anketa o doktorskim studijama u srbijidoktoranti.org.rs/media.doktoranti.org.rs//2012/02/...anketa o...

Anketa o doktorskim studijama u Srbiji

Anketu organizovalo i sprovelo Udruženje studenata doktorskih studija i

mladih istraživača Srbije preko svoje lokalne organizacije sa Univerziteta u

Novom Sadu.

Anketa je sprovedena tokom avgusta i septembra 2011. godine.

Anketa sadrži ukupno 54 pitanja od toga 44 relevantna pitanja vezana za

doktorske studije. U anketi su 12 pitanja otvorenog tipa i 32 pitanja

zatvorenog tipa.

Anketu je popunilo 577 studenata doktorskih studija sa teritorije Republike

Srbije od koji 557 studenata koji studiraju na Univerzitetima čiji je osnivač

država Srbija i 20 studenata koji studiraju na privatnim Univerzitetima.

Posebnu zahvalnost za ovako uspešno sprovedenu anketu dugujemo

Ministarstvu za obrazovanje i nauku, Udruženju studenata doktorskih

studija i mladih istraživača Univerziteta u Nišu i prof dr Veri Dondur

predsednici Nacionalnog saveta za naučno tehnološki razvoj, koji su nam

pomogli da što veći broj studenata doktoranata dobije ovu anketu.

Novi Sad, decembar 2011. godine

Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011

2

Sadržaj

Pitanje 1 – Naziv fakulteta ............................................................................................................................ 5

Pitanje 2 – Naziv univerziteta ....................................................................................................................... 6

Pitanje 3 – Godina upisa na doktorske studije .............................................................................................. 6

Pitanje 4 – Godina studija na kojoj se trenutno nalazite .............................................................................. 7

Pitanje 5 – Koliko je vaše nedeljno opteredenje u nastavi? .......................................................................... 7

Pitanje 6 – Da li ste se tokom univerzitetskog školovanja ili na stručnim seminarima/kursevima

obrazovali za izvođenje nastave?.................................................................................................................. 8

Pitanje 7 – Da li obavezuje ili omoguduje li Vam katedra/departman na kojem izvodite nastavu

pohađanje seminara/kurseva za izvođenje nastave? ................................................................................... 8

Pitanje 8 – Smatrate li bitnim pohađanje seminara/kurseva za izvođenje nastave? ................................... 9

Pitanje 9 – Kako ocenjujete Vaše opteredenje u nastavi? ............................................................................ 9

Pitanje 10 – Smatrate li da su predavanja koja pohađate na postdiplomskim studijama na dovoljno

visokom nivou za doktorske studije? .......................................................................................................... 10

Pitanje 11 – Da li se redovno održava nastava na doktorskim studijama? ................................................. 10

Pitanje 12 – Kako ocenjujete zainteresovanost nastavnog kadra za kvalitet doktorskih studija? ............. 11

Pitanje 13 – Da li imate dovoljan pristup stručnoj literaturi? ..................................................................... 11

Pitanje 14 – Da li koristite KoBSON? ........................................................................................................... 12

Pitanje 15 – Kako ocenjujete uslove za Vaš istraživački rad? ..................................................................... 12

Pitanje 16 – Koliko redovno se sastajete sa mentorom? ............................................................................ 13

Pitanje 17 – Kako ocenjujete Vaš odnos sa mentorom?............................................................................. 13

Pitanje 18 – U kojoj meri mentor prati i učestvuje u izradi doktorskog rada te radova na temi? .............. 14

Pitanje 19 – Koliko pladate školovanje na postdiplomskim studijama na godišnjem nivou? ..................... 14

Pitanje 20 – Da li primate ili ste primali neku od stipendija tokom doktorskih studija? ............................ 15

Pitanje 21 – Ako ste primal ili primate neku od stipendija napište koju .................................................... 15


3

Pitanje 22 – Jeste li do sada boravili u inostranstvu? ................................................................................. 16

Pitanje 23 – Ako jeste boravili u inostranstvu napištite na kom univerzitetu ili naučno istraživačkoj

instituciji i koliko dugo? .............................................................................................................................. 16

Pitanje 24 – Jeste li imali mogudnost studijskog boravka u inostranstvu, učestvovanja na međunarodnim

seminarima, kongresima? ........................................................................................................................... 20

Pitanje 25 – Da li smatrate studijske boravke u inostranstvu i učestvoavnje na međunarodnim

seminarima i kongresima bitnim? ............................................................................................................... 20

Pitanje 26 – Jeste li do sada učestvovali u prijavi domadih naučnih projekata? ........................................ 21

Pitanje 27 – Jeste li do sada učestvovali u prijavi međunarodnih naučnih projekata? .............................. 21

Pitanje 28 – Jeste li učestvovali ili učestvujete u evropskim i/ili međunarodnim projektima? .................. 22

Pitanje 29 – Da li ste do sada objavljivali radove na stranim konferencijama/časopisima? ...................... 22

Pitanje 30 – Ako ste do sada objavljivali radove na stranim konferencijama/časopisima napišite broj

radova ......................................................................................................................................................... 23

Pitanje 31 – Da li ste do sada objavljivali radove na domadim konferencijama/časopisima? .................... 23

Pitanje 32 – Ako ste do sada objavljivali radove na domadim konferencijama/časopisima napišite broj

radova ......................................................................................................................................................... 23

Pitanje 33 – Šta bi po vašem mišljenju poboljšalo kvalitet na postdiplomskim studijama?....................... 24

odnos sa mentorom ................................................................................................................................ 24

manje opteredenje u nastavi .................................................................................................................. 24

bolji materijalni status ............................................................................................................................ 25

poboljšan istraživački pristup u izvođenju nastave ................................................................................ 25

veda istraživačka samostalnost ............................................................................................................... 26

vede mogudnosti boravka u inostranstvu ............................................................................................... 26

naglašena istraživačka delatnost ............................................................................................................ 27

razvijanje interdisciplinarnog pristupa nastavi i istraživanju .................................................................. 27

aktivnije učestvovanje u univerzitetskom životu i bolja informisanost .................................................. 28


4

Pitanje 34 – Da li ste dovoljno informisani o mogudnostima stipendiranja i razmena koje nudi vaš

Univerzitet? ................................................................................................................................................. 28

Pitanje 35 – Ako niste dovoljno informisani o mogudnostima stipendiranja i razmena koje nudi vaš

Univerzitet napišite na koji način mislite da bi informisanost mogla da se poboljša ................................. 29

Pitanje 36 – Jeste li upoznati sa zakonskim propisima i propisima Univerziteta koji se odnose na status i

delatnost studenata doktorskih studija? .................................................................................................... 35

Pitanje 37 – Smatrate li važnim učestvovanje u univerzitetskom životu? .................................................. 36

Pitanje 38 – Da li ste zainteresovani da učestvujete u univerzitetskom životu i na koji način? ................. 36

Pitanje 39 – Da li postoji perspektiva za mlade naučnike u Srbiji? ............................................................. 40

Pitanje 40 – Da li planirate da napustite Srbiju? ......................................................................................... 40

Pitanje 41 – Ako planirate da napustite Srbiju navedite razlog .................................................................. 41

Pitanje 42 – Da li ste zaposleni? .................................................................................................................. 50

Pitanje 43 – Ako niste zaposleni da li smatrate da dete modi nadi zaposlenje u Srbiji? ............................. 50

Pitanje 44 – Da li ima neko pitanje koje Vam nismo postavili a smatrate ga važnim? ............................... 51


5

Pitanje 1 – Naziv fakulteta

Fakultet tehničkin nauka Novi Sad

Mašinski fakultet Beograd

Poljoprivredni fakultet Novi Sad

Prirodno-matematički fakultet Novi Sad

Filozofski fakultet Novi Sad

Filozofski fakultet Niš

Prirodno-matematički fakultet

Kragujevac

Elektortehnički fakultet Niš

Mašinski fakultet Kragujevac

Građevinsko-arhitektnonski fakultet Niš

Građevinski fakultet Subotica

Biološki fakultet Beograd

Tehnološki fakultet Novi Sad

Univerzitet umetnosti

Elektortehnički fakultet Beograd

Tehnološki fakultet Niš

Prirodno-matematički fakultet Niš

Mašinski fakultet Niš

Geografski fakultet Beograd

Filozofski fakultet Beograd

Medicinski fakultet Beograd

Stomatološki fakultet Beograd

Šumarski fakultet Beograd

Medicinski fakultet Niš

Tehnološko-metalurški fakultet Beograd

Ekonomski fakultet Niš

Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Niš

Pravni fakultet Beograd

Medicinski fakultet Kragujevac

Fakultet organizacionih nauka Beograd

Poljoprivredni fakultet Beograd

Fakultet dramskih umetnosti Beograd

Hemijski fakultet Beograd

Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja

Beograd

Matematički fakultet Beograd

Fakultet veterinarske medicine

Farmaceutski fakultet Beograd

ACIMSI Novi Sad

Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Novi

Sad

Fakultet za fiziku Beograd

Rudarsko-geološki fakultet Beograd

Ekonomski fakultet Kragujevac

Ekonomski fakultet Subotica

Fakultet za fizičku hemiju Beograd

Fakultet kulture i medija MEGATREND

Pravni fakultet UNION

RAF UNION


6

Pitanje 2 – Naziv univerziteta

Pitanje 3 – Godina upisa na doktorske studije


7

Pitanje 4 – Godina studija na kojoj se trenutno nalazite

Pitanje 5 – Koliko je vaše nedeljno opterećenje u nastavi?

Ne učestvujem u nastavi

287 50%

do 4 časa nedeljno

113 20%

od 4 do 12 časova nedeljno

126 22%

od 12 do 20 časova nedeljno

42 7%

Preko 20 časova nedeljno

9 2


8

Pitanje 6 – Da li ste se tokom univerzitetskog školovanja ili na

stručnim seminarima/kursevima obrazovali za izvođenje

nastave?

Da

153 27%

Ne

424 73%

Pitanje 7 – Da li obavezuje ili omogućuje li Vam

katedra/departman na kojem izvodite nastavu pohađanje

seminara/kurseva za izvođenje nastave?

Da

75 13%

Ne

484 84%


9

Pitanje 8 – Smatrate li bitnim pohađanje seminara/kurseva za

izvođenje nastave?

Da

465 81%

Ne

99 17%

Pitanje 9 – Kako ocenjujete Vaše opterećenje u nastavi?

Previše

45 8%

Optimalno

192 33%

Premalo

50 9%

Nisam u nastavi

290 50%


10

Pitanje 10 – Smatrate li da su predavanja koja pohađate na

postdiplomskim studijama na dovoljno visokom nivou za

doktorske studije?

Da

216 37%

Ne

361 63%

Pitanje 11 – Da li se redovno održava nastava na doktorskim

studijama?

Da

246 43%

Ne

331 57%


11

Pitanje 12 – Kako ocenjujete zainteresovanost nastavnog kadra

za kvalitet doktorskih studija?

1 - Veoma zainteresovani 52 9%

2

113 20%

3

208 36%

4

126 22%

5 - Apsolutno ne zainteresovani 78 14%

Pitanje 13 – Da li imate dovoljan pristup stručnoj literaturi?

Da

368 64%

Ne

209 36%


12

Pitanje 14 – Da li koristite KoBSON?

Da

472 82%

Ne

81 14%

Ne znam šta je KoBSON

24 4%

Pitanje 15 – Kako ocenjujete uslove za Vaš istraživački rad?

Dobri

95 16%

Osrednji

294 51%

Loši

188 33%


13

Pitanje 16 – Koliko redovno se sastajete sa mentorom?

Svaki dan

97 17%

2-3 puta nedeljno

67 12%

jednom nedeljno

76 13%

2-3 puta mesečno

73 13%

jednom mesečno

89 15%

ređe od jednom mesečno

175 30%

Pitanje 17 – Kako ocenjujete Vaš odnos sa mentorom?

Odličan

217 38%

Vrlo dobar

121 21%

Dobar

119 21%

Dovoljan

36 6%

Nedovoljan

84 15%


14

Pitanje 18 – U kojoj meri mentor prati i učestvuje u izradi

doktorskog rada te radova na temi?

Uopšte ne učestvuje

70 12%

Nedovoljno

107 19%

Dovoljno

245 42%

Optimalno

155 27%

Pitanje 19 – Koliko plaćate školovanje na postdiplomskim

studijama na godišnjem nivou?

Ne plaćam ništa

139 24%

do 30.000 din

49 8%

od 30.000 do 100.000 din

113 20%

od 100.000 do 200.000 din

207 36%

preko 200.000 din

69 12%


15

Pitanje 20 – Da li primate ili ste primali neku od stipendija tokom

doktorskih studija?

Da

270 47%

Ne

307 53%

Pitanje 21 – Ako ste primal ili primate neku od stipendija napište koju

Skoro svi studenti koji su naveli da su primali ili sada primaju stipendiju

vezanu za doktorske stuije su stipendisti Ministarstva za nauku i tehnološki

razvoj, odnosno sada Ministarstva obrazovanja i nauke. Izuzetak čini samo

nekoliko studenata koji su primali ili još primaju sledeće stipendije:

Stipendija države Mađarske, Fondacija za Razvoj naučnog i umetničkog

podmlatka, Junior Faculty Development Program, Stipendija Slovačke

vlade, Vojna stipendija Republike Srbije, International Visegrad

Scholarship Fund, Stipendija Vlade Republike Srpske.


16

Pitanje 22 – Jeste li do sada boravili u inostranstvu?

Da

137 24%

Ne

440 76%

Pitanje 23 – Ako jeste boravili u inostranstvu napištite na kom

univerzitetu ili naučno istraživačkoj instituciji i koliko dugo?

Chalmers, Svedska East Malling Research, Kent, UK, 6 meseci BOKU, Vienna, Austria, 1 mesec Posle 3. godine osnovnih studija, kao IAESTE student boravila sam u Nemačkoj na Institutu za Hemiju i Biohemiju u Greifswaldu na stručnom usavršavanju (dva meseca, 2005. godine). Nakon završetka osnovnih studija, boravila sam na Maks-Plankovom Institutu za Imunobiologiju u Frajburgu, Nemačka, na letnjoj studentskoj praksi (dva meseca 2007. godine). U toku doktorskih studija boravila u Velikoj Britaniji, na University College London, (u par navrata po par meseci u toku 2011. godine)

Muđunarodni kongresi, stručna putovanja

Institut za genomiku i bioinformatiku, Grac, Austrija, 1 mesec

Masarik Univerzitet u Brnu, Češka, 7 dana

University of Pennsylvania. Godinu dana.

Tri dana na Biotehničkom fakultetu u Ljubljani

Humbolt, Berlin, 14 dana

IUC Dubrovnik, dve godine za redom po sedam dana.

Shiga University of medical science, Japan

Univerzitet u Bilabaou, Spanija, 10 dana

Univerzitet Pjer i Marija Kiri, nedelju dana

Österreichische Akademie der Wissenschaften


17

- Konferencija, Banja Luka, 2 dana - Letnja škola, Brno, Masarik univerzitet, 5 dana

University of Hat Yai, Thailand, 2 meseca

Nije bilo u vezi sa studentskim razmenama i usavrsavanjem

Université de Neuchâtel, Suisse (Svajcarska)

The George Washington University, Washington, D.C., 5 meseci

Tehnički Univerzitet u Budimpešti, prvi put 2 nedelje, zatim mesec dana

u Italili 2 nedelje

Pariz, 10 dana - Slovačka, Tehnološki univerzitet u Bratislavi, Fakultet za materijale i tehnologije u Trnavi, dva puta po nedelju dana. - poseta Carl Zeiss i Institutu za metrologiju u Bratislavi, Tehnološkom univerzitetu na Departman za industrijsku metrologiju u Beču, Carl Zeiss u Trnavi, u periodu od nedelju dana

Na Rurskom univerzitetu u Bohumu ukupno 3 mjeseca

U okviru strucne prakse na osnovnim studijama, Spanija.

Univerzitet Komenski u Bratislavi, 3 meseca Tehnicki fakultet u Becu (Austrija) - 3 meseca, Tehnicki fakultet u Klaustalu (Nemacka) - 6 meseci, METU Univerzitet u Ankari (Turska) -6 meseci

6 nedelja Universita degli Studi da Milano, Department of Neurology

Univerzitet u Budimpešti, Departman za građevinske materijale i inženjersku geologiju, 2 x 1 mesec Univerzitet u Ljubljani 4ned Univerzitet u Portu 4ned

Bila sam deo istraživačkog tima i radila na projektu na Institutu za farmakologiju i eksperimentalnu toksikologiju na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Ljubljani, u okviru jednomesečne studentske razmene i to kao student osnovnih studija. Studentska razmena je bila u organizaciji IFMSA (International Federation of Medical Students' Associations). Kao student doktorskih studija nisam imala mogućnost da se usavršavam u inostranstvu iako i sama aktivno učestvujem u traženju pogodnog programa i finansijske podrške.

Medicinski fakultet u Montereju u Meksiku-1 mesec. Cancer Research UK Medical Oncology Laboratory, Barts and the Royal London School of Medicine, Queen Mary College, London, United Kingdom; 1 mesec

Amerika (dva puta>2008 i 2009)

Univerzitet u Inzbruku, mesec dana Helmudth Schmidt University, Hamburg, Germany - dva meseca Institute of Physics and Physical Technologies, Clausthal-Zellerfeld, Germany - tri nedelje

Institutio Nacionale de fisica nucleare Catania Laboratori del sud 30 dana

Ohajo, Univerzitet hemijskog inzenjerstva, Athens, 3 nedelje

CERN, 1 mesec

Tehnički univerzitet u Ilmenauu, Nemačka, 5 dana

West University, Tubingen, Nemacka u trajanju od 7 dana.

Water Research Institute - Bratislava (3 meseca) Technical University in Zvolen, Faculty of Ecology and Environmental Sciences - 9 meseci

Ucestvovanje na medjunarodnim simpozijumima u Poljskoj, Madjarskoj, Bugarskoj i Makedoniji.


18

1. Međunarodni simpozijum u Poljskoj u trajanju, 3 dana, 2. Winter school, Nemačka, Minhen, Tehnički univerzitet u Minhenu, 3 nedelje, usavršavanje nemačkog jezika. 2010 - Univerzitet u Salcburgu, 01-31.05.2010

Summer school u Brnu, Masarik univerzitet , 5 dana

kratko na University of Exter, Korvinus University i Goodenough koledžu

Boravila sam u Bosni u Unesco-voj skoli obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti u trajanju od 12 dana

Dve nedelje u Magdeburgu, na katedri za logistiku.

Tehniski fakultet u Becu - 2 nedelje

Aristotel Univerzitzet u Solunu Tehnicki Univerzitet Ilmenau, Nemacka I put - 2 meseca II put - 3 meseca III put - 2 meseca

The Mediterranean Agronomic Institute of Bari (MAIB) - 5 dana Institute of Horticulture, Skierniewice (Poland) - 28 dana Université Lyon 1, Microbial Ecology UMR 5557 / USC INRA 1193, Villeurbanne, France - 5 dana

Filozofski fakultet u Ljubljani, dve nedelje

NOAA (National Oceanic and Atmospheric Administration , Boulder, Colorado, USA, 14 dana

Letnja škola, VTA, Austrija

2 dana lankaster

Beč, Institu za botaniku i botanička bašta

Vasilis Goldov u Aradu (Rumunija), 14 dana Medjunarodni nezavisni ekološko-politikoloski univerzitet u Moskvi (Rusija), 15 dana

IUC Dubrovnik, tri godine zaredom po nedelju dana.

Univerzitet Ćirilo i Metodije, Skoplje, 7 dana

Institut za mikrobiologiju Bugarske Akademije Nauka - nedelju dana (2009) Shiga Univerzitet medicinskih nauka, Ohtsu, Japan - dva meseca (2011)

Fakulteta za Strojnistvo, Univerzitet u Mariboru, 6 meseci

Palacký University in Olomouc,Czech Republic,mesec dana

Боравио сам на стручном усавршавању (ИАСТЕ програм), али не и у научно-истраживачке сврхе. Program razmene studenata preko CEEPUS projekta, na Fakultetu veterinarskih nauka Sent Ištvan u Budimpešti, na V godini redovnih studija

Cass Business School, City University, London. MSc Management Na tehnickom univerzitetu u Minhenu, 6 meseci.

U okviru strucnih obilazaka bio sam na fakultetima u inostranstvu u sledecim mestima: Kosice (Slovacka), Bratislava (Slovacka), Skalica (Slovacka), Alba Iulia (Rumunija), Cluj-Napoca (Rumunija), Zenica (BiH), Banja Luka (BiH), Ljubljana (Slovenija). Boravci u inostranstvu su trajali u proseku dva-tri dana.

2 kratke jednonedeljne skole: Ceska - Research Centre for Toxic Compounds in the Environment (RECETOX), Masaryk University, Brno Svedska - Karolinska Institutet, Stockholm, Sweden 5 dana Austrija - Austria, NP Donau-Auen, Orth an der Donau, 2 meseca


19

Na Univerzitetu u Bilbau, Spanije, na kursu `Histologija i histopatologija akvaticnih organizama`, 5 dana

Leopold Franc, Inzbruk, 1mesec

"Norden institut", Rovaniemi fakulty of Law, Finland

Jesam u proizvodnoj praraksi. Firme NUNHEMS, FRUTAS BORJA, AMC i druge.

Tehnički univerzitet u Minhenu, 7 dana

Letnja škola u Trstu, AREA Science park, tri dana

Tokom stručna prakse u Nemačkoj u periodu od 4 meseca, nekoliko dana sam boravio i sarađivao na par projekata vezanih za organsku proizvodnju u Kompetenzzentrum Gartenbau DLR Rheinpfalz

Medicinski fakultet Univerziteta u Lajpcigu, 1 mesec

U Holandiji: Wageningen i HAS Den Bosch. 4 dana

Univerzitet u Zagrebu, Medicinski fakultet Sveučilišta u Zagrebu boravio sam nedelju dana.

Razlog boravka u inostranstvu nije bio vezan za doktorske studije. Posetala sam jednu radionicu koja se ove godine održavala na Univerzitetu u Krakovu, Poljska, i koja je vezana za saobraćaj u gradovima, ali taj boravak nije ni na kakav način vezan za moj fakultet i doktorske studije.

Univerzitet Duizburg-Esen, 6 meseci

IEEE 4th Annual International Measurement University, July 18-23, 2011, Trento, Italy

Karolinski Institut, Stokholm, Švedska, 2 meseca, naučna razmena, na 5.-oj godini osnovnih studija Boravila sam u Portugalu, Medicinski fakultet Univerziteta u Lisabonu, Insitut za molekularnu medicinu, mesec dana u okviru studentske razmene na osnovnim studijama.

samo ucestvovanje na konferencijama, vise puta po 5-6 dana, Evropa i Amerika SAD- LSU ( Dept. Psychology , LAPIS : Faculty of Education ) Evropa (Univerzitet u : Copenhagen; Nurnberg ;Rim;Samara; London itd) Cochrane Hepato-Biliary Group, Copenhagen Trial Unit, Centre for Clinical Intervention Research, Rigshospitalet, Copenhagen University Hospital, Copenhagen,Denmark.

U decembru 2010. pohadjala sam strucni kurs u Izraelu, na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Jerusalimu, u trajanju od mesec dana. Dokom dodipomskih studija boravila sam na Univerzitetu u Torinu (Italija) mesec dana i na Univerzitetu Esen-Duisburg (Nemacka) takodje mesec dana.

Kerckhoff klinika, Bad Nauheim, Nemacka (mesec dana)

Rostock Univerzitet, Nemačka, 3 meseca (DAAD stipendija)

Univerzitet Ujedinjenih Nacija, Bon, R. Nemacka


20

Pitanje 24 – Jeste li imali mogućnost studijskog boravka u

inostranstvu, učestvovanja na međunarodnim seminarima,

kongresima?

Da

280 49%

Ne

297 51%

Pitanje 25 – Da li smatrate studijske boravke u inostranstvu i

učestvoavnje na međunarodnim seminarima i kongresima

bitnim?

Jako je bitno

525 91%

Nije jako bitno

52 9%

Nebitno je

0 0%


21

Pitanje 26 – Jeste li do sada učestvovali u prijavi domaćih

naučnih projekata?

Da

289 50%

Ne

288 50%

Pitanje 27 – Jeste li do sada učestvovali u prijavi međunarodnih

naučnih projekata?

Da

94 16%

Ne

483 84%


22

Pitanje 28 – Jeste li učestvovali ili učestvujete u evropskim i/ili

međunarodnim projektima?

Da

100 17%

Ne

477 83%

Pitanje 29 – Da li ste do sada objavljivali radove na stranim

konferencijama/časopisima?

Da

280 49%

Ne

297 51%


23

Pitanje 30 – Ako ste do sada objavljivali radove na stranim

konferencijama/časopisima napišite broj radova

Prosešan broj radova koje su studenti doktorskih studija obajavili na

stranim koneferncijama/časopisima je 4.6 radova po studentu.

Pitanje 31 – Da li ste do sada objavljivali radove na domaćim

konferencijama/časopisima?

Da

398 69%

Ne

179 31%

Pitanje 32 – Ako ste do sada objavljivali radove na domaćim

konferencijama/časopisima napišite broj radova

Prosešan broj radova koje su studenti doktorskih studija obajavili na

stranim koneferncijama/časopisima je 4.8 radova po studentu.


24

Pitanje 33 – Šta bi po vašem mišljenju poboljšalo kvalitet na

postdiplomskim studijama?

odnos sa mentorom

1

330 57%

2

87 15%

3

69 12%

4

34 6%

5

57 10%

manje opterećenje u nastavi

1

89 15%

2

103 18%

3

219 38%

4

83 14%

5

83 14%


25

bolji materijalni status

1

308 53%

2

99 17%

3

63 11%

4

33 6%

5

74 13%

poboljšan istraživački pristup u izvođenju nastave

1

283 49%

2

116 20%

3

69 12%

4

40 7%

5

69 12%


26

veća istraživačka samostalnost

1

174 30%

2

150 26%

3

148 26%

4

60 10%

5

45 8%

veće mogućnosti boravka u inostranstvu

1

298 52%

2

109 19%

3

66 11%

4

39 7%

5

65 11%


27

naglašena istraživačka delatnost

1

269 47%

2

132 23%

3

72 12%

4

39 7%

5

65 11%

razvijanje interdisciplinarnog pristupa nastavi i istraživanju

1

235 41%

2

150 26%

3

89 15%

4

44 8%

5

59 10%


28

aktivnije učestvovanje u univerzitetskom životu i bolja informisanost

1

196 34%

2

138 24%

3

111 19%

4

66 11%

5

66 11%

Pitanje 34 – Da li ste dovoljno informisani o mogućnostima

stipendiranja i razmena koje nudi vaš Univerzitet?

Da

338 59%

Ne

239 41%


29

Pitanje 35 – Ako niste dovoljno informisani o mogućnostima

stipendiranja i razmena koje nudi vaš Univerzitet napišite na

koji način mislite da bi informisanost mogla da se poboljša

E-mail lista i cirkularni mailovi...

formiranjem mailing liste studenata, na kojoj ce se nalaziti studenti doktorskih studija odredjenog fakulteta i kojima ce se ciljano slati konkursi koji su namenjeni za njihovu stucnu oblast.

Pomoću organizovanja redovnih kontakata sa predstavnicima studenata koji su bolje upućeni u razmenu i stipendije studenata

Tribine o razmenama, informacije koje bi mogli da dobijamo na mejl od službe za Međunarodne odnose na Fakultetu

Od strane mentora.

ne vredi poboljšati informisanost ako je doktorand prestar za stipendije i razmene.

Komunikacija izmedju institucija koje pordzavaju doktorante i doktoranata je veoma losa. Sve mogucnosti su poznate samo uskom krugu ljudi i ucesce u njima sve svodi na licno poznanstvo ili interes, a ne na strucnost. trebala bi se poboljsati transparentnost i prezentovanje mogucnosti usavrsavanja.

Obavestenje putem e-maila. Većom promocijom, i boljom informisanošću u smislu detalja vezanih za smerove fakulteta koje nude razmene itd...

obavestenjem putem e-maila o aktuelnim desavanjima

Da se oformi tim koji koji će raditi na omogućavanju lakog pristupa tim informacijama.

Eklektronska pošta je najjednostavniji i najlakši način u današnjoj eri za informisanje, bilo kog nivoa. S obzirom da je školarina veoma visoka, bar neke informacije koje se tiču školarina,stipendija i drugih olakšica, fakultet bi morao da obavesti studente, to je najmanje što može da učini za njih.

slanjem obaveštenja na mejl

savetovanjem sa mentorima za konkretne oblasti interesovanja

Jednostavnim azuriranjem neke web stranice u sklopu sajta univerziteta/fakulteta na kojoj bi bile iznesene ponude ili slicno... A stranicu, naravno, promovisati lecima po fakultetu, reklamama po oglasnima tablama i sl... p.s. U zivotu nisam slucajno naleteo na informaciju o stipendiji, iskreno ne znam tacno ni sta je stipendija (po definiciji)...

licno salnje na e-mail

Da se informacije salju na mail, postavljaju na sajt fakulteta

mejling liste

Mislim da je vazno da postoji mesecni casopis o uspostavljenim saradnjama i mogucnostima za odlazak na postdoktorska usavrsavanja. Da informacije stizu u obliku RSS.

Brosurama koje ce se deliti pri overi semestra ili upisu godine, e-mail obavestenjima


30

da se ukljuche u informisanje i studenti koji nisu zaposleni na fakultetu

E - mail obavestavanje od strane studentske sluzbe, Stranica za razmene i stipendija na sajtu fakulteta!

Slanjem mail-ova sa takvim informacijama

Direktno preko e-mail adrese doktoranta.

da me obavestavaju o tome.

Na početku školovanja su date neke osnovne informacije o mogućnostima studenata, ali nije pojašnjeno kako studenti mogu da dođu do takvih informacija. Ja često posećujem sajt Univerziteta i tako se informišem, ali možda neki studenti neznaju kako da dođu do informacija o stipendijama, apliciranjima na projekte (Gde naći konkurs, kako i gde aplicirati...) i o učešću na konferencijama i šta to znači za njega. Možda bi bilo dobro napraviti malu brošuru o svemu tome i dati je studentima postdiplomcima pri upisu...

Potrebna je bolja informisanost od strane mentora ili nekog drugog ko je upucen u rad kandidata. Studenti doktorskih studija su previse neiskusni da bi pronasli adekvatan nacin stipendiranja (koji odgovara temi, tipu istrazivanja, dinamici rada i sl.).

Detaljnije informacije na sajtu i bolja upućenost osoblja zaduženih osoba.

Za studente koji su na doktorskim studijama, a ne rade na fakeltetu, obavezno je obavestavanje mejlom o tim, a li i drugim bitnim stvarima.

Objavljivanjem takvih vesti na zvaničnom sajtu Univerziteta

jer su takve mogucnosti na veoma niskom nivou.

Dostavljanjem obavestenja preko e-maila od strane fakulteta Slanjem podataka na email adresu, svega sto je bitno, a nudi nas Univerzitet, vezano za stipendije i razmene studenata.

Zainteresovanoscu fakulteta

da sve informacije budu transparentnije, kao i da detaljnije informacije o slucajnom saznanju o nekim stipendijama se ne svedu na odgovore iz administracije kao sto su: nemate vi tu sansi, to se unapred zna ko ce to dobiti...

Prorektor za nastavu bi trebalo da nas putem maila redovno obavestava o mogucim razmenama i mogucnostima stipendiranja.

Fakultet bi mogao da šalje na e-mail informacije o programima koji se organizuju.

Pistvlajnjem posebne oglasne table na kojoj se ističu pozivi te vrste (a ne lepljenje po fakultetu kako kome padne napamet ili ne lepljenje uopšte). Možda čak formiranje baze e-mail adresa studenata doktorskih studija i pojedinačno, automatsko informisanje.

da se informacije mogu naci na sajtu fakulteta ili da se salju doktorantima na mail.

Direktnim obavestenjima na e-mail adrese doktoranata od neke lokalne nadlezne sluzbe

mejlovima

obaveštavanjem studenata o mogućnostima stipendiranja i razmena

slanje e-maila sa obavestenjima o stipendijama i razmenama

Javnim oglasima svih stipendija i razmana, na sajtu fakulteta npr.

redovna obavestenja mailom od nadleznih za tu vrstu informisanja, sastanci.

website, centar za ravoj karijere,


31

Iako Univerzitet u X nije mnogo uključen u programe stipendiranja i razmena, promocije takvih programa dešavaju se najviše jednom godišnje. Promocija putem plakata gotovo i da ne postoji. Mali broj studenata uopšte zna da Univerzitet ima Kancelariju za medjunarodnu saradnju. Sva informisanost studenata svodi se mahom na samoinicijativno traženje programa na internetu i putem sajta Infostud. Smatram da bi češće promocije programa, a pre svega bolja integracija Univerziteta u X u ovakve programe, kao i prihvatanje individualnih kontakata za zvanične znatno poboljšalo situaciju u X.

sve informacije treba istaci na sajtu fakulteta da budu lako uocljive i potpune informacije o mogucnostima raymena i stipendiranja. Takođe potrebno je napraviti službu koja ce pomoći studentima i dati im dodatne informacije.

Da se informacije javno objave umesto sto se prosledjuju usmenim putem "podobnim" istrazivacima

Direktnim obavestavanjem studenata preko maila ili napraviti poseban sajt koji se odnosi samo na doktorante u koji bi sadrzavo sve vaznije informacije.

Vecim angazovanjem nastavnog kadra, s obzirom da se istrazivacki rad ne izvodi na fakultetima

info dani na nivou fakulteta\instituta

1. na pocetku OSNOVNIH studija odrzati fakultativna, informativna predavanja o uslovima i mogucnostima odlaska u inostranstvo (praksa, razmena, usavrsavanje...) 2. obavestavanje studenata mailing listom o novim konkursima

Univerzitet (ili fakultet) bi mogao da koristi mejling liste za obaveštavanje doktoranata o konkursima

Da svi studenti na doktorskim studijama u okviru fakulteta budu u jedinstvenoj bazi bazi...i na taj nacin bi svi studenti bili obavesteni...

blagovremena obavestenja na sajtu fakulteta, veca zainteresovanost profesora za prenos informacija studentima

Prvenstveno bi bilo potrebno da se na zajedničkom sajtu ili na zasebnim sajtovima fakulteta, redovno objavljuju i ažuriraju konkretne informacije o ovim temama. Poželjno bi bilo i veće angažovanje zaposlenih na fakultetima, naročito profesorima, da omoguće svojim doktorantima ovakve vrste pomoći u istraživačkom radu.

Ucestalija obavestenja na sajtu fakulteta

oglašavanje na sajtu fakulteta

putem javnog servisa obavestavanja (radio, televizija)

Putem mail-a, prezentacija, da postoji odredjeno lice u ministarstvu ili na fakultetu kojem se direktno mozemo obratiti...ovako moram da cujem od nekog treceg studenta ili da idem u studentsku sluzbu i molim nekog da se smiluje da mi da neku informaciju.

Slanjem mail obavestenja

Boljom informisanoscu i zainteresovanoscu maticnih fakulteta

Informisanost bi mogla da se pobojsa putem interneta, nekih radionica i preporuka od strane mentora.

uključivanjem studentskih organizacija u proces informisanja

1. Veća transparentnost rada kancelarije za studenstke prakse/razmene i stipendije na Univerzitetu, 2. Formiranje mejling liste za studente preko koje bi se slale informacije studentima 3. Prezentacije po fakultetima koje bi pružile studentima neophodne informacije o aktuelnim programima kao i o načinu prijave na mejling listu


32

slanjem e-maila o aktuelnim ponudama i javne prezentacije istih

informisanje putem maila Направити јединствени портал на нивоу државе преко кога би се студенти обавештавали о оваквим активностима.

Ličnim kontaktom sa doktorantima, putem sastanaka i seminara.

neki vid obaveštenja u smislu sajta ili putem maila

newsletters i sl.

Trebalo bi da postoji na sajtu fakulteta ili univerziteta deo koji vezan samo za stipendije i studijske boravke, takodje trebalo bi da se naglasava koja institucija (konkretno institut) moze ucestvovati u razmenama i aplikacijama za odredjenu stipendiju. Takodje nasi institut i fakulteti bi trebalo da azurnije prate raspisivanje konkursa i pokusavaju da se sklope dogovore sa inostranim fakultetima i institutima. Ovo govorim zbog toga sto npr kada je bio konkurs za boravak u Pragu prole godine preko nase i njihove akademije nauka, institutu na cijem sam projektu kao stipendista nije bio na listi niti su znali za tu razmenu.

Postavljanjem informacija na sajt fakulteta, kao i bolja obaveštenost zaposlenih u administraciji.

Obaveštenjem na email. BLAGOVREMENIM Informativni seminari obavestenja na e-mail informativni flajeri

Fakultet bi trebao te informacije da mejlom prosleđuje studentima

Pravljenje baze podataka sa aktuelnim studentima doktorskih studija koji mi mogli da na e-mail adrese dobijaju relevantne informacije od nadležnih organa ali i od drugih studenata

Organizovanje predavanja studentskih udruzenja i fondova za stipendiranje na temu mogucnosti razmene studenata i stipendiranja uopste.

- Da profesori i/ili starije kolege i istrazivaci podele sa nama svoja znanja, iskustva i preporuke o mogucnostima razmene ili stipendiranja. - Osnivanje jedinstvene baze podataka o mogucnostima ucesca nasih studenata u raznim programima i projektima (sajt, nevladina organizacija itd.)

Objavljivanjem vesti na zvaničnom sajtu Univerziteta

npr. neki vid elektronskog obavestavanja (newsletters, rss...)

Profesori bi treblo da se više interesuju za saradnju sa inostranstvom, te da i sami budu više obavešteni o stipendijama i da ih upućuju studente na njih.

Otvorenijim pristupom, boljim kontaktima sa nastavnimj osobljem.

- Pa za početak, da dobijamo bilo kakve informacije of fakulteta. Fakultet na kojem sam ne izvodi nastavu u celosti, a kamoli da je zainteresovana stipendiranje, usavršavanje i slično. - Imao sam loše iskustvo sa stipendijom Republičke fondacije, jer prošle godine pošto sam upisao doktorske studije, zvanično nam je ukinuta stipendija fondacije koja nam je bila prvenstveni podstrek za upis na doktorske studije. Srećom po mene pa sam dobio stipendiju Ministarstva za nauku, a šta je sa onima koji nisu?

Univerzitet mi uopste ne nudi nikakve informacije, cak mislim da i ne registruje moje postojanje. Do informacija dolazim sama.


33

prosledjivanjem informacija u vezi stim mejlom od osobe zaduzene za to

Obaveštavanjem putem e-maila...

Informacije treba da budu bolje dostupne svima i da se omoguci stipendistima Ministarstva nauke da ucestvuju u razmenama

Oglašavanjem.

Azurnijim obaveštenjima na matičnom sajtu.

Slanjem dogadjanja o odabranim temama na mail, na nacin kao sto to rade izdavacke kuce za casopise

Redovnim slanjem e mailova.

Slanjem nedeljnog maila sa najsvezijim informacijama na e-mail svakog stipendiste

putem oglasavanja preko maila

Slanjem obavestenja o mogucim razmenama i stipendijama na mail adresu doktoranata.

Informisanost bi mogla da se poboljsa ako bi svaki fakultet imao e-mail listu svakog sutedenta na doktorskim studijama. Npr Vas e-mail je stigao preko mog mentora, a ne direktno meni.

Univerzitet bi mogao da napravi bazu svih studenata doktorskih studija i da svakog studenta, u zavisnosti od usmerenja studenta, dostavlja spisak mogucih stipendija i razmena.

Isticanje informacija na Web sajtovima fakulteta ili slanje na licne mai adrese

povezanost preko drustvenih mreza bi u mnogome olaksalo komunikaciju i kreiranje posebnog tela od strane ministarstva za rad sa studentima na tom polju

Informisanost u tom pogledu bi mogla da se poboljša boljim upućivanjem studenata od nadležnih službi fakulteta oko razmena i raznih međunarodnih stipendija koje se nude. Potrebno je osnovati službu za ta pitanja.

putem tv a i interneta

U toku trajanja doktorskih akademskih studija nisam dobio ni jedan jedini dopis ili obaveštenje od strane fakulteta osim informacija dostupnih na zvaničnom sajtu!

Programi postoje, ali nisu dovoljno promovisani. Sve zavisi od samoinicijative doktoranata, sto je u izvesnoj meri dobro, ali mislim da bi trebalo da postoje ljudi na fakultetima, a ne jedna osoba na nivou univerziteta, koja bi se bavila pitanjem stipendiranja i usavrsavanja, ne samo doktoranata nego studenata uopste.

Informisanje preko udruzenja studenata doktorskih studija, putem e-mail obavestenja

Newsletters

Slanjem obaveštenja od strqne studentske službe

Postavljanjem na sajt fakulteta i slanje na e-mail adrese

Elektronaska baya studenata svakog fakulteta. Lancano slanje mailova kao i razmenjivanje lisnih iskustava na chatu. Povezannost studenata LINK in konekcijom. Bolja organiyovansot nastave i povecan broj casova na doktorskim studijama bi zblizio studente, a samim tim bi se i informacije brze kretale.

Prosto informisanje putem maila ili tel/fax om

Cesce i sadrzajnije periodicno informisanje


34

Obaвеštavanjem o bilo kojoj mogućnosti za stipendiranje i razmenu od strane fakulteta, putem mail-a i sl. npr. jasne informacije o svim mogućnostima razmene na sajtu predvidjenom za sve studente doktorskih studija

Informisanost bi se mogla poboljsati npr. slanjem nekih mailova koji bi nas o tome informisali ili nekim skupovima na kojima bi se o tome razgovaralo.

Univerzitet bi trebao da nam prosledjuje informacije redovno preko e-maila

Trebalo bi da postoji osoba sa kojom bi svaki doktorant imao priliku da razgovara o mogucnostima koje nudi fakultet svaki put kada takva ponuda postoji. Sluzbe fakulteta moraju biti informisanije o mogucnosti studiranja svojih studenata u inostranstvu. Na taj nacin se mogu usavrsavati, a kasnije pomoci podizanju nivoa nastave i istrazivachkog rada u svojim maticnim kucama.

e-mail

Putem akademske mreže, putem medija. proaktivan odnos ljudi zaposlenih na fakultetu prema doktorantima i studentima na osnovnim i master studijama.

online pristupom na sajtu univerziteta

Intenzivnija razmena informacija između različitih domaćih univerziteta, bolja saradnja između srodnih fakulteta u zemlji i sa srodnim fakultetima u inostranstvu, kao i transparentnija komunikacija između državnih institucija.

Email liste za sve doktoratne putem kojih bi se ovakve informacije slale

Veca aktivnost Fakulteta

Stipendija je praktično nemoguća za onoga ko radi, uslov je nezaposlenost

Jasnije istaknute informacije na sajtu Fakulteta.

npr. formiranjem posebnog portala za studente postdiplomskih studija na kojima bi se nasle sve nove informacije, a obavestenje o novim informacijama bi mogle stizati i na e-mail adresu registrovanih korisnika

Sastanci sa predstavnicima organizacija koje dodeljuju stipendije u cilju odgovora na konkretna pitanja, vece angazovanje fakulteta na strucnom usavrsavanju svog nastavnog kadra, u smislu podrske pri prijavi

azurirana web strana, mailing lista doktoranata

više detalja na sajtu fakulteta

Bolja organizacija sajta samog fakulteta, kao i veća angažovanost sekretara pojedinacnih studijskih grupa u tom pravcu...

Obavestavanjem doktoranata elektronskim putem ili putem sajta o svim mogucim stipendijama

mislim da bi bilo dobro kada bih npr. na email dobijala obavestenja o postojecim stipendijama/razmenama i konkursima za njih

Prezentovanjem programa stipendiranja za doktorante, priblizavanjem prijavne procedure potencijalnim kandidatima. Takodje mislim da je bitno organizovanje kurseva akademskih vestina - pre svega pisanja predloga projekata, sto je osnovni zahev za vecinu doktorskih programa, a sa cime se mnogi studenti nisu sretai do sada. mailing listom svih doktoranata koji bi bili dodatno obavestavani o svim mogucnostima stipendiranja i razmena

Preko sajta fakulteta, brošura koje mogu da se uzmu na fakultetu, oglasnih tabli sa više obaveštenja i sl.


35

nemam vremena da se informisem o tome... imam mnoogoo da ucim bespotrebnih stvari

kroz skupove i zvanicna obavestenja

Mislim da bi trebalo da postoji nekakvo udruženje doktoranata, kao i neko pri Ministarstvu nauke koji bi prikupljali ovakve informacije i prosleđivali na e-mail.

Pitanje 36 – Jeste li upoznati sa zakonskim propisima i

propisima Univerziteta koji se odnose na status i delatnost

studenata doktorskih studija?

Da

267 46%

Ne

310 54%


36

Pitanje 37 – Smatrate li važnim učestvovanje u univerzitetskom

životu?

Da

470 81%

Ne

107 19%

Pitanje 38 – Da li ste zainteresovani da učestvujete u

univerzitetskom životu i na koji način?

Redovno učestvujem u Univerzitetskom promovisanju nauke.

Ucestvovanjem u donosenju odluka u vezi sa doktorskim studijama, prijavama ispita, ispitnim rokovima, konsultacijama sa profesorima i slicno.

Vise nisam na fakultetu. Pobegao sam glavom bez obzira ... Da, veoma sam zainteresovan za rad na Univerzitetu, ali na žalost, fakultet nema sluha za moje potrebe i ono što mogu Univerzitetu da pružim.

Volela bih da kao student doktorskih studija ucestvujem na projektima od znacaja za Univerzitet, za lokalnu zajednicu, pa tako do projekata od međunarodnog značaja. Nazalost, konkurencija je velika na našem fakultetu i učesnika u nastavi je mnogo, a oni imaju prioritet u smuslu angažmana i u direktnom su kontaktu sa ljudima koji imaju informacije šta se radi, kako, itd. Jesam. Radionice. Kursevi. i sl.

Na sve načine!


37

Trebalo bi da postoji što više istraživačkih projekata i mogućnost učešća u nastavi.

imam dosta ideja, mozda bi se osecao bolje kada bi ih neko saslusao...

npr u izvodjenju nastave

Da, zainteresovana sam, ali neznam na koji način mogu da se priključim.

Da, kao saradnik u nastavi

Kao saradnik u nastavi na predmetu koji je vezan za oblast doktorske disertacije

Da

Da, zainteresovana sam za rad u nastavi. Na taj nacin se ne gubi veza sa aktuelnim problemima i temama u nauci, sa kretanjima i kontaktima u struci. Takodje, kroz nastavu i rad sa studentima stice se velika prednost u nacinu na koji se prenose informacije, o metodologiji istrazivanja i prezentovanja neke teme.

Naravno da sam zainteresovan.

Mislim da trenutno nisam u mogucnosti da ucestvujem zbog nedostatka vremena

ne

ne

Da, u nastavi, seminarima,kongresima,istraživanjima.

Da

Da

Da

Zainteresovan za koriscenje istrazivacke opreme na fakultetima (90% opreme je nedostupno) Zainteresovan za ucestvovanje u izvodjenju nastave

Jesam,zainteresovana sam. Ucestvovanje u univerzitetskom zivotu na nacin sto vece komunikacije s kolegama iz zemlje i inostranstva kao i ucestvovanje u nastavi s studedntima.

da

Da

Zainteresovana sam da ucestvujem u univerziteckom zivotu, pomoc studentima oko izbora smerova, stipendiranja, studentskih putovanja...laksem zavrsavanju doktorskih studija.

nisam

Učestvovao bih u Udruženju studenata doktorskih studija

Kroz projekte i istrazivanja koje je moguce prakticno primeniti jesam. prvo mislim da treba da se formira legitiman parlament studenata dokt. studija, da se izbere rukovodeci kadar koji ce u ime studenata dokt. studija ucestvovati u vodjenju politike koja se tice stud. dokt. studija. zainteresovana sam u smislu da bih zelela da ucestvujem u nastavi i da imam svoje mesto na fakutetu a ne da se potucam po hodnicima dok moram nesto ili nekog da sacekam!!! iako sam na projektu, i iako radim na istom, nemam svoje mesto, vec sve radim od kuce! Veoma sam zainteresovan. Bilo putem Saveta studenata, postdiplomskih studija ili saradnje Univerziteta sa privrednim ciniocima, promocijom znanja koje se afirmise na fakultetima,...

Da, kroz rad i izvodjenje nastave.


38

Najpre informisanoscu.

Da, učestvovanjem na naučnim skupovima, diskusijama itd.

Da.

Ucestvovanje u nastavi

Da. Želim da mi se pruži prilika da radim sa studentima, odnosno učestvujem u predavanjima i učestvujem u formiranju programa za izvođenje studija u oblasti kojom se bavim s obzirom da smatram da nije adekvatan.

Da. Radila bih na fakultetu, sto se trenutno cini kao ne moguce

ucesce u organizaciji raznih dogadjaja, na projektima, itd.

Da, učestvovanje u nastavi

U ovom trenutku na bilo koji način!

- Naravno da jesam. Na našem fakultetu se doktorske studije tretiraju zarad akademskog zvanja. Želja mi je da radim na fakultetu i želim da se bavim naučnim radom, ali kao student generacije tokom 5 godina školovanja nisam imao nikakvu privilegije za razliku od pojedinih studenata...koji su uzimali učešće u nastavi, a jedva su završavali ispitne obaveze tokom godine. - Meni bi značilo da se angažujem u nastavi (saradnik u nastavi) na određenoj katedri koja bi mi ujedno poslužila kao i nova baza za proširivanje znanja na određenu temu (temu kojom bi se bavio tokom doktorskih studija). Ili angažovanje na izradi projekata

da, na strusnom polju

Dovoljno sam ucestvovao tokom dodiplomskih studija

U nastavi i na projektima koji se odnose na poboljsanja kvaliteta studija

ZA MENE JE VRLO BITNO UCESTVOVANJE U UNIVERZITETSKOM ZIVOTU ZBOG RAZMENE ISKUSTAVA, BRZEG DOLASKA DO NOVE LITERATURE

Zbog uspostavljanja sada doktorskih studija, doktoranti moraju uživati sva prava poput svih ostalih redovnih studenata na osnovnim studijama! Čega nema!

Da

Izuzetno zainteresovana s obzirom da želim da se bavim tim poslom tj da radim na fakulztete

Jesam. Ne znam na koji nacin bih mogao da ucestvujem u univerzitetskom zivotu.

Zelim da ucestvujem u tom smislu da se pitam da li mi odgovara izbor hrane koji se nudi u studentskom gradu. Neki fakulteti imaju donekle normalne kantine. Ne svi i kazem "donekle" ovo navodim iz dva razloga: 1. Ne moze se ziveti na sendvicima. Hocu salate, kuvanu hranu, pristupacne cene. 2. Gde dovesti goste iz inostranstva?

Kao saradnik u nastavi


39

Da. Trebalo bi organizovati univerzitetski parlament studenata doktorskih studija.Takodje, doktorantima se mora pruziti sansa da ucestvuju u radu studentskog saveza, sto po postojecem statutu nemaju prava. Fakultetska birokratija u velikoj meri staje na put mladim ljudima, a oni nemaju kome da se pozale.

Razmena mišljenja

Kao promoter nauke, i istraživačkog rada.

Zainteresovana sam da učestvujem u nastavi i projektima na fakultetu, ali ne mogu da dođem do posla ni na fakultetu ni u nekoj drugoj firmi. u okviru nekog saveza koji bi imao uticaja na odluke ministarstva nauke kao i rukovodioca naucnoistrazivackih institucija

Kroz aktivno članstvo u studentskim organizacijama.... kroz formiranje i planiranje studentskih projekata...

Već sam se angažovala u promocijji Fakulteta tokom noći muzeja, a ukoliko bih imala vremena rado bih se uključila u slične aktivnosti.

Da, kroz ucestvovanje u nastavi . VOLELA BIH DA IMAM PRILIKU RAZGOVARATI SA DOKTORANTIMA DRUGIH FAKULTETA, ILI PROFESORA KAKO BI SE LAKSE PLANIRALA SARADNJA IZMEDJU OSTALOG I ZA IZRADU DOKTORSKIH TEZA. NEKA PREDAVANJA POSVECENA GENERALNO DOKTORANTIMA BI BILA DOBRO RESENJE ZA TAKO STA, ALI I PREZENTACIJA DOKTORSKOH TEZA NASIH MENTORA NAPRIMER, KAKO BI BOLJE SHVATILI STA DOKTORSKA TEZA USTVARI ZNACI.

U vidu studentskih organizacija različitog tipa, kao i učestvovanje na domaćim i međunarodnim seminarima...

Zainteresovana sam da se na kvalitetan nacin edukujem i pripremim za ulogu predavaca i buduceg profesora, a ucestvovanje u univerzitetskom zivotu je svakako znacajno za to. Mozda bi okupljanja-druzenja sa radnicima Univerziteta organizovana 2-3 puta godisnje omogcila stvaranje kontakata i prenosenje iskustva na buduce generacije. Nisam sigurna da li razumem pitanje. Ako se pod učešće u univerzitetskom životu misli na učešće u nastavi, kao predavača, smatram da bi doktoranti trebalo da imaju mogućnost da biraju da li žele da učestvuju u nastavi ili ne (nisu svi jednako obdareni a apsolutno nikakva ozbiljna priprema/obuka nam nije omogućena). Takođe mislim da je prerano da se uzima učešće u nastavi već na prvoj godini studija. To bi trebalo da bude izbor i to tek npr. na 3.godini studija. Mislim da je neophodno da prethodno budemo obučavani za to, makar u vidu kratkih seminra, kurseva i sl.

Da, posto vec vise od cetiri godine radim kao volonter, demostrator u nastavi- interesuje me stalni radni odnos i jos vece ucesce u nastavi


40

Pitanje 39 – Da li postoji perspektiva za mlade naučnike u Srbiji?

Da

210 36%

Ne

367 64%

Pitanje 40 – Da li planirate da napustite Srbiju?

Da

207 36%

Ne

370 64%


41

Pitanje 41 – Ako planirate da napustite Srbiju navedite razlog

ukoliko ne nadjem posao koji ce se placati shodno diplomi doktora nauka, siguran sam da cu takav posao pronaci u inostranstvu. Poznavajuci svooje kvalitete ne sumnjam u to ni najmanje a samim tim obezbediti i svoju porodicu.

Nemogućnost zaposlenja u struci Kako radim u struci već 4 godine, jasno mi je da u Srbiji ne postoji ni istraživačka institucija niti kompanija u kojoj može da se radi na dovoljno interesantnom poslu koji bi bio solidno plaćen. Kao Doktor nauka iz oblasti turizma, ne mogu da pronadjem posao u Srbiji u skladu sa mojim kvalifikacijama i radnim iskustvom, ukoliko ne pripadama (a ne pripadam) politickoj stranci u cijoj nadleznosti je oblast kojom se bavim. Jedina opcija je da postanem profesorrica, sto je opet tesko izvodljivo, jer nisam stipendistkinja Ministarstva nauke, tako da nemam priliku da ucestvujem u izvodjenu nastave na fakultetu. Moram sama da se snalazim za novac za skolarine i ostale troskove koje imam u toku studija.

Usavrsavanje, finansije, normalno drustevno okruzenje

Losi profesionalni uslovi za rad i losi finansijski uslovi

Nedostatak perspektive, nepostojanje sistema vrednosti, nemogućnost profesionalnog i stručnog usavršavanja primeren 21 veku...loša materijalna situacija zaposlenih, posebno nezaposlenih itd.

Bolju uslovi rada, više samostalnosti u radu, saradnja sa istinskim stručnjacima. Nikada nisam razmišljala o odlasku i karijeri u inostranstvu, uvek sam sebe videla u svojoj Srbiji, srećnu i zadovoljnu, jer radim posao koji volim. Nažalost, situacija je takva da već više od godinu dana ne mogu da nađem posao u sttruci, a i šire. Ispada da ne zadovoljavam neke kriterijume prilikom zapošljavanja, iako sam nagraživana za uspeh od Univerziteta i stipendista Fonda za mlade talente. Doktorske studije sam upisala i drago mi je sada zbog toga, da ne bi gubila vreme i da se ne bih razbolela od nerviranja u vezi sa zapošljavanjem. Ulažem u sebe u nadi da će se to jednog dana isplatiti. Što se mene tiče, hoće. I da se vratim na temu, hoću u inostranstvo i da bih upoznala ljude, videla kako oni rade, misle, naučila jezik i tako sebi otvorila još po koja vrata za potencijalni uspeh.

Vrlo los naucni kadar, vrlo losi materijalni uslovi.

bolji istraivacki uslovi

niti koga interesuje šta radim, niti ovde postoji bilo ko ko se na ovom akademskom nivou bavi mojom sferom interesovanja, niti ima koga da me podrži - ne mogu čak ni mentora da nađem.... dug spisak.

Neorganizovanost. Neprofesionalnost. Zdravstvena nesigurnost u laboratorijama.

Do sada nisam nameravao da idem iz zemelje ali bojim se da to postaje opcija. Problem je pre svega nemogcnost egzistencije i bilo kakvog napredovanja u naucnoistrazivackim institucijama u kojima se zaposljavaju, stranacki kadrovi ili deca radnika van kriterijuma. Izrazito los materilani polozaj. U srbiji ne postoji privreda ili industija kojoj bi trebali izrazito obrazovani kadrovi, pstajem prekvalifikovan.

Bolji uslovi rada, uslovi na istrazivacki rad, standard zivota, cenjenost

Ako ne budem morao... Nedovoljno sredstava i motivisanosti naučnog kadra za kvalitetan i posvećen rad. Nepoštovanje ličnosti mlade osobe i ambicioznog početnika.

Loš materijalni status. Nedostatak mogućnosti za profesionalno napredovanje i usavršavanje.

Zato što nemam nade da će jednog dana biti išta bolje nego što je danas. U Srbiji se ne cene prave vrednosti.


42

Nema uslova za neki praktični rad a napuštanje neznači zauvek nego jedan vid usavršavanja. (znači odlazak na određeni period).

Ne vidim perspektivu ni sebi ni svojoj deci u Srbiji nemogucnost zaposlenja u oblasti interesovanja kako u spoljnim institucijama tako i na univerzitetu zbog broja doktoranata koji znatno premasuje granice optimalnog perspektiva = 0; finansijska stabilnost = 0; kvalitet zivota = 0; sigurnost koju nudi pravna drzava < 0; uslovi za osnivanje porodice < 0; -------------------------------------------- sanse za opstanak = ispod nule; jel treba dalje?

Da, ukoliko budem u mogućnosti, jer na departmanu na kome sada radim kao doktorant neću biti zaposlena, a za bilo koju drugu instituciju sa mojom diplomom biću prekvalifikovana, tako da su mi šanse za zaposlenje veoma male. Nemogućnost izvođenja i planiranja novih istraživanja usled veoma loše finansijske situacije, a pogotovo ne istraživanja koja bi bila konkurentna sa onima u inostranstvu. Materijalni uslovi Zelim bolje uslove za istrazivacki rad U nauku se ne ulaze dovoljno

Ukoliko ne budem dobio adekvatne uslove i zaposlenje nakon studija sansu cu potraziti negde u inostranstvu.

ekonomska situacija

stari prisutan kadar koji za naslednike bira svoju tj. decu svojih prijatelja, politichkih komesara i dr.

Nadam se vecem broju sansi i boljoj buducnosti.

lose placeno, malo se ceni

Dobijanje posla u struci u Srbiji.

Ukoliko mi se ukaze prilika svakako

Ne postoji mogućnost zaposlenja u Srbiji. Mladi doktor nauka je pretnja najvišem menadžmentu u Kompaniji, jer su oni u Srbiji često na veoma nižem rangu obrazovanja (ponekad čak i srednjoškolci), i često dolaze na ta radna mesta preko veza. Zatim, veoma su nezainteresovani za posao ili nekompetentni. Drugi razlog težeg zaposlenja mladih doktora naukea je taj što često po dekretu o kvalitetu, donesenom od strane firme, poslodavac mora da isplati takvog radnika minimumom po školskoj spremi, što je za poslodavca "neisplativo".

Posao (na projektu sam MNTR i ugovor je potpisan na 4 godine)

Jer drugi izbor ne postoji. Ukoliko se moja doktorska diploma ne bude vrednovala sama po sebi, a ne putem partijskih linija i drugih veza zasigurno odlazim. UKOLIKO MI SE PRUŽI PRILIKA, DA. ZBOG LOŠEG STANJA NAŠE PRIVREDE, KORUMPIRANOSTI I NEPROFESIONALNOSTI LJUDI NA VIŠIM POLOŽAJIMA.


43

Potpuna degradacija akademskih vrednosti. Apsolutna nezainterenovanost i nestrucnost profesora, mentora, da pruze studentima i doktorantima kvalitetnu nastavu. Totalna nezainteresovanost ministarstva za nauku i uopste svih drzavnih institucija za mlade akademske gradjane ove zemlje. Mladi i kvalitetni intelektualci gledaju kako najgori i prosecni studenti kojima su mame i tate zavrsavale fakultete dobijaju zaposljenja u drzavnim firmama, institutima, direkcijama, komisijama, itd. dok se oni bore sa vetrenjacama i nadaju se da ce naci neki posao u struci zahvaljujuci samo svom znanju i kvalitetu, dok konacno ne shvate da bez partijske knjizice i veza njihovih roditelja ne mogu da se zaposle cak ni kao pripravnici za 20000 i spakuju kofere i kupe kartu u jednom pravcu za bilo gde, samo sto dalje iz ove zemlje.... Na privremen boravak u inostranstvu radi sticanja iskustva i finansijskih sredstava jer ih je u Srbiji tesko obezbediti za nekog ko ne ucestvuje u univerzitetskoj nastavi

Jako loši uslovi života i rada, mizerne plate 1. skupo skolovanje koje ne nudi skoro nista 2. neredovna nastava 3. nedostatak kvalitetnog nastavnog kadra 4. nedostatak relevantnih naucnih casopisa i konferencija 5. nezainteresovanost profesora za napredak studenta 6. sprecavanje napredovanja i zaposljavanja mladih asistenata/doktoranata zbog moguceg gubitka posla, jer su, uprkos svemu, danasnji doktoranti mnogo vise u nauci nego sto su neki profesori ikada bili Loše mogućnosti za bavljenje naukom u budućnosti (posebno nakon doktorata), zatim mala materijalna ulaganja u nauku kao i prilično loš odnos naučnih institucija prema mladim istraživaćima. Ukoliko se uslovi studiranja i tretiranja doktoranata ne promene na bolje, onda planiram da napustim Srbiju. U inostranstvu se ceni trud i rad koji ulazete dok u Srbiji to vrlo malo ljudi ceni. Mogucnost da se sretnem i radim sa kolegama koji se bave istim stvarima kao i ja. Pored toga - bolji uslovi za rad, veci pristup literaturi, podsticajno okruzenje (cesto organizovanje konferencija, predavanja, seminara). Pre svega, neodgovoran i nonšalantnost odnos prema budućim naučnim radnicima. Nesmislenost reforme obrazovanja. Nema nade da ce ista u narednih 20 godina da se pomeni! Stalno zaposljenje je misaona imenica. Sadasnji trend je da se sto vise upisu svakakvi studenti na doktorskim studija, da bi fakulteti imali "besplatne asistente" za beskonacan broj nastavnih predmeta, za koje uopste ne razmisljaju da ih kasnije i zaposle.

Toliko ih je mnogo da predvidjena rublika nije dovoljna! Bolji uslovi za istrazivace (odnosi se pre svega na opremu, dostupnost izvora ucenja i uslova finansiranja radova i projekata).

Loše materijalno stanje, nedovoljni uslovi za laboratorijski rad, skoro nikakav kontakt sa industrijom...

mala plata,losi uslovi rada

Zato što se mesta studenata sa najvišim prosekom ustupaju deci zaposlenih na fakultetu! Mislim da ce se nakon odredjenog vremena stvari namestati tako da ne pruzaju perspektivu mladim ljudima koji treba nesto u zivotu da stvore.

materijalno stanje i (ne)mogućnost stručnog napredovanja

Korupcija nezamislivo mali prihodi od naucnog rada, losi interpersonalni odnosi, neznanje i nepoznavanje svetskih trendova od strane rukovodioca, katastrofalan menadzment projekata

Niske plate za dostojan život, nizak standard.

Niske plate,nizak standard


44

Razlog je veoma loša finansijska situacija, kao i nepostojanje uslova za istraživački rad u oblasti koja me interesuje i kojom se "pomoću štapa i kanapa" bavim. Naime, sa platom koju primam pokrivam samo troškove života u Nišu (obzirom da nisam iz Niša), tako da nisam u mogućnosti da finansiram svoja eventualna usavršavanja u inostranstvu. Za razliku od mene, moji prijatelji koji su upisali postdiplomske studije u inostranstvu ne razmišljaju o ovakvim stvarima i daleko su fokusiraniji na svoja istraživanja. Planiram da završim svoje postdiplomske sutudije u Nišu, a o eventualnom odlasku razmišljala bih nakon toga za slučaj da se nešto drastično ne promeni u Srbiji.

Egzistencija 1. Nemogucnost za istrazivacki rad. 2. Svaka moguca ideja je sputavana 3. U Srbiji jedino pobedjuje glupost i bezobrazluk. 4. Moje kolege su vec napustili zemlju.

jer rad se uopšte ne ceni, ako je neko dobar u tome što radi predstavlja konkurenciju i nažalost često biva sputavan u svom poslu. Nikakvi uslovi za rad Favorizovanje partijskih podobnika i poltrona Bedan materijalni status

Mozda jednog dana zbog vecih plata i boljih uslova za usavrsavanje zbog boljeg nivoa tehnologije nego kod nas, a ako se poboljsaju uslov kod nas, onda je odgovor ne.

Loš položaj (ne samo ekonomski) normalnog i poštenog čoveka u našoj zemlji

Materijalni

Lose materijalno stanje naucne zajednice pa samim tim i naucnika. Ne postoji jasan plan razvoja nauke.

mala plata naucnika

Jako losi uslovi za rad i napredak Niske plate Nepostovanje akademskih gradjana od strane drzave Pre svega, od nas se trazi mnogo a pri tome ima jako malo sredstava da se to i ostvari. Hvatamo se u kostac sa stvarima kojima se bave mnogo vece sile od nas, pri cemu za njih nema materijalnih prepreka, kao sto je slucaj kod nas. Opste nezadovoljstvo.... a i cinjenica da starije kolege tj. mentori ne cene dovoljno svoje studente...jer oni kao pripadnici stare skole smatraju tj. negiraju doktorante ....smatrajuci samo svoje doktorate jedinstvenim.... ...pedagogija pojedinih mentora je na nuli.... a to se moze i videti ...vrlo lako...broj.zavrsenih dotorata kod pojedinih mentora.... a...naravno rezultat toga je ....protocnost u pojedinim laboratorijama...tj. broj ljudi koji samo prodje ...tj. uradi diplomski rad...i ode...tako da niko ne ostaje... tj. odlaze u inostranstvo...

Zato sto u Srbiji ne posotje adekvatni uslovi, oprema, ni materijalna sredstva za rad Nedovoljna količina novca za finansiranje usko-stručnih projekata, ne zainteresovanost privrede za saradnju, loša finansijska situacija....

Zar je potrebno???

Nemogucnost zaposlenja u Srbiji, bolji uslovi za rad u inostranstvu i bolja primanja

nepostojanje mogućnosti za ozbiljan naučno - istaraživački rad


45

loši uslovi za istraživaćki rad, korupcija na fakultetima (nepotizam i protekcija), nedostatak prave strategije naučnog razvoja, slaba ulaganja u obrazovanje i nauku ... Nemogucnost adekvatnog zaposlenja koje bi predstavljalo krunu dosadasnjeg skolovanja. Usled nepotizma i mnogih cudnovatih stvari na mom fakultetu, ne postoji nikakva mogucnost za ulazak u nastavu.

nemogućnost zapolsenja u struci Imajuci u vidu sveukupnu situaciju na fakultetu, resio sam da od sledeceg semestra ne drzim vezbe, iako sam to bas voleo da radim, ali i da sve redje dolazim na fakultet. Ogromnu gresku sam napravio sto sam postdiplomske studije nastavio ovde, to sebi nikada necu oprostiti. Stoga, dajem rok rukovodstvu da do kraja godine odluci da li sam potreban ili suvisan i da li ima sanse da zasnujem radni odnos (nezavisno od projekata ) kao sto je praksa na drugim fakultetima u zemlji. U suprotnom, moja karijera na fakultetu se zavrsava. Moj trogodisnji rad je ustvari volontiranje, a zna se koliko traje (6-9 meseci) i kakav je status volontera nakon tog perioda. Cak ni ministarstvo, ciji sam stipendista vec tri godine, nije moglo da utice na samovolju pojedinca. Njima se zahvaljujem jer su finansirali svaku moju aktivnost i hir, bio sam gde nisam ni sanjao da cu ikada biti. Mada, i oni mogu da pozovu svakog dekana i pitaju ga o statusu svakog stipendiste, ali ne radi niko svoj posao. Postavio bih i pitanje da li sam odmah mogao da zasnujem radni odnos i da i moja plata pocetna bude preko 55000 ili da primam stipendiju strahujuci da cu ostati bez nje? Zasto ni brat ni sestra ni ja nemamo posao? Zato sto smo posteno studirali ili zato sto su nam roditelji nisu uticajni? Najbolji su odavno otisli, oni treba da budu dobri primeri. Ne smatram da sam Anstajn, bilo je i bice upornih i vrednih studenata, ali ubedjen sam da sam za klasu-dve bolji od vecine doktoranata na mom fakultetu, tome svedoce moji rezultati, a ne "instant" priznanja. Moj konacni cilj jeste odlazak iz Srbije. Ne moram ovde ni da doktoriram, ovakve doktorske studije su potpuni promasaj (bez opreme se od mene ocekuje eksperimentalni doktorat, 3 godine pokusavam da dobijem do podataka od doktora koji su takodje na projektu i nista nisu uradili, niti ce uraditi).

Da, ukoliko ne budem mogla ovde da se zaposlim

Ukoliko ne nađen posao kad doktoriram.

Smatram da se kod nas ne ceni zalaganje i rezultati koje mladi istrazivaci i buduci naucnici ostvaruju, te da je jedina perspektiva neka od naprednijih zemalja sveta, poput Australije, Japana, Brazila, Nemacke,...

Los materijalni status, los odnos drustva prema mladim naucnicima - Niko ne primenjuje novi program rada na doktorskim studijama tako da je nemoguce ocekivati da se pojavi neki doktor nauke pre 32 godine zivota sto je na zapadu veoma moguce. - Materijalna stimulacija od 32 000 dovoljna je samo da se prezivi - Koja je vizija za one stipendiste koji pune 4 godine primaju stipendiju ? Sta dalje, kako, da li smo potrosili ove 4 godine uzaludno ? Bojim se da ce mo posle 4 godine stipendiranja ostati na belom hlebu jer se na projekte zaposljavaju samo oni ljudi koji imaju vezu a rezultati su ostavljeni sa strane.

Jer drzava ne pruza nikakve uslove i cela situacija je presmesna

Gotovo 3 godine bezuspešno pokušavam da pronađem posao.

zbog jako loših uslova studiranja i zaposlenja.

Loša materijalna situacija. Ne postoje izgledi da će nešto krenuti na bolje. Nemam vezu za posao, nemam nepotisticke veze za nasledjivanje radnog mesta, nisam clan ni jedne partije, nemam para da kupim radno mesto


46

Veliko razocarenje. Mozda ovo i nema vze samo sa doktorskim studijama.

mogu ziveti ugodnije, i baviti se cime zelim, zapravo mogu ziveti.

Nemogucnost zaposlenja, a samim tim i strucnog i naucnog napredovanja

Ukoliko ne budem mogla da nadjem posao planiram da napustim, takodje ukoliko ostanem ovde na nekom institutu ne znam da li cu moci da ispunim zahteve kao istrazivac, koji ce me obavezivati da objavljume radove i imam rezultate u odredjenom, ako pogledam uslove za rad.

Nemam perspektivu, loši uslovi, ne osećam se prijatno.

Nemogucnost zaposlenja, losi uslovi rada, neposedovanje sopstvenog izvora prihoda za samostalan zivot/porodicu

Ne postoji perspektiva. Ne trebamo Srbiji i nema para da nas placa. Pare se radije trose na subvencionisanje komunalnih taksi za bespravno podignute objekte, nego za nauku.

Planiram da napustim Srbiju ukoliko ne budem mogla da dobijem posao, odnosno odgovarajuće radno mesto koje će mi omogućiti stabilna primanja koja su neophan uslov za kvalitetan naučno-istraživački rad.

nemogucnost zaposlenja nakon dugogodisnjeg ozbiljnog obrazovanja

osnovni razlog je materijalno egzitencijalne prirode

Trenutno ne postoji mogućnost da pronađem odgovarajuće zaposlenje

Loši uslovi napredovanja, nemogucnost zapošljenja na osnovu licnih zasluga i kvaliteta. Što se tiče same perspektive za mlade naučnike nisam baš siguran, prema trenutnoj situaciji nema, ali ako se da veći značaj doktorantima u odnosu na mladje studente sigurno bi to bio dobar početak pojma "perspektiva". Mislim da ipak neko ko je upisao doktorske studije, dao do znanja da želi da se obrazuje i da samo na upisu neće stati, a to važi i za uslove rada. Stipendiju koju dobijam treba da dam za školarinu od 300 000 dinara po godini, tako da sredstva za rad ostaju minimalna, a sa svojih 25 godina života ne mogu da živim na račun samohrane majke. Mislim da je ovo dovoljan razlog zašto ne bih ostao u Srbiji ... naravno razlozi za odlazak van Srbije su i stipendije koje nude fakulteti u Austriji, Nemačkoj i Italiji - školarina plaćena, a pored stipendije mogu da radim, ako već hoću od nečega da živim. Oprostite na ovim rečima. Ne želim da napustim zemlju ali ukoliko se ne zaposlim u toku narednih godinu dana nažalost moraću da pokušam negde u inostranstvu. Pravi odgovor na prethodno pitanje je NE ZNAM... Zelim da radim na Univerzitetu u Srbiji / bilo kom / ali se na takva mesta ulazi preko veze... Ne gleda se ko je stipendista, ko je objavljivao radove, vec se do posla dolazi drugim putem!

Ne postoji nijedan razlog za ostanak. Nisam zadovoljna kvalitetom studija, nisam angazovana u nastavi, ne postoji mogucnost da se zaposlim, sav moj rad i trud je obezvredjen. Planiram da napustim Srbiju iz razloga loše materijalne situacije u Srbiji, a samim tim je i razvoj nauke na izuzetno niskom nivou. Doktorske studije se završavaju u proseku za šest ili sedam godina, a razlog tome je izuzetno loša saradnja sa profesorima. Razlog loše saradnje je preveliki broj studenata doktorskih studija koji se upisuju svake godine na fakultetu pa profesori nemaju uopšte vremena za rad sa novim studentima već se pažnja posvećuje starijim studentima koji su pri kraju studija. Jedino ako izgubim svaku nadu da ovde ima perspektive i ukoliko sa svojim kapacitetima ne mogu da zaradim dovoljno za život. Trenutno mislim da za mene lično, i ostale mlade, ima mesta u Srbiji, budući da primamo solidnu stipendiju i jesmo jedni od kvalitetnijih. Ukoliko ne bude tako... i ne vidim drugu opciju nego otići iz zemlje, a to je poslednje što želim...


47

Verovatno, zbog nemogucnosti pronalazenja odgovarajuceg zaposlenja Volela bih da ne napustam zemlju, ali najtacniji odgovor na ovo pitanje je da NE ZNAM. Razlozi su teska materijalna situacija privatno i u zemlji (visoke skolarine, sami moramo svoja istrazivanja da placamo, sto je u mom slucaju veoma skupo-zbog velikog broja terena) i veoma tesko se nalazi posao i kada se zavrse Doktorske studije.

Usavrsavanje i materijalna sigurnost U ovoj državi nemam šansu za zaposlenje, pošto nisam u političkoj partiji i nemam novca da kupim radno mesto!

Search for good quality science Zato sto Ministarstvo ipak misli na ljude koji zele da se bave naukom i obezbedjuje stipendije i rad na projektima kroz koje mogu da se dokazu. Stvarno bi bilo zalosno da ambiciozni ljudi nemaju nikakva primanja.

nemogucnost zaposlenja u Srbiji Да, волео бих, али мислим да је то тешко изводљиво у мојој струци. Постоји пар разлога, који су међусобно повезани: - питање личних прихода, који се потом повезују са зависности од родитељске помоћи - разлози за напредовање у струци нису засновани на правим вредностима, - веома лош положај јавног сектора и веома лош јавни кадар са којим којим сарађујем у свом послу.

Ukoliko ne nadjem zaposlenje napusticu Srbiju

Trenutno ne postoji garancija stalnog zaposlenja na neodredjeno vreme nakon doktoriranja. To što sa prosekom preko 9 ne mogu da nadjem posao ni u jednoj naučnoj instituciji jer za sve treba veza i da nisam dobio stipendiju ne bih bio u mogućnosti da uopšte finansiram doktorske studije.

1. Nedostatak materijala i sporost pri narucivanju 2. Nedostatak ucenja tehnickih metoda 3.

ograničeni materijalni uslovi, sujeta, ljubomaqra

Bolji uslovi za istrazivanje

Zato sto ne mogu da nadjem posao

los materijalni status doktoranata i nepovoljni uslovi za obavljanje istrazivackog rada

Mogućnost zaposlenja i pristojne zarade

ako ovde ne bude adekvatnih uslova pre svega mogucnosti zaposlenja

Zbog nemogućnosti stalnog zaposlenja. Drustveno politicki kontekst mi ne daje za pravo da poverujem da ce u narednih 10 godina biti bolji uslovi za zivot. Volim svoju zemlju, ali ako se pojavi bolja profesionalna ponuda, a porodica se slozi, otici cu iz nje. Staio sam DA, jer nema POSTOJI MOGUCNOST. Pitate me za razloge zasto bih napustio SRBiju???? Pitanje vam uopste nije na mestu. Moj predlog je "Zasto ostati u Srbiji?". A odgovor na to pitanje je, recimo, osnivanje porodice i cuvanje staraca, bez obzira koliko to nekima smesno zvucalo. Sve ostalo je na strani inostranstva.

Da nisam primao stipendiju Ministarstva nauke, ozbiljno bi razmislio o odlasku iz Srbije, ovde su uslovi za zivot katastrofalni

jer ovde ne postoji perspektiva za mlade naucnike

nedovoljno materijalnih sredstava (oprema,supstance) za kvalitetna istrazivanja

Nemogucnost zaposlenja nakon zavrsenih doktorskih studija. Los materijalni status naucnika u Srbiji.


48

Upravo nedostatak perspektive...

Ali pocinjem da razmisljam o tome intenzivnije, kako godine teku.

Plasisem se da doktoriram i ne nadjem adekvatan posao u struci. A i plasism se da cetiri godine (vreme koje se prima stipendija) nije dovoljno dugacak period da bi svako doktorirrao pogotovo u prirodnim naukama, gde se desva da eksperimenti propadnu ili se ne dobiju adekvatni rezultati, pa se ceo ogled ponavlja a to traje.

Zato sto je ovo Srbija-zemlja bezbroj nemogucnosti i neuspeha

Bolji uslovi za rad i istrazivanje, boji materijalni status. Prvo nema nikakve nade da se zaposlim u Srbiji. Mislim da naucni radnik koji nema stan u gradu u kome radi nema nikakavu perspektivu i mogucnost normalnog prezivljavanja, ako se ne bavi politikom.

Gore naveden u prostor predvidjen za odgovor o informisanosti studenata.

Nisam i ne zivim u Srbiji Ako ne nadjem odgovarajuci posao koji odgovara mojim sposobnostima/profilu i/ili ne zadovoljava egzistencijalne potrebe moje porodice Mozda, ako se gleda da i kad zavrsim doktorske studije tesko mogu da nadjem posao i da taj posao nije adekvatno placen, covek moza da pomisli sto se toliko skolovao? Ili ako nadjem bolju sansu za uspesniju naucnu karijeru

Dobila sam ponudu koja mi nudi bole uslove za istrazivacki rad Odgovor je da , zato sto razmatram tu mogucnost. Razlog je zato sto smatram da je u nasoj zemlji veoma tesko doci do prilike da se iskaze kvalitet i sposobnost pojedinca i da se jos uvek nisu iskristalisali( a cini mi se da ce to biti dugogodisnji proces kod nas) doktori nauka vredni diplome i oni koji toga nisu vredni jer su je stekli preko noci.

Bolji uslovi u inostranstvu. Bolje materijalno stanje mladih istrazivaca. Vece postovanje ka trudu koji smo ulozili da bi bili medju najboljim umovima nase zemlje. Nebriga drzave za mlade kadrove koji traze jako malo, a ni to malo ne mogu da dobiju. Već dve godine ne mogu da nađem posao, iako imam odlične rezultate postignute i na osnovnim i na dosadašnjim doktorskim studijama, koji su bolji čak i od rezultata većine kolega koje rade na fakultetima i institutima. Do sada čak nisam bila pozvana ni na jedan razgovor za posao. Živim od stipendije i roditeljskog izdržavanja.

ukoliko u Srbiji ne bude bolje...

Znanje se u Srbiji ne ceni, mogucnost adekvatnog zaposlenja je jako mala, a zaposlenje na fakultetu maltene potpuno nemoguce

Bolja mogucnost za usavrsavanje i napredovanje u poslu. Vece palte i bolji uslovi za zivot.

Veca mogucnost napredovanja, bolji uslovi za rad

Jer sam drzavljanin Republike Srpske i zivim i radim u Republici Srpskoj

Posao, uslovi za istrazivanje

Ekonomska situacija i slaba zainteresovanost države i privrede da ulažu u naučno-istraživačke radove.

bolji uslovi u inostranstvu sa svakog aspekta Nema posla, nema para, nema zadovoljstva, nema života.

nemogucnost zaposlenja doktora poljoprivrednih nauka Napustio bih Srbiju samo na neko određeno vreme, ili periodično na primer savkih par godina po 6 meseci bih otišao negde (USA, Nemačka). Razlog su loše laboratorije, nedostatak opreme i sl. U Srbiji jedino mogu da se razvijaju fundamentalne i pretežno teorijske nauke, nauke koje iziskuju verifikaciju teorije i simulacija putem eksperimenta su osuđene na propast, ili na slabije rezultate. Ova moja konstatacija se može proveriti na svakoj internacionalnoj konferenciji gde naši naučnici bukvalno uz pomoć štapa i kanapa rade isto što i njihove kolege


49

sa sofisticiranom opremom...

Planiram da napustim Sribju iz razloga što ne vidim perspektivu za sebe u smislu da moji rezultati (postignuti i koje postižem) ostaju neopaženi. Trenutno nemam radno mesto na fakultetu, a i pitanje je da li ću ga imati. Moj primarni cilj je bio prilikom upisa doktorskih studija da dobijem radno mesto i počnem svoju karijeru u nastavi. Međutim, izgledi su jako mali gledano iz perspektive situacije na fakultetu. To je najveći razlog zbog kog želim da napustim Srbiju - strah da neću dobiti IKAKAV posao u naredne 2,3 godine (tada ću već imati 29), i bojazan da će mi vreme proći uzalud, da ću završiti doktorske studije, dobiti diplomu i ostati na ulici! velika nezaposlenost, korupcija, mesanje politike u nauku i mnoge druge segmente života, nedavno spajanje ministarstva nauke i prosvete (nauka mora biti posebno), zaposljavanje rodbine i partijskih kolega na vecinu radnih mesta, izuzetno nizak životni standard.......

nizak životni standard i ''tamna'' buducnost Nedovoljno entuzijazma od strane onih koji odlučuju, nevoljnost u prenošenju znanja i nedovoljno znanja od strane onih koji odlučuju, loša perspektiva, i nezavidna finansijska situacija

neadekvatno okruzenje za dalji naucni razvoj Razlog je to sto ne postoji svest u drzavi sta su to prioriteti. Tokom studiranja u drugim drzavama- doktorantima je obezbedjeno radno mesto na fakultetu, minimalna materijalna sredstva za zivot, svi moguci pristupi literaturi, kongresima.... dok u ovoj drzavi je neko ko je na doktorskim studijama grubo receno "lud" , mora da bude u radnom odnosu - uglavnom na poslovima koji nemaju nikakve veze sa doktoratom i istrazivanjem, zbog obezbedjenja materijalnom minimuma - a pre svega zbog mogucnosti placanja studija, a po zavrsetku - kao ni sa osnovnim studijama nema gde da se zaposli - i taj prefiks dr moze samo da mu smeta - a nikako da pomogne u daljem zivotu - pogotovo ako ne uspe da pronadje posao u drzavnoj ustanovi nego kod privatnika- sto ce biti samo minus dalji rad.Ali to naravno pod uslovom da uspe da zavrsi doktorske studije - tj ako uspe sve to samostalno da finansira. Ucesce na internacionalnom kongresu je kao 5 prosecnih plata u Srbiji,a jedan je od uslova koji je neophodan.

jednostavno, u Srbiji ne mogu da nadjem posao, barem ne onakav kakav bih htela-ovde podrazumevam i sta sam posao podrazumeva, platu, radno vreme itd.-i mislim da se to jako dugo nece promeniti

bolji uslovi istrazivackog rada, brzi napredak

Ne planiram da napustim zemlju dokle god mislim da ovde jos uvek ima nade za normalan zivot. U drustvu gde se covek svakodnevno bori protiv vetrenjaca ipak ima pojedinaca koji umeju da prepoznaju, sire sagledavaju i zalazu se za dobre vrednosti. Ipak nada je sve manja i moja odluka o odlasku zavisice i od prilika koje mi se ukazu.

Nemogućnost zaposlenja

Mislim da vecina ljudi koja je na post diplomskim studijama, vidi sebe na fakultetima. Ja sebe vidim u istrazivackom centru, koji se bavi primenjenom naukom i konkretnim problemima.

Nadam se da ne ali kako stvari stoje bojim se da ću biti primorana. Ja svakako nemam želju da odem i najviše od svega bih želela da ostanem u svojoj zemlji ali trenutna situacija je više nego tužna i zabrinjavajuća.

Mislim da su pored vecih finansija, uslovi za napredovanje i istrazivanje veci, mnogo je vise mogucnosti za rad u razlicitim aspektima posla, veca je komunikacija medju strucnjacima i lakse je nalazenje posla!

Bolji uslovi za istraživače u inostranstvu, veće mogućnosti za učenje i unapređenje. Mislim da je najoptimalnije razmišljati o povremenim studijskim boravcima.

Loši instrumenti za rad.


50

Pitanje 42 – Da li ste zaposleni?

Da

314 54%

Ne

263 46%

Pitanje 43 – Ako niste zaposleni da li smatrate da ćete moći naći

zaposlenje u Srbiji?

Da

164 28%

Ne

120 21%


51

Pitanje 44 – Da li ima neko pitanje koje Vam nismo postavili a

smatrate ga važnim?

zasto se toliko potencira na radu sa SCI liste a mnogi profesori koji rade na fakultetima nemaju niti jedan rad. Niste postavili pitanja, niti uzeli u obzir studente doktorskih studija koji su zaposleni van fakulteta na kom studiraju. Studenti poput mene su u nepovoljnijem polozaju u odnosu na studente koji su istovremeno zaposleni u izvodjenju nastave na fakultetu. Kako nismo stipendisti Ministarstva nauke, nemamo mogućnost učešća na projektima koji se tiču naše istraživačke oblasti. Teško nam je da dođemo do profesora zbog bilo koje informcije, pošto je vreme predviđeno za konsultacije uvek u vreme i našeg radnog vremena. Studentske službe takođe rade samo u vreme radnog vremena, što nam dodatno otežava overe semestra, prijave ispita ili dobijanje bilo kakve potvrde u vezi sa studiranjem. Interesantno je da je opet akcenat u anketi stavljen na naučno usavršavanje a ne i na stručno. Postoje oblasti u okviru kojih je nemoguće odvojiti ove dve celine od kojih je stručna pre svega bitna za obezbeđivanje dobrog materijalnog statusa. Smatram da se ne ulaže dovoljno u naučni razvoj usavršavanje. Takođe postoje ozbiljni problemi u pristupu podacima na nivou države. Ne zbog lošeg odziva službi već zbog toga što osnovni podaci ne postoje za pojedine oblasti industrije.

Ako niste angažvani u nastavi, zbog čega? Da li imate nekih primedbi/sugestija? Primedba na nerešeno zdravstveno osiguranje studenata koji nisu iz Novog Sada, a imaju više od 26 godina. Nismo u mogućnosti da koristimo usluge Centra za Zdravstvenu Zaštitu Studenata Da li smatrate da Vas fakultet ima sve uslove da odrzavanje doktorskih studija? Ne iz svih oblasti.

da li nam poslodavac podrzava strucno usavrsavanje i placa skolarinu na doktorskim studijama? trebali ste napisati ko stoji iza ankete; niste uzeli u obzir godine ispitanika - samo malo stariji nemaju šanse. niste pitali koliko stručni establišment onemogućava one koji se bave svetskim trendovima - o kojima u srbiji još nema ni govora; ne uzimate u obzir zaposlene koji nisu u državnoj praksi, i koji nemaju pristup akademskoj mreži od kuće, iako plaćaju školarinu....dug spisak. Da li je nastavni kadar na doktorskim studijama edukaovan za držanje nastave? NE Koliko nedeljno sati prevodite mentoru tekstove? Koliko nedeljno sati kopirate mentoru tekstove? Koliko nedeljno sati menjate mentora u nastavi? Da li ste na svim radovima na kojima ste ucestvovali bar koautori? Da li ima dovoljno profesora koji ispunjavaju uslove da budu mentori? NE

Kako ocenjujete Vaš status kao studenta doktoranta koji nije u radnom odnosu na fakulutetu na kojima pohađa doktorske studije, nego u nekoj drugoj instituciji? (Takvih slučajeva je mnogo)

Koliko dugo ste zaposleni? / Koliko je Vaše ukupno radno iskustvo? Da li se sredstva (oko 11 000 din/mesečno) koje Ministarstvo nauke uplaćuje fakultetu/departmanu koriste za naučno-istraživački rad doktoranta stipendiste? -Ne

Koje drzavne institucije treba da brinu o zaposlenju buducih doktora nauka


52

Najznacajnije za dobrog istrazivaca je dobra ideja i smisao za istrazivanje, a ne broj objavljenih radova. Pred naucnike treba postavljati probleme za koje nauka jos nema odgovore, a ukoliko samo jedan naucnik uspe da da odgovor ili resi problem onda je to uspeh nauke.

Ima mnogo pitanja, recimo da li smatrate da profesori koji se bave politikom treba da rade na fakultetima? Na koji nacin studenti objavljuju svoje radove? Opste je poznato da ih urade sami a potpisu asistenti ili prof. sto je degradirajuce!

Nema potrebe. Situacija u kojoj se nalazi ova zemlja i mladi intelektualci u njoj je svima kristalno jasna. Ionako ovu anketu niko bitan iz ministarstva nece ni procitati... Kako se skolovati tokom doktorskih studija i redovno biti na nastavi, a pri tome biti pod stalnim opterecenjem posla? Priznaćete, većina šefova u industriji i drugim ''nenaučnim'' delatnostima baš i nije zainteresovana za školovanje svog kadra. Pri tome ne mislim na naučnoistraživačke i akademske institucije koje za cilj ionako imaju što bolje školovan kadar. Imate li mentora u toku doktorskih studija? Ne! Koliko na Vasem Univerzitetu postoji referentnih profesora koji ispunjavaju uslove da budu mentori? 2 Da li mislite da za cenu skolarine dobijate dovoljnu ``protivuslugu``? Ne.

Ne

Koliko casopisa sa SCI liste iz Vase naucne oblasti postoje u Srbiji? Omogucava li Vam univerzitet objavljivanje naucnih radova? U kojoj meri su Vam dostupni podaci o uslovima rada na fakultetu? Pogledao sam rezultate proslogodisnje ankete i zao mi je sto se nista nije promenilo i verovatno nece narednih godina u nasem poimanju d.studija i obrazovanja. Potrebno je poceti sa reformom jos u obdanistima i jaslama, uciti decu da ne budu korumpirana i da umeju da postuju drugog. Tek onda kada ta deca odrastu treba pokusati da im se sastavi program na doktorkim studijama. pitanje: Sta mislite da mozete da promenite na Vasim fakultetima? Da li zaista zelite da i dalje bacate pare na nesto sto Vam neko obecava da je dobro a Vi sami vidite da nesto ne valja? Koliko dece i mladih ljudi je pognute glave izlazilo iz kabineta i salterskih sluzbi dok nisu shvatili da tu za njih mesta nema i da su tretirani kao uzurpatori rezima? Koliko vremena je potrebno da promenite sve sto ne valja na faklutetu a koliko Vam traju doktorske studije?Nije kompatibilno, zar ne Koliko puta ste probali da konkurisete za neko mesto na fakultetu, a onda dobili dobronamerni savet da odustanete, jer je to mesto za nekog dugog,da se ne bi razocarali? I koliko puta vam je bilo krivo sto ste na kraju pognute glave otisli kuci sa bilo kakvom nadom da nesto moze tu da se promeni? Ako ova pitanja postavite Vasim ispitanicima, mozete sami da napisete doktorsku tezu na ovu temu. Bar neko da ima koristi od nasih muka. Kolege, jos koliko dugo cete da cutite i da gledate da vas neko gazi, to je moje zadnje pitanje.

Da li mislite da ova anketa moze pomoci da se poboljsa trenutno stanje na doktorskim studijama u Srbiji?

Koje strane jezike čitate, govorite i pišete? Engleski.

Ne, ali na nekim pitanjima fale dodatne opcije


53

Da li uopste imate mentora? Odgovor: ne

Na koji nacin mislite da svoju karijeru nastavite u inostranstvu i gde?

"Da li doktorske studije u Srbiji upisuju studenti koji imaju potencijala da se dalje bave naukom?".

imam jedno pitanje na koje nikako ne mogu da dobijem odgovor: zašto su neki falulteti dobili budzet za doktorske studije a neki ne?

Nereseno pitanje skolarina/kompjutera za doktorante, kasne sa upisom postdiplomskih studija vec godinu dana usled nedostatka novca i nenamenskog trosenja istog Zasto je moguce da se u toku skolske godine menjaju uslovi poslediplomskog skolovanja odnosno uslovi prijavljivanja i odbrane doktorske teze?

gde su pitanja o motivaciji?

Zapitajte se kolika je stipendija Ministarstva Nauke ....i da li je moguce ziveti sa tom kolicinom novca... Da li bi smanjenje sujete i spremnost prihvatanja novih trendova medju naucnim saradnicima poboljsalo kvalitet istrazivanja? DA

Ne Niste pitali u kom tipu institucije pohađamo doktorske studije, jer oni (mi) koji su u institutima, a ne na fakultetu imaju drugačiji položaj

Da li su doktorske studije u Srbiji obesmisljene i besmislene?

1. Da li su Vas ikada dekani pozvali na razgovor? 2. Da li volontirate na fakultetu kao stipendisti ministarstva?

Da li mislite da postoji i u kojoj meri je zastupljen nipotizam na vasem fakultetu?

Ne ima. tice se smestaja stud. dokt. studentske domove. naime mene zanima da li studenti koji od oktobra upisuju po drugi put 3. god dokt. studija jer nisu doktorirali za 3 godine i dalje imaju pravo na smestaj u stud. domove?

ne

Da li imate podatke o tome gde se transferisu sredstva koja doktoranti uplacuju za skolovanje? Htela bih da radije preformulisem svoj odgovor na prethodno pitanje, a tice se mogucnosti za zaposlenje u Srbiji. Smatram da zasigurno postoji verovatnoca da nadjem posao u Srbiji ali veoma sumnjam da postoji mogucnost za zaposlenje u apoliticnoj instituciji, sa kvalitetnim radnim kolkektivom, sa dobrim uslovima za rad i okvirom etickih normi koje su mi veoma bitne. Zato sam odgovorila - ne.

Pitanje: Da li biste zeleli da napustite Srbiju? Odgovor: Ne

Da li smatrate da se država dovoljno interesuje za svoje mlade kadrove? Ne

Ima li neke nade za nas... Činjenica da stipendisti treba da budu oslobodjeni plaćanja školarine, a što nije slučaj? Više od pola stipendije odlazi na školarinu, stoga doktoranti moraju da zavise od roditelja ili da traže još jedan


54

posao s obzirom da su puno radno vreme angazovani na fakultetu.

Da li smatrate da treba postojati neki sistem validacije i provere mentora? Treba li profesorima omoguciti mentorstvo nad vise od 5 studenata? eventuano pitanja u vezi sa odnosima sa drugim osobama na fakultetu bitnim za studente (npr. prodekan za nastavu. nauku) a ne samo odnos sa mentorom. Po mom misljenju i dobar odnos sa njima i pomoc od njih je veoma vazana tokom studiranja Iako je postavljeno pitanje u vezi sa odnosom mentora i doktoranata želim još jedanput da podvučem potpunu nezainteresovanst nastavnog kadra sa kojim se susrećem da mi na bilo koji način olakša ili pomogne prilikom istaživačkog rada, kao i eventualno uputi na mogućnost daljeg planiranja karijere. To naglašavam stoga što imam problema na svakom mogućem nivou, pa čak i onom najosnovnijem - u primarnoj komunikaciji, s obzirom da nastavni kadar ne dolazi na posao u predviđenim terminima konsultacija gotovo nikad, a na zvanični mail ne odgovara, pa mi je ponekad potrebno od 2-3 meseca samo da stupim u inicijalni kontakt sa pojedinim osobama. O kvalitetu ostvarene komunikacije ne želim ni da govorim. Čini mi se da rad sa doktorantima i generalno studentima nije shvaćen ozbiljno, odnosno u skladu sa tim da suštinski nastavni kadar na fakultetima svoje zaposlenje najpre treba da opravda kvalitetnim pedagoškim radom.

Mislim da ima dosta pitanja, ali smatram da ni vec postavljena nece biti resena u skorije vreme. Nešto vezano za stipendije koje se mogu u Srbiji dobiti: Da li smo zadovoljni stipendijama koje primamo (misleći na ograničenja koje stipendije daju, a ne na to da li su one male). Da li kao doktoranti imamo dovoljno privilegija? Ili nešto na tu tematiku.

Da / veliko je pitanje kako mladi doktoranti placaju studije od stipendije a istovremeno treba da kupuju stranu literaturu i zasto se ne omoguci placanje skolarine od materijalnih troskova sa projekta! Sta mislite o kvalitetu doktorskih studija u Srbiji? Jad i tuga - los plan i program, neadekvatna literatura, neadekvatna nastava, nekvalifikovani predavaci. Da li smatrate da bi sve doktorante koji primaju stipendiju Ministarstva za nauku i tehnoloski razvoj trebalo osloboditi pla'anja skolarine na doktorskim studijama? Da. pitanje: Da li imate mentora na doktorskim studijama? odgovar: Ne! Kakav je stav fakulteta u Srbiji prema studentima doktorskih studija u pogledu zaposljavanja? Veoma los, ne samo da nemamo nikakav prioritet u zaposljavanju, vec nas uopste ne uzimaju u obzir i uglavnom biraju kandidate sa manjim brojem radova i losijim prosekom. Kakva je situacija na jugu Srbije u pogledu buducnosti studenata doktorskih studija? Veoma losa, jer nema instituta koji bi uposlili doktorante, a ni fakulteti za to nisu zainteresovani.

ne

Мислим да је потребно пар питања везаним за погодности развоја везаног за просторне могућности факултета (услови у библиотеци, радионице, утицај на набавку књига у библиотеци и сл.).

ne Smatram jako bitnim i mislim da bi to drastično poboljšalo kvalitet doktorskih studija ukoliko bi fakulteti bili u obavezi da omoguće svojim doktorantima učestvovanje u izvođenju nastave. Time bi se pružila mogućnost sticanja pedagoškog iskustva koje je neophodno za dalji profesionalni rad i sprečilo da eventualno u budućnosti bude doktora nauka bez jednog časa u nastavi!!! Sistem već postoji u nekim zemljama EU (Poljska npr.) gde doktoranti radi u nastavi, ali su zato oslobođeni plaćanja školarine i ostalih dažbina, uz plaćena stručna usavršavanja u zemlji i inostranstvu (konferencije, seminari). Fakultet, sa druge strane, time rasterećuje svoj nastavni kadar.


55

1. Da li bi ste bili zainteresovani da Univerzitet organizuje prakticni seminar vezan za osnovne metode u biologiji ? Apsolutno 2. Da li biste bili zainteresovani da Univerzitet organizuje prakticni seminar vezan za soft-skills? Statistika, zastita patenata? Apsolutno 3. Da li bi se bili za formiranje tela koji bi nadgledao rad mentora i napredovanje studenata? Apsolutno 4. Da li biste bili za formiranje seminara koji bi povezao biotehnologiju i studente biologije? Pitanje koncepcije samog programa. Doktorske studije bi trebalo da vode uskoj specijalizaciji, a ne da idu u "sirinu". Sa programom koji je apsolutno isti kao na osnovnim studijama (osim sto se ispiti polazu na drugaciji nacin), ne moze se ocekivati da nasa zemlja ima kvalitetne doktore nauka. Po mom misljenju, na doktrorskim studijama bi ispite iz razlicitih oblasti koje nisu vezane za interesovanja doktoranta trebalo zameniti pisanjem sto veceg broja radova iz one oblasti za koju se doktorant odlucio. manje vise kao komentar Visina stipendije Ministastva za nauku vec duze vreme je na istoj cifri dok smo svi svedoci velikih poskupljenja i to pretstavlja veliko opterecenje mladim naucnicima i dovodi do gubljenja volje i zelje za daljim angazovanjem i radom sto mnogi koriste kao glavni razlog napustanja zemlje i studiranju u inostranstvu Potrebno je bilo i pitanje koliko smo zadovoljni programom rada na našim doktorskim studijama i kako su one organizovane. Smtram da čitav koncept doktorskih studija nije najsrećnije organizovan. Od doktoranata se očkuje doktorski rad nalik starim doktoratima, za šta realno nemaju vremena.

zasto se vec 3 godine ne povecavaju stipendije ministarstva nauke doktorantima? Da li imate mentora? Naime na kucnu adresu stigao je upitnik sa fakulteta, koji je zahtevao da navedemo tri profesora, od kojih bi nam jedan bio dodeljen kao mentor. Od tada je proslo mozda i godinu i po dana, a odgovori nam nisu stigli. U takvoj situaciji izrada disertacije ce se sigurno prolongirati, a ukoliko tome dodamo i neredovnu nastavu pitanje kraja doktorskih studija postaje zaista neresivo.

kada ocekujem da cu na osnovu do sadasnjih rezultata doktorirati i sta je uzrok kasnjenju. Da li stipendija od 30000 dinara omogucava pristojan zivot (iznajmljivanje stana, placanje racuna . . . ) Pitanje o ishrani koje je navedeno. Mozda bi valjalo pomenuti i uvodjenje jednog ili dva tusha po fakultetu. Ipak se nekad ostaje i po ceo dan/noc na fakultetu. Pitanje o finansijama: Zasto su stipendisti Ministarstva ipak morali da placaju skolarine, iako im po ugovorima to nije nalozeno (naprotiv, pise d asu oslobodjeni) Zasto neki fakulteti iako izdaju konkurse za finansiranje doktoranata na kraju odlucuju da im nece obezbediti besplatno ksolovanje. I tako... postoji gomila cudnih administrativnih zavrzlama koje su zanimljive za izneti, ali treba imati snage, setiti se svega i zapisati u jednoj anketi...

Ocena predavača, programa predavanja Smatram veoma vaznim ispite na doktorskim studijama i kriterijum. Zaista ne vidim poentu niti cu ikada razumeti da mora da se uce fusnote i da je to za jednu 8. Iako su ovo doktorske studije ne treba postaviti kriterijum kao da smo na istom nivou sa profesorom. A da pritom ispit ima 1200 strana i predaje se samo jedan semestar i to jednom nedeljno, KAKVA JE TO BOLONJA?! Razocarana sam predavanjima i profesorima kao i njihovom pristupu na ispitu

Na kojim nacin bi Ministarstvo nauke potpomoglo zaposljavanje mladih doktoranata? Doktorske studije u Srbiji generalno su metodoloski zastarele i prevazidjene a veliki problem je i sujeta mentora. Mnoge instant doktorske studije devalvirale su vrednost doktorata u drustvu koje inace vidi svrhu u


56

tituli a ne u naucnom doprinosu.

Da li država dovoljno podržava one koji imaju želju da svoje obrazovanje dovedu na najviši nivo

Da li Vam je važno da imate mogućnost smeštaja u studentskom domu?

Visina skolarine i uopste razlog placanja skolarine na doktorskim studijama. Gde to ima osim u Srbiji??? Ja vas pitam koji je razlog placanja skolarine na doktorskim studijama i gde te pare odlaze???

Da li smatrate da ce država ikada mladom naucnom podmlatku koji prima stipedniju Ministrastva za Nauku i Tehnoloski razvoj, priznati studiranje kao naučni rad i na osnovu toga dobiti nekoliko godina radnog staza?

Zasto stipendisti Ministarstva prosvete i nauke nemaju omoguceno zdravstveno osiguranje? Zasto se uporno ignorise status istrazivaca pripravnika. Zar je normalno da neko doktorira, a da nema ni dan radnog staza?????? Da li profesori na fakultetu stimulišu ili destimulišu mlade kolege doktorante? Destimulišu. Čini se da je cilj da se što više oteža put do sticanja doktorata, ali i iskustva, jer su retki profesori koji žele da prenesu svoje znanje i uključe mlađe kolege u naučno-istraživački rad i projekte. Pitali ste da li koristimo Kobson, trebalo je da nas pitate i zasto ga ne koristimo. Ja ga ne koristim jer ne mogu! Pristup Kobsonu je ogranicen samo na biblioteke i na doktorante stipendiste Ministarstva. Sta cemo mi doktoranti koji zivimo van lokacija fakulteta a nismo ni stipendisti? Na mom programu vecina smo tog profila. Nama je pristup strucnim casopisima i datotekama prakticno nemoguc i mi smo time diskriminisani, a sa druge strane apsolutno je neophodno da konsultujemo medjunarodnu literaturu.

Kako zadrzati mladi kadar u Republici Srbiji pogotovo za nas koji nismo iz Srbije

Ne Da li se država brine o svom naučnom podmlatku? Ne. Država ne obezbeđuje ni zdravstvenu zaštitu svojim doktorantima. Na koji način plaćam previsoku školarinu; Odakle mi obraz da sa 25 godina i završenim fakultetom i dalje tražim novčana sredstva za elementarne životne potrebe od roditelja; Kada ću steći uslove da osnujem svoju porodicu i imam decu, ako živim u ovako neperspektivnoj državi... Još mnogo nepostavljenih pitanja, ali nisu ni važna jer nisu predmet ove ankete. kada ce Ministarstvo nauke moci da uslovi naucnoistrazivacke organizacije da prime u radni odnos stipendistu koji je ukljucen u projekat koji finansira Ministarstvo, a ne da stipendisti ne tece staz i nema nista od toga sto je na projektu iako su obicno najvise angazovani? Kod pitanja da li smatrate da cete se moci zaposliti u Srbiji mogli ste dodati ''u struci''... Verovatno cu se moći zaposliti samo sto cu raditi nesto sasvim drugo od onoga za sta sam skolovan i to verovatno na crno i za mizernu platu... Da li su ispiti na doktorskim studijama korisni? Ne jer u 95% slučajeva predstavljaju gubljenje vremena koje bi mnogo pametnije bilo iskoristiti za rad na projektu i bavljenje onim sto nas zanima umesto da nas zatrpavaju kojekakvim glupostima koje nas ne interesuju i koje nam nikada nece trebati. Na doktorskim studijama treba da se bavimo onim sto nas interesuje a ne kao na osnovnim da ucimo sve i svasta. Ukinuti ispite i vratiti kao pre samo rad na disertaciji jer je to ono sto zapravo treba da radimo i sto zelimo da radimo. U vezi sa jednim od prethodnih pitanja - da, ima perspektive za pojedince, zavisno od oblasti kojom se bave. To i dalje ne znaci da je njihov status u Srbiji dobar. To sto imam prilike da radim na 5 projekata istovremeno smatram lepim iskustvom, ali je tragicno sto na svima njima (zajedno sa redovnim poslom) zaradjujem manje od 800 evra mesecno, a slobodno mogu reci da radim preko 70 sati nedeljno. Dakle, iako ima posla, on je


57

bedno placen! Pogotovose to odnosi na projekat ministarstva nauke i prosvete.

Pitanje: Da li su studije (raspored predavanja, ispitne obaveze, rokovi...) prilagodjene doktorantima koji su zaposleni van fakulteta? Odgovor: Ne

Da li biste ponovo upisali fakultet i koji? Da li biste ponovo upisali doktorske studije? Da li ste zadovoljni studiranjem? Da li smatrate studije na svom fakultetu korisnim i kvalitetnim?

NPR. DA LI OCEKUJEMO DA DOKTORIRAMO U NAREDNE 3 GODINE DA LI SAMI SNOSIMO TROSKOVE IZRADE DOKTORSKE TEZE DA LI SAMI SEBI ODREDJUJEMO TEMU ZA DOKTORAT I DA LI JE TO NESTO STO NAS BAS ZANIMA... Kakve mere država može da sprovede kako bi omogućila bolje uslove za mlade naučnike da grade karijeru u našoj zemlji? Odgovor je složen i uključuje više mogućih mera, od kojih bi svakako trebalo pomenuti veća ulaganja (finansiranje školarina, sredstva za istraživačke projekte za mlade naučnike, boravke u inostranstvu), ali i preispitivanje kriterijuma i procedura za stipendiranje (recimo, zašto su mladi samo naučnici do 26.godine), kao i za zapošljavanje (pravi konkursi, podsticanje zapošljavanja van matične institucije itd.)

Da li mislim da je nastava neophodna na doktorskim studijama? Moj predlog organizacije nastave? Moj predlog organizacije doktorskih studija? Uslovi za rad!! Sredstva za rad. Ja kao biolog, terenac mnogo više zavisim od tehničkih sredstava i opreme od kolega čiji je rad više teorijski. Dalje, vreme! Ne mogu i ekonomista i ekolog da imaju isti rok za završetak stidija. Ja (mi biolozi) zavisimo i od vremenskih prilika i od sezone i od fenoloških faza i životnih ciklusa objekata (živih bića!!) koje proučavamo i toliko stvari nije pod našom kontrolom da je gotovo nemoguće uklopiti se u granije koje je odredilo ministarstvo. A da ne pominjem dodatne obaveze u vidu držanja nastave i polaganja 9 ispita koje druge kolege doktoranti sa stranih univerziteta NEMAJU! kao prvo graivo je preoobimno!!! uslov za upis u drugu godinu je 7 ispita!?!?! pri tom sluzbe ne rade svoj posao, daju pogresne informacije koji su ispiti obavezni a koji ne...menjaju odluku u poslednjem momentu! kako ljudi mogu da stignu da rade bilo sta ako moraju po ceo dan da uce!?!?! strasno...... Nastavak predhodnog- Posao cu verovatno naci, pravo je pitanje da li ce taj posao biti u sferi mog ubrazovanja i usmerenja? Dakle, moj odgovor jeste da je posao u Srbiji moguce naci, ali je pitanje kakav i da li se on uopste tice profesije kojom se bavimo.

anketa o doktorskim studijama u srbijidoktoranti.org.rs/media.doktoranti.org.rs//2012/02/...anketa o...

Documents