5353 ceo TUMAENJU5353Glava prva [GOVOR I PISANJE. ISTINIT I LAAN GOVOR]Treba prvo utvrditi ta je imenica, a ta glagol; a zatim ta je odricanje [negacija], potvrivanje [afirmacija], reenica [iskaz] i govor.Zvui izraeni glasom su simboli [znaci] duevnih stanja, a napisane rei su simboli reci izraenih glasom. I kao to svi ljudi nemaju isti rukopis, tako ni govorene rei nisu kod svih iste. Meutim, duevna stanja, iji su neposredni znaci ovi izrazi, kod svih su identina. A isto tako, identine su i stvari ije su slike ova stanja. Ali poto ovaj predmet spada u drugu disciplinu, njemu je raspravljano u naim knjigama dui.Kao to se u dui pojavljuje as misao koja nije ni istinita ni lana, a as misao koja je nunim nainom jedno ili drugo, tako se dogaa i u pogledu govora. Jer, istinito i lano sastoji se u sastavljanju i u podeli. Same po sebi, imenice i glagoli slini su pojmu bez sastavljanja i bez podele kao, na primer, ovek" ili ,,beo", kad im se nita ne doda jer ove rei jo nisu ni istinite ni lane. Dokaz za ovo je sledei: re jarac-jelen" znai neto, ali nita ni istinito ni lano sve dok joj se ne doda da ono to ta re oznaava postoji ili ne postoji, apsolutno govorei, ili u jedno odreeno vreme.Glava druga[IMENICE. PROSTE I SLOENE IMENICE. PADEI]Imenica je jedan glas koji konvencionalno neto znai, bez obzira na vreme. Nijedan deo imenice nema znaenje kad je uzet odvojeno [po sebi]. U osobenoj imenici nema nikakvog znaenja imenica [konj] po sebi i sama sobom, kao to ga ima u izrazu [lep konj]. Meutim, ono to vai za proste imenice, ne vai za sloene imenice. U prvima deo ne znai nita, a u drugima deo doprinosi znaenju celine i ako, kad je odvojeno uzet, on nema nikakvog znaenja. Na primer, u rei [gusarska laa] re [laa] ne znai nita po sebi. Konvencionalno znaenje" [odredba na osnovu saglasnosti"] kaemo po tome to nijedna imenica nije takva po prirodi nego samo kad postane simbol. Jer ak i ako neartikulisani glasovi, kao, na primer, glasovi ivotinja, neto oznaavaju, nijedan od njih nije imenica.,,Ne-ovek" nije imenica. Ne postoji nikakav izraz [oznaka] koji bi mu se mogao pridati. Jer, to nije ni govor, ni odricanje [negacija]. To bi mogla biti samo neodreena imenica, jer ova pripada svemu, onome to postoji i onome to ne postoji.Ako se kae Filona ili Filonu" [ ], i druge rei te vrste ove nisu imenice nego su padei [, lat. casus] jedne imenice. Definicija ovih padea jeste za sve ostalo identina definiciji imenice, ah spajanje tih oblika sa jeste", bee" i bie" ne daje nita istinito ili lano; njih uvek daje spajanje tih oblika s imenicom. Kad se, na primer, kae: Filonovo jeste ili Filonovo nije", ti izrazi nemaju nieg istinitog i lanog.Glava trea [GLAGOL]Glagol je re koja dodaje svom znaenju znaenje vremena. Delovi vremena, odvojeno uzeti, ne znae nita za sebe. Glagol uvek oznaava daje neto afirmirano neem drugom. Kaem da glagol, sem svoga znaenja, pokazuje i vreme. Na primer, zdravlje" je imenica, a on je u dobrom zdravlju" je glagol, jer on dodaje svome znaenju da sad postoji zdravlje. Sem toga, glagol je uvek znak onoga to se kae drugoj stvari, upravo onoga to pripada jednom subjektu ili se nalazi u njemu.Ali ako se kae: nije zdrav", ili nije bolestan"ja to ne nazivam glagolima. Mada dodaje svome znaenju znaenje vremena, mada uvek pripada jednom subjektu, ova razlika nema imena. Ona se moe nazvati samo neodreenim glagolom, zato to se podjednako na sve odnosi, na bie kao i na nebie.1Isto tako, nije glagol, nego jedan pade" [, lat. tempus, gramatiko vreme] glagola kad se kae: bee zdrav" ili bie zdrav". Pade" glagola razlikuje se od glagola time, to glagol sadri jo odredbu.sadanjeg vremena, a pade" oznaava vreme koje okruuje sadanje vreme [to jest prolost i budunost].Ono to se naziva glagolima jesu, dakle, u sebi i po sebi imenice. Glagoli imaju jedno odreeno znaenje (jer time to se oni izgovaraju, usredsreuje se misao sluaoca, koji je odmah zadrava u miru), ali oni jo ne znae da oznaena stvar postoji ili ne postoji. Jer, time to se kae postojati" ili ne postojati" ne oznaava se nikakva stvar, kao ni kad se samo za sebe kae postojei". Ovi izrazi samo po sebi nisu nita, ali oni svome znaenju dodaju izvesno spajanje [dodajui atribut subjektu], koje je nemogue zamisliti bez stvari koje su spojene [sastavljene].Glava etvrta [GOVOR I REENICA]Govor je spajanje glasova, koje ima opte primljeno znaenje i iji svaki deo, kad se uzme odvojeno, ima znaenje kao prost govor [iskazivanje], a ne kao afirmiranje ili negiranje. Hou, na primer, da kaem da re ovek" neto znai, ali ne da on postoji ili ne postoji. Afirmacija ili negacija e proizai samo ako se tu neto doda. Meutim samo jedan slog rei ovek" ne znai nita. Jer i u rei mi" slog ,,i" [na grkom: ] nema znaaja; to je u stvari samo glas. Slog je znaajan [upravo: doprinosi znaaju celine] samo u sloenim recima, ali ne sam po sebi, kao to smo ranije rekli.Svaki govor ima znaenje, ali ne kao prirodan organ [instrument], nego kao to smo rekli po konvenciji [to jest na osnovu jednog sporazuma]. Meutim svale} govor ne iskazuje neto [svaki govor nije reenica], negq samo onaj [govor] u kome postoji istina ili zabluda. Ali to se ne dogaa u svim sluajevima. Tako je svakajp4jtv^-jedan govor, ali ni istinit ni laan. Ali neemo uzeti u obzir-druge vrste govora, poto njihovo raspravljanje spada pre u retoriku ili u poetiku. Zasad emo razmatrati reenicu.*Glava peta [AFIRMACIJA I NEGACIJA. PROSTA I SLOENA REENICA]Prva vrsta iskazanog [deklarativnog] govora [ ] jeste afirmacija; sledea [vrsta] je negacija. Svi drugi govori ine jedinstvo samo pomou veze svojih delova.Svaka reenica nunim nainom sadri jedan glagol ili pade" jednog glagola. Jer, pojam ovek", kad mu se ne prida jeste", ih bejae", ili bie", ili neto te vrste, jo ne sainjava reenicu.Zato izraz kao to je ivotinja koja ima noge i kojaide na dve noge" jeste jedno i nije mnogo? ovek koji setako definie ne moe biti takav zato to se te rei izgovorejedna za drugom. Ali objanjenje toga problema2 spadau drugu disciplinu. Iskazan [deklarativan] govor je onslkoji izraava ili jednu stvar, ili jedinstvo to nastaje iz vezidelova. Meutim, sloene reenice su one koje izraavajumnogo, a ne jedno, ih iji su delovi nepovezani.)Imenica ili glagol treba, dakle, da bude samo jedan govor [ili kazivanje]. Naime, ne moe se rei da se, izraavajui neto na taj nain, obrazuje reenica, pa bilo da neko pita, ili da ne pita, ih da poinje sa govorom.Jedna vrsta ovih reenica je prosta, kao, na primer, tvrditi neto neemu [o nekom subjektu], ili odricati neto neemu. Druga vrsta obuhvata reenice obrazovaneiz prostih iskaza [reenica]; kao to je, na primer, sluaj kod jednog ve sastavljenog govora.Prosta reenica je veza glasova [rei] koja ima da pokae da jedan atribut postoji ili ne postoji u jednom subjektu prema podelama [razlikama] vremena [u sadanjosti, prolosti i budunosti].Glava esta [AFIRMACIJA I NEGACIJA. KONTRADIKCIJA]Tvrenje je iskaz koji neto nekom pripisuje, a odri->j canje je iskaz koji neto nekom odrie. A mogue je tvrditi! da ono to pripada jednoj stvari njoj ne pripada [ovo je> lano odricanje], i da ono to joj ne pripada njoj pripada [ovo je lano tvrenje], i da joj pripada ono to joj pripada > [istinito tvrenje], a ono to joj ne pripada da joj ne pripada' [prava negacija]. A poto to vai i za vremena van sadanjice,' mogue je i odricati sve ono to je neko tvrdio i tvrditi sve stoje neko odricao. Prema tome, oevidno je daje svakoj afirmaciji suprotna jedna negacija, i svakoj negaciji jedna afirmacija. Protivrenost" [kontradikcija"] je suprotnost izmeu jedne afirmacije i jedne negacije. Pod suprotnou" podrazumevam da se isto istom potvruje i odrie, ali ne samo homonimno,3 i sve to jo inSe moe biti posebno objanjeno [radi ove odredbe pojmova], nasuprot sofistikim dosaivanjima [prigovaranjima].Glava sedma[OPSTE (UNIVERZALNO) I POJEDINANO (SINGULARNO). SUPROTNOST REENICA: KONTRADIKCIJA I KONTRARUETET]Stvari su delom opte [univerzalne], a delom pojedinane [singularne] (ojptim" nazivam ono ija priroda jeste da bude potvreno od vie subjekata, a pojedinanim" ono to ne moe da bude potvreno od vie subjekata. Tako, na primer, ovek" je neto opte, a Kalija" jepojedinano bie). A poto je tako, nunim nainom e se reenica da jedna stvar pripada ili ne pripada jednom subjektu primenjivati as na jedan opti [univerzalni], a as na jedan pojedinani [singularni] termin.Ako se univerzalno iskae jednoj univerzalnojstvari da joj neto pripada, ili da joj to isto ne pripada,tada e ti iskazi biti kontremo suprotni. Pod iskazatiuniverzalno jedno univerzalnoj stvari" podrazumevamkad se, na primer, kae: svaki ovek je beo, nijedan oveknije beo".