nje kroz zajedniku odbrambenu politiku sa NATo-a, Eu na artikulisaniji nain istie budui pravac razvoja iste, izbegavajui nesuglasice iz prolosti. Naime, Eu tei predstaviti zaokret u bezbednosnoj odbrambenoj politici unije i njeno mesto u novom stratekom konceptu NATo-a. Zasigurno, evolucija navedenih odnosa

Vol. 11, No 4, 2014: 343-364


datira jo od Lisabonskog ugovora i uloge najmonijih lanica Eu. Kakva je budunost odnosa dva kolektiviteta kroz strateko partnerstvo je samo pokuaj uveanja moi jednog u odnosu na drugi savez. ovo se moe pojednostaviti gle-dano kroz odnos dva prijatelja ili dva rivala. Navedena dilema u vidu razma-tranja nivoa narastanja ili opadanja saradnje je posebno u fokusu nakon sukoba u Libiji. Najnovija deavanja na prostoru severo-zapadne Afrike su i razlog za prevazilaenje nesuglasica i nedostataka u odnosima saradnje Eu i NATo. Samim tim bi se i pojednostavili odgovori na pitanja: Koji su razlozi Eu, da izgradnjom vojnih sposobnosti unija tei kvalitetnijem kriznom menadmentu? i Na koji nain Eu sa NATo ostvaruje nedostatak sopstvenih potencijala? i Kako bi Eu kapitalizovala liderstvo u mekoj moi, prezentujui se za znaajnog aktera na meunarodnoj sceni? Za Eu ovakvo jasno determinisanje u razvoju odnosa se karakterie u tri zahteva: izgradnja politike volje, poveanje kapac-iteta koje drave lanice stavljaju Eu na raspolaganje i jaanje odnosa sa SAD6. Stoga je imperativ da je za uspostavu saradnje neophodno da NATo mora prih-vatiti Eu kao ravnopravnog partnera i shvatati jaanje zajednike bezbednosne i odbrambene politike Eu kao sopstveno jaanje unije. Kao bitan momenat je institucionalizacija saradnje radi jaanja na meunarodnoj sceni i odgovor na druge saveze angajska organizacija za saradnju (oS) i organizacije drava za kolektivnu bezbednost (oDKB). prvi krucijalni koraci su bili vraanje Francuske u komandnu strukturu NATo-a i promena pravca spoljne politike SAD to je predstavljalo istorijski iskorak u odnosima Eu i NATo. od strane strunjaka ovakvi potezi protumaeni su kao poetak redefinisanja moi dvaju saveza i u krajnjem optekorisnost za zajedniko delovanje u ouvanju meunarodnog mira i bezbednosti.

posredno se mogu sagledati i bezbednosne posledice nerazumevanja i nepri-hvatanja Koncepta strateke kulture Eu i to danas u uslovima kada ekonom-ska kriza problem ini vidljivijim dui niz godina to se u krajnjem odraava na sredstva koja se odvajaju za odbrambene potencijale same unije. pronai opti-malno reenje za teku ekonomsku situaciju je trenutno najvei izazov za sve nacionalne bezbednosne strukture, pa time i Eu i zahteva radikalnije promene u pristupu i nainu rada. Imperativ Eu u perspektivi i predstavlja zajedniki stav vodeih lanica unije da efikasnost mora biti vea, a odnos prema ispunjavanju obaveza mora biti usklaen sa realnim mogunostima.

Samo naglaavanje moguih opcija kroz primenu strateke kulture Eu i fino prilagoavanje se proklamuje potreba za integracijom i da se na pragmatian i racionalan nain prihvati politika i ekonomska realnost u ostvarivanju naciona-lnih interesa njenih lanica. ovakvim pristupom sama unija jasnije naznaava i proklamuje znaaj evropskih integracija. Kroz pojmovno odreenje strateke kul-ture, uoava se njena prirodna nemogunost sagledavanja i saznajna neuhvatlji-6 Kenneth payne: NATO Research Fellow, The European security and defence policy and

NATO, BBC News Analysis and Research, 2001-2003, 32

Hatida Beria


348

vost. Nejasnoa granica i razliito akademsko tumaenje, izazivaju podeljenost stavova, ime se i ini da ista bude potpuno marginalizovana. Sama uzdranost i diskurs u preciziranju normativnih i vrednosnih kulturolokih nivoa, utiu da odreeni politiki entiteti Eu daju sud o buduem nainu angaovanja i upotrebe sile u toku konfliktnih i postkonfliktnih situacija. Meutim, fragilitet i nedovrenost Evropske unije (Eu) zahteva jasnije terminoloko razumevanje sintagme strateka kultura. Kultura kao simboliki prenosnik znaenja, ukljuuje uverenja, rituale, norme, forme i praksu svakodnevnog ivota, ime se ostvaruje komunikacija o socijalnim aspektima objektivne stvarnosti7.

primenom strateke kulture stvara se potreba drava lanica i same orga-nizacije, za unificiranjem zajednikih stavova i vrednosti koji pomau u prevazilaenju ozbiljnih prepreka u saradnji prilikom donoenja vanih odluka za reavanje problema. Kao pojava, strateka kultura i njen razvoj datiraju od kraja blokovske podele sveta, to je oveanstvu dalo novi okvir standardizacije i razmatranja bezbednosti savremenog sveta. Da je strah bio opravdan po Dozefu Naju, strah od mogueg nuklearnog rata i brige za stabilnost koja je proisticala iz ravnotee moi i ravnotee straha, predstavljalo je osnov za razmiljanje i preduzimanje novih koraka u bezbednosnoj zatiti. ovakav stav potkrepljuje injenica da je veliinski okvir pretnje postao osnov za nove iskaze bezbednosti. Ravnotea snaga je definitivno naruena i nastupilo je zatije u meunarodnim odnosima, to je od strane nekih subjekata protumaeno kao trenutak unipolar-nosti, zatije pred buru koja se sprema radi novog istorijskog razraunavanja velikih i potencijalnog stvaranja novih centara moi8.

Sutinski se pojmovno odreenje strateke kulture (SK) moe istai u, razmatranju odnosa identiteta i normativa koji se ogledaju u mehanizmima standardizacije lanica organizacije. Filip Ejdus objanjava strateku kulturu, kao razliitost shvatanja politikih identiteta koji su sutinski meuzavisni, uz istovremeni diskurs spoljne i bezbednosne politike. Definisanje identiteta i zastupanje ideje da se suprostavi alternativnim mogunostima, pri emu se kroz evoluciju razmiljanja u odreivanju parametara tei standardizaciji institucio-nalnih odnosa unutar same drave, kreui od vrha ka dole, a dok se za odnose od drave ka zajednici tei standardizaciji od dole ka vrhu. ovakvo razmiljanje se ogleda u tri okvira: prostornom, vremenskom i etikom pri emu se ostvareni uticaj prenosi na politiki, ekonomski i vojni nivo9. S tim u vezi, prostor je razma-tran kao model konstituisanja pri emu se nastojalo definisati njena okvirna dimenzija. S druge strane se politiki uticaj ostvaruje jaanjem i proklamovan-jem vrednosti koje su normativno-pravno usvojene i standardizovane sa inten-7 Katzenstein J. peter: Introduction: Alternative Perspective on National Security,

Katzenstein, p. J. (.) The Culture of National Security: Norms and Identity in World politics, Columbia university press, New York, 1996, 5-6.

8 Naj S. Dozef: Kako razumevati meunarodne odnose, Stubovi kulture, Beograd, 2006.9 Ejdus Filip: Bezbednost, kultura i identitet u Srbiji, Centar za CVo, br.7-8, 2007, 73-74.

Vol. 11, No 4, 2014: 343-364


cijom prenoenja na drave koji nisu lanice zajednice. Vremenska odrednica se razmatra kroz analizu prolosti, procenu sadanjosti i perspektivu budunosti.

u skladu sa iznetim, strateka kultura predstavlja specifian skup uverenja, stavova i navika u vezi sa upotrebom sile i uva se unutar jedne grupe, otvarajui prostor za razvoj metodoloke primene kroz dugotrajan istorijski proces10.

Bezbednosna politika unije kroz strateku kulturu samim tim obuh-vata institucionalizaciju pravila, procedura, operacionalizaciju razmiljanja i zajednike norme koje se sprovode radi sopstvene zatite bezbednosnih i inves-ticionih potencijala. Strateka kultura poseduje politiki, ekonomski i vojni nivo konkretnog ponaanja, koji je regulisan zakonodavno uz obavezujuu pri-menljivost na sve lanice zajednice. Standardizaciju nivoa i matricu ponaanja od pojedinanog ka kolektivnom, tj. od jedne do zajednice drava, obavezuje uesnice da potuju opteprihvaene norme i vrednosti. u tom smislu, SK pred-stavlja instrument znaajan za analitiko sagledavanje nacionalne uloge, a u irem smislu predstavlja jasno potovanje standarda kolektiviteta.

2. evolucija i jaanje vrednosti evropske unije razlog ili potreba

Izuzimajui NATo i njegovo posredstvo za unapreenjem saradnje, pristu-pilo se determinisanju i razumevanju bezbednosti od strane Evrope to se mani-festovalo kroz kontinuirani niz pokuaja za unapreenjem stabilnosti zajednice. poetna inicijativa Evrope za stvaranjem zajednica drava datira od Brisel-skog ugovora (1948.godina), kada je i jasno iskazana namera drava potpisnica (Velika Britanija, Francuska, Belgija, Holandija i Luksemburg) za uspostavom zajednikog tita to je znailo poetak unapreenja bezbednosne saradnje. Zatim je 1952.godine, bez znaajnijeg uspeha, formirana Evropska odbram-bena zajednica (EDC), kao pokuaj stvaranja evropske vojske pod jedinstvenom komandom. Cilj formiranja bio je militarizovanje SR Nemake i nadogradnja zatite od SSSR-a. Napokon, Evropa ostvaruje znaajnije korake, formiranjem Evropske politike zajednice (EpC) sa osnovnim ciljem uspostavljanja federacije evropskih drava. potpisnicama Briselskog ugovora 1954.godine, uz pridruenje SR Nemake i Italije, formirana je Zapadnoevropska unija (WEu), radi zatite i pruanja potpune pomoi u sluaju napada na Evropu i ouvanju mira i bez-bednosti. Evropska unija u daljem kroz evoluciju unapreenja sopstvene bezbed-nosti zadrava osnovne postulate suvereniteta drava lanica. Evropski identitet, u istorijskom kontekstu, prvi put se pominje u Dokumentu o Evropskom iden-titetu, usvojenom 1973.godine. Navedenim dokumentom, tadanja Evropska zajednica (EZ) je teila da doprinese pravednijim meunarodnim odnosima, jednakosti subjekata, kao i ouvanju i ravnopravnosti u podeli prosperiteta zarad 10 Longhurst, Kathrin: The Concept of strategic Culture. In Military Sociology, ed. G.

Kummel and D. p. Andreas. Baden-Baden: Nomos Verlagsgesellschaft, 2000.

Hatida Beria


350

nezavisnosti i jednakosti drava11. Dalja evolucija Eu, donoenjem Evropskog akta iz 1986. godine, razvija sposobnost da jedan u ime svih subjekata u kolek-tivitetu zastupa demokratske vrednosti savremenog drutva.

Evropska unija svoje razloge za primenom strateke kulture usmerava na zajedniki pristup, dajui joj integrativnu dimenziju na jednoj strani, dok na drugoj, problemski osvrt koji postavlja u zoni dravnog suvereniteta i potrebu za prevazilaenje tradicionalistikog shvatanja bezbednosti. unija nastoji da jasno determinie norme (razlozi za) koje se ogledaju u: uobiajnoj komunikaciji i redovnim konsultacijama aktera, respektovanju identiteta kroz zajedniko pover-enje, saglasnost svih aktera uz mogunost blokade bez opravdanja i sposobnosti za uvaavanje i prihvatanje posebnih interesa drugih lanica unutar debate. Jaanjem navedenih vrednosti Evropska unija kroz ZBSp predstavlja sadraj boje i naslikanog, u odnosu na ram, kao normativni mehanizam koji sadri srateka kultura Eu. Da to i jesu vrednosti stoji u injenici da se ogledaju u zajedniki primenjivim idejama, normama i obrascima shvatanja bezbednosti drava koje se mogu podeavati ukoliko nacionalni interesi nisu ugroeni. Samim tim, Eu nas-toji da povea vlastiti bezbednosni potencijal i uticaj, kako na regionalnom, tako i na globalnom nivou. Znaajni faktori (razlozi protiv) koji bi uslovili promenu predhodnog stava strateke kulture Eu su: promene u geopolitikoj strukturi, nedostina tehnoloka nadmo jedne u odnosu na ostale aktere u vojnoj industriji i interesno ponavljanje greaka i apsolutna prevlast unutar zajednice. Strateka kultura Eu je upuena na tri mehanizma uenja, koja moda nee rezultovati korenitom transformacijom nacionalnih bezbednosnih narativa i odbrambenih identiteta u furioznom tempu, ali e svakako, na dui vremenski rok, uiniti da postanu za nijansu manje koncentrovani i manje zatvoreni za nove opcije u jednom sukcesivnom procesu menjanja. Stratekom kulturom se operacionali-zuje percepcija pretnje to i jeste jedan mehanizam koji se odnosi na injenicu da meunarodne institucije utiu na sprovoenje normi nacionalnih predstavnika uz primenu socijalnog uticaja i medijskog posredovanja o potencijalnim krizama12.

Znaajnija potreba Eu za jaanjem vojnih potencijala i briga za sopstvenu bezbednost proistekla je iz odnosa ravnotea moi i straha i predstavlja osnov za razmiljanje i preduzimanje novih koraka u bezbednosnoj zatiti. potreba Evrope, da sama za sebe uzme uee i da se zatiti od amerike imperijalne moi, transformiui sopstvene sposobnosti uz brzo mobilisanje ekonomskih i tehnolokih potencijala za vojne potrebe, navodi i Beinski. Takoe uz to dodaje, kao razlog, da su sve imperije zasnivale svoju mo na hijerarhiji svojih vazala, potinjenih zemalja, protektorata i kolonija, dok su svi ostali izvan ovog prostora smatrani varvarima13. 11 Document on the European Identity, Nine Foreign Ministers of the EC, 14. December

1973, 5112 Meyer C. Stephen: Convergence towards a European strategic culture? A constructivist

framework for explaining changing norms, op. cit., 532-543.13 Zbignjev Beinski: Velika ahovska tabla, CID podgorica, 2001, 14.

Vol. 11, No 4, 2014: 343-364


Neprepoznavanje lutajuih drava koje krue po orbiti, ini te drave nemonim za ostvarenje sopstvenih interesa dajui im ogranienost u zastu-panju interesa. Nove okolnosti veina razmagnetisanih istonoevropskih zemalja nije ni primetila kao i nastupajuu obnovljenu blokovsku logiku i ponovljeni militarizam najmonijih lanica Eu. ovakav sled dogaaja zahtevao je snanije meunarodno aktivno uee i jasniju artikulaciju za zajednikim delovanjem drava zajednice pri emu je teite bilo na razvoju i institualizaciji vojnih kapaciteta Eu, u kojoj bi Evropa imala znaajniju ulogu u bezbednos-nom meunarodnom sistemu. S druge strane nejedinstvo vodeih lanica Eu, opreni stavovi o ukrupnjavanju resursa i vojnih sposobnosti, kao i raspoluen stav u implementaciji, diskreditovalo je i osporilo ulogu Eu kao vodeeg aktera u meunarodnoj politici i prikazalo je kao svakako nemonog politikog aktera koji ima artikulisanu spoljnu politiku14. ovakvim pristupom, Evropska unija nastoji da svojim postupcima detantuje ulogu najmonijeg saveza kakav je NATo. Njena liderska pozicija u investiranju meke moi i jeste tenja da kapitalizuje istu kroz stvaranje uslova za respektabilnijijim potencijalima u vojnom smislu. otuda i potreba za stvaranjem sopstvenih oruanih snaga ime Evropa nastoji da preuzime odgovornost i znaajniju ulogu u angaovanju vojnih snaga radi ost-varivanja pragmatine ekvivalentnosti NATo-u. potreba za uspenijim kriznim menadmentom zahtevala je efikasnije, bre, postojanije i odrivije donoenje odluka u reavanju sporova i problema. pri utvrivanju potrebnih vrsta snaga, pored ostalog, uzete su u obzir i injenice da savremene bezbednosne krize nisu uvek vojne ili isto vojne, odnosno, da njihovo upravljanje namee potrebu za angaovanjem vojnih ali sve ee i irokog spektra ne vojnih (civilnih) kapac-iteta. Znaajna pogodnost u tom smislu, bila je injenica da lanice Eu raspolau izuzetnim civilnim potencijalima. Stoga se unija opredelila za koheretniji pris-tup reavanja kriza uz irok spektar civilnih snaga, po principu sve na jednom mestu, kako bi adekvatno i sveobuhvatno odgovorila na razliite tipove kriza u svim fazama njihovog regulisanja. Sa ovakvim pristupom u politikom i vojnom polju delovanja su oznaeni i problemi od strane same Eu. prvi je razliit kon-ceptualni pristup i razmiljanje o kolektivnoj politici, a drugi je parcijalni pris-tup jaanju uticaja Eu u meunarodnoj u navedenom polju. Kada Eu deluje u svom okruenju, postavlja se niz pitanja: u kojoj meri deluju njene najmonije lanice?, u kojoj meri deluje Eu kao celina?, Da li se ta dva nivoa mogu koncep-tualno razdvojiti i razlikovati?, Da li je spoljni uticaj Eu samo puki zbir drava lanica ili postoji neka dodatna vrednost koja se stvara na nivou Eu? i Da li je mogue i obrnuto - da je uticaj Eu u odreenim domenima (npr. odbrana i bezbednost) manji od prostog zbira njenih delova?15. pravovremena prom-14 Bull Hedley: Civilian Power Europe: a Contradiction in Term, Journal of Common

Market Studies, vol. 21, No. 2, 1982, 149-16415 Karen Smith: EU Foreign Policy in a Changing World (2nd.edn) polity press, Cambridge,

2008

Hatida Beria


352

ena percepcije pretnje u ZBop Eu, za Francusku je bila oblik autonomnosti u odnosu na NATo, za Veliku Britaniju poseban relacijski odnos sa SAD, dok je za Nemaku to bila prava prilika da uini pomak od bezbednosnog oslanjanja i meke politike ka jaanju geostratekog uticaja.

3. evolucija shvatanja mogunosti strateke kulture eU

Globalne finansijke potekoe su Republiku Srbiju zatekle na putu evrop-skih integracija. oruane snage Republike Srbije svakako nee biti u mogunosti da nastave sa tradicionalnim nainom dravnog poslovanja u istoj meri i intez-itetu. Jednostavno nee biti mogunosti za dravna ulaganja u koliini na koju je Mo i VS do sada navikla. To e zahtevati postavljanje novih prioriteta, usklaivanje strukture, redukovanih nabavki i opremanja i u pojedinim seg-mentima oslanjanje na bezbednosne kapacitete Eu i partnera iz regiona. Reenje koje se prihvati kao nacionalni pristup u razvoju sposobnosti Vojske Srbije mora da ponudi opciju dugorone efikasnosti i ako e u periodu koji dolazi biti veliki broj kratkoronih reenja radi ispunjenja dravnih obaveza.

uspostavljanje ravnotee izmeu kratkoronih efekata i dugorone efikas-nosti dodatno e izvriti pritisak na vojni budet. Evropske integracije Repub-like Srbije ne daju Vojsci Srbije mogunost izbora nego imperativ usaglaavanja kapaciteta odbrane sa prioritetima Zajednie bezbednosne odbrambene politike Eu. Transformacija i prilagoavanje strukture sa onom koja postoji kod drava lanica Eu je najvei izazov. Zahtevae odricanje od sistema i struktura koje su stvarane za potrebe drugih vrsta bezbednosnih pretnji u odnosu na savremene i pretnje u budunosti. Vojska Srbije je prepoznata od zemalja Eu da ima poten-cijal lidera sveukupnih drutvenih promena u RS, i da se ne bi ugrozila evrop-ska perspektiva, najtei zadatak e biti da se na racionalan nain odrekne kon-formizma, da uskladi trenutne odbrambene obaveze sa zahtevima dugoronih nacionalnih ciljeva RS kao aktivnog partnera u okviru ZBop Eu i da pronae optimalan balans i pomiri dve dijemetralno suprotne kategorije - smanjenjem vojnog budeta ostvariti dugoronu efikasnost.

Na putu evropskih integracija, Vojsku Srbije oekuju dva glavna izazova: da bude neodvojivi deo integrisanog pristupa dravnih institucija RS u

ostvarenju strategijsko politikih ciljeva usmerenih ka lanstvu u Eu i zahtevima ZBop, i

da transformacijom dosegne nove sposobnosti kojima treba odgovoriti na savremene i pretnje u budunosti.

primenom novog pristupa i implementaciji stratekog koncepta, Evropska unija svojim jedinstvenim stavom u primeni i uz jedinstvo najmonijih njenih lanica iskazuje harmonian partnerski odnos sa NATo. Razvijanjem meha-

Vol. 11, No 4, 2014: 343-364


nizama potovanja uzajamnih pravila u institucionalizovanim telima Eu su se ostvarili preduslovi za pravovremeno uzbunjivanje pre poetka krize. ova-kav pristup reavanja problema onemoguava eskalaciju i globalizaciju krize s ciljem meuzavisnog promovisanja dobrosusedskih odnosa integrisanih sub-jekata regiona. Konkretan razvoj politikih sposobnosti je krunisan formiran-jem politiko-vojnog komiteta sa jedne, dok sa druge strane, Vojni komitet Eu i Vojni tab su predstavljali deo novoformiranih vojnih sposobnosti (Kelnski i Helsinki samit 1999.). Sasvim je jasno da Eu kroz posedovanje diplomatske i ekonomske moi na meunarodnoj sceni eli da preuzme ulogu lidera i da kroz primenu strateke kulture materijalizuje svoju prednost. Druga prednost Eu kroz primenu strateke kulture ogleda se u nastojanju da se predstavi kao respe-ktibilan faktor u odgovoru na kompleksne krize i nove bezbednosne izazove16. Meunarodno aktivno uee i jasnoa artikulacije za zajednikim delovanjem, pored zahteva za percepcijom treih drava, zahtevala je razvoj i institualizaciju strateke kulture Eu, u kojoj bi Evropa imala znaajniju ulogu u meunarodnom sistemu17. Aranmanom Berlin plus su predviene mere i sredstva za jaanje unije u spoljnopolitikom i vojnom smislu u cilju komplementarnosti sa drugim savezima (NATo). Ta komplementarnost, danas se ogleda u sadranosti doku-menata i zajednikom determinisanju saradnje kako bi se izbeglo dupliranje resursa. objedinjavanjem elemenata saradnje u bezbednosti u jedan praktini okvir dobija se funkcionalno i realno napredniji sistem bezbednosti. po Riardu Koenu, prvi prsten bezbednosti se ogleda u unapreenju i zatiti ljudskih prava graana unutar drave i graana drava lanica saveza (pojedinana bezbed-nost), drugi prsten bi predstavljao odravanje mira unutar njihovog zajednikog prostora (kolektivna bezbednost), dok trei prsten predstavlja uzajamnu vojnu zatitu lanica saveza od agresije ili pretnjama agresijom koja dolazi izvan saveza (kolektivna odbrana) i sutinski najbitniji etvrti prsten bezbednosti nastoji da sprei i preduhitri nestabilnost upotrebom svih diplomatskih sred-stava i u krajnjem neizuzima mogunost za upotrebom sile (unapreenje sta-bilnosti). ovakav vid saradnje u bezbednosti predstavlja strateki sistem koga ine dravne liberalne demokratije, uvezane u mreu formalnih i neformal-nih saveza i institucija koje prepoznaju zajednike vrednosti, iskazujui ned-vosmislenu nameru da praktino i transparentno ostvaruju saradnju u oblasti ekonomije, politike i odbrane18. Novi pristup prstenovanja bezbednosti ima za cilj jaanje kolektiviteta (sateliti) koji prolaze po utvreno dogovorenoj orbiti i stvaraju meuzavisan i povezan odnos samih drava lanica. Aspiracije Evrop-

16 Gnesotto Nicole: The need for a more strategic EU, What ambitios for European Defence in 2020, Eu Institute for Security Studies, 29

17 Hill Cristopher: The Capability-Expectations Gap, or Conceptualizing Europes International Role,2006, 309.

18 Koen Riard i Mihalka Majkl: Saradnja u bezbednosti-Novi horizonti bezbednosti, Rasprave Centra Dord Maral br. 3, 2005., 8-12.

Hatida Beria


354

ske unije da u svoje institucionalno okrilje privue to vie zemalja primenom meke moi, predstavljaju i tenju.

Strateka kultura Eu se moe tumaiti kao politiko i institucionalno pover-enje, prihvatanje legitimnih i delotvornih instrumenata politike i procesa za upravljanje i razmetanje vojne sile u cilju priznavanja Eu kao legitimnog aktera sa vojnim sposobnostima19. Razumevanjem geostratekih interesa velikih zemalja mogu se izbei neprilike u vidu konzumiranja bezbednosti od strane zemalja koje su neopredeljene. ovo navodi na razmatranje politikog kursa drava koje nisu lanice saveza u cilju sopstvene bezbednosne sigurnosti, ime se u vidu napredka drave jasnije perceptuju i konkretizuju ekonomski koraci u budunosti ogledani u interesno investicionom potencijalu samih saveza.

Naime, sa jedne strane, strateka kultura je sagledana kroz proces razvoja normativno-pravno definisanih normi i stavova ponaanja, a sa druge strane kroz instituciono jaanje mehanizama koji su usklaeni sa novim izazovima i okolnostima u kojima zajednica titi vlastiti interes, prvenstveno preventivnim delovanjem, a u krajnjem se pribegava angaovanju vojnih kapaciteta u cilju zatite drava lanica i saveza u celini. odlike strateke kulture Eu su: (1) norme; (2) ideje i praksa i (3) osporenost identiteta. Realistiki pristup i argumentacija navode da se strateka kultura Eu moe razmatratrati kao shvatanje za preven-tivnim reagovanjem na odreeni bezbednosni izazov.

Strateka kultura se ogleda i u jaanju Zajednikoj bezbednosno odbram-benoj politici (ZBop) i predstavlja prelaz da se balansa pretnji koncentrie na balans moi. ovakav pristup realista zasniva se na elji za autonomijom i potre-bom za pariranjem kroz odgovor na velesilu SAD i njen uticaj u svetskoj politici i multipolarnost u Evropi20. upotreba parcijalne strategije mekog balansiranja i neagresivnih sredstava u opiranju svetskoj dominaciji SAD, navelo je Eu da preispita jainu ZBop. Razlozi za preispitivanje Evropske bezbednosne odbram-bene politike su: stalna tenja za dominacijom izmeu Velike Britanije i Fran-cuske, tradicionalno rivalstvo Nemake i Francuske i potreba za jae vezivanje Nemake za Evropu. Sa druge strane, konstruktivisti smatraju da ZBop zavisi od diplomatsko-ekonomskih jaanja, prezentujui politiku kulturu Eu u kra-jnjem kao osnov za ukljuenje i kapitalizovanje sopstvenih aktivnosti kroz angaovanje vojne i civilne komponente. Insistiranje na tradicionalim moda-litetima odbrane i stvaranje perspektive moi, oznaeno je kao angaovanje sile i ispoljavanje snage21.

19 Cornish paul. Geoffrey Edwards: Beyond the EU/NATO Dichotomy: The Beginnings of a European Strategic Culture, International Affairs, 77(3), 2001.

20 Jones Seth.: The Rise of European Security Cooperation, Cambridge university press, Cambridge, 2007.

21 Giegrich. B.: European Security and Strategic Culture: NationalResponses to the Eus Security and Defence policy, Nomos, Baden Baden, 2006.

Vol. 11, No 4, 2014: 343-364


4. Unapreenje saradnje u bezbednosti

uloga Evropske unije na meunarodnoj politiko-bezbednosnoj sceni i mogui pravci njenog daljeg razvoja sagledani kroz genezu uspostavljanja i raz-voja spoljnopolitikih, bezbednosnih i odbrambenih sposobnosti. u tom smislu navedene sposobnosti na relaciji drave lanice-organizacija Eu ine tri seg-menta: institucije, instrumenti i sredstva.

ZSBp predstavlja politiki okvir spoljno-politikog i bezbednosnog nastupa Eu, u kome ona razvija, usklauje i sprovodi zajedniku evropsku spoljnu i bez-bednosnu politiku u cilju ouvanja evropskih interesa i vrednosti, jaanja opte evropske bezbednosti i jaanja uloge Eu u oblasti meunarodnih odnosa i bez-bednosti.

Ciljevi ZSBp (ukljuujui i ZBop, kao njen sastavni deo) i akcija unije prema Lisabonskom ugovoru (taka 2, lan 21, opte odredbe o spoljnom delovanju unije, Glava V), su:

ouvanje vrednosti, osnovnih interesa, bezbednosti, nezavisnosti i inte-griteta unije;

uvrivanje i podravanje demokratije, pravne drave, prava oveka i principa meunarodnog prava;

ouvanje mira, spreavanje konflikata i jaanje meunarodne bezbed-nosti u skladu sa ciljevima i principima sadranim u povelji ujedinjenih nacija;

davanje podrke dugoronom razvoju na ekonomskom i socijalnom planu, kao i zatiti ivotne sredine u zemljama u razvoju;

podsticanje integracije svih zemalja u svetsku privredu, koje ukljuuje i postepeno eliminisanje prepreka u meunarodnoj trgovini;

doprinos razradi meunarodnih mera za ouvanje i poboljanje kvali-teta ivotne sredine i dugoronog upravljanja svetskim prirodnim resur-sima, u cilju osiguranja dugoronog razvoja;

pruanje pomoi stanovnitvu, dravama i regionima suoenim sa pri-rodnim katastrofama ili izazvanim ljudskim faktorom;

unapreenje meunarodnog sistema zasnovanog na pojaanoj multila-teralnoj saradnji i dobrom voenju svetskih poslova.

Izgradnja vojnih sposobnosti postaje aktuelna tema najviih organa unije tek posle Francusko-Britanskog Samita u St. Malou (1998.). Deklaracijom sa ovog Samita lideri dve kljune lanice Eu nedvosmisleno su iskazali jedinstven stav o potrebi da Eu ima na sopstvenom raspolaganju kredibilne vojne kapacitete za regulisanje kriza na evropskom prostoru i adekvatnu ulogu u meunarodnoj bezbednosti22. Znaaj Deklaracije iz St. Maloa uvean je injenicom da je u 22 Anglo-French Summit at St-Malo: Declaration on European Defence, Eu Security and Defence

policy: The first five year (1999-2004), ed. by Nicole Gnesotto, IISS Eu, paris, 2004, 261.

Hatida Beria


356

njenom kreiranju, kao jedan od inicijatora, uestvovala Velika Britanija, do tada uglavnom indiferentna, pa ak i suprotstavljena idejama o bilo kakvom samo-stalnom evropskom vojnom projektu. ovaj zaokret u britanskoj spoljnoj politici, od naglaeno pro-atlantske prema pro-evropskoj orijentaciji, naroito se pozitivno odrazio na jedinstvo i odlunost lanica Eu za dalje jaanje ZSBp i uspostavljanje posebne evropske politike za oblasti bezbednosti i odbrane. Kljuni sadraj Deklaracije ine dva stava: (1) unija treba da bude u poziciji da igra punu i adekvatnu ulogu na meunarodnoj sceni. u tom smislu, od Evropskog saveta se trai da donese odluku o razvoju zajednike bezbednosne i odbrambene poli-tike u okviru ZSBp, i (2) unija mora da ima kapacitete za autonomnu akciju, bazirane na kredibilnim vojnim snagama, sredstvima i spremnosti za njihovu upotrebu, da bi mogla da odgovori na meunarodne krize.

Funkcionisanje Eu je instrumentalizovano a sama operacionalizacija se manifestuje kroz: propise, direktive, odluke, preporuke i miljenja.

Propisima se drave lanice obavezuju za njihovu primenu i potovanje. Direktive obavezuju sve drave lanice na koje se odnose i koje su uestvovale

u njihovom donoenju ali je na nacionalnim vlastima lanica izbor formi i metoda realizacije.

Odluke su obavezujue u potpunosti. u specifinim sluajevima odlukama moe biti regulisano na koga se samo odnose.

Preporuke i miljenja nemaju obavezujuu snagu, ve se odnos i obaveznost istiu kroz njihov sadraj. Meutim u oblasti ZSBp (ukljuujui i ZBop, kao njen sastavni deo) pravna instrumenta koja Savet Eu moe koristiti razlikuju se od zakonskih akata, odnosno, nemaju snagu pravnih akata.

Zajednike pozicije (gledita ili stavovi) definiu poglede i spoljnu poli-tiku Eu prema posebnim pitanjima (tematske prirode) u treim zemljama (na primer, ljudska prava, demokratija), odreenim regionima (stabilnost) ili aktivnostima meunarodnih institucija i organa (na primer, prema aktivnos-tima Meunarodnog suda za ratne zloine). posle usvajanja zajednikog stava, od zemalja lanica se zahteva da obezbede da njihove dravne politike ostanu na spoljnopolitikoj liniji koju je usvojila Eu.

Zajednike odluke se odnose na preduzimanje koordiniranih zajednikih akcija lanica unije i angaovanje zajednikih resursa da bi se ostvarili ciljevi zajednike spoljne, bezbednosne i odbrambene politike. one se donose (usva-jaju) u situacijama koje zahtevaju da Eu, umesto jednostavnog usvajanja politikog stava, preduzme operativnu akciju. odluke o zajednikoj akciji (operaciji/misiji) usvaja Savet Eu u skladu sa procedurama donoenja odluka. u principu, odluke u oblasti ZSBp/ZBop, naroito ako imaju i odbrambene (vojne) implikacije se donose jednoglasno.

Zajednike strategije kao instrument Eu u oblasti ZSBp uvedene su sa ciljem da se na ureen nain prikau sveobuhvatni srednjoroni i dugoroni pogledi Eu u odnosu na najznaajnija spoljnopolitika i bezbednosna pitanja, definiu ciljevi,

Vol. 11, No 4, 2014: 343-364


prioriteti i resursi za njihovo ostvarivanje. Zajednike strategije usvaja Evropski savet na preporuke Saveta Eu za one oblasti, zemlje i regione u kojima Eu ima posebne interese. u oblasti opteg spoljno politikog nastupa prema okruenju Eu, razvijene su tri posebne strategije: Strategija stabilizacije i pribliavanja, Strategija proirenja i Evropska politika (strategija) odnosa prema susedstvu.

u skladu sa tim Evropska unija je formulisala i usvojila zajedniku, Evropsku strategiju bezbednosti - ESB23, tek deceniju posle osnivanja, 12. decembra 2003. godine. Donoenje Evropske strategije bezbednosti predstavlja istorijski dogaaj, ne samo za post-modernu Evropu, nego i uopte za sistem meunarodnih odnosa. ona predstavlja najvii izraz samostalne, evropske bezbednosne politike za ouvanje evropske bezbednosti i adekvatan evropski (zajedniki) doprinos meunarodnom miru i bezbednosti. osnovna namena ESB je da omogui uniji efikasnije suoavanje sa novim regionalnim i globalnim izazovima i pretnjama i vei doprinos stvaranju globalnog multilateralnog sistema. Evropska strategija bezbednosti (ESB) na jasan nain afirmie opravdanost i potrebu jaanja uloge i odgovornosti Eu u evropskoj i globalnoj bezbednosti.

prema ESB, glavne pretnje evropskoj i meunarodnoj bezbednosti dolaze prvenstveno od: (1) terorizma; (2) nekontrolisanog irenja oMu; (3) regional-nih sukoba; (4) nestabilnih dravnih reima, tj. slabih drava i (5) organizova-nog kriminala. Naglasak Strategije na potrebi jaanja vojne moi za odgovor na savremene izazove bezbednosti, ne znai naputanje generalnog bezbednosnog koncepta Eu, prema kome reenje kompleksnih bezbednosnih pitanja u savre-menom svetu mora biti pre svega politiko i globalno, predvoeno od ouN, a upotreba sile nije glavni nain ouvanja bezbednosti. Bezbednosni koncept koji daje Strategija, potvruje iroku lepezu aktivnih mera Eu, samostalno i u saradnji sa ostalim meunarodnim subjektima, pri emu je teite izraeno na politikim, diplomatskim i drugim ne vojnim merama. Tek kada takve mere ne daju rezul-tate, onda se mogu primeniti akcije prinude u skladu sa poveljom uN (glava VII) i meunarodnim pravom, kao to su sankcije, blokade, do korienja sile. prema tome, u pristupu ouvanja evropske i globalne bezbednosti ESB daje znaajnu ulogu i primarnost ne vojnim iniocima i meunarodnim organizacijama, dok je upotreba vojne sile poslednje sredstvo i obavezno zahteva odluku SB ouN24.

Namera iskazana u Evropskoj bezbednosnoj strategiji bila je aktivnije angaovanje vojnih potencijala kroz znaajnije uveanje uloge u meunarodnim odnosima, ime je kroz oznaku pretnji i izazova krunisana elja da se povea i nivo bezbednosti irei je od sebe ka drugim regionima. Kroz kooperativni pris-tup, Eu prevashodno eli da stabilizuje probleme u vlastitom okruenju. Teei balansu sa stratekim partnerom SAD-NATo i pruanjem pomoi u civilnim resursima (diplomatske aktivnosti, trgovinsko-ekonomske mere, razvojna koop-23 Strategija evropske bezbednosti, Bezbedna Evropa u boljem svetu, Centar za

meunarodne i bezbednosne poslove, Decembar 2003,106-10924 Ibid.

Hatida Beria


358

eracija i humanitarna pomo), Eu eli da povea i konkretizuje nivo partnerske saradnje. Konkretizacija saradnje izmeu Eu i NATo, kao i njen okvir, defini-sani su 2003. godine, Aranmanom Berlin plus. Nakon estogodinjeg prego-varanja, regulisano je strateko opredeljenje do 2010.godine, korienje NATo vojnih potencijala u operacijama pod vostvom Eu, omoguavanje pristupa Eu operativnom planiranju NATo-a, dostupnost angaovanja Vrhovne komande saveznikih snaga u Evropi (SHApE) za potrebe operacija Eu i adaptacija sistema planiranja odbrane NATo, na nain da NATo snage budu na raspolaganju i za operativne potrebe pod rukovodstvom Eu. u konanom rezultat politikih usaglaavanja bio je nastanak i razvoj borbenih grupa Eu koji je manifestovan kroz koncept brzog odgovora. Sa vojne take gledita brzi odgovor se odnosi na specifinu sposobnost koja omoguava brzo reagovanje na krizne situacije i spreavanje njene dalje eskalacije. Zakljueno je da je taj nain zantno efikasniji jer omoguava spreavanje eskalacije krize.

unapreenjem saradnje u oblasti bezbednosti za Eu znai da ona uzima aktivniji pristup u razreavanju problema u njenoj inicijalnoj fazi i promovie uspeniji krizni menadment i efikasniji nain za reavanje sporova i prob-lema. od vitalnog interesa je za sve aktere saveza, a i za one koje to nisu, da razumeju vreme i okolnosti u kojima isti egzistiraju. Evropska unija kroz pri-menu strateke kulture Eu oznaava meuzavisnost poverenja i interesa u deobi zajednikih rizika i pretnji, kao i njihovo usklaivanje, shodno uticaju i investi-ranju uz podelu trokova i benefita od unapreenja stabilnosti.

Jaanjem sopstvenih oruanih snaga kreira i balans moi i nastoji da ozvanii, determinie evropski identitet i ostvari uticaj u odnosu na druge saveze kroz institucionalizovanje i strateko opredeljenje. Izbegavanjem dupliranja sa NATo u vojnom smislu, Eu tei da obrazuje nove zidove u odnosu na lanstvo i nelanstvo radi bezbednosne i ekonomske zatite samog saveza. Jaanjem sop-stvene vojne komponente kroz Koncept BG, Eu promovie partnerski odnos uz prilagodljivost lanica za opti interes, bez politikog omamljivanja i demagogije uz izuzimanje davanja obeanja unapred, ime eli poveati politiki, ekonom-ski, a prvenstveno vojni uticaj na globalnoj politikoj sceni. Nema dileme da e lanice Eu i ubudue nastaviti da jaaju zajednike kapacitete i sposobnosti za delotvornu realizaciju interesa i ciljeva utvrenih u okviru ZBop, prilagoavajui njihovu fizionomiju i kvalitet zahtevima za uspean odgovor na postojee i nove bezbednosne izazove, rizike i pretnje, s jedne, i mogunostima njihove odrivosti, s druge strane. u tom smislu, centralizacija postojeih i uspostavljanje novih zajednikih vojnih i civilnih kapaciteta (na bilateralnoj i multilateralnoj servil-noj osnovi) vidi se kao najracionalniji i najefikasniji put jaanja sposobnosti Eu za uspean odgovor na bezbednosne izazove novog vremena.

Vol. 11, No 4, 2014: 343-364


Zakljuak

Spoljno-politiki kredibilitet unije je u praksi uvean preko Visokog pred-stavnika koji joj omoguava da jednim glasom u ime lanica saveza uestvuje u reavanju kriznih sporova. S druge strane, same drave lanice kroz izbor da ozbiljno investiraju u zajedniku spoljnu politiku kao odskonu dasku za iri globalni uticaj ili da povremeno koriste zajednike inicijative kada nacionalne ili druge opcije koje nisu mogue ili su manje povoljne.

Nema dileme da e lanice Eu i ubudue nastaviti da jaaju zajednike politilke kapacitete i sposobnosti za delotvornu realizaciju interesa i ciljeva utvrenih u okviru ZBop Eu, prilagoavajui njihovu fizionomiju i kvalitet zahtevima za uspean odgovor na postojee bezbednosne izazove, rizike i pret-nje, s jedne, i mogunostima ekonomske i vojne odrivosti, s druge strane. u tom smislu, centralizacija postojeih i uspostavljanje novih zajednikih vojnih i civilnih kapaciteta (na bilateralnoj i multilateralnoj servilnoj osnovi) vidi se kao najracionalniji i najefikasniji put jaanja sposobnosti Eu za uspean odgovor na bezbednosne izazove novog vremena. Naime, uspostava neposrednih kon-sultacija oko najvanijih pitanja koja je u praksi izvedena formiranjem evro-atlanskih tela za komunikaciju (Radne grupe za transatlantske odnose). Daljim institucionalnim razvojem, Eu tei razvoju mehanizama za reavanje problema u njenoj inicijalnoj fazi. Stoga, unija nastoji da onemogui dalju eskalaciju krize po principu iniciranja i nametanja politikog reenja, a zatim da kroz institucije obezbedi ekonomsku isplativost.

Formiranjem evropskih snaga, predstavljao je polaznu osnovu za angaovanje iako iste nisu bile u mogunosti da se angauju samostalno bez vodee lanice NATo-a (SAD) zbog neposedovanja stratekog vazdunog transporta. Meutim, unija se novim stratekim dokumentima i partnerstvom sa NATo, opredelila za znaajnije angaovanje vojnnih i civilnih potencijala radi ostvarivanja veeg uticaja na ouvanju mira i bezbednosti u regionu i svetu. Kada se uzmu u obzir vojni potencijali za angaovanje u kriznim podrujima koje poseduju najmonije drave lanice Evropske unije navodi na zakljuak da su isti efikasniji i vei u odnosu na deklarisane snage samog saveza.

poetak saradnje Eu u bezbednosti sa NATo je bio donekle konfuzan i neko vreme je tekao prilino sporo zbog nedeklarisanja vodeih lanica unije, da Eu treba da bude samoostalni subjekt evropske bezbednosti i odbrane. uspostavom sopstvenog politikog okvira u oblasti zajednike spoljne i bezbednosne poli-tike (ZSBp) stvari su postale sasvim drugaije. Naime, Eu kroz poverilaki odnos sa Alijansom je izbegla razgranienje sa NATo u bezbedonosnom smislu, predstavljajui se za partnera, a ne vazala. Stoga e i budua saradnja Eu i NATo biti usmerena na razvoj osetljivih, povremeno protivurenih odnosa sa sloenom meuzavisnosti dva kolektiviteta uz stalni nadzor od strane supre-matije kakva je NATo. u tom smislu, centralizacija postojeih i uspostavljanje

Hatida Beria


360

novih zajednikih vojnih i civilnih kapaciteta (na bilateralnoj i multilateralnoj servilnoj osnovi) vidi se kao najracionalniji i najefikasniji put jaanja sposob-nosti Eu za uspean odgovor na bezbednosne izazove novog vremena.

Kada je u pitanju Republika Srbija, obim uea u zajednikoj bezbednos-noj i odbrambenoj politici Eu, zavisie od trenutnih i buduih materijalnih mogunosti. Svakako da bi bezbednosni prioriteti na nacionalnom, regionalnom i meunarodnom nivou uticali na dalji sled dogaaja.

Republika Srbija svojim aktivnim angaovanjem snaga sistema odbrane u multinacionalnim operacijama i misijama za upravljanje krizama koje se sprovode pod okriljem Eu nastoji da iskoristi ponueni okvir za ukljuenje u zajedniku bezbednosnu i odbrambenu politiku Evropske unije.

ostali mogui oblici integracije RS u ZBop Eu su: 1) ukljuenje sistema odbrane Republike Srbije u institucijalnu i politiko-

vojnu dimenziju Evropske unije,2) uee u inicijativama za izgradnju (vojnih i civilnih) odbrambenih

sposobnosti Eu;3) uee Vojske Srbije u snagama za brzo reagovanje (borbenim grupama) Eu;4) uee andarmerije Ministarstva unutranjih poslova RS u Evrop-

skom andarmerijskom korpusu i5) ukljuenje Republike Srbije u rad Evropske odbrambene agencije (EDA),

kome bi trebalo da prethodi potpisivanje odgovarajueg administrativ-nog aranmana.

Vojska Srbije je prva prepoznala znaaj ukljuenja u aktivnosti i saradnju unutar ZBop Eu to je strategijskim dokumentima predstavljeno, a kasnije i u praksi primenjeno angaovanjem npr. dva pripadnika u misiji u Somaliji (Eu NAVFoR, ATALANTA) i ugandi (EuTM). Do sticanja punopravnog lan-stva u samu Eu, Republika Srbija je uzela u obzir i iskustva suseda, a posebno Rumunije koja je ve u pretpristupnoj fazi opredelila znaajne resurse za uee u EBop/ZBop, kao i iskustva Norveke, Turske, ukrajine, Hrvatske i Makedo-nije, koje uestvuju u zajednikoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici Eu, iako nisu lanice Evropske unije. Stim u vezi se naglaava znaaj opredeljenja Repu-blike Srbije da razvija vee mogunosti za saradnju sa NATo i Eu u oblastima bezbednosti i odbrane. Republika Srbija bi na ovaj nain kroz razvoj sopstvenih odbrambenih kapaciteta u okviru programa NATo za partnere, dostigla inte-roperabilnost sa dravama-lanicama NATo i Eu i stvorila realne mogunosti za uee u okviru zajednike bezbednosne i odbrambene politike Eu, ime bi poboljala svoj politiki kredibilitet i poziciju u meunarodnom okruenju.

Meutim, kapacitete koje bi Republika Srbija angaovala u ZBop Eu zavisie od nivoa njene ambicije, trenutnih i buduih materijalnih mogunosti i bezbednosnih prioriteta na nacionalnom, regionalnom i meunarodnom nivou. Aktivno ukljuenje Republike Srbije u ZBop Eu, moe unaprediti trenutne

Vol. 11, No 4, 2014: 343-364


spoljnopolitike pozicije drave, pozitivno uticati na njen poloaj u optim i bez-bednosnim meunarodnim integracijama i doprineti da u meunarodnoj zajed-nici bude prepoznata kao subjekat, a ne preteno objekat uspostavljanja bez-bednijeg regionalnog i globalnog okruenja.25 Vee angaovanje Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama pod vostvom Eu bi omoguilo njenu mod-ernizaciju i efikasnije ispunjenja zadataka propisanih ustavom bez izazivanja bezbednosne dileme kod najuticajnijih drava-saveza.

Literatura

Anglo-French Summit at St-Malo: (2004) Declaration on European Defence, Eu Security and Defence policy: The first five year (1999-2004), ed. by Nicole Gnesotto, IISS Eu, paris.

Blumer Simon, William E. paterson: (2010) Germany and the Euro-pean union: from tamed power to normalised power?, International Affairs, Volume 86, Issue 5.

Beinski Zbignjev, (2001) Velika ahovska tabla, CID podgorica. Bull Hedley: (1982) Civilian Power Europe: a Contradiction in Term,

Journal of Common Market Studies, vol. 21, No. 2. Document on the European Identity:(1973.) Nine Foreign Ministers of

the EC, 14. December. Gerrits Andre: (2010) Introductory Observation on a Controversial

Notion in: Andre Gerrits (ed.), Normative power Europe in a Changing World: A Discussion.

Giegerich. B: (2006) European Security and Strategic Culture: Natio-nalResponses to the Eus Security and Defence policy, Nomos, Baden Baden, 2006. godine,

Gnesotto Nicole: (2011) The need for a more strategic EU, What ambi-tios for European Defence in 2020, Eu Institute for Security Studies.

Ejdus Filip: (2007) Bezbednost, kultura i identitet u Srbiji, Centar za CVo, br.7-8.

Jones. Seth: (2007) The Rise of European Security Cooperation, Cam-bridge university press, Cambridge.

Katarina trbac: (2010) Odnos prema izazovima i komplementarnost pristupa Republike Srbije i EU, Zbornik radova Bezbenosni i odbram-beni aspekti prikljuenja Republike Srbije Evropskoj uniji, ISI, Beograd.

Koen Riard i Mihalka Majkl: (2005) Saradnja u bezbednosti-Novi hori-zontibezbednosti, Rasprave Centra Dord Maral br. 3.

25 Institut za strategijska istraivanja Sektor za politiku odbrane Ministarstvo odbrane, Bezbednosni i odbrambeni aspekti prikljuenja republike Srbije Evropskoj Uniji, Medija Centar odbrana, Beograd 2014, 455.

Hatida Beria


362

Katzenstein J. peter: (1996) Introduction: Alternative Perspective on National Security, u Katzenstein p. J.(ur.) The Culture of National Secu-rity: Norms and Identity in World politics, Columbia university press, New York.

Longhurst K: (2000) The Concept of strategic Culture, In Military Soci-ology, ed. G. Kummel and D. p. Andreas. Baden-Baden: Nomos Ver-lagsgesellschaft.

Naj S. Dozef: (2006) Kako razumevati meunarodne odnose, Stu-bovi kulture, Beograd.

Naj S. Dozef Tripoli Diarist, The New Republic, izvor: internet http://www. newrepublic .com/article/tripoli-diarist.

patten Chris: (2008) What next? Surviving the 21th Century, pinguin Boooks, London. payne Kenneth: (2010) NATo Research Fellow, The European security and defence policy and NATo, BBC News Analysis and Research, 2001-2003.

Strategija evropske bezbednosti, (2003) Bezbedna Evropa u boljem svetu, Centar za meunarodne i bezbednosne poslove.

Smith Karen: (2008) EU Foreign Policy in a Changing World, (2nd.edn) polity press, Cambridge, 2008. godine,

Stubb Aleksander: (2011) In search of a smart power, What ambitios for European Defence in 2020, Eu Institute for Security Studies.

Cornish paul. i Geoffrey Edwards: (2001) Beyond the EU/NATO Dicho-tomy: The Beginnings of a European Strategic Culture, International Affairs, 77(3).

Hill Christopher: (1993) The Capability-Expectations Gap or Concep-tualizing Europes International Role, Journal of Common Market Stu-dies, Vol. 31, no. 3.

Hillion Christophe and Lefebvre Maxime: (2010) The European Exter-nal Action Service: towards a common diplomacy?, Fondation Robert Schuman, European Issue 184, 25 october.

Rad primljen: 25. oktobar 2014. paper received: october 25th, 2014 odobren za tampu: 14. novembar 2014. Approved for publication: November 14th, 2014

Vol. 11, No 4, 2014: 343-364


hatidza Beria, PhDNational defense school derartment of strategy,Military Academy, Belgrade

EURoPEAN UNIoN SECURITU PoLICU ThRoUgh STRATEgIC CULTURE

S u m m a r y

In this paper, we shall pay attention to the security policy of the European union, through the strategic culture, starting from the existing various options for cooperation in the field of security and defense. our goal is to look at the implementation of the Strategic Culture of the European union (Eu SK), research ways to improve the international position of the union and its impact on policy cooperation and trust with other collectives. Analysis of flexible coopera-tion between the European union, as well as access to special procedures in the field of security and defense policy, we will follow the ambition and capacity in implementing the same.

paper aims to introduce the idea of the European union, which allows its members to rationally consider and check the box of options available to decision makers. In this regard, the Eu seeks to build its own armed forces to protect the association of interests-investment terms. Reviewing and understanding the strategic culture of the Eu by countries that are not its members can be seen as reasons for strengthening the capacity of the union for the realization of the impact of the global security as well as predicting its future steps.

Key words: security and defense policy, European union, NATo, strategic culture, col-lectivity, collaboration, politics, international relations

bezbednosna politika evropske unije kroz stratešku kulturu

Documents