ALŽIR –VRATA AFRIKEALŽIR –VRATA AFRIKE

Mr.Agoun Abdenour

Opšti podaci Druga zemlja po veličini

na afričkom kontinentu Graniči se sa Tunisom,

Libijom, Nigerom, Malijem, Mauritanijom, Zapadnom Saharom i Marokom.

Broj stanovnika: cca 35.000.000

BDP per capita: 7.700 USD

BDP: 254 milijarde dolara.

Opšti podaci 1250 kilometara obale

Veliki broj luka (13 luka od kojih 4 za izvoz nafte)

Železnica: 3.973 km, od toga 280 km elektrifikovano

Putevi: 104.000 km, 72.000 km asfaltirano

Naftovod: 6.496 km

Trgovačka flota: 60 brodova

Aerodromi: 13 aerodrom po internacionalnim standardima

Opšti podaci48 provincijaNajrazvijeniji severni deo Alžira gde je

koncentracija bogatijeg stanovništvaGlavni grad Alžir 4,5 mil.stanovnika i

ekonomski centar državeSlede Oran, Annaba, Kabylia, TlemcenCeli Zapadni deo Alžira je razvijen zbog

prisustva naftnie industrijeRegija Bejaia – vrlo aktivna i razvijena

poljoprivreda (maslinarstvo)

Privreda i ekonomija

Ekonomija se deli u 2 faze posle dobijanja nezavisnoti od Francuske:

Od 1965 do 1980 - glavne i najvažnije grane privrede se baziraju na socijalističkim načelima (slično uredjenje kao u bivšim socijalističkim principu kolhoza zemljama: izvori nafte su nacionalizovani, poljoprivreda se udružuje po)

Druga faza – Porast cena nafte omogućuje realizaciju važnih projekata (naftovodi, rafinerije, gasovodi, čeličane, brane, transportna mreža, autoputevi)

Privreda

Privreda i ekonomija 2009. godina – ekonomski rast 2,2% 2010. godine. - planirano 3,5% Bazira se na nafti i zemnom gasu 3 izvoznik gasa a 12 nafte na svetu 60% ukupnih prihoda 95% izvoza. Devizne rezerve u 2009. godini 135

milijardi dolara

Privreda

Privreda i ekonomija Prosečne plate po sektorima: Naftna industrija (380 evra), Industrija

(215 evra), Građevina (190 evra), Usluge (250 evra), Transport (230 evra), Trgovina (200 evra)

Nezaposlenost 11,5% (80% mladi ljudi) Ukupan uvoz je 45 milijardi $ Najviše se uvozi iz sledećih zemalja: Francuska, Italija, Španija, Kina.. Francuska: Automobili, Prehrana, Mašine i oprema, Farmaceutski

proizvodi Italija: Proizvodi od gvožđa, Mašine i oprema, Prehrana. Italijani

agresivni u građevinskom sektoru – u 2008. godini dobili da rade 6,5 milijardi preko državnih tendera

Španija: Prehrana, Građevinski materijali Kina: odeća i stvari za kuću. Takođe jako agresivni u građevini (hoteli,

auto-putevi, stanogradnja, vodogradnja). Prisutni sa svojom građevinskom operativom.

Privreda

Politička stabilnost

Višepartijski predsednički sistem

Predsednik Abdulaziz Buteflika

Fundamentalizam gorka prošlost

Odnosi Alžir - Srbija

Srbija se smatra veoma prijateljskom zemljom. Živa sećanja na staru Jugoslaviju i na vremena kada je ona finasirala pokret otpora

Reference: Auto-put (Alžir-Blida), Aerodrom Boufarik, Naselja u Bejaia, Radovi na naftnim poljima u Arzew-u, brane, silosi...

Veliki broj alžiraca koji su se školovali u bivšoj Jugosaviji U glavnom su studiarli građevinu, elektrotehniku,

šumarstvo, poljoprivredu, vojna akademija.. Danas veći deo dobro pozicioniran i spreman za saradnju

Bankarski sistem

Danas u Alžiru posluje oko 40 banaka i finasijskih institucija

Velikom većinom i dalje je bankarski sektor u rukama države

Prisutne i strane banke (Societe General, BNP Paribas, Citi..)

Postoje potrošački krediti

Postoje stambeni krediti

Kultura i način poslovanja

Uvoz funkcioniše isključivo preko uvoznika i distributera

Oko 70% kompanija spadaju u kategoriju malih i srednjih i značajni su uvoznici

Na tenderima je preporučljivo da se učestvuje sa lokalnim kompanijama

Obavezno učešće alžirskog državljanina u vlasništvu kompanije (po novom zakonu)

Cene robe isključivo na paritetu CIF luka

Carine i porezi Alžir ima ugovor o slobodnoj trgovini sa zemljama Magreba koji

delimično funkcioniše Ima ugovor o slobodnoj trgovini sa zemljama arapske lige Sa Evropskom Unijom od 2005. godine imaju tzv “Euro –

Mediternaski” sporazum koji je sličan sporazumu o slobodnoj trgovini

Sporazum sa EU dozvoljava uvoz 2076 tarifnih brojeva bez carine (uglavno sirovina) dok za ostale robe postoje kvote a za određene se plaća carina

Za proizvode iz zemalja sa kojima nemaju sporazume postoje 4 kategorije (to su proizvodi sa carinom od 0%, zatim 5%, 15% i na kraju 30%)

PDV je 17%

Standardi i sertifikati

Za prehrambene proizvode potreban HALAL Za proizvode potrebni fitosanitarni sertifikat (kada se radi o

prehrambenim proizvodima) Potreban sertifikata o izvršenoj kontroli kvaliteta kao i sertifikat o

poreklu uvezene robe Svi sertifikati moraju biti dobijeni od ovlašćenog tela u zemlji odakle

dolazi roba (olakšavajuća okolnost) To je nova regulativa koja važi od 15. marta 2009. Narodna banka Alžira (Banque d’Algerie) je izdala obaveštenje svim

kompanijama uvoznicima da neće izvršiti plaćanje ako ne prezentuju tu dokumentaciju i da roba neće biti ni istovarena sa broda.

Način plaćanja i rokovi

Po novim pravilima isključivo plaćenje je L/C Postoji mogućnost avansnog plaćanja za

posebnu robu koja se radi po narudžbini Ne postoji odloženo plaćanje kada se radi o

uvozu Ne može biti uvoznik kompanija koja nije

solventna (na taj način država štiti strane kompanije koje prodaju da ne ostanu uskraćeni za plaćanje robe)

Poljoprivreda i prehrambena industrija

Uvoz 2003. godina: 4,5 mlrd.USD

Uvoz 2008. godina: cca 8,0 mlrd.USD

Nekontrolisano tržište sa velikim proizvodnim kapacitetima poput maslinovog ulja,povrća (paradjaz,paprika), ali ne organizovano

Prosečan Alžirac troši 55% plate na hranu

70% potreba prehrambenih proizvoda se nadoknađuje iz uvoza

Alžir jedan od najvećih uvoznika na svetu pšenice, mleka u prahu i mlečnih proizvoda i semena

Alžirska proizvodnja

U sektoru prehrambene industrije uglavnom posluju mala i srednja preduzeća

Poljoprivreda je 10% BDP-a Država dosta ulaze u ovaj sektor (šansa za srpski know

how) Mala preduzeća snadbevaju više od 40% tržišta

prehrambenih proizvoda (mena industrija, voće, povrće, mlečna industrija)

Dosta se konzumiraju konditorski proizvodi Prisutan veliki broj robnih marki Uvozni artikli su skuplji od domaćih Alžir proizvodi velike količine povrća i mahunarki,

medjutim proizvodnja ne zadovoljava potrebe domaćeg tržišta pa se velike količine uvoze

Navike u ishrani

Dnevni jelovnik sastoji se od dosta povrća, testenine i mesnih proizvoda.

Može se reči da su sva mediteranska povrća prisutna na jelovniku,

Od mesnih proizvoda najviše se konzumiraju piletina, junetina, jagnjetina, kao i mesne prerađevine od pomenutih vrsta mesa

Mlečni proizvodi – mleko, jogurt, pavlaka sirevi (tvrdi, polumasni)

Jabuke, kruške, šljive, manadrine, pomorandže.. Konzumiraju i rečnu ribu (šaran, som..) Potrošnja svih prehrambenih proizvoda se značajno

povećava za Ramazan (suvo voće, med, sokovi, slatkiši..)

Poljoprivreda i prehrambena industrija

U uvozu preovlađuje voće Veliki uvoznici pasulja i sočiva Samo 50% potreba za mlečnim

proizvodima zadovoljava domaća proizvodnja

Voće i povrće se najviše uvozi iz Francuske, Italije, Španije, Poljske

Veliki potrošači konditorskih proizvoda koje uvoze iz Turske i Francuske

Kanali maloprodaje

Kultura super marketa je relativna nova

Carrefour otvorio hiper market koji je ubrzo zatvoren

Grupa Cevital započela projekat od 60 hiper marketa

Do 500 m2 je površina koja je dosta prisutna u sistemu trgovine (oko 90%)

Šansa za srpske prehrambene proizvode

Mahunarke su uvek u deficitu i postoji šansa za izvoz u velikim pakovanjima

Alžir je dosta deficitaran u jabukama, kruškama, šljivama (sveže ili sušene)

Velika je potražnja za orasima i lešnicima, kao i za medom

Pokrivenost mesa i mesnih prerađevina iz sopstvene proizvodnje je mala (veliki uvoznik svežeg i smrznutog mesa)

Klanice sa HALAL sertifikatom imaju šansu za izvoz na alžirsko tržište

Šansa za izvoz slatkovodne ribe koja se gaji u ribnjacima (tovni šaran)

Šansa za proizvođače poljoprivrednih mašina

Od ukupne površine Alžira 20 % se smatra poljoprivrednom

20 % stanovništva je aktivno u ovom sektoru 8,5 mil. hektara se smatra kultivisano zemljišta 6 % površine se navodnjava Struktura poljoprivrednih gazdinstava je sledeća: 62%

mala gazdinstva sa posedima manjim od 5 ha (13% ukupnog poljoprivrednog zemljišta), velika gazdinstva 2% (24% od ukupnog poljoprivrednog zemljišta)

Uvoz poljoprivrednih mašina iz Italije, Francuske i Kine Srbija ima šansu u priključnim mašinama

Farmaceutska industrija

U uvom sektoru Alžir ima ogromne probleme, rastom broja stanovništva i nesrazmernim ulaganjem u ovaj sektor, dakle sredstava za ovaj resor nisu bila velika u jednom periodu

Farmaceutsko tržište u Alžiru nadmašuje 800 miliona eura godišnje. Od toga 80 % je iz uvoza.

Lekovi se uvoze iz Francuske, Saudijske Arabije, Bugarska i BiH

Uvoz lekova funkcioniše preko 4 velika preduzeća (Saidal, Biopharm)

Postoje kako lanci apoteka tako i pojedinačni vlasnici apoteka

Industrija Nameštaja i drvna industrija

Alžir je uvoznik više od milion kubika drva u raznim fazama obrade u vrednosti od oko 350 milona $/godišnje

Samo sektor građevine konzumira 70% uvoza drveta Četinari se uvoze uglavnom iz Skandinavije i Rusije dok se

bukva i hrast uvoze iz Evrope Alžir koristi i dosta tropskog drveta Uvoz najvećim delom ide preko velikih uvoznika (kompanije

kao što su: ENAB, EL WAFA i BOUARD)koje vrše dalju distribuciju

Mogućnost povezivanja i sa manjim kompanijama – uvoznicima

Od pre 3 godine postoji međunarodni sajam drvne industrije i mašina za obradu

Sajam privlači veliki broj izlagača iz Italije i Francuske

Industrija nameštaja i drvna industrija

Uglavnom se kupuje masivni nameštaj ali jeftinijeg ranga (proizvodi se u Egiptu)

Prisutan i tapacirani nameštaj ali zanemarivo Prodaja u show-room-ovima do 1000 m2 Stil nameštaja je u glavnom tradicionalni arapski stil Bogatiji ljudi i srednja klasa kupuje visoko kvalitetan

masivni nameštaj Uvoznici nameštaja u glavno mala i srednja preduzeća Alžirski industrijski kapacitet u sektoru drvne industrije ne

pokriva više od 15 %

Stanogradnja Ovaj sektor je jedan od najatraktivnijih i najvažnijih u

Alžiru. Porast broja stanovnika i velika kriza u nedostatku

stanova otvorili su ovom sektoru velika vrata. Među najvažnijim projektima su milion stanova. Prema podacima iz 2008, projekt milion stanova je

realizovan do 83 %. Dakle 827565 stanova je predato korisnicima i to sa poćetkom od 2004, ostatak ili ćak i više od toga treba se dovršiti do kraja 2009.

Ceo projekt je koštao više od 1,35 milijardi eura. Od toga: 0,6 milijardi za socijalne stanove, 0,428 milijarde za seoske projekte stanogradnje, 0,18 milijardi pomoć za poćetak gradnje

Najava gradnje još milion stanova

Drugi projekti

Strategija otvaranja Alžira za turizam Ozbiljan projekat države koja do 2015 ima plan da školuje oko

180000 mladih kadrova za turizam Do 2025 plan da se privuče 20 miliona turista Aerodromi se obnavljaju a plan je da se nastavi sa

modernizacijom da bi mogli da prime turiste Turistički projekat u Oranu do 400 miliona evra (Snasco iz

Emirata) Alžer – turistički projekat “Medina” (28 milijardi $ od strane

kompanije Emmar iz Emirata)

Drugi projekti

U planu investicija od 4 milijarde u brane Izgradnja 5.000 puteva koji će spajati sever sa jugom Železnica Istok – Zapad Izgradnja metroa u Algeriju Alžir je jedno veliko gradilište Srpske projektantske kuće imaju šansu da se vežu sa

građevinskim kompanijama ili direktno sa investitorima Javni radovi – potreba za lokalnim partnerima U javnim nadmetanjima u visokogradnji i niskogradnji,

firme moraju imati uslove tj. kvalifikacije. A to od 1 do 9. ( 1,3,5.7,9) to određuje do koje vrednosti posla možete učestvovati. To odredjuje Ministartvo javnih radova, što je razlog više da se radi sa partnerom.

Građevinski materijali

Uvozi se puno keramika iz Španije Gvožđe: Lokalno

Stolarija: Kina i lokalna a naravo skuplji se uvozi iz Turske, Španije ili Francuske

Komponente za elektroinstalcije: lokalne ali i kineske proizvodnje

Podovi: Drveni podovi ne postoji kultura

Kovinarski radovi: dakle rešetke, metalne ograde.. Itd, se rade na domačem tržištu,poprilično solidno i jeftino.

Građevinski materijali

Građevinska stolarija: Masiv vrlo lošeg kvaliteta, aluminijum i PVC - daleko od standarda.

Najzatupljenija stolarija po redu je: drvena pa PVC pa tek onda aluminijum

Ima mesta za robu srednje kvalitete sa korektnim cenama

Idealno bi bilo ujediniti nekoliko proizvođača raznih proizvoda koje se koriste u građevini i napraviti kompletnu ponudu

Dobro tržište auto - delova

Automobili-Predstavlja 10%ukupnog uvoza i CCA 200000 vozila godišnje,tržište za 3 miijarde dolara godišnje.

1.RENAULT 2.PEUGEOT Ali prema novijoj slici. Dolazi do invazije

kineskih vozila. Bilo teretno ili putničko. /međutim loš rezultat vezano za kvalitetu. Ovaj trend će stati vrlo brzo.

Postoji šansa za srpske proizvođače rezervnih delova jer ima veliki broj starih automobila

Prvi korak – učeće na sajmu FIA Najvažniji sajam u Alžiru je međunarodni sajam FIA (u

maju 2010) 450 domaćih firmi 141 iz Kine 135 iz Francuske Italija Njemačka 35% izlagača su strane kompanije iz 40 zemalja

svijeta 600000 posjetitelja Jutarnji termini su rezervirani za profesionalci. Naš zadatak je da pripremimo dobre kontakte za sve

srpske kompanije koje budu učestvovale

Logistika i stalno prisustvo

Promena u pristupu tržištu neophodna. Današnja tržišta zahtevaju stalno prisustvo i rad na terenu Ono što pravi razliku je logitstika tj brzina isporuke, pred-

prodajna podrška, post-prodajna podrška, servis Neophodno da srpske kompanije pronađu zajednički interes u

udruživanju u nastupu na stranom tržištu jer pojedinačno prisustvo je jako skupo

Možemo ponuditi model kao što smo radili u Iraku (primer “hrvatske kuće”)

Prvi korak međunarodni sajam u Alžiru koji će sve iznenaditi

Hvala na pažnji !!

Agoun AbdenourEmail: inter.mobil.oprema@zg.t-com.hr

Web site: www.inter-mobil.hrMob: +385 98278358