^ E T V R TA K , 3 0 . a v g u s t 2 0 1 8 , b r o j 7 6 4 0 , g o d i n a X X I I , c e n a 4 0 d i n , 3 0 d e n , 1 K M , 0 , 7 E U R ( C G ) , 0 , 7 E U R ( S L O ) , 5 k u n a , 1 , 2 E U R ( G R ) www.danas.rs

Analiza Nacrta Strategije nacionalne bezbednosti

DUH STARIHVREMENA

Analiza Nacrta Strategije odbrane

^ime braniti neutralnost?

Multipolarni i multilateralni svet je mantrakoja se ponavlja jo{ iz devedestih godinakao izgovor da se izbegnu integracijskiprocesi dok se „ne probudi Sibirskimedved“

O~uvanje Kosova i Metohije u sastavuSrbije je navedeno kao deo spiska lepih`elja bez jasnog stava kako da se to uradi,

Ne pominje se delovanje stranog faktorapreko propagandnih mre`a, „patriotskihorganizacija“, organizovanog kriminala,„navija~kih“ i drugih neformalnih grupakoje ozbiljno ugro`avaju unutra{njisuverenitet dr`ave

Do sada je Vlada Srbije vodila politikuneutralnosti, ~iji je jedini sadr`aj bio odluka da sene podnosi zahtev za ~lanstvo u NATO. To nijedovoljno da bi se neka dr`ava smatrala vojnoneutralnom

Proisti~e da pisci Strategije sna`no podr`avajupoliti~ke stavove nekih politi~kih krugova uSrbiji da konflikt na Kosovu treba “zamrznuti”

Totalna odbrana jeste jedino re{enje za dr`avu na{e veli~ine koja se nalazi uneprijateljskom okru`enju bez saveznika. Ali, koliko takva odbrana ko{ta i da li smo za nju spremni?

D r`avne institucije ponudile su nacrtedva va`na, strate{ka dokumenta izoblasti nacionalne bezbednosti i

odbrane, iz kojih treba da proistekne nizzakona i drugih propisa. Su{tina obeponu|ene strategije je da identifikujebezbednosne i odbrambene izazove i pretnjesa kojima se suo~ava Republika Srbija i dana njih pru`i odgovore, koje }e dr`avaprimenjivati u cilju o~uvanja svojihnajva`nijih interesa. Me|unarodniinstitut za bezbednost ovimanalizama predlo`enih dokumenata `eli dau~estvuje u javnoj raspravi i dablagovremeno uka`e na njihove nedostatke ipredlo`i korekcije. One su brojne, bitne ineophodne i samo ako budu uva`ene Srbijamo`e da bude izgra|ena kao moderna,demokratska dr`ava, integrisana u dru{tvoprosperitetnih i bezbednih zemalja.

~ e t v r t a k , 3 0 . a v g u s t 2 0 1 8 . IIIII D ME\UNARODNI INSTITUT ZA BEZBEDNOST ME\UNARODNI INSTITUT ZA BEZBEDNOST

Analiza Nacrta Strategije nacionalne bezbednosti

DUH STARIH VREMENAS trategija nacionalne bezbed-

nosti predstavlja osnovni do-kument na osnovu kojeg ve-

lika ve}ina savremenih dr`ava konsti-tui{e svoje sisteme nacionalne bez-bednosti. Smatramo da je dono{en-je nove Strategije nacionalne bez-bednosti klju~ni preduslov za uspo-stavljanje modernog sistema nacio-nalne bezbednosti i jasno strategij-sko usmeravanje dr`ave u 21. veku.

Strategija nacionalne bezbednosti~esto se me{a sa dr`avnom strategi-jom, {to kod tuma~enja, ali i kod dono-{enja, ovih dokumenata mo`e da iza-zove dodatnu konfuziju.

Jasno razgrani~enje sadr`aja i obla-sti regulisanja Strategije nacionalnebezbednosti i ostalih strategija, vi{eg ilini`eg nivoa op{tosti, predstavlja os-novni preduslov za skladno funkcioni-sanje svih dr`avnih organa ili drugih or-ganizacija koje na bilo koji na~in dopri-nose ja~anju nacionalne bezbednosti isveukupnom dru{tvenom razvoju. An-re Bofr, poznati francuski teoreti~ar,Strategiju nacionalne bezbednosti po-stavlja kao deo {ire dr`avne strategije,tzv.“ totalne strategije“, koja se nalazina vrhu strategija posle kojih dolazi po-litika. Ovakav stav je danas dominan-tan me|u evropskim teoreti~arima.

Stav o polo`aju Strategije nacional-ne bezbednosti u odnosu na drugestrategijske i normativne dokumenteusvojili su i pisci Nacrta, po na{em mi-{ljenju, ispravno jer se Strategija naci-onalne bezbednosti odre|uje kao„najvi{i strate{ki dokument ~ijim spro-vo|enjem se {tite nacionalne vredno-sti i interesi Republike Srbije od izazo-va, rizika i pretnji bezbednosti u razli~i-tim oblastima dru{tvenog ivota.“

Poreme}en redosled

Ono {to kod dono{enja nove Stra-tegije predstavlja ozbiljan problem jevreme njenog dono{enja. Moramo seslo`iti sa stavom iznetim u nacrtu da:„Strategija nacionalne bezbednostipredstavlja polaznu osnovu za izradudrugih strate{kih i doktrinarnih doku-menata, dokumenata javnih politika inormativnopravnih akata u svim ob-lastima dru{tvenog ivota i funkcioni-sanja dr`avnih organa i institucija, ra-di o~uvanja i za{tite bezbednosti gra-|ana, dru{tva i dr`ave.“ Ali postavlja sepitanje zbog ~ega su usvojene brojneizmene i dopune zakona iz oblasti ko-je moraju biti obuhva}ene (odbrana,unutra{nju poslovi, obave{tajno-bez-bednosni sistem…) Strategijom naci-onalne bezbednosti u vreme dok jeNacrt Strategije pisan, ili se ve} na{aou javnoj raspravi?

Pored toga paralelno sa NacrtomStrategije nacionalne bezbednosti iz-ra|ivan je i Nacrt Strategije odbranekoji mora biti donet tek nakon {toStrategija bude usvojena. Na ovaj na-~in stvara se velika pravna konfuzijajer postoje bitne protivre~nosti izme-|u strategijskih i zakonskih tekstova isti~e se utisak kao da se strategije do-nose isklju~ivo radi zadovoljavanjaforme, neophodne u procesu evrop-skih integracija, bez ozbiljnih namerada one postanu deo pravnog poretka.Iskustvo pokazuje da je u poslednjih18 godina donet ogroman broj strate-

gija i akcionih planova za njihovosprovo|enje isklju~ivo radi zadovolja-vanja forme. Mo`emo slobodno re}ida su i va`e}e Strategije nacionalnebezbednosti i odbrane donete na sli-~an na~in i da su{tinski nikada nisuproizvodila bilo kakva pravna dejstva.

Upravo u toj ~injenici vidimo veo-ma veliki nedostatak u uvodnom de-lu Nacrta Strategije, koji se ni u jed-nom delu ne poziva na postoje}uStrategiju nacionalne bezbednosti,niti vr{i evaluaciju njenih dostignu}a.Dodu{e, aktuelna Strategija nacio-nalne bezbednosti je tako napisanada se i ne mo`e evaluirati, po{to njo-me nisu postavljeni nikakvi ciljevi ~i-ja bi se realizacija mogla procenti. Odsli~nog nedostatka pati i ovaj Nacrt.

U uvodnom delu strategije defini-{e se nacionalna bezbednost na sle-de}i na~in: “Nacionalna bezbednostRepublike Srbije jeste objektivno stan-je za{ti}enosti njenih nacionalnihvrednosti i interesa od svih oblikaugro`avanja, te subjektivan ose}ajbezbednosti gra|ana Republike Srbi-je. Predstavlja rezultat uticaja strategijskog okru`enja i preduzetih mera i ak-tivnosti dr`avnih organa i institucija uizvr{avanju bezbednosnih funkcija, tedelovanja drugih subjekata u svimoblastima dru{tvenog ivota.“

Smatramo da je ova definicijaprevi{e stati~na jer nacionalnu bez-bednost defini{e kao „stanje i odsu-stvo“ uz uvo|enje psiholo{kih ele-menta, {to vi{e odgovara pojmu „si-gurnosti“ nego bezbednosti. Smatra-mo da nacionalna bezbednost jeste,i mora biti, dinami~an proces kojiuklju~uje aktivnosti dr`avnih organa,organa lokalne samouprave i drugihorganizacija na dostizanju i o~uvan-ju nacionalnih vrednosti i ciljeva, ko-ji su i sami dinami~ni, a u savreme-nom svetu neki od njih su ~ak te{kouhvatljivi i nemogu}e ih je obuhvati-ti jednom stati~nom definicijom.

Nacionalna bezbednost je jedinaoriginerna bezbednost iz koje se de-riviraju me|unarodna i korporativna,na osnovu preno{enja dela nadle-`nosti i/ili suvereniteta. Ta osnovnamisija nacionalne bezbednosti se uovom Nacrtu se ne mo`e ni nazreti!

Neutralnost nije jednostrani akt

U uvodnom delu Nacrta uo~ljivesu ozbiljne protivre~nosti. Kao pola-zi{ta Strategije navode se: o~uvanjesuverenosti i teritorijalne celovitosti,vojna neutralnost, briga o srpskomnarodu van granica Republike Srbije,evropske integracije i efikasna prav-na dr`ava. Postavlja se pitanje ko je ikada proglasio i ko je priznao vojnuneutralnost Republici Srbiji i kako jemogu}e istovremeno progla{avati ineutralnost i evropske integracijekao polazi{ta Strategije nacionalnebezbednosti. Napominjemo da De-klaracija koju je Narodna Skup{tina

donela o Kosovu i Metohiji u kojoj jenavedeno da Srbija ne}e pristupatipostoje}im vojnim savezima NIJEprogla{enje neutralnosti. Neutral-nost nije jednostran akt, ona mora bi-ti priznata i njen sadr`aj odre|en me-|unarodnim ugovorima.

U delu Nacrta Strategije koji se od-nosi na strategijsko okru`enje analizi-ra se globalno i regionalno okru`enje.

Na po~etku se ka`e: „Politi~ki, eko-nomski, kulturni i bezbednosni odno-si u svetu odvijaju se u globalnommultipolarnom i multilateralnom ok-ru`enju u kojem se sve nagla{enije is-poljava uravnote`enje mo}i i slo`ename|uzavisnost dr`ava. Savremenimpoimanjem globalne bezbednosti ko-ja obuhvata razli~ite sfere dru{tvenog

`ivota, otvorena je mogu}nost re{a-vanja konfliktnih stanja mirnim pu-tem i perspektiva razvoja politike sa-radnje i sporazumevanja na global-nom i regionalnom nivou.“

Multipolarni i multilatealni svet jemantra koja se ponavlja jo{ iz devede-setih godina kao izgovor da se izbegnuintegracijski procesi dok se „ne probu-di Sibirski medved“, odnosno dok se neuspostavi „socijalizam kao svetski pro-ces“. Posebno za~u|uju}e deluje kon-statacija o „ujedna~avanju mo}i“, kadaimamo u vidu koliko se pove}ava razli-ka u svim parametrima mo}i, pre sve-ga ekonomskoj, privrednoj i vojnoj iz-me|u SAD i EU sa jedne i svih ostalihdr`ava sa druge strane, izuzev Kine kojje uspela donekle da tu razliku smanji.Smatramo da neozbiljnim, pau{alnimi neutemeljenim ocenama ne sme bitimesta u ovakvoj vrsti dokumenata.

A nakon toga se pojavljuje slede}akonstatacija: “Integrativni procesi uoblasti bezbednosti, kao i rastu}a po-liti~ka, ekonomska i kulturna saradnja,zna~ajno smanjuju rizike sukobljavan-ja dr`ava, kao i mogu}nost nastankanekontrolisanih kriza i preno{enja su-koba sa jednog prostora na drugi.“

Ako je tako zbog ~ega vojnu neutral-nost progla{avamo kao polazi{te Stra-tegije nacionalne bezbednosti? Zbog~ega i Srbija ne krene u susret integrativ-nim procesima i tako smanji rizike suko-bljavanja? Da bi se nakon toga utvrdilokako se sve suo~ava sa novim i promen-ljivim izazovima rizicim i pretnjama nakoje treba adekvatno reagovati.

Op{te stanje bezbednosti u svetuse ocenjuje kao:

„Op{te stanje bezbednosti u svetuznatno ugro`ava grubo kr{enje Povel-je Ujedinjenih nacija i op{teprihva}e-nih normi me|unarodnog prava, a na-ro~ito me{anje u unutra{nje stvari su-verenih dr`ava, kao i koncepcija i prak-sa preventivnog napada i vojnog inter-vencionizma. Posebno je zabrinjavaju-}a tendencija zao{travanja odnosa iz-me|u velikih sila, uslovljena nadme-

tanjem za ostvarivanje njihovih suprot-stavljenih interesa i promenu postoje-}ih sfera uticaja. U takvim okolnostimase rizik od vojnog sukoba globalnihrazmera, iako je znatno umanjen, nemo`e u potpunosti isklju~iti. Najve}epretnje na me|unarodnom planu du-goro~no }e i dalje biti me|unarodni te-rorizam, organizovani kriminal, ja~anjepoliti~kog i verskog ekstremizma, mi-grantska kriza i posredni~ki konflikti.“

Na ovaj pasus se mo`e slobodnostaviti neki datum sa polovine pro-{log veka i bio bi veoma aktuelan.„Grubo kr{enje povelje UN“, je flo-skula koja se u na{oj „stru~noj“ javno-sti ponavlja du`e od {ezdeset godi-na, pa smatramo da bi je u doku-mentu iz 2018. godine napokon tre-balo izostaviti. Ako svoju nacionalnubezbednost baziramo na Povelji UN,i „op{teprihva}enim normama me-|unarodnog prava“, bojimo se danam perspektive nisu sjajne.

Posebne „bisere“ predstvljaju kon-statacije da se Evropska unija suo~avasa brojnim kompleksnim problemi-ma, kao {to su terorizam, migracije,ekonomska kriza. Ve}ina ovih proble-ma bila je aktuelna pre nekoliko godi-na, i uspe{no je prevazi|ena. Sa drugestrane, aktuelni problemi EU nisu nipomenuti. Pored toga NATO ima oz-biljne probleme sa bud`etom.

O Balkanu pau{alno i neutemeljeno

Osvrt na region Balkana u ovomdelu Nacrta vrvi od pau{alnih, ~estopotpuno neutemeljenih, i kranje irele-vantnih konstatacija. Najve}i proble-mi su „poku{aji revizije istorije, eko-nomska nerazvijenost...“ i sli~ne bes-mislice, ali se „ipak odvija saradnja ko-ja doprinosi miru i bezbednosti...“

Istinsko stanje stvari u regionu ni-je ni pomenuto.

Na koji na~in }e biti re{avan pro-blem Kosova i Metohije, kako da od-govorimo na spolja{nje i unutra{njenapade na Plan predsednika Vu~i}a,kakav zna~aj za nas ima pristupanjeCrne Gore NATO, pregovori izme|uGr~ke i Makedonije i skoro u~lanjenjeMakedonije u NATO, ukidanje granice

izme|u Albanije i Kosova, statusu Re-publike Srpske. Nema nijedne re~i outicaju Rusije u regionu koji SAD i EUocenjuju kao „maligan“. [ta o~ekuje-mo od drugih sila u procesu re{avan-ja pitanja KiM, pre svega Rusije, kakovidimo saradnju sa Kinom u svetlu na-{ih evropskih aspiracija, kako vidimoulogu Turske na Balkanu?

„Demokratski procesi i evropskaspoljnopoliti~ka orijentacija RepublikeSrbije ja~aju njenu me|unarodnu po-ziciju i pozitivno uti~u na kreiranje iunapre|enje politike saradnje i ja~an-ja mera poverenja u regionu. Na tojosnovi bezbednosna politika Republi-ke Srbije ~ini je pouzdanim partneromu me|unarodnim odnosima i zna~aj-nim ~iniocem regionalne bezbedno-sne saradnje.“

Ovakvu konstataciju mo`e da iz-

rekne neko ko nije poslednjih mese-ci ~itao novine niti gledao televiziju!

„Napredak u pristupanju RepublikeSrbije Evropskoj uniji pozitivno uti~e nanjenu politi~ku, ekonomsku i socijalnustabilnost. Razvoj partnerske saradnjeRepublike Srbije sa NATO, na osnovupolitike vojne neutralnosti i kroz pro-gram Partnerstvo za mir, kao i posma-tra~ka pozicija u Organizaciji Ugovorao kolektivnoj bezbednosti (ODKB) do-prinosi stabilnosti Republike Srbije. Ra-di daljeg razvoja demokratije, stabilno-sti i prosperiteta regiona, za RepublikuSrbiju zna~ajno je unapre|enje odno-sa sa Sjedinjenim Ameri~kim Dr`ava-ma, Ruskom Federacijom, NarodnomRepublikom Kinom, kao i sa ostalimtradicionalnim partnerima i zna~ajnimfaktorima me|unarodne zajednice.“

Ovom pasusu nije potreban ko-mentar. Istovremena saradnja sa NA-TO i ODKB, SAD i Ruskom Federaci-jom!? Uz na{ napredak na putu ka EU.

Pisce Nacrta Strategije treba pod-setiti da EU i SAD dr`e Rusiju pod re-`imom sankcija koji se iz dana u danzao{trava, a da je jedan od uslova zapriklju~enje Srbije EU usagla{avanjesa spoljnom politikom koje podrazu-meva sankcije Rusiji.

Smatramo da deo Nacrta Strategi-je koji se odnosi na Strategijsko okru-`enje treba jednostavno izbrisati i na-pisati od po~etka ozbiljan tekst koji }ena bazi ~injenica, a ne propagande,analizirati odnose najve}ih svetskih si-la pre svega SAD i Kine, svetsku eko-nomsku i politi~ku situaciju, polo`ajRusije u savremenom svetu na temel-ju ~injenica, a ne Sputnjika na primer istanje aktuelnih svetskih sukoba.

Kada je region u pitanju potrebnoje dati adekvatne odgovore na sva pi-tanja koja smo napred pomenuli utekstu. Posebno je va`no pravilno raz-umeti procese u Makedoniji, Gr~koj iCrnoj Gori, novu ulogu SAD u regionui ulogu Velike Britanije posle Bregzita.U svetlu svih ovih de{avanja treba ce-niti perspektive Republike Srpske sajasno definisanim planom Srbije usvakom od mogu}ih scenarija.

Pitanje re{avanja statusa Kosova iMetohije u svetlu predloga koje je daopredsednik Vu~i} je od su{tinskog zna-~aja za bezbednost Srbije. Strategijomnacionalne bezbednosti treba jasnopredvideti scenarije i uloge najva`nijihaktera u svakom od scenarija.

Posebno je va`no dobro procenitikapacitete Rusije da uz pomo} svojeagenturne i propagandne mre`e u Sr-biji osujeti sprovo|enje Plana predsed-nika Vu~i}a za re{avanje problema KiM.

Ovakava analiza mora biti ura|e-na kori{}enjem nau~nog pristupa uzpomo} metoda dru{tvenih nauka inauka bezbednosti (analiza sadr`aja,

analiza scenarija, teorija igara i dr.),umesto politikantskog alibi pristupa.Vremena u kojima `ivimo ne daju nipromil {anse onima koji na taj na~in„planiraju“ svoju budu}nost.

Izazovi i pretnje – op{ta mesta

Deo teksta koi se odnosi na izazove,rizike i pretnje Republici Srbiji u meto-dolo{kom smislu ispunjava standarde,pobrojane su sve aktuelne pretnje alibez ozbiljne analize svake od njih. I ovajdeo teksta je pun op{tih mesta bez kon-kretnog stava o bilo kom pitanju. Kadaje u pitanju KiM koristi se re~nik sa krajapro{log veka, bez jasnih stavova o aktu-elnim zbivanjima i istinskim pretnjamakoje taj sukob generi{e. Listi izazova, ri-zika i pretnji se ne bi moglo mnogo od-uzeti niti dodati, ali je neophodno da sesvaka od pretnji analizira i jasno saop{temere koje dr`ava planira da preduzmeradi njihovog otklanjanja.

Povodom dela teksta koji se odno-si na nacionalne interese, smatramoda bi bilo dobro razmisliti o odnosunacionalnih vrednosti i nacionalnih in-teresa, {to mo`e predstavljati dobarosnov za filozofski okrugli sto. Ovajdeo teksta je tako|e dosta neodre-|en, {to je razumljivo ako imamo u vi-du prethodne delove teksta koji nedaju osnov za preciznija odre|enja izauzimanje jasnijih stavova o nacio-nalnim vrednostima i interesima.

Deo teksta kojim se defini{e Poli-tika nacionalne bezbednosti pati odistih slabosti kao i ceo tekst - neodre-|enost, anahronost i proizvoljnost.Ovaj deo teksta je metodolo{ki ko-rektno ura|en, mere kojima se spro-vodi Politika nacionalne bezbedno-sti su logi~no grupisane, prema naci-onalnim interesima koji se {tite.

U delu koji govori o o~uvanju suve-renosti, nezavisnosti i teritorijalne celo-vitosti Republike Srbije, govori se o od-vra}anju od oru`anog ugro`avanja iefikasnoj odbrani uz primenu koncep-ta totalne odbrane. Dalje se ne govori{ta taj koncept podrazumeva ni iz ko-jih izvora bi Srbija finansirala tolike voj-ne napore celokupnog dru{tva. O~u-vanje AP KiM u sastavu Srbije je nave-deno kao spisak lepih elja bez jasnogstava kako da se to uradi, pogotovoimaju}i u vidu aktuelne politi~ke doga-|aje vezane za re{avanje statusa KiM.

Ja~anje ugleda i spre~avanje sepa-

ratisti~ih te`nji se tako|e pominju kaomere Politike nacionalne bezbedno-sti. Kada se govori o o~uvanju suvere-niteta ne pominje se delovanje stra-nog faktora preko propagandnihmre`a, „patriotskih organizacija“, or-ganizovanog kriminala, „navija~kih“ idrugih neformalnih grupa koje ozbil-jno ugro`avaju unutra{nji suverenitetdr`ave, naru{avaju ugled dr`avnih or-gana i poku{avaju da kreiraju politi~-ke i ekonomske tokove u dr`avi.

O~uvanje unutra{nje stabilnostikao va`an aspekt nacionalne bezbed-nosti je tako|e, obra|eno kao niz op-{tih mesta bez jasnog navo|enja kotu stabilnost ugro`ava i kako je brani-ti.

O~uvanje srpskog naroda i nacio-nalnih manjina, kao i njihovog kultur-nog, verskog i istorijskog identiteta,zvu~i kao lepa pri~a bez konkretnihmera kako to uraditi niti navo|enjakonkretnih problema sa kojima se Sr-bi u svetu i regionu suo~avaju, a po-

gotovo nema re~i o problemima na-cionalnih manjina u Srbiji.

O~uvanje mira i stabilnosti u re-gionu i u svetu je veoma va`an deoPolitike nacionalne bezbednosti, alije i on obra|en povr{no i pau{alnobez navo|enja aktera koji taj mirugro`avaju ni mera koje treba pred-uzeti da se mir i stabilnost o~uvaju.

U delu Nacrta koji se odnose na si-stem nacionalne bezbednosti uo~a-vaju se ozbiljni nedostaci. Sistem na-cionalne bezbednosti svodi se isklju-~ivo na institucionalnu arhitekturu,{to je redukcionisti~ki pristup koji ni-je prihva}en u savremenoj nauci bez-bednosti. U Nacrtu se govori da se si-stem nacionalne bezbednosti sasto-ji iz upravlja~kog i izvr{nog dela. Pot-puno se zanemaruje normativni i ak-cioni deo sistema bez koga bi cela in-stitucionalna gra|evina bila praznalju{tura nesposobna da deluje.

Na kraju smatramo da ovaj NacrtStrategije nacionalne bezbednostitreba odbaciti u celini i pristupiti ozbil-jnoj izradi teksta koji }e jasno oprede-liti budu}nost nacionalne bezbedno-sti Srbije, definisati na{e strate{kookru`enje na temelju ~injenica kojemogu biti podloga za planiranje, ja-sno izneti stavove o svakom bezbed-nosnom izazovu koji stoji pred na{omdr`avom i otvoreno re}i na koji na~inmislimo da {titimo svoje nacionalneinterese.

Analiza Nacrta Strategije odbrane

^ime braniti neutralnost?P rvi problem koji se uo~ava kod

Strategije odbrane je vreme nje-nog dono{enja. Strategija od-

brane u hijerahiji pravnih akata zauzimamesto iznad zakona kojima se ure|ujeoblast odbrane, a proisti~e iz Ustava iStrategije nacionalne bezbednosti kaohijerahijski vi{eg strategijskog doku-menta. Me|utim, Narodna skup{tina je9. maja ove godine donela set zakona izoblasti odbrane, u vreme kada su nacrtinove Strategije odbrane i Strategije na-cionalne bezbednosti ve} bili na javnojraspravi! Nije jasno na koji na~in }e Stra-tegija odbrane “usmeravati razvoj nor-mativnih, doktrinarnih i organizacionihre{enja sistema odbrane, planiranje i fi-nansiranje”, kada }e biti doneta nakonzakona kojima se ova oblast ure|uje.

U Nacrtu Strategije se dalje navodida opredeljenja iskazana u tom doku-mentu “izra`avaju odlu~nost Republi-ke Srbije da, u skladu sa odlukom o voj-noj neutralnosti, izgra|uje i ja~a sop-stvene sposobnosti i kapacitete za od-branu, kao i da kroz saradnju sa bez-bednosnim i odbrambenim struktura-ma Evropske unije, u~e{}e u programuPartnerstvo za mir, saradnju sa Organi-zacijom dogovora o kolektivnoj bez-bednosti i drugim me|unarodnimbezbednosnim i odbrambenim sub-jektima doprinosi ja~anju nacionalne,regionalne i globalne bezbednosti.”

Navodi se da }e Republika Srbijasvoju odbranu ja~ati u skladu sa “od-lukom o vojnoj neutralnosti”!?

Ostaje nejasno ko je i kada doneotakvu odluku, {ta je njen sadr`aj i ko Sr-biji priznaje vojnu neutralnost. Do sadaje Vlada Srbije vodila politiku neutralno-sti, ~iji je jedini sadr`aj bila odluka da sene podnosi zahtev za ~lanstvo u NATO,koji su ~lanice NATO priznale i prihvatileu okviru Individualnog programa part-nerstva (IPAP). Odluka da se ne podno-si aplikacija za ~lanstvo u NATO nije ni iz-daleka dovoljna da bi se jedna dr`avamogla smatrati “vojno neutralnom”.

Praksa svih evropskih dr`ava kojesu do sada bile neutralne to veoma ja-sno pokazuje. Neutralnost podrazu-meva me|unarodno priznanje, uz ja-sno definisan sadr aj neutralnosti. Neu-tralnost podrazumeva odbranu zasno-vanu na sopstvenim snagama, {topodrazumeva bitno druga~iji sistemodbrane od onoga koji danas ima Srbi-ja, uz jasnu projekciju kako takav si-stem treba da izgleda u budu}nosti,kolike su vojne snage potrebne da sedr`ava osigura od agresije, kroz odvra-}anje i odbranu ako do agresije do|e,kolike snage su nam potrebne da mo-`emo garantovati izvr{enje svojih oba-veza koje proisti~u iz Dejtonskog spo-razuma, da garantujemo bezbednostSrbima na KiM, kako }emo sve to finan-sirati i organizovati.

Neutralnost i odbrana zasnovanana oslanjanjanju na vlastite snage usavremenom svetu imaju svoja jasnazna~enja. Nacrt Strategije odbrane nedaje odgovore na pitanja kako i ~ime

Srbija mo`e da stane iza takve politi~-ke odluke.

Ostaje nejasno kako se neutralnostuklapa u “saradnju sa odbrambenim ibezbednosnim strukturama Evropskeunije i ~lanstvo u Programu Partnerstvoza mir”. O odbrambenim i bezbedno-snim strukturama EU se govori kao one~emu fluidnom i dosta dalekom odSrbije, iako je Srbija ~lanstvo u EU pro-glasila svojim strate{kim interesom, {topodrazumeva punu odbrambenu ibezbednosnu integraciju Srbije u EU.

Slede}i stav da svoje kapacitete zaodbranu i bezbednost razvijamo i krozsaradnju sa ODKB izaziva jo{ ve}u kon-fuziju jer je to organizacija na ~ijem ~e-lu se nalazi Ruska Federacija, koja senalazi pod sankcijama EU, ~ijem ~lan-stvu Srbija te i!? Te{ko je razumeti ka-ko Srbija, koja ima status kandidata za~lanstvo u EU, u istu ravan stavlja od-brambenu saranju sa EU i ODKB, po-gotovo ako se ima u vidu ozbiljan, i sveozbiljniji, sukob na relaciji EU i SAD sajedne i Rusija sa druge strane. Tako|e,ostaje nejasno koji su to “drugi me|u-narodni odbrambeni i bezbednosnisubjekti”, i kako }emo sara|uju}i sa nji-ma doprinosti nacionalnoj, regional-noj i globalnoj bezbednosti.

U ovom delu Nacrt Strategije od-brane je suprotan brojnim strate{kimi doktrinarnim dokumentima koji sudoneti radi u~lanjenja Srbije u EU,kao i politici Vlade Srbije koja je ~lan-stvo u EU odredila kao prioritetan cilj.

Srbija jedina sara|ujesa ODKB

U drugom stavu ovog poglavlja ka-`e se da „integracioni procesi u oblastibezbednosti predstavljaju zna~ajnepretpostavke za unapre|enje mira istabilnosti na globalnom planu i sman-jenje opasnosti od tradicionalnih voj-nih pretnji” Ako je tako, zbog ~ega se uuvodnom delu govori o neutralnosti iizbegava spominjanje evropskih inte-gracija a kao opredeljenje se navodi sa-radnja sa svima, ~ak i onima koji se nemogu ni identifikovati u tekstu.

U daljem tekstu se bezbednosnookru`enje opisuje ~itavim nizom flo-skula, bez jasnog odre|enja ko i na ko-ji na~in ugro`ava regionalnu i global-nu bezbednost. Pominju se “neke dr-`ave” koje interveni{u bez odobrenjaSaveta bezbednosti u unutra{nje stva-ri suverenih dr`ava. Pretpostavljamoda se to odnosi na aneksiju Krima odstrane Rusije, okupaciju dela teritorijeGruzije i podsticanje i podr{ka oru`a-noj pobuni u Ukrajini. Smatramo da tou ovakvom dokumentu treba jasno

naglasiti uz adekvatnu procenu pret-nje od takvog pona{anja Rusije u me-|unarodnim odosima.

Pisci Nacrta dalje navode da }e ak-tivna uloga OUN, EU, NATO i OEBS, injihova sposobnost reagovanja na ri-zike, izazove i pretnje i dalje znatno uti-cati na stanje bezbednosti u Evropi.Ovakav stav se, jednostavno, podrazu-meva, jer su pobrojane organizacijeklju~ne za mir i stabilnost Evrope.

Ostaje nejasno zbog ~ega je Srbi-ji jedinoj u ovom delu Evrope potreb-

na saradnja sa ODKB, koju sve dr`aveu okru`enju i EU smatraju neprija-teljskom organizacijom.

Posebno je zanimljiv slede}i stav izprocene bezbednosnog okru`enja:

”Za ja~anje regionalne bezbedno-sti posebno je zna~ajan program Part-nerstvo za mir, koji omogu}ava politi~-ku, bezbednosnu i odbrambenu sa-radnju izme|u dr`ava ~lanica NATO-ai partnerskih dr`ava, na principima do-brovoljnosti i samostalnog opredelji-vanja za aktivnosti, u skladu sa sop-stvenim prioritetima. Zajedni~ka bez-bednosna i odbrambena politika Ev-ropske unije (ZBOP) i dalje ima va`nuulogu u upravljanju krizama i stabiliza-ciji stanja na prostorima koji se nalazeu interesnoj sferi Evropske unije. Delo-vanje Organizacije dogovora o kolek-tivnoj bezbednosti (ODKB) zna~ajnodoprinosi o~uvanju i unapre|enjubezbednosti evroazijskog prostora, alije, istovremeno, usmereno i na suprot-stavljanje izazovima i pretnjama glo-balnog karaktera, kao {to su terorizami trgovina narkoticima. Ruska Federa-cija nastavi}e da ja~a politi~ki uticaj iunapre|uje svoje kapacitete, a istovre-meno i svoju poziciju u pojedinim re-gionima, kao i u svetu”.

[ta je bio cilj ove “analize” osim dapodeli komplimente svim stranama ni-je jasno. O ZBOP se govori da “i daljeima va`nu ulogu”, iz ~ega mo`emo za-klju~iti da zna~aj i mo} EU opada, ali daje sa~uvala jo{ koliko toliko mo}i da de-luje u “svojoj interesnoj sferi”, mada EUpredvodi mirovne operacije {irom pla-nete u kojima u~estvuje i Srbija. Politi~-ki i ekonomski uticaj EU koja je u bliskojsaradnji sa SAD je ogroman. Upotrebitiizraz “jo{ uvek” uz mo} EU je neozbiljno.

Ruska Federacija “nastavi}e da ja~apoliti~ki uticaj” - na koga i gde? Govoritio politi~kom uticaju dr ave pod sankci-jama SAD i EU, izolovanoj od glavnihekonomskih tokova sa ozbiljnim pri-vrednim padom, bez saveznika i zaglav-ljenoj u brojne konflikte iz kojih ne znakako da iza|e mogu samo ljudi koji neprate medije, osim ako se pod politi~kimuticajem ne podrazumeva kontrola ne-

koliko lokalnih diktatora i kriminalaca. O{irenju kapaciteta dr`ave koja je u te-{kim ekonomskim problemima i kojazavisi isklju~ivo od izvoza sirovina nikoozbiljan ne mo`e da razgovara.

Slede}i stav posebno zabrinjava:”Pre svega, bezbednosnu situaciju u re-gionu ugro`avaju poku{aji nametanjanelegalne promene me|unarodnopriznatih granica Republike Srbije krozproces re{avanja statusa AutonomnePokrajine Kosovo i Metohija”

Pisci Nacrta Strategije proces re{a-vanja statusa Kosova i Metohije i prona-la`enje odr ivog re{enja, u koje pred-sednik Srbije Aleksandar Vu~i} ula`eogromne napore progla{avaju ugro`a-vanjem bezbednosti! Iz ove “analize”mo`e se zaklju~iti da pisci dr`avne Stra-tegije odbrane sna`no podr`avaju po-liti~ke stavove nekih politi~kih krugovau Srbiji da konflikt treba “zamrznuti”, ve-rovatno dok proces “I daljeg ja~anja Ru-ske Federacije” ne bude dovr{en. Nacrtstrate{kog dokumenta koji je direktnosuprotstavljen politici predsednika Re-publike i Vlade Srbije, nikada ne mo`epostati Strategija dr`ave, on mo`e bitideo programa opozicije, ali nikako deodr`avne politike.

U daljoj analizi govori se da je neu-tralnost progla{ena Rezolucijom o za-{titi suvereniteta i teritorijalnog integri-teta, {to je besmisleno, uz navo|enjesvih organizacija koje postoje na svetusa kojim “neutralna“ Srbija sara|uje,{to je suprotno samo ideji neutranosti.

Popis bezbednosnihproblema, bez re{enja

Na samom po~etku analize izazo-va rizika i pretnji napominje se da }eSrbija svoju odbranu razvijati kao voj-no neutralna zemlja, sa ciljem dosti-zanja sposobnosti za efikasan odgo-vor na bezbednosne izazove, rizike ipretnje. Me|utim, u daljoj analizi se nevidi koje su to sposobnosti neophod-ne da bi se na procenjene pretnje ade-kvatno odgovorilo.

Pisci Nacrta ne isklju~uju mogu}-nost oru`ane agresije na Srbiju, a odgo-vor na agresiju je dobra saradnja sa svi-ma, ne navode}i na koga se ta~no misli.Saradnja sa svima uz evrointegracije,smanjuje mogu}nost agresije, {to je de-limi~no ta~no. Pisci ni jednom re~ju, uovom delu teksta, ne pominju odvra-}anje kao jedini efikasan mehanizam zaspre~avanje agresije, koje se posti e na

dva na~ina - ili velikim odbrambenimkapacitetima, uklju~uju}i dobro naoru-`anu i masovnu vojsku, ili savezni{tvimakoja garantuju kolektivni odgovor save-zni~kih dr`ava u slu~aju agresije. Takavsavez danas je jedino NATO. Po{to smo“proglasili neutralnost” ostaje nam sa-mo jaka, dobro naoru`ana i masovnavojska, ali pisci Nacrta ne pominju ja-~anje i omasovljavanje oru`anih snagaSrbije. Ostaje zaklju~ak da }e dobri od-nosi sa svima i nada da nas niko ne}enapasti ostati na{a jedina uzdanica.

Jednostrano progla{enje nezavi-snosti Kosova i Metohije, pisci navodekao ozbiljan bezbednosni problem, uzkratak inventar problema i nepravdi,ali se ne navodi {ta }e Srbija uraditiukoliko do|e do ozbiljnog ugro`avan-ja srpskog stanovni{tva na KiM i ~ime}e to u~initi.

Separatizam koji se ogleda u delo-vanju ekstremisti~kih organizacija i in-teresnih grupa navodi se kao problem,ali se ne navodi koje su to grupe. Sepa-ratizam na jugu Srbije i KiM, ozna~avase kao ozbiljan problem uz zloupotre-be ljudskih i manjinskih prava, sa ~imese mo`emo slo iti.

Oru`ana pobuna se tako|e navodi

kao bezbednosna pretnja, ali se, pona{em mi{ljenju pogre{no, redukujeisklju~ivo na oru`anu pobunu sa sepa-ratisti~kim ciljevima. Mogu}nost daoru`ane grupe potpomognute iz ino-stranstva poku{aju da nasilnim putempromene politi~ke tokove u Srbiji nesme biti zanemarena, tim pre {to smotakav scenario ve} videli 2003. godine,a nedavno su se takvi poku{aju dogo-dili u Crnoj Gori i Makedoniji.

Ostali bezbednosni izazovi su po-brojani bez dublje elaboracije.

Poku{aj nasilnog ukidanja Repu-blike Srpske se u Nacrtu ne pominje,iako je Srbija garant Dejtonskog spo-razuma i prava koja su Srbi u BiH ste-kli tim dokumentom. Ukoliko do|edo poku{aja ga{enja RS i napada naste~ena prava RS i srpskog naroda uBiH, Srbija bi morala da interveni{e,ali se to iz Nacrta Strategije ne vidi.

Pisci Nacrta Strategije su propustilida kao bezbednosni izazov navedu ihibridni rat koji se prema Srbiji vodiputem agresivne propagande sa cil-jem da se uti~e na politi~ke i ekonom-ske tokove u Republici Srbiji. Zabrinja-va ~injenica da agresivna propagandakoju svakodnevno gledamo sa naslov-nih stranica tabloida nije prime}ena

Multipolarni i multilateralni svet je mantra koja seponavlja jo{ iz devedestih godina kao izgovor dase izbegnu integracijski procesi dok se „neprobudi Sibirski medved“

O~uvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije jenavedeno kao deo spiska lepih `elja bez jasnogstava kako da se to uradi,

Ne pominje se delovanje stranog faktora prekopropagandnih mre`a, „patriotskih organizacija“,organizovanog kriminala, „navija~kih“ i drugihneformalnih grupa koje ozbiljno ugro`avajuunutra{nji suverenitet dr`ave

Proisti~e da pisci Strategije sna`no podr`avajupoliti~ke stavove nekih politi~kih krugova u Srbiji da konflikt na Kosovu treba “zamrznuti”

Do sada je Vlada Srbije vodila politikuneutralnosti, ~iji je jedini sadr`aj bio odluka da se ne podnosi zahtev za ~lanstvo u NATO. To nije dovoljno da bi se neka dr`ava smatrala vojno neutralnom

Foto

: AND

REJ C

UKIC

/ EP

A

Foto

: KOC

A SU

LEJM

ANOV

IC /

EPA

~ e t v r t a k , 3 0 . a v g u s t 2 0 1 8 .

od strane pisaca Nacrta kao bezbed-nona pretnja po Srbiju i direktan po-ku{aj naru{avanja njenog suvereni-teta.

Stav da odbrambeni interesi pro-isti~u iz nacionalnih interesa je logi-~an i uskla|en sa nacionalnim vred-nostim definisanim u Nacrtu Strate-gije nacionalne bezbednosti. Za{titasuverenosti, nezavisnosti i teritorijal-ne celovitosti; za{tita bezbednosti dr-`ave i njenih gra|ana; o~uvanje mirai bezbednosti u regionu i svetu; una-pre|enje nacionalne bezbednosti iodbrane kroz proces evropskih inte-gracija; vojna neutralnost i saradnja ipartnerstvo sa dr`avama i me|una-rodnim organizacijama u oblasti bez-bednosti i odbrane jesu logi~no po-stavljeni odbrambeni interesi.

Vojna neutralnost se defini{ekao odbrambeni interes koji je pro-iza{ao iz nacionalnih vrednosti i in-teresa i me|unarodnog polo`ajaRepublike Srbije, {to je veoma pre-tenciozno. Vojna neutralnost, ~iji jejedini sadr`aj stav da se ne pristupaNATO je politi~ka oduka koja kaoposledicu ima komplikovanje me-|unarodnog polo`aja Srbije a neproisti~e iz njega, a posebno ne iznacionalnih vrednosti i interesa.

Totalna odbrana –patriotizam nije dovoljan

Ciljevi politike odbrane postavlje-ni su u skladu sa vi{im strategijskimdokumentima. Ostaje otvoreno pi-tanje zakona na osnovu kojih }e bitisprovo|ena politika odbrane, kao{to smo napomenuli u uvodnomdelu ove analize.

Kao jedan od ciljeva politike od-brane radi za{tite suverenosti i terito-rijalnog integriteta navodi se odvra-}anje, koga nema kada se govori ooru`anoj agresiji kao bezbednosnojpretnji. Odvra}anje od oru`ane agre-sije sprovodi}e se putem pove}avan-ja kapaciteta i sposobnosti Vojske Sr-bije, {to je jedini put ka pove}anju re-zilijentnosti sistema odbrane. Poredpove}anja kapaciteta Vojske Srbije,pove}anju nivoa rezilijentnosti dopri-nosi i pove}anje kapaciteta civilneodbrane. Razvoj sistema odbrane za-sniva}e se na potrebama i mogu}no-stima Republike Srbije, {to pod sum-nju stavlja mogu}nosti podizanja ka-paciteta sistema odbrane u dovol-jnoj meri da osigura odvra}anje. Mo-gu}nosti sistema odbrane sa posto-je}im bud`etom su veoma ograni~e-ne i dimenzionirane kao da smo deoevroatlanske zajednice, {to nije slu~aji {to o~igledno nije tendencija na{espoljne i odbrambene politike.

Naro~ito je interesantan slede}istav: “Posebna pa`nja bi}e posve}e-na sprovo|enju neprekidnih i sveo-buhvatnih priprema za vojnu odbra-nu, kao i unapre|enju koordinacijesvih subjekata sistema odbrane. Raz-radom i primenom koncepta totalneodbrane stvori}e se uslovi za inte-gralno i pravovremeno anga`ovanjesvih subjekata sistema odbrane”.

Totalna odbrana, kao i vojna ne-utralnost, je pojam koji ima svoj sa-dr`aj prepoznatljiv u uporednojpraksi razli~itih dr`ava u razli~itimistorijskim periodima. Nema sumnje

da politi~ka odluka da se ostane iz-van NATO, uz strate{ko parnerstvosa Ruskom Federacijom, u aktuel-nom stanju me|unarodnih odnosa,zahteva preformulisanje na{eg kon-cepta odbrane. Totalna odbrana je-ste jedino re{enje za dr`avu na{e ve-li~ine koja se nalazi u neprijateljskomokru`enju bez saveznika.

Dr`ave u na{em okru`enju mo-gu da razvijaju male profesionalnevojske, uz relativno niske tro{koveodbrane, s obzirom da su ~laniceNATO, ili }e to uskoro postati. ^lan-stvo u NATO omogu}ava svakoj dr-`avi primenu koncepta pametneodbrane, uz specijalizaciju njihovihvojski i “deljenje bezbednosnih rizi-ka”. Srbija se tog konfora svesno od-rekla tako da smatramo da nam to-talna odbrana ostaje jedini konceptkoji nam koliko-toliko mo`e obezbe-diti odvra}anje. Me|utim, razradakoncepta totalne odbrane mora nu-`no uklju~iti omasovljenje oru`anihsnaga, op{tu obuku stanovni{ta zavo|enje oru`ane borbe, formiranjejo{ jedne komponente oru`anihsnaga uz vi{estruko pove}anje iz-dvajanja za odbranu. U razradi kon-cepta totalne odbrane mo`emo seugledati na tri modela: {vajcarski, iz-raelski ili model organizacije ONO,kakav smo imali za vreme SFRJ.

Totalna odbrana se oslanja nasve snage jednog dru{tva, a osnov-ni nosilac oru`anog i neoru`anogsuprotstavljanja su gra|ani. Pripre-me gra|ana za op{tenarodni od-brambeni rat i op{ti oru`ani otporneprijatelju nisu mogu}e bez vra-}anja obaveze slu`enja vojnog roka.Pripreme gra|ana za civilnu odbra-

nu ne mogu se efikasno sprovestibez uvo|enja obaveznog predme-ta u {kolski sistem kroz koji bi seomladina osposobljavala za obave-ze koje ima prema odbrani zemlje.

Dosledno sprovo|enje sistematotalne odbrane pove}alo bi odvra-}aju}e kapacitete Srbije i odluku dase ugrozi opstanak Republike Srpskeili srpskog naroda na KiM, u~inilo bite`om za eventualnog agresora. Me-|utim ozbiljnije naru{avanje odno-sa izme|u SAD i EU sa jedne i Rusijesa druge strane, postoje}u poziciju

Srbije u~inio bi te{ko odr`ivom, po-gotovo ako se ima u vidu te`nja Ru-sije da osloncem na Srbiji destabili-zuje Balkan i EU. Srbija bi se u toj si-tuaciji na{la na “liniji vatre”, okru`e-na ~lanicama NATO, bez mnogo iz-gleda da se odbrani.

Uspostavljanje poverenja krozbilateralnu saradnju je dobar in-strument mirovne politike, ali onne pru`a trajne bezbednosne ga-rancije dr`avi koja se nalazi izvanNATO, a razvija prijateljske odnosesa Rusijom, koja je u sukobu sa vo-de}im dr`avama EU i SAD.

Za{tita bezbednosti gra|anakroz efikasnu kontrolu dr`avne gra-nice; za{tita i spasavanje u miru, van-rednom stanju i ratu; sajber bezbed-nost, za{tita kriti~nih infrastruktura iza{tita i spasavanje, jesu veoma va-

`ni, ali je re~ o isklju~ivo ili prvenstve-no policijskim poslovima, pa nije ja-sno zbog ~ega su se ove aktivnostina{le u Nacrtu Strategije odbrane.

Unapre|enje nacionalne bez-bednosti i odbrane kroz procesevropskih integracija je opisanaokao cilj koji se ostvaruje kroz ja~anjekooperativne bezbednosti sa EU;U~e{}e Republike Srbije u aktivno-stima ZBOP i unapre|enje nau~noi-stra`iva~ke i vojnoekonomske sa-

radnje sa EU. Iz ovako formulisanihciljeva te{ko je zaklju~iti da je Srbijakandidat za ~lanstvo u EU. I daljeostaje nejasno kako se miri koope-rativna bezbednost i vojna neutral-nost, koje se me|usobno isklju~uju.

Vojna neutralnost, kao odbram-beni interes, je posebno sporna jertakvu neutralnost ne poznaje praksame|unarodnih odnosa. Neutralnostne mo`e biti interes, ona je me|una-rodni status koji se sti~e odlukom vla-stitih dr`avnih organa i priznanjemneutralnosti od strane zainteresova-nih dr ava i me|unarodnih organiza-cija. Takva neutralnost, kao interes,ostvaruje se dostizanjem slede}ih cil-jeva: nepristupanje vojno-politi~kimsavezima; integralnim anga`ovan-jem subjekata odbrane i odbrambe-nih potencijala i stvaranjem uslova za

odbranu osloncem na sopstvnesnage i potencijale. Ovakva od-

redba je formalnologi~ki sporna jer jenemogu}e ciljeve negativno defini-sati. Negativno se mogu definisatistavovi a ne ciljevi. Neulazak u vojno-politi~ke saveze je stav a ne cilj, ula-zak mo`e biti cilj.

U daljem tekstu se navodi da Sr-bija ima nameru da sa NATO sara|u-je kroz program Partnerstvo za mir ida eli da sara|uje sa ODKB i dr`ava~lanicama te organizacije, uz elju dase sporovi u svetu re{avaju mirnimputem! Ovakve re~enice vi{e pripa-daju pamfletima naivnih pacifisti~-kih organizacija nego tekstu Strate-gije odbrane jedne ozbiljne dr`ave.

Odbrana osloncem na sopstvenesnage je tako|e spisak lepih elja, bezjasnog odre|enja koje su to snage,koliko to ko{ta, ko }e to finansirati, ko-liko vojnika nam treba da sprovodi-mo politiku vojne neutralnosti, kojase temelji na totalnoj odbrani. Da li }erazvoj patriotizma i “voljnosti” da seu~estvuje u odbrani zemlje biti do-voljno da se nivo odbrambenih spo-sobnosti dr`i ne na “zahtevanom”ve} na dovoljnom nivou da se obez-bedi odvra}anje I odgovor na agresi-ju u svakom od scenarija koji su mo-rali biti predvi|eni? Razrada mogu}ihscenarija agresije na Srbiju nam mo-`e dati odgovor koliko vojnika namtreba, kakvo naoru`anje nam treba,koliki moraju biti izdaci za odbranu ida li je ovakav me|unarodni polo`ajSrbije odr iv na dug rok.

Slede}i odbrmbeni interes koji senavodi je saradnja i partnerstvo sadr`avama i me|unarodnim organi-zacijama u oblasti odbrane. Nakon

odbrane osloncem na sopstvenesnage i za{tite neutralnost svimpravnim i drugim sredstvima, pisciNacrta obrazla`u saradnju sa me|u-narodnim organizacijama i drugimdr`avama kao interes, {to unosi do-datnu konfuziju u ovaj ina~e veomakonfuzan dokument. Ponovo se na-vodi saradnja i sa NATO i sa ODKB,samo se sada pridodaju i nesvrstani -„Posebnu pa`nju posve}ujemo sa-radnji sa tradicionalno prijateljskim ipartnerskim dr`avama“, bez navo-|enja koje su to dr`ave.

Konfuzan dokument

Dokument koji je pred nama nezadovoljava osnovne uslove da bimogao biti usvojen kao Strategijaodbrane. Nacrt Strategije je u{ao uproceduru nakon {to su usvojene iz-mene i dopune zakona iz oblasti od-brane koji bi trebao da proisti~u izStrategije odbrane koja se vremen-ski donosi neposredno pose njih.Sama ova ~injenica dovoljna je da seovaj dokument diskvalifikuje.

Tekst dokumenta je veoma konfu-zan, smenjuje se odbrana osloncemna sopstvene snage sa kooperativnimkonceptom bezbednosti, isti~e se voj-na neutralnost uz istovremeno ~lan-stvo u EU i PzM i saradnju sa ODKB, ~aki Pokretom nesvrstanih. Pisci Strategi-je poku{avaju da izbegnu opredeljen-je po svakoj politi~ki osetljivoj temikao {to je, na primer: @elite li zaista dapostanete ~lanovi Evopske unije? Izovog teksta se ne vidi jasno opredel-jenje. Stav da elimo u EU morao bi bi-ti materijalizovan kroz te`nju za uklju-~ivanjem u ZOBP, a ne saradnju i treti-ranje EU kao organizacije sa kojim mo-ramo da sara|ujemo, ali nevoljno, dokse situacija u svetu ne promeni.

[ta se stvarno podrazumeva podvojnom neutralno{}u? Da li je to samodrugo ime za tajne saveze sa Rusijomi negativan stav prema NATO, koji ne-mate hrabrosti javno da iznesete.

[ta se podrazumeva pod total-nom odbranom? Da li to podrazu-meva vra}anje vojnog roka i koliko}e on trajati, da li to zna~i formiranjeozbiljnih rezervnih snaga i kakveobaveze }e imati gra|ani u vezi satim. Da li }e u {kole biti vra}en pred-met koji }e omladinu osposobljava-ti za odbranu zemlje?. Ako je odgo-vor pozitivan, pitanje je koliko }e toda ko{ta i kako }e biti pla}eno, na ko-ji na~in mislite da motivi{ete ili pri-morate gra|ene da izvr{avaju svojeobaveze prema odbrani dr`ave. Akoje odgovor negativan postavlja se pi-tanje kako mislite da branite dr`avu?

Kakva je va{a procena trenutnebezbednosne situacije u svetu istanja me|unarodnih odnosa, ka-da verujete da je mogu}e sara|iva-ti sa dve sukobljene strane istovre-meno, ili mislite da sukob Rusije iZapada ne postoji?

[ta planirate da uradite u slu~a-ju poku{aja nasilnog ga{enja Repu-blike Srpske i masovnog nasilja naseveru Kosova? Da li su dimenzio-nirane snage za takvu intervenciju?

Da li ste napravili mogu}e sce-narije agresije na Srbiju, RepublikuSrpsku i Srbe na KiM i za{to niste?

Tek jasni odgovori na ova pitan-ja mogu ~initi ozbiljnu Strategijuodbrane. Ovaj tekst to nije.

IV D

D POSEBNO IZDANJE LISTADANAS

~ e t v r t a k , 3 0 . a v g u s t 2 0 1 8 .

ME\UNARODNI INSTITUT ZA BEZBEDNOST

Totalna odbrana jeste jedino re{enje za dr`avu na{e veli~ine koja se nalazi uneprijateljskom okru`enju bez saveznika. Ali, koliko takva odbrana ko{ta i da li smo za nju spremni?

ME\UNARODNI INSTITUT ZA BEZBEDNOST