akademija spc diplomski rad hadzi vladimir petrovic, mentori dr predrag ristić, dr Žarko vidović

78
АКАДЕМИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ДИПЛОМСКИ РА Д ПРОЈЕКТОВАЊЕ , ЗИДАЊЕ И ОСЛИКАВАЊЕ ЦРКВИЦЕ СВЕТОГ ВУКАШИНА ЈАСЕНОВАЧКОГ ( СА ТУМАЧЕЊЕМ ) МЕНОРИ: ДР ПРЕДРАГ РИСТИЋ, МР ГОРАН ЈАНИЋИЈЕВИЋ, ДАТУМ: 18.12.2008. ГОДИНЕ КАНДИДАТ: ХАЏИ ВЛАДИМИР ПЕТРОВИЋ

Upload: hadzi-vladimir-petrovic

Post on 14-Aug-2015

127 views

Category:

Documents


3 download

TRANSCRIPT

Page 1: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

АКАДЕМИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

ДИПЛОМСКИ РАД ПРОЈЕКТОВАЊЕ ,ЗИДАЊЕ И ОСЛИКАВАЊЕ ЦРКВИЦЕ

СВЕТОГ ВУКАШИНА ЈАСЕНОВАЧКОГ (СА

ТУМАЧЕЊЕМ )

МЕНОРИ: ДР ПРЕДРАГ РИСТИЋ,

МР ГОРАН ЈАНИЋИЈЕВИЋ,ДАТУМ: 18.12.2008. ГОДИНЕ

КАНДИДАТ: ХАЏИ ВЛАДИМИР ПЕТРОВИЋ

Page 2: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

Овај православни Србин, новомученик из Јасеновца, родом је из херцеговачког села

Клепци, које се налази на источној обали Неретве (наспрам Чапљине), где је раније била стара црква Св. Апостола Луке. Ова црква беше саграђена почетком 16. века, као задужбина чувеног српског православног црквоградитеља Храбрена Милорадовића. Хрвати су је 1992. године срушили до темеља, а село Клепце сравнили. Године 1857., црква је обновљена и посвећена Преображењу Христовом.

Новомученик води порекло од фамилије Мандрапа, и назван је Вуксан-Вукан-Вук.

Не зна се тачан датум рођења. Вероватно је рођен негде крајем 19. века,

Тропар Cв. Новомучеиику Вукашину Јасеновачком , глас 8:

Вукашине Херцеговче,Нови Српски Страстотерпче,Христа ради Ти пострадау логору Јасеновац. Када Те

мучитељ ножем клаше,

Ти њему кротко говораше :„Само ти дете, ради свој пocao”.

јер нама је Христос живот вечни дао.Њега моли. Мучениче. као Спаса свију.

сл. 1 дјеца у Јасеновцу

2

тропар св, Вукашину спјевала

је мохахиња Стефанида

са Михиљске Превлаке, А

житије др Жарко Видивић

Page 3: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

није сигурно да је рођен у селу у коме је провео детињство. Рано је напустио Клепце и отишао да ради у Сарајеву. Кратко борављење у селу јесте разлог што га се Клепчани, који су преживели усташки геноцид над Србима од 1941.- до 1945. године, мало сећају, док га се појединци у Сарајеву добро сећају.

Породица Мандрапа била позната као побожна српска трговачка породица у Сарајеву, а била је блиско повезана са Старом сарајевском црквом. Када је 1941. године формирана усташка злочиначка НДХ, у Сарајеву као и широм територије данашњих држава Босне и Хрватске, од стране Хрвата римокатолика и бројних муслиманима, почело је прогоњење, хватање, депортовање у логоре, бацање у јаме и брутално убијање православних Срба, Јевреја и Цигана. Вукашин Мандрапа, који је до тада често виђан у древној српској цркви Св. Арханђела у Сарајеву, склања се у своје село. Међутим, Г а в р и л о

Михајло

3

Page 4: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

хрватске усташе римокатолици, дошле су и тамо , побивши све у његовој и другим кућама у Клепцима, суседним Пребиловцима, али и многе друге Србе у долини Неретве и по скоро читавој Херцеговини. Вукашин тада бива ухваћен.

Прича се да је он неко време пре тога, био на “некаквим шумским радовима” у Херцеговини, али изгледа да се био склонио “у шуму”, односно у неки од збегова, где су се прогоњени преживелии Срби склањали. да би сачували голи живот.

Из родне Херцеговине Вукашин је одведен у Сарајево, одакле је 1942. године депортован заједно са осталим православним Србима у злогласни логор Јасеновац. Само одвођење у логор, потресно описује један од преживелих виновника догађаја, Жарко Видовић из Сарајева.

У Јасеновцу је Старац Вукашин (иако није био много стар, но је кријући се по шуми сав био зарастао у већ проседу браду), јануара 1943. године, погубљен од усташког кољача Жила Фригановића. Усташки зликовац Фригановић, видећи Вукашина, постаријег сељака, како спокојна лица и с неким недокучивим миром на лицу, посматра страшно клање своје православне сабраће, доведе га преко реда пред ископану јаму, где су од раног јутра клане и бацане невине жртве. Решен да му разбије тај мир и спокојство, затражи од њега да викне „Живео Павелић”. Како Свети Вукашин није ништа одговарао, него је само мирно и спокојно ћутао, убица му је ножем сјекао једно по једно ухо па нос.

сл. 3 рука св Првомученице Текле

4

Page 5: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

Када му је мучитељ запретио да ће му и срце из груди извадити, ако не викне похвалу Павелићу 1 Блажени Мученик Вукашин је, мирно погледавши у мучитеља и кроз њега у Божју неизмерност, полако и разговетно рекао: „Ради ти, дијете, свој посао!” Овај одговор и зрачећи небески мир са већ крвљу покропљеног лица Светог Новомученика разбеснело је непријатеља, који му је у бесу ископао очи, исјекао срце, преклао му грло од уха до уха, те га је ногом сјурио у јаму2. Мучитељ убица је после поменутог злочина полудио, те је догађај у целости испричао доктору Неду Зецу, у логорској амбуланти.

1 Анте Павелић је у то време био поглавник злочиначке Независне Државе Хрватске, за чије владавине је спровођено затирање и страховит прогон православних Срба широм данашње територије држава Хрватске и Босне и Херцеговине.

2 Само ти, дете, ради свој посао јесте публикована збирка сведочења преживелих логораша из Јасеновца. Само страдање Вукашиново, описао је доктор Недо Зец. . свети митрополит

Петар Зимоњић

5

Page 6: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

дјеци

8

Page 7: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

у језику пјесме

Сл.7 градилиште 2003 год

Једини скривени

О Боже зар ми је мало што ме слушаш,зар заједно с Тобом пјевам материју?

Тајно рјечи страшна - када се отвориш,с` Тобом и нестворено опловим!

И зар смијем у срца да улазим,лозо винова класом испреплетена.

А мене вуку космоси - свакакви,по Љубави процвали, ради тебе створени!

На бића и на човјека не смјем ни да погледам,

уплашим се постаћу бог!

Ти ме мирно гледаш из сваке ствари, из сваког човјека на улици,

и ја те често осудим, једини скривени.

1998. год Србско Сарајево

9

Page 8: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

Када низ босанске планине полако сиђеш на обалу мора Панонскога и залуташ у моје од њега још влажне гудуре и видиш како

питомим, бићеш ми близу. Ако сазнаш колико је много беспућа, свикнеш да слушаш властите кораке и у њима звук знања, док пут отвори село ово, у које је и први његов становник залутао, неки Сајталија. Знао ваљда човјек да је сваки пут лутање и сваки посaо залудан... Кажу: Био је ту чојек толико богат, да војска кад наиђе свима пода косе да косе, али то је било давно и више Гардине, одакле и Маџари одоше кад се пет година није сњег отопио, али то је било посље. Ономад дођоше, све старе у штали запалише, а посље се земље отворише и оде народ да ради. Одскора боље да ти не причам а и не знам.

Сајтовићи

10

Page 9: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

Тихи Мир

У прољеће брине те моје рушењепа ђеде то је само камење

Љетос сам га преслаго у рјеципрао га и чудио се како је родило

да рјека тече узбрдо

Сада је дошла јесени слушам нови шум потока

покрај самониклог камена твога именау бици ван времена

Зимус шљиве рибе нам родилеточак меље хљебове код Стараче...

Сл2,3,4,5 градилиште 2008.год.

Ђеде

11

Page 10: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

темаСв. Вукашин

Пројектовање, зидање и осликавање црквице Св. Вукашина јасеновачког у

Сајтовићима (са тумачењем)

Концепт

Истраживачки рад је концентрисан око једне кључне рјечи ИКОНА, тако да је храм схваћен као икона у камену, живопис као

икона на камену, те се даље формира отворени преплет око исте рјечи. Нужно је да теоретски дио рада буде теолошки као и да практични, такође, буде чин, па смо рад подјелили на поглавља тумачећи разна значења рјечи икона која су опет и увјек једно. Овакав приступ омогућио нам је изненађујуће добру комуникацију између разних теолошких, умјетничких и научних дисциплина што је отворило врата за разна пресликавања, пројекције и учитавања из области у област, тако да смо на становишту да је правилно схваћен и примјењен појам иконе кључан за сво људско и божанско дјеловање. Тако су се низали текстови увјек на исту тему икона: Христос као икона Оца, Човјек као икона Бога, Црква и свјет као икона царства небеског итд.

12

Page 11: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

Потешкоће је стварало богатство могу-ћности, праваца и начина да се преко овог појима изрази истина која је опет икона, ово је довело до формирања синонимских низова - поистовјећених рјечи, а опет само поистовјећење је кључ за икону и тако у недоглед у све правце. Упростимо примјером: Ко видје мене видје Оца, каже Христос, он је поистовјећен са Оцем, али такође и са малим када каже: ко учини једном од мале браће мени учини... или бијах гладан и жедан; па чак и када говори једину заповјест: љуби ближњега и Бога као самога себе; рјеч је не само о моралном или јуридичком елементу, него о чињеници да је Христос поистовјећен са свима и као Творац а и као конкретни Исус Оваплоћени Логос-Христос. Па чак и мала наша поистовјећења нису друго него Спас који је Црква, и нису могућа ван Њега и зато Христос јесте једини прави Бог у којег се сабирамо, поистовјећујући се једни са другим и Богом. У крајњој анализи свака Личност по порјеклу произилази и заметнута је од Бога и остварује се божански.Хајде да створимо човјека по образу

сл. 6.нацртисток

13

Page 12: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

сл. 7,8,9 модел 3д

нашем... као биће заједнице и учесника тројичног живота. Христос је неповратно поистовјећен са свима и свиме, сарадња људских и божанских активности је иконопис у најширем смислу рјечи а материјал је све и ми сами. Сва дјелатност нове ере произалази из оваплоћења и даље путем анафоре, рађа могућност претемељења природе, на такав начин да јој је суштина личност. Благовјест или јеванђење могуће је само у Духу Светоме - Цркви, а да ли је оно писано, сликано или у бројевима, звуку, или у неком новом материјалу, медију или дисциплини - другостепено је. Сматрали смо да је од пресудног значаја разлучити када је нешто икона, а када не - или прецизније, када се нешто приближава и удаљује од тога, када и како се твар заиста претемељује, какви су услови да до таквог догађаја дође, а шта такав догађај спрјечава.

14

Page 13: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

Садржај

сл.10. Ангео, А в р а м о в о гостољубље,

1.Тропар и житије.................................................22.Једини скривени...................................................73.Село Сајтовићи......................................................84.Тема...................................................................105.Садржај.............................................................136.Пролог: Христос икона Оца............................147.Пројекат и зидање............................................158.Хљеб са седам кора (увод).................................209.Тумачење ..........................................................2110.Поистовјећење................................................2511.Институција и благодат..................................2812.Линија икона Христова ..................................3013.Тачка кандила..................................................3214.Космологија....................................................3415.Празници.........................................................3616.Поклоњење и став..........................................3917.Светородне лозе..............................................4218.Откровење.......................................................4619.Форма..............................................................4820.Валер.............................................................,..5021.Иконостас и под...............................................5222.Просторно постављање боје .............................5323.Програм осликавања.......................................5424.Скаменјени зуб времена..................................5825.Витраж штампа ...............................................6126.Фиксирање.............6227.Неке од примјена.....6428.Енкаустика...............6529.Добро јутро Бојане..6830.Закључак.................7531.Литература...............7632.Захвалница........ 77

15

Page 14: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

Предвјечни Отац, који сина Логоса рађа и Духа исходи у врјеме оно, благоволи да се Син оваплоти и постане тјело

-твар. Остваривши тако јединство створеног и нествореног у личности својој, понесе и спасе сву твар. Отац Свјет види као сина - читав Свјет постаде Син, Рај Божији, тјело Христово, јер само у руци сведржитеља (Пантократора) може да опстоји и постоји. Стварајући људе, Бог пожели себи другове равне. Уводећи у биће, ни из чега створи нас, у сусрету1 са Њим постадосмо и добисмо залог, образ Његов, који је личност наша и позвање , да богови синови равни Христу Сину будемо и живимо животом Свете Тројице. Ми, тварни и створени, само се Духом Светим можемо узњети у тјело Његово које је Црква, сабрани једни са другим и са твари. Дакле, Бог Син се и ово врјеме оваплоћује евхаристијски. Тако свјет постаде једна од слика Бога, односно твар постаје способна за благодат, за нестворено. Свјет узнесен Духом Светим пос-таје Тјело Христово и учествује у односу Свете Тројице. Тако, мада од стварања сва твар носи печате Логоса (смислена је-научна) односно, Логос носи њу, од оваплоћења ми налазимо у њој2 (сликамо), откривамо Исуса Христа само једначећи се са Њим3, откривамо и себе, порјекло свјета, нас као свјет Божији и са-носиоце, саствараоце и поете космоса..

Христос икона Оцапролог 2. Света тројица

16

Логос од1.у огледу2.У твари - Христа! логоси твари по оваплоћењу су “христоси” односо имају људско лице, па тако и наука открива христа-човјека-као смисао - логос твари. 3.!!!

Page 15: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

Поступак, технички

епископ Василије

др. Предраг Ристић

Пројекат и зидање Пројекат и зидање

СС ликајући икону светога Вукашина Јасеновачког, по препоруци професора Жарка Видовића, најприје је у оквиру

наставе код професора Љубише Фолића напра-вљен модел, том приликом смо се дого-ворили да пројекат изведемо. Потом су, код професора Предрага Ристића, развијене скице, те подњета молба наставно научном вјећу за одобрење теме дипломског рада. Сједницом је пресједавао епископ Игњатије Мидић, по одобрењу теме, молио сам епископа зворничко-тузланског Василија Качевенду за благослов.Претходно сам упознаo парохијског свештеника, оца Драгана, са својим намјерама. Владика Василије је благословио, те је рад отпочео.

Технички опис Пројектована је једнокуполна грађевина са четири свода, олтарском апсидом над

којом је полукалота, те четири љуске у угловима. Изведена је комбинацијом камена сиге, фасадне и обичне цигле, која крије армирано бетонску конструкцију. Армирано бетонски тракасти темељи су међусобно повезани са двије попречне траке које се сјеку на четири мјеста, на тим мјестима се дижу слободни стубови који носе куполу, њихов распон је два метра. Мањим луковима слободни стубови су повезани са онима у зиду. Након тога конструкција се затвара вјенцима, на које се ослањају лучни сводови. На њих се зида тамбур те купола.

Владика Игњатије

3д модел црквице

17

Page 16: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović
Page 17: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović
Page 18: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

20

Page 19: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

21

Page 20: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

Сагледањеслике

Теологија иконе

модел црквице

Хљеб са седам кора састварање будућег

Увод-Ваведење

Користећи синониме, који због подвојености у језику могу да подразумевају различита значења, намјера је да овај текст покуша

да осветли и паралелно примјени разна значења рјечи. Примјера ради, рјеч будуће не означава само оно што ће се десити, него и оно што јесте – бивствујуће. Такође, умјесто рјечи увод коришћена је рјеч ваведење која и значи увођење на посвећујући начин1. Уопште, текст у себи садржи синонимске низове и то не само општих него и оних које условно омогућава теорија. Напримјер, рјеч хљеб значи и литургијски хљеб, а самим тиме све што он симболизује - космос, и иконизује - Бога. Тако је и са речима са-гледање, теорија, теологија, виђење и зрење. На крају, мишљења смо да се свака рјеч може свести на сваку2 у не-линеарном тексту. Такође, држимо се става да је крајњи домет рјечи указивање на биће, да истине нема него је истина битије. Сходно томе, намјена текста је увод у са-гледање слике.Слика Слика као појам обухвата много, ради чега ћемо да извршимо подјеле по квалитету и дисциплинарно и то само у потребној мјери. Подсјетимо, постоје слике које заједно опажамо и доживљавамо их као реалност. Такође се сусрећемо са привидним – неко нас вара, држи у стању опијености, обмане, или нам се ствари чине таквим каквим заиста нису. Али, постоје и слике које имају посебну тајну, свечани празни-чни тренутци, врхунска дјела која нас чине бољим. Том проблематиком се на радикалан начин бавимо у тексту: Икона Христова икона сатанина и ми. Будући да смисао неке слике не видимо у томе што је она љепа и света сама по себи, него сликарско дјело дефинишимо као догађај који се дешава у времену (литургијском) сретења посматрача и слике и у простору међу њима, или боље рећи догађају пројављивања посебног простора и времена, дакле свјета. О овом видети

1.Текст није писан са циљем да буде прихваћен као још једна у систему истина општих или читаочевих, него напротив има за циљ сужавање познатог као и декомпозицију сваког доктри-нарног, те уво-ђење у етос и перцепцију нео-п р и м и т и в н о г дивљења познатом-непознатом, кроз познање границе схватљивог раз- уму које је увјек бесконачно мање од онога у чему учествујемо пос-тојећи а докуч- љиво је дивљењу. А горд је ум који помишља да може потпуно с х в а т и т и мрву твари а не укупност

Архимандит Варнава

2.Рјечи се могу правилно повезати свака са сваком и међусобно изразити или п о н и ш т и т и

22

Page 21: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

поглавље: О поставци космоса на 4 тачке. Ако се то сагледање слике и посматрача с врјемена на врјеме настави, крећемо заједно да учествујемо у ономе што смо заједно створили. Дисциплинарно подјеле вршимо кроз сусједне дисциплине, вајарство, архитектуру, геометрију, затим говоримо о ликовности полности. У односу на икону путујемо кроз литургију, космологију, домострој, теологију. Осврнућемо се и на актуелне масмедијске пиктуралности као и на савремене технолошке ликовно- просторне феномене, као што су филм и виртуелни простор и покушати сагледати услове за њихов пребражај.

Тумачење пројектовања, зидања и осликавања црквице Св. Вукашина Мандрапе Развој пројекта

Логос је извор свих наука по речима Св. Максима Исповједника као и Предрага Ристића у посвети свога интердисциплинарног

или саборно научног дјела1. Сама Црква опет јe обавезно саборно научна, па како је извор, алфа свих наука логос, тако је Он и омега и увор2. Током градње Храма сама природа посла као и природа Цркве захтјева исти интердисплинарни - саборни приступ. У грађењу храма важе исти закони - логоси као у грађењу Цркве или анафори космоса, космичкој литургији3 за чије се вршење зида храм4. У исту сврху је започета историја чији је пуни смисао искупљење од трагичности. Такође домостројни смисао свих догађаја видимо у

табле-число

табле-число

3д ренда одоздо.23

1. Число, Часопис Градац, Православна уметност, часопис Свети Кнез Лазар. 2.Затварајући алфа-омега или извор -увор круг, логос захвата и лови човјека и бива богатији за њега. А сваки смисао постаје човјек, људски, образан, образац. Наука има људско - наше лице.3 Свети Максим Исповједник 4. На исти начин и у исту сврху односно истим Логосом је створен свјет, као храм

Page 22: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

5 Твар је ство-рена Логосом и у Њему искупљена, Њиме се и одр-ж а в а , с в а к и њен смисао је богатство с т в а р а њ а Б о ж и ј е г . 6.Домостројни смисао свих догађаја је у в о ђ е н ј е створености у заједницу са Б о г о м , д а к л е л и т у р г и ј а . 7.Под правилним приступу Христу подразумјевамо с л о б о д н о сабрање у Духу Благодати који једини ко н с т и т у иш е Тјело христов8. Личности су непојмљиве али су учествиве, уче ствовањем у Богу, се обожујеме, и удругом се одру-г о в љ у ј е м о .Тако да Бога п о з н а ј е м о постајући богови и другог у љубави постајући он. односно једнако се самопознајемо као божански и други - увјек и заувјек остајући света тајна.Тако -Цркву.

1.У личности која је по својој природи слика бога- образ-икона се може бескрајно учествовати, али њено спознање је немогуће, правилно самопознање води брато-познању те богопознању све троје истовремено. Сва три познања су учествовна али не и схватљива јер је крајња мјера богопознањата да је Исус Христос, а о Његовој природи која је личност немогуће је било шта схватити, штавише богохулно је.

истом: Литургији-анафори-приносу-жртви. Литургија је Икона будућега - Царства Божјег. Христос Логос је Икона Оца кроз кога се ствара свјет, па су логоси-(смислови-иконе-образци-правила-закони) суштина Твари5. Тога ради иконе имамо у свим дисциплинама - позивима. (Овде ћемо обрадити оне дисциплине за које смо тјешње везани у складу са темом.) Могу се мјењати дисциплине, медији, навике, времена6 у којима живимо, језици, али се суштина човјека

не мења, све што се правилно приноси, правилно приступа (уступа) Христу7 литургијски се жртвује , преображава, пресуштаствљује, претемељава, спашава, просвјетљује, уличностњава, охристо-вљује, христијанизира... Као што би то рекао професор Жарко Видовић који је основни инспиратор теоријског и практичног рада и сапутник свеца у Јасеновцу: смисао човјека па тиме и смисао Иконе се не мјења. Суштина Човјека је Христос.Призив и сјећање Суштину рада носио би прост помен личности: професора, колега и пријатеља, јер рад је плод таквог односа; разговора и сусрета са њима, тај однос је суштина о којој писати немогуће, јер ће тајна личности остати не спознатива и у будућем вјеку8, Али су личности живе у тајни Цркве и отворене за учествовање у њима, све личности и Личности без премца, за то је довољно поштовање које је мјера узраста и превасходно осло-бођеност од свега што можемо имати. На основу личних и личноно сних сусрета са: професорима , п р и ј а т е љ и м а , ликовима у литератури те ау т о р им а ; током разговора, читања или путем или п у т е м

24

Page 23: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

Јер је природа бога личност Оца, а нијед- на стварна личност неможе п о с т о ј а т и без односа са Сином, личност је Божанско својство ,образ човјека по лику Божијем дат у потенцијалу с т в а р а њ е м , остварује се у комуникацији путем сабрањау благодати у Христа.

другог медија долази до пројаве личности . У једнакој мјери аутора и читаоца при чему се обје остварују подједнако, што опет резултира формирањем ипостасног талога, који је плод комуникације и назива се тајном личности. На крају свака пројава аутентичне личности, јесте пројава Цркве и пројава Бога. Такође. сваки лични сусрет било које двије особе унутар себе садржи цјелокупно богаство личности , Цркве или цивилизације, тако да би нека издвојена породица на пустом острву задобила пуноту кроз своје сусрете који су могући једино у Христу, који због тога и јесте једини Бог. Јер у крајњој мјери приближавања другом ми ћемо препознати и себе и њега као Христа или у Христу, ово јесте поента заповјести љуби другога као самога себе и Бога, као и тога да је мјера нашег односа са Богом наш однос са ближњим. Упоредимо овде однос актуелне медијске пиктуралности, погрешно назване иконографијом, мада је етимолошки исправно ако се пренебрегне пуни дубљи и историјски смисао рјечи. Најједноставније нам је да проблем обрадимо кроз слику среће1 каква нам се сервира путем медија и на полу подсвјесан на-чин урезује систем врједности који потом утиче на доношење одлука и то са циљем стицања економске користи2. Насупрот томе стоји икона сретења средшче, средишта и среће, готово заборављена и у језику сведена на једно од својих значења, а у сликарству сведена на пуко понављање слике из Христовог живота.

Свака личност је по свом порјеклу и крштењском заметку од Бога, божанска је и у свом развоју те постојању- е к л и с и ј а л н а ипостас порађана заједничарењем , и није своја-непостоји по себи него се црпи. Није своја.

25

2. Маркс поред овога “ формирања свјести са циљем стицања материјалне користи” показује и како човјек вршећи не-личан рад, нестваралачки - ипак ствара од просте твари робу - фетиш састављен од твари и друштвених односа, из чега се апстрахује новац као крв свјета и виртуелно мјесто сабранја - који се уноси у Цркву, али остаје нејасна могућност његовог преображаја - јер

1.Та слика среће у својим разним в а р и ј а ц и ј а м а о б и ч н о п о д р а з у м ј е в а ч о в ј е к а з а д о в о љ е н о г свим оним што тржиште нуди и преставља збир онога што се данас већ п о д р а з у м ј е в а под срећом.

Page 24: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

11 Формирање свјести са циљем стицања е к о н о м с к е користи маркс. 12 Богадство значења рјечи у литургијском језику, која указује да је срећа сусрет, средиште, сабрање. 13 Стваран сусрет личности који је могућ само у благодати.

5 С л и к а о в а п л о ћ е њ а Христа, ипостас ч о в ј е к о в а настаје у односу са христом-поистовјећена је и у стварању и на крају историје, међутим овај потенцијал се остварује само у твари у овоме свјету иступима, поистовјећењима ка другим образима и тако се препознаје и узраста у Христу, те коначно познаје другога и себе као Христа, отуд и сљеди о д г о в о р н о с т Христу, човјек је одговоран (крив) Христу само због тога што се христос н е п о в р а т н о п о и с т о в ј е т и о са сваким, зато Њему грјешимо.

1 . и к о н и ч н и м о г л е д о м -експериментом-опитом у бићу

Kада сретнемо некога на улици кога нисмо дуго видјели, радост коју осјећамо је радост сретења - то је мало сретење Господње и пројава ваших личности. Свака празнична пројава личности је у крајњој линији пројава Христа, то је икона сретења која се осликава у храму и Цркви и то је срећа, срести човјека, жену, учитеља и у крајњој линији Бога. То јесте срећа одвајкада. То је и средиште, јер се ради о пројави Цркве, па даље тако можемо опитом сусрета1 читати све што она носи и врло лако – само тако. Слична је ситуација и са осталим вриједностима или како ми овде сагледавамо иконама празника,не правилно је и рећи иконама празника јер су те рјечи истозначне икона је икона само у празнику и само у слави, и када смо прожети славом, нествореним енргијама, тада смо у икони или у празнику. Па тако долазимо и до другог појма, појма Славе која није бивање на телевизији него прожетост славом, односно исијавање логоса не створених енергија-благодати из твари-човјека-камена-умјетничког дјела-догођаја...

У контексту малих празника животних икона сретења није усамљен примјер - сваки пра-зник је празник живота.

26

Page 25: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

ПОИСТОВЈЕЋЕЊЕ као мјера (канон) онтолошког утемељења слике

Поистовјећењем се поштује оваплоћени Бог, (или било ко други). Поистовјећење је кључ личности и (ликовности, глуме,

драме, Литургије) истинског разумјевања у коме се не може заобићи сопствена личност која и јесте тај однос1 као остварење обожења. Сагледање са свима са којима смо се поистовјетили (у Тјело - твар). Оваква комуникација је могућа само у благодати - љубави без обзира на језике, медије, дисциплине. Јаз између људи као и јаз2 између човјека и свијета мости само благодат. За додир тјела, за сусрет са материјом3

неопходан је и неизбјежан креативан став. (Тај став је један од четири елемента који формирају стварност). Кроз тај слободан став, (који је по правилу драме трагичан4) и надахнуће, материја је медиј за комуникацију и мјесто сабрања као и мјесто иступа човјекове личности-слободе. То оваплоћење5 човјекове личности у материју, свијет, боље рећи Тјело је уписивање у историју6 и мјесто сусрета човјека и свијета што твар непогрешиво памти7. Тако су ипостаси уписане у ткиво земље иконостас без премца у природној величини човјека и једино право утемељење космоса. Ако неко своје дарове које носи, а носи свако све8, не изнесе9 у материју-историју-свјет, они пропадају кроз једини пакао, дакле кроз нашу унутрашњу затвореност. Географска пејзажна поистовјећења су завичајна и носе облик размишљања познат као менталитет, тако да сваки нови предео познајемо кроз слику завичаја, те у сабирању и апстраховању пејзажа видимо смисао путовања по лицу земљи. “Куцањем” у твар она се срцем са-отвара

сагледање о-твореног

облика

теорија о-творене форме

2 .Пр о в а л и ј у , п о с љ е д и ц у исцјепканости људске природе, црну рупу пакао 3 Истински сусрет, познање твари, благодатни опит свјета и твари, иконичан поглед на божију твар, 4 Трагедија и л и т у р г и ј а , н е од овога свјета, с л о б о д н и м иступом у свјет човјек се поново рађа к р с т и - с т р а д а постаје јунак, херој,трагичар. Попире законе судбине, Већи од свјета. Разлика између х р иш ћ а н с ко г

Дарко Николић др Жарко Видовић

и свјетовног начина живота, с в ј е т о в њ а к доноси одлуке у складу са са стањем и законом свјета и ситуацијом-како вјетар дува, х р и ш ћ а н и н држи став-е т о с - н а ч и н постојања и очекује да се свјет и догађаји уобличују у складу са тим, то му прије или касније успјева јер је легитимно и у скалду са достојанством, у том смислу су схваћени и слободни грађани ромеји, п л е м е н и т и .

1. Личност је однос, она је п о с љ е д и ц а заједничарења, али и за је-дничарење само.

27

Page 26: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

и сагледавамо Сведржитељске темеље (истине, логосе, енергије...) које можемо “дотаћи” (причасне су). Само у твари и кроз њу, а никако путем маштања кроз свијет идеја. Куцати док твар не попусти пред својим са-творцем и спаситељем човјeком. Нисмо се удаљили од практичног иконо-писа јер иступ наше личности у материју- преобличава је, оличностњује, свака личност је нераскидиво повезана са Богом, као што је већ речено, она је божанска, божанствена, хришћанска, христолика, тако да стваралачки приступ твари већ приближава саму твар икони. Дакле икона долази кроз иконописца захватајући и иконизујући и њега самог - никако другачије, са друге стране једновремено се твар отвара сагледавамо њене смислове - логосе, од најпростих и најразличитијих које су мрве и детаљи траженог образа и уводе у Њега. Чињеница да је човјек када је слободно биће постављен над својом вољом, за коју држимо да учествује у обликовању твари10 доводи до тога да твар прати покрет воље 11 па у случају иступа у твар, она се преображава по мјери и облику којим се човјек отвара (иступа, наступа). У случају човјековог повлачења и твар се повлачи-тужи-ружни. Овим устројством, стројем, свјет се помјера од раја до пакла2. Демони никад нису имали приступ у твар јер је она наша кућа бића1, а зло и не постоји него се јавља као феномен у срцу човјековом механизмом који смо описали гово-

Миалко Ђунисијевић

6 К р ш т е њ е , уписавање у књигу живих 7 Н е п о г р е ш и в о памти отуда што је у темељу твари личност, јер свако о с т а в р и в а њ е личности је догађај Цркве који п р е с уш т а вљу ј е т в а р . 8 Н.Лудовикус, У међусадржавање харизми 9 Јеванђелска прича о талантима.

15 Личност је носилац пророде те је одређује

28

Page 27: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

рећи о икони (слици, стању) сатаниној.13 Прање руку од твари пилатовско је и води не комуникацији са њом - одлучује од постојања, као мала смрт, а дaље води отварању привида кроз замишљање у метафизику не-материје и небића, почев од једне тачке која неприпада свјету у гигант опсене, потом магијско техничком приступу Твари, и најзад пројекцијама опсене у ставрност, као контраоваплоћењем2. Личним иступима, линије нашега лика се уписују у твар, и ми је пре-познајемо, (као са женом14- земљом). Ово познање и с-тварање твари, могуће је зато што је свијет отворена форма и у току стварања које није завршено и није без Човјека. Свијет је пропадљив, у темељу твари је по порјеклу ништавило, црна рупа, створен ни из чега и једино је Човјек као крунско створење, кадар да Свјет спасе кроз принос-анафору, да да коначну форму, уствари бесконачну отворену форму, која је уједно и форма Христа и форма Литургије.Јер Литургија је драма Христова, која уводи у Христов живот, а њен састав је Христов састав, односно његова Личност, између посљедица оваплоћења и васкрсења које ови догађаји остављају на створења. Исти суд (смисао), примјењив је на питање људске природе, кроз процес стварања, домостроја и спасења. Природа човјека је такође потпуно отворена и пропадљива, он је Божански пројекат, који је слободан да се одреди апсолутно, и то што човјек успостави као своју природу 15, то је људска природа Христова. На овај начин се одређује и спашава сваки начин постојања понаособ.

10 И спасењу, један је од три елемента у темељу твариI 11 Преко сусрета са вољом Божијом,са логосима који носе твар,и као цар и приноситељ и врхунац твари. 12 Свјет се утемељује и растемељује, нагиње ка небићу и створитељу, под утцајем воље човка на микро и макро плану, по принципу воља у Христу свечовјеку, о д н о с н о п о с р е д с т в о м анафоре- Цркве 13 Чланак икона христова икона сатанина и ми 1 4Св е т о р од н е лоз15 Личност је носилац пророде те је одређује

29

2.Технике као језика метафизике- Хајдегер.

Page 28: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

Институција и благодат О одвојености и сарадњи установног и инспиративног момента у Цркви (и уопште) као вертикале и хоризонтале са посљедицама и суспензијама које могу изазвати извјесна премјештања и нарушавања реда (икона)

Дух Свети и Христос су сликовито двије руке Очеве, свака на свој начин постављене у свјет1. На Христовој катедри сједе епископи

који га иконизују. Са те катедре благосиљају и посвећују по преимућству, док катедра за благодат непостоји. Дух Свети успоставља Христа, формира установу литургије, Цркву и све што заиста врједи2. Ако прихватимо аксиом о Логосу као извору и увору свих наука, прихватићемо и да Дух Свети учествује у њиховом успостављању3

Добро-битије за нас, утемељење у вјечности лика и дјела је могуће једино ако нас Дух формира као Цркву и Христа.Антрополошки гледано љубав је слика духа, а воља је установна-христолошка. Црква је установа-институција вечере са оваплоћеним Богом, То чудо формира Дух. Установа Бића, Постојање. Пут благодати у материју је могућ само кроз човјека (Христа, епископа, те сваког човјека) као круну стварања која носи и приноси космос. Те кроз са-стварање3 преображава материју (мјеста, догађаје, науку, умјетност у остварењу свега наведеног као баштине - која јесте установна и предањска) Дар благодати се задобија кроз љубав4, док се благослов и посвећење-посвећеност добијају кроз установу апостолског преимућства или у ширем контексту од отаца и претходника. Тако да Дух-Инспирација-благодат дише гдје хоће и једина је кадра да окупи и формира на истински начин установу-која једина може да благослови и посвећује. А благослов не дише гдје хоће. Због повезаности смрти и институције од пресудног значаја је њихов редосљед. Ако

1 . В л а д и к а Данило Крстић.2. Мисли се на шири контектст.ф о р м и р а ј у ћ и Култ-литургују Он формира и културу.3. Стварање је по правилу дјело заједнице, јер је дјело личности, која постоји само у контексту з а ј е д н и ц е . Индивида није кадра да ствара нити да учествзје у дјелу-које је опет ставралашко, и н д и в и д у а л с т је кадра, само да отуђује рад-п р о и з в о д и

стваралаштво и традиција

4.У ужем контекстуиконопис је ненаучив и немогућ без институције. Могућ је само у апсолутној и крајњој божанственој слободи као учествање у лику-личноси (светитељу, Богу), као што је благодат само у Цркви тако је и свака истинска умјетност црквена. Валидан однос са традицијом стваралаштва може бити стваралачки само са Богом, божанствени.

3.Дух Свети у свјету не ради ништа до успоставља тјело Христово на овај или онај начин

30

Page 29: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

се култна или културна институција, односно установа, посматра као стварност по себи, а не као феномен који се празнично у благодати формира установљује, онда се захтјева смрт воље приликом приступа што може бити брисање лика божијег у нама и одвести безличности и празној форми3 и идолатријском посматрању свјета. Са друге стране поставка воља кроз смрт као у крштењу води истинском установљењу. Слично као воља покојника која је нада у будуће генерације и завјет, опстанак и одржање воље и посље смрти кроз сатјелеснике и сапричаснике као мало васкрсење. У зависности од редосљеда, резултат је институција смрти или институција воље кроз смрт у којој је институција валидна као побједа воље над смрћу, макар у смислу преда(ва)ња. Овим је испуњена историјска функција продуженог постојања новим генерацијама у заједничкој вољи за вјечност (завјет, завјештање, традиција) У супротном случају имамо побједу смрти над вољом док смо још живи у смислу не-воље, суноврата воље. Као и Безличност институције ко-ја је аутоматски суспензује. (осим у случају државе која мора и треба да је безлична односно не може и не смје да има ипостас.) Празну форму у умјетности и отуђен рад и неодговорност , даље посљедице су идолатријски однос према твари-роби, отвореност за поднебесје и примат технике као језика метафизике. Непрестано позивање на неки други свјет и поред оваплоћења Бога у овом, свођење и систематско гушење слободе кроз установе умјесто подстрека-става и сабора кроз крајњу неспособност и смрт, установљења воље као поуке покољењу долазећем. Подвлачимо да Црква, а ако дозволите тиме и сваки квалитет не постоји као објективна стварност, него се свремена на врјеме и увјек као феномен конституише Духом Светим, опет пошто сматрамо да нема доброг постојања без утемељења у Христу, исправније би било рећи да ми постојимо само свремена на врјеме када нас благодат Духа Светога сабира-установљује-институише-у Цркву.

П р е п и с и в њ е м и копирањем се лишавамо Духа,умјесто живописа као ујетничког и стваралашког етоса живе Цркве, живога Бога, копирањем се исповједа смрт, лажно смирење и недостојоност.Као да унапрјед кажемо да нема Боганема Цркве, нема благодати и чуда стварања -Па и да га нема, ми би требало да будемо у ставу чекања, таржења и покушавања.Не треба сезадовољити испуњенем празне форме. Са устима пуним Византије

техничи и техноманијски предати се з а м ишљен о ј у најбољем с л у ч а ј у платонистичкој идеји слике.Форма јесте можда задата и знана и много пута остварена.-Као светац, Али сваки светац је другачијиа сваки лопов исти.јер је б е з л и ч н о с т увјек једна те иста, а личност увјек Божанска и нова са својим пуним путем ка пуном о с т в а р е њ у иконе своје Христа. То мора свако сам.

31

Page 30: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

Индивидуа самозатворена или интровертна, те кроз суноврат воље одлучена од

битија (у коме човјек себе посматра издвојено од другог и свијета) је израз његовог одбијања . То се у есхатолошкој

перспективи сагледава као тамна, црна празнина или рупа у мору живе свјетлости,

- што и јесте једини пакао који се појављује по мјесту у нама и нагиње васељену ка њеној

подлози која је ништа-односно нема је. Таква перспектива посматрања издвојеног себе, јесте, као и суноврат воље ка унутра, икона сатане и његов изум. Свођење битија на минималну мјеру, када човјек не посматра и не обухвата друге и свјет, као себе или као своје тјело Христово, доводи до онтолошке сјене и идолског посматрања твари, односно идола у свим видовима. Сатана са парадоксалним спојем љепоте Божијег створења које се не може унаказити до краја, и крајње таме зла на лицу Деницином , чини и зло и љепоту страшнијим од самог зла које и не постоји. Такву пуноћу зла могу и људи да остваре кроз имагинарну непостојећу тачку зидајући метафизичку кулу језика (на тај начин одржавајући привид комуникације) од древних времена познату као вавилонску, која у себи садржи и обухвата све истине на објективан и безличан начин. Њу у привидном постојању држе њени поклоници, а крајњи гарант и врхунац преваре је замишљени објективни, самозатворени, непричасни, метафизички Христос -празни Бог, што је и једина страшнија и бескрајно страшнија слика од љепог зла на лицу Сатанином. Блажени они који се ужаснуше над овом негацијом оваплоћења, Цркве и нас самих, који и јесмо првенствено-крајњи смисао и Твари

опет ме машта вара и краде

у ропство одводи сан ништавило вуче моје постојањеа нисам стигао

да ти се дам

32

Линија иконаХристова- иконаСатанина и ми

Page 31: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

и Оваплоћења и Цркве. Тај најгори могући и врховни идол - идол Христа је икона Сатанина о којој говори Откровење, а боље је имати посла са правим ђаволом него са лажним богом. , Дакле не Бог по себи него ми – Бог Црква2. Разлику између епифаније - пројаве Бога у Цркви – нама те измаштаног лажног бога не бисмо даље подвлачили, али би подвукли да је разлика између твари као тјела Христовог и горе описаног далеког ван свјетског, непостојећег и непричасног бога у само једној тачци-тачци приступа, перспективе, те у реду икона и поклоњења који је нарушен о чему ће још бити рјечи. За нас и не може постојати Христос по себи јер га не бисмо могли ни опазити ни срести осим да отпутујемо из твари што је погрешан правац, мада неке поставке упућују на такву духовност и изазивају трагичне посљедице, a баналан су заборав оваплоћења. Него, вратимо се истинској икони Христа, која је од наших лица апстрахован -сабран у Духу Светоме портрет заједнице, иконизован у глави тјела епископу. Остајући слободни, имамо Христа за гарант слободе да одредимо шта је то наша људска природа те тиме и Његова људска природа. Присетимо се пројекта Човјек, наведимо мишљење да Бог није створио човјека ни твар (као вјечне и коначне егзистенције) него отворио то питање дарујући слободу да се састварамо и саприносимо једни другом у Њему, у крајњој линији одредимо Њега као човјека што и јесте страшан суд. Тако смо ми та проплазма из које се кроз савез и надахнуће - отварање срца - покајање у благодати иконизује тјело Цркве као мало евхаристијско рођење Христа као Нас. У том контексту можемо говорити и о васкрсењу и осталим празницима и иконама Цркве...

славословља

33

Page 32: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

Тачка кандила

У тексту линија икона сатанина икона Христова и ми говорили смо о тачци, тачци приступа, да би пластичније и практичније

објаснили овај појам узећемо за примјер слику са тачком недогледа унутар ње, у такозваној лини-јској перспективи. Та тачка просто не припада свјету, него је привидна и свако сликарство постављено на тај начин је у одређеној мјери привид 2 . Када нека тачка коју опажамо у нашем погледу на свијет не припада њему то доводи у питање постојање свијета или тачност нашег опажања. Опште је мјесто да је сликарство иконе лишено такве перспективе, те да је она обрнута и то на такав начин да је тачка недогледа окренута ка нама и припада свијету! Ради тога је и дјеловање иконе другачије. Као што смо више пута поновили икона сама по себи није ништа она почиње да живи тек у сусрету са посматрачем и тај сусрет се одвија у свијету и у простору између слике и посматрача , икона је света и славна тачно колико и посматрач, оно што желимо да нагласимо је да је код иконичне перспективе мјесто сусрета у свијету, за разлику од такозване линијске перспективе гдје је мјесто слике и посматрача у слици и привиду, оваква ликовност се развијала кроз технику фотогафију, филм и виртуелни свјет. Дакле ту тачку називамо тачком кандила, ради утвари која служи за осветљење иконе, а првенствено због тога што приликом сусрета у таквој перспективи лица – личности, долази до просијавања нестворених енергија или свјетлости славе, светлости иконе1 . Исти суд је примјењив у односу на слику свијета, опажање реалности и етос3.

геометрија слкике

перспектива

Кроз слику исти суд-смисао-кључ је примјењив и на свако друго д ј е л о в а њ е -догађање-медиј-д и с ц и п л и н у .постоје дјела која увлаче у себе и у убутрашњости дјела која и с и ј а в а ј у .

1.или неки други облик или форма

34

Page 33: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

Такође и на слику Божију човјека, ако је оно што називамо иконом човјека, његова слобода, тежња, намера окренуто у њега самог и тамо формира привид који се огледа у немиру помисли и њиховим све ширим пакленим круговима који отклањају од реалности заједнице. На тај начин се човјек одлучује од постојања и у себи гради свијет привида и кулу у језику.Човјеков иступ је његова обрнута перспектива и његово слободно рођење у свијет. Иступ Бога је стварање свјета, а иступ твари преображење. Да би се ствари поставиле онаквим каквим јесу, непходно је позабавити се теологијом реда икона и поклоњења, па је суштина свјета човјек а суштина човјека Христос. Ради слободе и по томе што је створен човјек и његов свјет, као своју суштину имају ништавило. Једини начин опстанка им је пре-темељење суштине, која је смрт и ништа, у Христа који се пројављује у сусрету са другим. Сусрет је у пуној мјери могућ само у Христу, чега ради је Он једино спасење посреди нас у тачки кандила. Тачка кандила рађа читав свјет у благодатном сусрету посреди нас у односу. Тачка постаје ламент, опна, ореол1 и читав свјет, на иконама празника овај литургијски време - простор на иконама се символично слика као мандорла, ореол, освјетљење а појављује се у сусрету, о чему је већ било речи. Икону је могуђе заиста насликати само у том озрачју.2

Исти судови се супротно примјењују на замишљену тачку која неприпада постојању. Свијет, твар и човјек су отворени и покретљиви ка бићу и небићу, ка бићу на бескрајно много начина, а ка небићу на само један, а и тај је непотпун, лажан и неостварив.

1.Неки од беск- рајно много начина п р о ј а в љ и в њ а овог време-п р о с т о р а , празника су описани у и с т о и м е н о м тексту, са освртом на геометријске у с л о в е п р и м ј е њ и в е у осликав-ању и про ј екто -вању

35

Page 34: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

Космологија

У току свог успостављања које се непре-стано врши Космос или свијет1 се интерактивно ослања на четири сљедеће

тачке (сфере, начина, принципа, суштине) које су иначе потребне за конструкцију простора (у геометрији) и разапињу шатор стварности. Од начина на који су постављене тачке, зависи како и колико постојимо, па тако и формирамо-опажамо тип стварности и компонујемо преплет. Разрјешење преплета у одређеном времену (случају, контексту) је решење перипетије и увод у трећи чин драме живота, односно искупљење, празник (литургијско врјеме и простор)

1. Бог, нестворене енергије, апсолут 2. Материја, твар 3. Слобода, човјек

4. Ништа, црна рупа, нула.

Ако потиснемо или заборавимо неки од четири елемента долазимо до одређеног типа проблема јер је сваки од елемената апсолутан и свеобухватајући. Штетна је свака теологија која негира или незахвата материју, слободу или ништавило. Једино је ништавило кадро да нас успостави као створења што и јесмо, благодатно се сјећајући смрти у мјери у којој смо свјесни ништавности и смртности остварујемо радост постојања и благодарност Творцу. Свако проучавање твари које искључује да

СведежитељЗемља

теолошко физички модел

1. Врјеме- простор

Зависно од угла величине, посматрања перцепцје и закривљ-ености простора ми разне облике сагледавамо као исте,рецимо, плоча гле-дана под углом но-рмалним у односу на њену површину,се опажа као дуж, дуж под углом правца у ко-јем се простире опажасе као тачка, право-угаоник као ромб или троугао итд.Када стојимо на рецимо авиоској писти,закривлјеност и нетачност линијск перспективе је таква да ствари које су удаљене опажама као мале,тако ако човјек стоји на једној великој плочи он ће је због удањености крајева опажати као лопту, и обрнуто ако стоји на лопти опажаће је као плочу, дали врјеме тече а кроз простор се креће је-днако је да простор тече а кроз врјеме се креће..Ово све важи у стати-чном врјеме простору који је превазиђен можда и најприје у ликовности.Данас представа о тродимензионалном

36

Page 35: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

је божанствена и пропадљива тешка је редукција и сљепило које онемогућује креацију и легално преображењско стваралаштво у њој - промашај је, јер јој је темељ и човјек. Слобода - односно Човјек је у апсолутном смислу регулатор космоса, а у смислу природе људске и Бога1. Свака од ове четири сфере (тачке, поља) је свеобухватна, а живота има само тамо гдје се оне преклапају. О свеобухватности Бога доста је говорено, по оваплоћењу он постаје твар која за суштину има ништа и наравно човјек. Човјек је такоће свеобухватан јер прима Бога и постаје бог, примајући и све друге, а једини прави начин да схвати и прихвати своју материјалност је да је обухвати - сабере - принесе у тоталу - као свијет. Да схвати и обухвати свијет као своје тјело Христово. Не парцијално себе издвојеног и одлученог од остатка твари, јер је онда странац, сам и одлучен, него да понесе и принесе васељену као себе самог и на тај начин позна себе као бога, прашину, биљку, животињу, машину...јер све то заиста и јесте. Прије него се упустимо о тумачење разних разлома - свјета - хљеба - просфоре које називамо празницима, додаћемо овоме и мишљење да је црна рупа такође свеобухватна и да није потиснута далеко у космосу него смо дубоко у њој. Овде је мјесто да поменемо и неуравно-тежене моно-центричне теорије космоса, за сваку од четири апсолутне тачке-сфере. Најприје теоцентричну, антропоцентичну, материјалистичку и нове теорије о црној рупи као центру и тежишту васељене. Комбиноване теорије су мањкаве у мјери у којој искључују неки од елемента или га потискују. Такође потврдићемо и свако од четири тежишта, ослонца, тачке, сфере, суштине. Центар свијета јесте Творац који му је поче-так и крај. Суштина свијета јесте небиће јер је твар и врти се око црне рупе – штавише потпуно је у њој. Центар свијета јесте материја која се опет креће на све чудесне начине. Центар је и Човјек који је суштина свјета и његов пуни смисао, а тако је и постављено његово природно опажање свјет је свуда око-ло.

Човјек

1 На ранијим странама

Црна рупа

1 а сада п о г л е д а ј м о некеод начина п о с т а вљ а н ј а простора у складу за закривљености зидова храма који и осликавају закривљеност неба и земље, закривљеност с т в а р н о с т и према оном које резепео и ко се у њој разапео

простору је превазиђена и мора бити модификована,,доказано је да врјеме зависи од масе , да је простор гушћи таммо гдје су масе веће , простор који досад замишлјан као празан починје да има своје блике различите густине,он је закривљен у односу на масу. У једном по више основа закривљеном простору ,које је опажање реално..У линијској перспективи свјет или барем опажање свјета је закривљено према сваком појединачном посматрачу који се налази у сред свјета и опажања, удаљене су ставри мање, ова индувидуална релност је непуна. за оне који вјерују даје центар свјета Бог ствари и особе ближе њему су веће, За оне који суштину виде у законима -логосима твари одговори леже тамо гдје је концентрација твари бескрајна и све је тачно, јер резултат огледа зависи и од посматрача који се несмије олако проглашават о б ј е к т и в н и м

37

Page 36: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

Празници

Празници су у ширем контексту догађаји у литургијском простору и времену или упливи нестворене свјетлости-логоса у

тварну раван, сусрети Бога и човјека, односно сусрети личности, пројаве Цркве, дакле иконе. Исцјепканост људске природе има за посљедицу исцјепканост свјета јер га човјек носи и приноси, онда га празници уличностњују, сабирају и цјеле - спашавају.

Силазак у ад

Четири поља (сфере, тачке) можемо да сагледамо на икони силаска у ад гдје су постављене и ту свеобухватне. Христос није само Христос, него је обухватио и Ад, он је и свјетлост мандорле из позадине, земља на којој стоје и сваки од људи такође. Тако је и са осталим елементима слике: Ад је обухватио Христа, људе и земљу, свјетлост га је обасјала. Људи су ухватили и обухватили Христа итд. У подлози земље је ништа, човјек је бог земљи, а њему Христос...

Рођење Христово

Огледало Васкрсења, или силаска у Ад што је правилније, јер икона васкрсења непостоји, као што икона не постоји ни прије оваплоћења него само у овој ери. То су Христови улазак и излазак из историје. Христос долази из таме пећине која симболизује ништавило јер постаје твар - човјек. У васкрсењу и рођењу Христос долази

Теолошко - ликовно - просторнаанализа елемената слике 1

38

Page 37: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

одоздо, одозго ће доћи тек на крају.

Тајна вечера Твар улази у Христа путем анафоре, мандорла је хоризонт(ална), на престолу, описује наш хоризонт и прави вертикалу, спој неба и земље.

Геометрија празника Литургијски простор има своје модуле у којима се пројављује, њих је бескрајно много јер зависе и од стања онога који се уводи. Осврнућемо се на оне који су нам потребни при обликовању простора храма и сликарског програма. По овим модулима-празницима можемо сагледавати типове-модуле теологија, сретенјску, ефхаристијску, преображењску... У празнику сретења мјесто пројаве мандорле (плавог круга који симболише нестворену свјетл-ост) је посреди нас у нашем сусрету,

Преображење Празник када се свјетлост пројављује из позадине твари, празник твари - слава материје.

Крштење Празник када свјетлост улази у нашу срж, тамо гдје је било ништавило као особина створености - уноси се залог нестворености.

Распоред и п о л о ж о ј а ј с и м б о л а н е с т в о р е н е с в ј е т л о с т у на представи п е д е с е т н и ц е

п о з а д и н е , подлоге положај мандорле и других симбола с в ј е т л о с т и , земље, људи на представи силазка у ад

Однос ликовне архитектонске и теолошке компо зици ј еу осликавању и пројектовању те уопште

39

Page 38: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

Распеће Тренутак и вријеме када смо дигнути од земље на небу и паклу истовремено, али удаљени од материје, земље, те страдамо. Крст крацима указује ка небу и паклу те хоризонталним смјеровима.

Ваведење Увођење у светињу, у Цркву, посвећење иницијација, увод, хоризонтално постепено успи-њање. Улазак у Јерусалим Јаван чин пандан ваведењу на хоризонталној основи, са тим што код ваведења један улази у заједницу и посвећује се - учи, док код уласка у Јерусалим један посвећује заједницу. Васкрсење и рођење су пројаве одоздо из земље. Приликом васкрсења земља која се земљи вратила Устаје. Такође вертикални су Вазнесење и Успење само су они за разлику од васкрсења и рођења везани за небо док су прва два земљани. И крштење има наглашену вертикалу само са смјером одозго ка доле, док ваведење, сретење и улазак у Јерусалим, јесу празници са наглашеном хоризонталом. Тиме долазимо до основе за издјељеност слике и просторне слике - храма по хоризонтима, вертикалама и сферама, док се тип преплета показује језиком орнамента који произилази из метајезика логоса - числа или писма ломљења Хљеба.

Укапање и п о в е з и в а њ е , геометрије-начина и з д ј е л е н о с т и позадина на п р е д с т а в а м а празника, са а р х и т е к т у р о м -односо простосрним п р а з н и к о м .

40

Page 39: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

Поклоњење и аутентичан став

Седми васељенски сабор бави се управо сликом, то може да изгледа чудно, придавати толики значај слици - умјетности. Често

су навођени политички разлози, културолошка мисија ислама преко слике, идеје исламске теологије слике... У посматрању слике је етос или начин доживљавања и гледања свјета, икона је опет тајна сагледања, зрења дакле теорије. Такође и ранији сабори су били иконо-борачки, јер су нарушавали ред икона и поклоњења. Зашто помињемо ред икона и поклоњења? Поклоњење у овом случају, значи став, став поклоњења - поштовања које припада одређеној икони. Иконе у своме реду су канал благодати ,а прва икона је Христос, појам иконе обухвата све! Црква је икона будуђега царства, апостоли су икона Христа, епископ је икона Христа, храм је икона Бога и земље у камену, утвари су иконе, човек је икона Бога. Сва твар се доводи у везу са својим извором постојања, али не било како и обично индиректно ради остваривања и устројства заједнице и бића. Молекули, бактерије животње, старци, дјеца, мушкарци, жене имају своја мјеста у домостроју анафоре, такође и служитељи, анђели, па и света Тројица имају посебна мјеста и различите улоге- службе. Тјело је Христово саставља га Дух свети приноси се Оцу. Неможе обрнуто. Уопште у свим областма теологије појам иконе је кључан.

Семдми васељенски сабор

41

Page 40: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

Појам иконе је кључан и за укупну дјелатност човјека, како у најобичнијем доживљају свјета, тако и дјевојке, жене, младића, деде, бабе, друга, кума и уопште односа. Такође икона је кључ и за професинално бављење науком. кроз поглед на свијет и умјет-ности, кроз теорију слике и теорију твари. Даље појам иконе - слике обухвата све фено-мене који се догађају у вези са сликама. Од феномена древних слика па све до виртуелног свијета, ми кроз врјеме пратимо да се са сликом нешто дешава. Када смо дјелимично побројали значаје иконе у разним областима живота додађемо да икона везана и за начин сазнања и образ-овање, и оно што је данас важније Икона може да обједини и сабере све те области на изненађујуће једноставан начин! Политички, владање сликом је владање свијетом1, које се успоставља кроз култоролошко надметање или мисију наметања одређеног етоса, погледа на свијет, од стране једне културе или квазикултуре која тако доводи другу групу у подређен положај који може бити и очински. У том смислу, а и у сваком другом иконоборство и даље траје, мјењајући облике и оружја. Непроцјењиво је разумјевање икона и поклоњења - тематике којом се бави Седми васељењски сабор. Ако се наруши ред икона, мислићемо да је земља Бог или да је Бог оно што је плод нашег ума, гледаћемо у владара државе као у Бога, па ћемо имати за резултат етатизам и реакције, итд. Уплешће нам се сјене у све односе и страдаћемо, клањаћемо се тамо гдје не треба или како не треба, то клањати значи поштоваћемо оно шта не треба да поштујемо или онако како не треба да поштујемо. Ред свих икона је отвореност нас и нашега свијета ка нествореном. Поклонити се једнако је са имати став. Сама наша реакција на ријеч поклоњење свједочи о томе да смо се кроз историју клањали и на погрешан начин, и на тај начин унижавали своје људско достојанство које извире из тога што смо иконе Христове и поклоници, а однос са Христом је увјек равноправан лицем у лице, о томе и говори мјесто на коме се он појављује - Христос посреди нас, и Ми Му се клањамо само у Духу као Истини (не метафизичкој истини - знању, него персонално) и то само када смо у Духу, када благодат Духа светога успостави литургијску заједницу. Свако друго поклоњење је ван Цркве и у одсуству Његовог присуства - Парусије, те није валидно и води у идолатрију. У нади да смо бар

1. Данас владају слике које су д о с т и г н и ћ а п р о т е с т а н с ке цивилизаци је , филм и вир-туелни свјет.

Протестанско је образовање, само књига, појам знања и начин сазнања. Далеко смо као исток од запада да било које од дивних достигнућа негирамо , али

42

Page 41: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

донекле појаснили да поклоњење значи давање части која припада, ономе коме припада, у мјери која му припада, гдје се поклоник једначи са оним којме се поклања - дарује! Раније смо објаснили да такво поштовање води у благодатну комуникацију. И то не само у случају Христа него и са иконама других редова. Па пошто смо и слику свијета и поглед на њега формулисали као икону, сљеди да правилан однос према свијету и материји води отварању твари за благодат –ухристовљење или спасење твари са једне стране и истовремено откривање њених логоса. Мноштво примјера може да покаже како нарушен ред икона и поклоњења има за посље-дицу унижавање човјека, твари, те непоштовање или погрешно поштовање Бога. Указујемо на могуће или актуелне прома-шаје (гријехе), и на посљедице који они независно од наше воље имају по учиниоце: -Ако неко уздиже свијет изнад човјека, он угрожава своје достојанство и то има своје консеквенце. Црква која службу сведе на ритуалну радњу суспензује себе у истој мјери. Црква која себе доживи као стварност по себи а не стварност коју конституише благодат и слободна воља народа Божијег, трпи посљедице. -Ако према држави гајимо осјећања (а она нема ипостас) замјењујући је са отаџбином и завичајем и земљом која може и задобија личност, као резултат ћемо имати етатизам или свету државу итд. Онoга тренутка када култура која извире из култа (литургијског) превазиђе дисконтинуитете и преобрази савремене слике, (медије комуни-кације) те успостави ред икона и поклоњења, мисија Цркве у савременом свету може да досегне резултате какве је давало златно доба Византије и отвори капије Цариграда за повратак круне коју чува!

мислимо да богаство које носи икона као онтолошка слика бића може да обогати и небо и земљу и сваку цивлизацију

43

Page 42: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

Светородне лозеИконолошко-космолошко утемељење

полног чина

Бог од земље даде тијело Адаму, Адам при-носи тијело (ребро Еви, за Еву), Адамска литургија, Нова Ева даде тијело Богу

сину човјечијем, Бог своје Тијело нама. И круг (Вијенац) се затвара. Жена је посљедње створење које је творено, једино створење од тијела човјечијег у чијем стварању учествује човјек. Брак - литургија у кревету, паралеле: Анти-мис постеља благословена епископом за лом-љење хљеба-тијела Христовог, Причешће, цјелив, храмови Духа Светога, узимање, жртвовање и давање тијела. Празници у постељи. Сабирање у двојину, у саборно тијело чини да нестаје удаљености и испуњава се прва заповјест о љубави. Сваки све обухвата и носи у “своме тијелу” Христовом, жртвујући се и страдајући страсно и безстрасно на крсту брач-ном као икона. Полни чин саборних тијела је општи догађај врсте у коме учествује читава заједница и унутар њега је садржано сво предање о полном чину кроз који се формира нова породица. Нису издвојени од заједнице као двојна индивидуалност. Пошто је чин заједнице потребује благослов исте, те заједница благословом учествује индире-ктно у двојини кроз њену директну комуникацију тијела успоставља: -Даљу креацију људске природе која се врши личним (ликовним) поистовјећењима и поистовјећењима имена, тако да кроз овај чин имамо и мала васкрсења Цркве и преношење предања о Богу отаца које укључујући животна поистовјећења и није друго до слободно чудом љубави изазвано клонирање или опстајање личности а тиме на крају и Христа. У генези природе човјека која стално траје кроз природан и стваран полни чин - Брак, духовни и тјелесни, јесте слика односа Цркве и Христа, неба и земље. Тајна у којој су се зачели и зачињу сви благодатни богови. А пут који један човјек из небића-створење пређе да би постао благодатни Бог највећа је раздаљина у васиони и веће чудо него и само оваплоћење Бога коме је све могуће. Тај велики пут почиње управо зачећем, када се

мистична ложница

44

Page 43: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

двери срца, неба и земље отварају и у биће се уводи нова личност. С(а)вршава се тајна и мало постање, заједно са плодом, рађа се и нови свијет. Мала генеза и остали празници Цркве су на дјелу. Младић и дјевојка који свој идентитет као дјеца црпе од родитеља када се споје, доживљавају онтолошко претемељење - пресуштављење, на самом почетку чина они су муж и жена, док из њега могу изаћи као отац и мати доживевши још једно преображење. Гледајући се - видећи се срцем, они се поистовјећују у духу љубави и преображењске свјетлости. Од лица до личности да би у пуноћи љубави - крајњем поистовјећењу угледали једно у другом (и незна се више гдје) лице Тијела и Лице Цркве-Христоса и лице свих људи у њему, као што се у једној икони чита и свака друга па је због тога икона и иконичност једина прва свеобухва-тна слика битија у било којем од својих модула. Поиствјећења ликовна која су сусретања у духу љубави и преображења у свјетлости једно у друго и Бога тјелесним сједињењем личности. Савршавање у другом тијелу и једном срцу има за посљедицу и ново рађање брачника, а не само дјеце, јер они жртвујући се излазе нови и претопљени. Људе анђеле који су браку са Црквом и своју сексуалну енергију као добри дар преображавају и узносе као молитву духовну. Људи, муж и жена своју молитву такође преображавају и узносе као свето тијело у полном чину и имају двојак плод. Благословом Божјим бивају посвећени у мужа и жену.У вјенчању један пол човјека добија други пол, као своје друго тијело и бива потпун човјек. Његово тијело није више једно само себи истовјетно и тиме издвојено од другог и свијета. Његова личност је суштина и других тијела и свијета те се тако спасава, множећи се у нову врсту, постајући бестјелесан у односу на своје тјело и на нови начин тјелестан у другом. Тјело Христово је цјелокупни човјек, укључујући полне органе који имају посебну славу. Мандорла је космичка материца, а Црква земаљска у којој се рађају богови од тјела и храмови Светога духа, Тјело Христово у коме је крштење зачеће. Жена као свијет је окружење дјетиње из којег се рађа у други свијет; као кућа у коју улази човјек и установљује је Бог; као Црква и мајка земља; као праслика сваког рађања.

45

Page 44: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

У полном односу-Браку зачиње се од тијела брачника и Духа Светога који чини да ново биће постоји и јесте Њиме живо. Tе се ствара дијете, а и брачници се преображавају и излазе из односа као нова бића, стварајући се и својим односом одређују плот-лозу-врсту. Ако гледамо на дар полности из перспективе распарчаности, слабости, подвојености: мисли, полова, осјећања... имаћемо као резултат бесмислено страдање и скрнављење свете тајне. Тако и тзв. ,,реалну перспектибу`` свјета коју би правилније требало назвати индивидуални површински потрошачки реализам са израженом агресивношћу. У таквом свјету је немогуће бити Хришћанин , осим пређеосвећено, јер ми смо Хришћани по мјери учествовања у живоме Богу и његовом литургичном и литургијском сабору, као анафори свјета, а не по томе шта мислимо или изјављујемо односно какву декларацију имамо. У иконичним перспективама и њиховим бескрајним модулима и степенима славе, поглед човјека на свјет је поглед Бога који га твори и држи. А све што тај поглед обухвати јесте опет човјек и опет Бог и тај се вјенац отворено затвара у круг брака, заједнице и вјечности. Назиремо то на икони силазка у Ад: Човјек обухвата свој свјет и своју смрт, црну рупу и Ад, сву твар, грли људе и Бога као човјек. Он чини свјет као своје тјело бивајући тјело Христово, у контексту евхаристијског оваплоћења Христа.На божанствен начин постајући слободно тјело - личност која је свуда присутна, те као носилац и суштина природе, она је установљује, чува гради и ствара. Људски одговор на божанско питање постављено стварањем и увођењем (ваведењем) нас у постојање је коначан одговор о томе шта је човјек. Човјечији одговор је апсолутан и како људи на микро и макро плану остваре човјека - то је човјек. То одређење је такође људска природа у Христу и самим тиме све што ћемо икада знати о Христу поред тога да је Исус. Жeна личност добија од мужа кроз Брак-полни чин и постаје мајка, жена, кћер. Без тог причешћа она може бити анђео па да бестјелесно добије личност од епископа-црквe. Говоримо о духовности тјела, о тјелесној духовности као јединој правилној у свјетлу оваплоћења, о отјеловљењу духа , о заједници у Тјелу. То води креацији људске природе кроз комуникацију унутар тјела Цркве, која јесте материца сваке личности - (у смислу њеног

46

Page 45: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

добробитја и вјечног утемељења односно пос-тојања) тј. природе. Дар љубави узводи брачнике до жеље за установљењем такве стварности те је у томе смисао црквеног вјенчања. Заједница успоставља двојину- двојно тјело-брак као непропадив, док брачници остају пропадљиви понаособ. Не постоји готова форма такве двојине већ је она начин заједничарења са свим (онтолошким, психолошким, социолошким и др.) посљедицама које заједничарење иначе производи. Они уређују и састварају своју кућу бића и свјет. Различити полови, различита тјела говоре о разним улогама у односу које су самим тјелом дефинисане. Брачници су равни и равноправни како међусобно, тако и са Христосом. Та равноправност не смије да ремети поредак ко је у браку Христос, ко муж а ко жена. О томе говори само тјело, тјело Христово је оваплоћено једнако нашем, у случају брака његово тјело двојно и полно! Полност тјела је његов основн идентитет мушко и женско. Као што је познато мушко тјело улази у женско, женско тјело је такво да се у њега улази, да се у њему борави, да се из њега излази-рађа. Ове особине су суштинске, како за само заједничарење, тако и за све посљедице које оно има, па су посље отац и мајка. Жeнa je дјетету окружење и храна а мужу ораница плодна. Жена је као кућа, свјет, космос и Црква, а муж као отац и бог. Обоје у једном тјелу -Христовом. Изједничавање “равноправност” полова у смислу тјела има погубне посљедице по сама тјела и болести педерства, лезбејства као болести тјела, као и друге психо - социолошке поремећаје. Полни чин је и празник зачећа и рођења, са-стварање нове плоти, ново одређење људске природе (Христа)-нови спас. Као полно биће човјек рођењем садржи други пол у потенцијалу-апстрактан, он браком постаје конкретан и стваран, али човјек је тек браком у ствари полно биће. Човјек није мушко и женско прије брака, а у браку опет није једно него обоје, а к о га посматрамо и з д в о ј е н о већ брака нема

47

Page 46: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

(као и у потенцијалу човјека да постане бог и космос). Ту празнину или потенцију полног бића испуњава друго тјело. Мушкарац je мушко сa женском потенцијом, а жена женско са му-шком потенцијом. Ако те потенције познају као своје везани су! Откровење-Смак свијетаоткривање је стварање, стварање је откровење

Као и остали празници и овај празник се појављује у малом, и важи за свако откр-ивање, као и смицање свијета1 на личном

нивоу јер је човјек носилац свога личног свијета2 у случају слободно вољног иступа човјека у свијет, његовог потпуног наступања на позорницу свијета пред Бога, без остатка у унутрашњости човјек наступа на свијет који је био већи од њега, одбија да се поклони његовим безличним правилима и законима3. По мјери свoга излазка у свијет који је мјесто заједнице човјек се приближава Христу. Пошто се ни на шта више не може ослонити, он је слободан и његов свијет почиње да сија, да се топи... Док се не истопи сасвим у живом бездану вјечне свјетлости сведржитељских логоса Божјих, што је смак свијета. Духовним опитом се види да је свијет невјечан и да нема постојање по себи. Човјекова слободна воља је његова суштина1, што не значи да је створеност лоша и да је треба коначно одбацити већ да само човјек може да спасе свијет у сарадњи са нествореним енергијама - божијом вољом, логосима -таворском свјетлошћу-именима4 Ства-рајући. То са-стварање свјета5 је врхунско стваралаштво и може да се креће у бекрајно много праваца и сваки је Богом могућ, јер нестворена свјетлост тече у бекрајно много путева, али у свијет утиче само једним, кроз људску слободну вољу-љубaв и огњевито га претапа. Сваки од тих праваца је добар и бескрајан само је човјкек у сарадњи са Богом, у стању да

закле се анђео да времена неће бити

48

Page 47: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

49

уплете нествореност у свјет, те да га по својој слободи и вољи принесе и утемељи. Само затварање уплива воље у свијет које човјек може да учини једино самовласно , помрачује свијет ка мањем упливу Слободе у свијет, те се свјет хлади, сијање нестворених енергија се смањује, те човјек сагледава свијет са све мање и мање љепоте, са могућношћу да угуши вољу, до те мејре, да се свијет испуни својом другом суштином, ништавилом и постане паклен. Када мало замрачимо сцену и спустимо се на земљу, могу се и даље видети логоси у твари или смисао у материји. Али оно што смо у њој открили или ство-рили што остављам отворено1, парче је смисла које не смјемо олако да извозимо у коначно објек-тивно знање које се по мјесту може назидати у објективним шпекулацијама, са овим истинама које замиру и не свјетле него се користе за спутавање воље човјека. У горњим редовима се не разликује Божанска воља од човјечанске јер се описују стања када су оне поистовјећене, стање када је човјек божанствено слободан. Образац за такво стање је однос воља у Христу. Слика таквог стања је сабраност Човјека и свјета и Бога као и сабраност сила човјекових па је воља не само хтјење него је и љубав и истина,Ум. Божанска воља је бескрајна у свим правцима и једини правац у којем човјек може да дјелује а да буде у супротности са Божанском вољом је да покуша да ту благодат над којом је у малом постављен6 окрене у смјеру ка себи умјесто да истиче благодат из себе у свијет ка другим, да покуша да окрене ток (има власт да га усмјери ка било чему и било коме) ка себи. Да би је посјео, имао (вољу по себи издвојено).Чиме се источник из човјека гаси и све тамни.Пут благодати је само кроз човјека у свијет никако обрнуто. То што човјек има божанско достојанство се на неки начин мора повезати са нествореношћу а одвија се учествовањем у благодати. У тајнама постоји извејсно устројство,-поредак, што показују празници.

Page 48: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

Ликовни поступак

Истраживајући појављивање и рађање об-лика, појаве хаоса у боји, поступком експресивног и емотивног постављања

флека на платно, може се још у самом наношењу и мјешању истих у покрету руке и флека, које изпод шпахле остају, осјетити квалитет1, односо разлика у квалитету, као и приликом посмaтрања, гледања или сагледавања. Флека је пуна могућности1, због мноштва неуређених података у њој је могуће назрети (процесом психолошке2 пројекције на платно) облик - лице, назирања биљежимо.. Даљи третман флеке је култивација кроз раз-ум који надгледа и покушава да контролише процес, уписивањем најприје основних геометријских облика ка даљој конструкцији и архититектури форме. Оваква платформа је основ концепт који може у себе да прими разне опције, концепте ликовне сензибилитете и сликарске језике што смо опитом утврдили2. Са друге стране овакав приступ је уклопив у друге медије и концепције3

Експериментални, односно огледни приступ сликарсву иконе је нужан 1 због кризе у којој се сликарство иконе налази. У доба технологије и оно има искушења групе copy-paste, као и у доба изражене индивидуације, искушење

Роршах, ташизам, а п с т р а к т н о с л и к а р с т в о .

п р и л и к о м о с л и к а в а њ а иконостаса за О з е р к о в и ћ е .

гитара Михајло М а н д р а п а

Ово је почетак сликања, касније се на разне начине флека култивише и уводи у облик

у основу по томе што икона сама по себи јесте оглед, и у процесу стварања и касније током рецепције, увјек је оглед.

б слике фазе рада послјдеднја фаза на страни

ФОРМА

Роршах, ташизам, а п с т р а к т н о с л и к а р с т в о .

п р и л и к о м о с л и к а в а њ а иконостаса за О з е р к о в и ћ е .

гитара Михајло М а н д р а п а

Ово је почетак сликања, касније се на разне начине флека култивише и уводи у облик

у основу по томе што икона сама по себи јесте оглед, и у процесу стварања и касније током рецепције, увјек је оглед.

б слике фазе рада послјдеднја фаза на страни

50

Page 49: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

индивидуалног посматрања ауторства, што је страношто је страно како Цркви тако и умјетности у смислу врједности за сва времена, јер је право стваралаштво могуће само у заједници као биће заједнице и сабор-односно личност. Икона треба да буде документ сусрета сликара и изображаваног лика у чуду свјетлости, да би и даска пред тим сусретом била принућена да живи и зрачи. Свако велико сликарство је сликарство реализма. Дакле биљежи се оно што се види, а Христос јесте сагледив у Духу Цркве који га формира као тјело, како у литургији-хљебу-тјелу, тако и било којем другом медију, материјалу па и даски. Свака па и поменуте концепције или сликарски језици могу да буду помоћ али и сметња. Само Дух свети може да формира Христа-тјело христово-литургију-икону и иконописца.

овакав поступак свакако неможе дати онтолошко у т е м е љ е њ е слици, али може о б е з б ј е д и т и в а л и д н у к о м у н и к а ц и ј у нутрине сликара и платна у смислу и с п о в ј е с т и и с т р а ж и в а њ а подсвјесног и личности, а таква комуникација може дати огллед, оглед сликара и платна, неку врсту заједнице па би се могло рећи да платно почиње да живи.

51

Page 50: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

Боје ватре т а н к и л а з у р н и н а м а з ибоје земље п а с т абоје воде боје до бијебоје ваздуха

Валер Облик у природи и линиској перспективи сагледавамо кроз валер, кроз однос свјетло тама, а представљамо га црном бјелом и валерским степенима међу. Поставка је таква да ако искључимо сунце, мјесец и вјештачка светла, облика ће нестати. Када се свјетло проспе, ствари упију дио спектра, који се потом праволинијски изодбија те завршава у нашој мрежњачи. Начин на који је сачињено наше око и начин на који је психолошки-културолошки и дај боже онтолошки формирана-обликована наша перцепција даје опажање које прихватамо као реалност. Циљ иконописа јесте онтолошки пер-форманс, преобликовање како опажања, тако и опажаног истовремено и услови за то су дати у самоме стварању и у стваралаштву1, шта више то наше реално опажање јесте једнако збиру стварања и досадашњег стваралаштва као и нашег амина или одговора на то. Ово је на више начина доказиво. Ако дозволимо постојање нестворене свјетлости, логоса, живога свјетла што би морао свако ко се у било којој мјери нашао у љубави и загледао у око макар живинчета, ко је примјетио да зависно од духовнога стања и мјере заједничарења

52

Page 51: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

боје на матери јалима опажамо путем дијо спектра који упије матеијал невидимо него остатак спектра који одбије

и свјет опажа другачије домаћије љубавније, стварније, да не говоримо о онима, а таквих је не мало, који су присутни у току служења литургије, а и такве свједоке имамо који су топили сав свјет и боравили и у њему и ван њега Преоблику и Безоблику истовремено. У икони. Пошто сликана икона и јесте смјеша те двије перспективе два свјета и два стања истовремено у њој је и валер обрнут као и перспектива. Једна је тачка таме створености и ништавила, а свјетлост је свуда те се и по том принципу формира облик, и те кроз валерски закон истовремено.(једна тачка свјетла и таман простор. Практично оба закона дају заједно неки средњи тон - проплазму - из којих се по оба закона истовремено гради и открива свети Лик, по закону Неба и по закону земље1. По закону Неба се гради поистовјећењем са сликаним, истинским онтолошким јединством у Духу Светоме , у слави коју има једино Црква апостолска. Због тога је иконописање и сликовно - ликовно преображавање и свједочење од изузетног значаја за мисију Цркве данас, те му се мора приступати најозбиљније и не посезати за кратицама и фалсификатима. Наше је да тражимо лице Господње а да га нађемо - е то није до нас, не смије и не може бити, ко посегне за тим, унапрјед је промашио и одбацио Славу.

53

Page 52: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

Иконостас и ПодПројектни задатак: Пројектовати иконостас и под црквице у међусобном складу, у складу са архитектуром и орнаментиком сликарског програма те првенствено богослужбеном употребом. Намјеравамо да иконостас и под као двије цјелине буду не само уклопиве у архитектуру и сликарски програм него јединствене са њим.Тога ради материјали који се примјењују на поду могу да се примјене и на иконостасу. На дрвени иконостас могу доћи украси или дјелови од камена а на камени под дјелови дрвенога пода.Циљу се могуће приближити и настављањем облика и јединственим системом орнамената који извире из пода који је геометријски орнамент преко зидова гдје се уводи биљни и обухвата сав просторни орнамент односно архитектонску форму, разбијајући простор дјелићи га и спајајући до пројаве и уписивања фигура и лица са завршетком у очима. Све путем траке спектра.

54

Page 53: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

Просторно постављање Боје

Као наставак архитектонске форме и орнамента уводи се боја у позадине, најприје плава кроз валерске степене и

облике мандорле - концентричних прстенова валерских степена плаве. Те просторно орјентисаних мандорла других боја, по закону комплементарности. Потпуно независно од валерског односа - црно бјело којим ће бити рјешена форма и освјетљења. Дакле ка горе доминира плава , на западу љубучиаста као боја свјетлости сумрака, на истоку наранџаста као боја свјетлости зоре. Орјентациом основних 3+3 боја на 6 страна коцке, те њиховим мјешањем зависно од архитектонске форме, 3 боје се састају у сваком од пандатифа. Боје одређене слике се дјеле на боје позадине, боје драперије и боје освјетљења које заједно дају спектар, односно поништавају се. По овим основама се праве колор схеме и рецепти за мјешање боје за сваку цјелину посебно.

55

Page 54: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

Програм осликавања

При осмишљавању сликарског програма за храм као мјесто евхаристијког сабрања, мјесто пројављивања посебног времена које

сабира прошло и садашње у будуће и бивствујуће, учествујући у вјечности кроз јединство времена Христовог божанског живота овде и сада. Укључујући нас кроз јединство времена и про-стора и у Исусов земаљски живот, у старозавјетну Цркву, у живот Цркве новозавјетне и њену свјест и памјат-сјећање, али једнако и у будуће догађаје, у оно што молимо и иштемо, а првенствено у парусију-долазак пуноће заједнице Христовог тјела - Царство небеско, чија слика и јесте народ божији окупљен око и у Христу - епископу на једном мјесту. Отуда сведржитељ у куполи. Отуда постоји само оно врјеме, дјело и лице, које је везано и поистовјећено са јединим који јесте, који је у стању да постоји –има биће, и једини који је у стању да сабере људе, тиме и људску природу, те

56

Page 55: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

свјет у добро биће, блажено постојање вјечно. Временску вертикалу имамо у тамбуру куполе гдје се сликају Ангели и Пророци, Старци и дјеца, они који су раније ишли за Христом са онима који ће доћи, док су у храму сабрани данас творећи Тјело. Посебна срећа је могућност споја живо-градње и живописа, архитектонске и ликовне форме. Спој двије дисциплине два језика. Чин је исти, а улогу преводиоца има орнамент.. На црквици Св Вукашина најприје смо приступили анализи архитектонске форме.Па смо предложили: у куполи Пантократор у Мандорли, зраци из мандорле се утапају и чине стубове тамбура куполе, циљ нам је да тродимензионални орнамент као апстрахт архи-тектонске форме уведемо у слику, да плаве поза-дине које имамо на иконама и на представама празника те мандорле увежемо у сводовима у јасан и чист облик крста односно поновоупишемо овај пут сликарски пројекат цркве.

Разни начини ликовно г е о м е т р и ј с к о г р ј е ш а в а њ а у н у т р а ш њ е површине куполе, р а з л о м љ а в а њ е површина на бише начина даје нам основ и уводи нас даље у структуру и конструкцију тјела и коначно лица

57

Page 56: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

Са надом да ћемо овим увезивањем и плетењем успјети добити утисак цјеловитости сликарства у Цркви, а опет имати Сваку представу на своме мјест Дакле сва неба на свим иконама цјелокупног програма спојити у једно, сву земљу такође, већ како буде захтјевао облик зидова, фигуре поставити у што већем складу са архитектонском

58

Page 57: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

формом водећи рачуна колико је то могуће о уједначености величине фигура и лица, биљке и животиње увезати са орнаментима. Водити рачуна о уједначености величине фигура у односу на посматрача, тако да ликове који су даље сликати веће, такође пројектовати фигуре у односу на посматрача у центру храма, водити рачуна о косинама.

59

Page 58: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

Окамењени зуб временафреско, консолидација и заштита фреске и камена каменом.

Консервација, а и само извођење унутраш-ње декорације-фреско сликарства и фасаде имају доста више сродности него што би

се рекло на први поглед. То видимо из процеса који владају приликом њихове деградације, конзервације, извођења, а и настанка самих материјала који се примјењују. Овде ћемо обрадити процес корозије камена, отапања угљеном киселином, реакцију познату под именом зуб времена и реакцију поновног таложења камена, скамењивања: цементирања код пешчара, консолидације земље код сиге, растом сталактита Процес је веома чест у природи и љепи примјери су рељефи крашких стјена, пећински накит, бања Памукале, корали, шкољке, фосили разне врсте стјена итд, а лоши су камен у жучи, кућанским апаратима, и скамењена прљавштина на површини фасаде или скулптуре... Овде се нећемо бавити свим овим, него ћемо покушати истражити могућности примјене процеса окамењавања у конзервацији у сврху консолидације као и испитати могућности модификације рецептура за справљање кречног малтера (обогаћивање гашеног креча с угљен диоксидом односно угљеном киселином, те оптимално отапање агрегата у раствору угљичне киселине), те примјену таквог малтера као подлоге за фреско сликарство или надоградњу камена и зидање. Није занемарива идеја коришћења овог процеса у производњи грађевинског материјала и градњи. Окамењивање земље, чију исплативост треба испитати са економског и еколошког аспекта, будући да један молекул у окамењавању долази из угљен диоксида, чија је емисија један од највећих проблема данашњице, посебно ако

Синтетичка литифи-кација

...врјеме је уједалои зубе поломило... Васко Попа оС о п о ћ а н и м а

Малтери и везивапотребни материјали:м е р м е р н о брашно CaCO3гашени креч Ca(OH)2у г љ е н а киселина H2CO3 коју можемо купити на тржишту или је произвести од воде H2O сувог леда CO2којег такође има у продаји.

60

Page 59: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

се узме у обзир да се приликом актуелних начина производње грађевинског материјала користи висока температура. Са естететске стране, пећински накит, корали и фосили Памукале су више него довољан разлог да се овом питању посвети пажња. Основна поента је у стварању заштитног каменог филма - који настаје описаним хемијско- физичким процесима и одржавао је фреско сликарство и преко 300 година на отвореном простору, под утицајем мраза, кише и вјетра, а данашњи секо живописи ако доживе 50 година добро је. Није много боља ситуација са фреско сликарством које не оствари овај камени филм него остане тониран малтер. Исти процес је консолидовао и малтер тако да на неким старим грђевинама види се да су камени блокови срасли. Вреди поменути и фосиле који су хиљадама година сачували облике биљног и животињског свјета. Развојем и примјеном ове технологије очуван би био прицип једнакости материјала, када је ријеч о стјенама које су и настале тим процесом. О хемијско-физичким условима за стварање растопа постоји доста објављених чланака из области, геоморфологије, хидрологије, конзервације и других области. Нестабилне отопине калцијума синтетички се добијају путем апарата калцијум реактора који се користи у акваристици за раст корала.ХемизамCaCO3 ↔ CaO + CO2 жарењеCaO+ H2O= Ca(OH)2 гашењеCa(OH)2 + CO2 = CaCO3 + H2O сушење Отапање камена се врши карбонском кисе-лином која је најслабија киселина и настаје од воде и угљен диоксида: CO2 + H2O <--> H2CO3 угљена киселина

молекул CaCO3

61

Page 60: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

1.нижа PH врједност даје већу топљивост, нижа алкалност даје већу топљивост и мања конц ен т р а ци ј а калција даје већу топљивост /www.sloreef.com/

молекул CO2

молекул H2CO3

62

CaCO3+H2CO3= Ca(HCO3)2 отапање-корозија камена и настаје нестабила отопина камена са формулом Ca(HCO3)2 (калцијум бикарбонат)CaCO3+H2O+CO2= Ca(HCO3)2 која је растворљ-ива у води и при повољним условима таложи камен. Ca(HCO3)2= CaCO3+H2O+CO2 литификацијаТопљивост калцијева карбоната зависи од киселости1, алкалности и концентрације калција.Ова три фактора чине фактор топљивости. Могућа је паралелна примјена четри реакције: 1.карбонизације кречне воде.Ca(OH)2 + H2CO3= CaCO3 + 2H2O 2.сушења гашеног креча Ca(OH)2 + CO2 = CaCO3 + H2O 3. нестабилна отопинаCa(HCO3)2= CaCO3+H2O+CO2 4.гашењем креча који може да реагује и са нестабилном отопином: Ca(OH)2 + Ca(HCO3)2 =2CaCO3 + 2H2O Сликарско конзерваторским језиком речено није нужно да малтер очврсне у CaCO3 путем једне реакције, него може путем више њих, поготово ако за резултат имамо отпорнији на зуб времена малтер-камен, односно правилнију кристалну решетку и тиме боља механичка и оптичка својства. Када користимо нестабилну отопину Ca(HCO3)2 користимо процес у којем настају стјене, сталактити корали, процес који је на старим грађевинама изазивао срастање камена, штитимо фреску а материјал нам је у течном стању те можемо да га користимо и као везиво и консолидант у конзервацији фреске.

Page 61: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

Витраж штампа Мљевену стаклену пасту уз привремено везиво наносимо на стакло, потом печемо одно-сно гријемо док стакло и паста не сједине, процес понављамо више пута, пасту као боју наносимо четком, шпартлом и другим алатима, док овај процес користимо као варијанту витраж технике.За штампу стаклену пасту мељемо на лабораторијском млину на ситне гранулације, прах помјешан са привременим везивом (које приликом печења изгара без трага) наносимо кроз сито на стакло и потом печемо. Једном или више пута за сваку боју и нанос, као подлоге можемо користити разне врсте стакла, армирано, мутно, градити сендвиче ,убацивати метал, пјесак, глину итд.

63

Page 62: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

Поступак фиксирања јако ослабљених љуспица1

Примјењен на орнаментици Николајевске Цркве у Земуну

Затечено стање

Бојени слој на стропу сликан је на малтеру без препаратуре. Под утицајем влаге и времена ослабио је и почео да се одваја у виду пликова. Пликови веће површине су пуцали и висили као крпице које су на јаче струјање ваздуха отпадали, када су падали лебдили су споро јер су мале тежине. Пробе фиксирања фолијом нису дале повољне резултате јер је љуспе било довољно поквасити па да буду уништене. Такође подлога (малтер) на који их је требало вратити је био порозан и ослабљен.

Консолидација

Слика 1

Ојачавање је извршено распршеним везивом са циљем да маса капљица које падну на љуспе не буде већа него што љуспа може да поднесе 2 , па је учвршћавање вршено у више наврата. Број капљица које падају на љуспе регулисан је удаљеношћу уста прскалице, а њихова величина и тежина врстом распршивача3. Након првог циклуса капљице које су пале на површину љуспе осушиле би се и тиме ослободиле преко 90 % своје тежине а суха материја је мјестимично очврснула љуспу. Понављањем

1.Примјеном ове технике можемо фиксирати и пау-чину

2. Љуспица која се држи веома је лагана , али може увјек да поднесе неки проценат новог оптерећења

64

Page 63: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

процеса читава љуспа је консолидована.

Фиксирање на малтер

Вршено је такође прскалицом. Ситнији пликови приликом натапања везивом падају под утицај површинског напона течности и равнају се на стропу. Средњи пликови и мале крпе које су висиле враћени су на зид механички , тако што је коришћено кретање распршеног везива, приношењем уста распршивача. Веће крпе су пажљиво враћене руком или четком а коначно причвршћене.

Приликом слабљења и љуштења бојени слој је добио на површини па је посље фиксирања остало ситних потклобучења која су третирана погодном четком.

Вишак везива се скида. Третирана је велика површина па је вођено рачуна о томе да се малтер сасвим не осуши како би се избјегло стварање непропусног филма од везива плитко испод површине и обезбједила дубља пенетрација везива. Након завршеног процеса задржана је водопропусност.

3 За слабије љуспе користе се финији распршивачи, данас на тржишту има распршивача који распршују воду у маглу која као да некваси.

65

Page 64: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

Неке од примјена рачунара у консервацији Свјетломјер

За правилну односно реалну фотографију те њену примјену у раду и документацији, и свему о чему ће даље бити рјечи неопходно

је користити свјетломјер. Свјетло које пада на површине које фотографишемо промјењиво је како по угловима под којим пада, одбија се и ломи , тако и по боји самога свјетла. Осцилације су веће напољу него у просторијама Да би се измјерило ово одступање користи се неки од виртуелних свјетломјера који се чувају у дигиталној форми и што вјерније штампају. Штампани примјерак фотографише се заједно са предметом, настала дигитална фотографија се упарује са виртуелним свјетломјером.

Метар се користи да би димензије електронске форме документа биле једнаке површини коју кадар захвата у стварности, што је битно приликом јављања потребе да се документ у цјелини или парцијално примјени у стварности односно на дјелу фотографисаном.

Потом следи поређење боја на фотографисаном (заједно са рецимо сликом) свјетломјеру са његовом виртуелном формом, те њихово изједначавање у што већој мјери, почев од валерског односа до обојености свјетла итд. На овај начин своде се на минималну мјеру варијације, које прави промјењиво свјетло на дјело које документујемо и за основ узимају виртуелне боје, које се не мјењају и дефинисане су математички.

Ако смо у оба смјера правилно премостили стварно и виртуелно, на располагњу нам је све што графички софтвери пружају. Било да нам је потребнан неки фрагмент, реконструкција, анализа или израда тонске карте или просто документовање.За случајеве са закривњеним површинама, сводове у унутрашњости, користи се тродимензионално моделовање површине, па се на њу мапира обрађена фотографија, изједначавајући тачку виртуелну и камере у стварности.

Енкаустика

66

Page 65: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

Ваше интересовање ме је приморало да коначно и напишем резултате истраживања која сам подузео прије пар година у оквиру

наставе на академији СПЦ у Београду, а тичу се енкаустике која важи за заборављену технику, а оно што можете наћи у мени познатој литератури и пракси састоји се укратко из процеса гријања подлоге и воска уједно , такав процес је прилично скуп, компликован и врло тешко контролисан. Без претензије да своја истраживања поставим као мјерило саопштићу укратко процесе које сам сагледао, па уколико нешто од тога одговара Вашем сликарском сензибилитету и уклапа се у Ваш ликовни концепт и процес стварања или опанашања бићу сретан. Укратко наједноставнији и кључни процес би изгледао овако: На воштану подлогу нанесете боје потом слику изнесете на сунце да восак дође до тачке топљења када ће да прими боје у себе. То је све. (Умјесто сунца можете користити и друге изворе топлоте).Осим што у оквиру поменутог процеса постоје разне разраде које омогућују богатство ефеката које ниједна друга техника не омогућава. Наношење Боје Када кренете да наносите пигмент на вошт-ану подлогу уколико је растворен једино са водом те није довољно густ ради масноће воска појавиће се ефекат скупљања боје те уколико је тај ефекат, нежељен у процесу рада, можете да наносите сух пигмент чиме опет нећете добити много могућ-ности, па ћемо покушати да уведемо друга везива чиме руку на срце ова техника постаје комбинована.Али то не мора да буде страшно јер и уљане боје садрже у себи восак, и друге материјале паих несматрамо за комбиноване, такође лакови садрже воскове, и разне раствараче што нам и отвара врата за рјешавање овога проблема.Можемо пигмент да мјешамо са уљем и или терпентином, лаком или неким од растварача и да сваки пут када урадимо нешто на површини што желимо да остане загријемо је.Тиме је восак примио у себе боју а по површини можемо опет да пишемо-бришемо, кад хоћемо то да снимимо загријемо површину, примјена разних уља растварача лакова даће разне ефекте. Ко баш жели да се стриктно држи воска може да отопи у растварачу те да га тако наноси комбинујући процесе хладне и топле енкаустике. Исто може да се ради и са подлогом у цјелини.

67

Page 66: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

2.Варијант подлоге Воштана подлога или слика у било којој фази може да се одмасти дјелимично или у већој мјери, зависно од врсте и јачине растварача. Код примјене јачих растварача добија се воштана подлога, суха као папир, на којој се може сликати и пигментима раствореним само са водом, након чега се може примјенити загријавање ради фиксирања. Подлога на коју се наноси восак може да буде различита, готово све на шта се восак може ухватити па чак и камен. Восак се иначе користи у заштити камена али се примјењују специјалне врсте воска са тачкама тањења и до 120 степени Целзијуса. Ово отвара могућност игре слојевима воска са различитим тачкама таљења, тако да се може постићи да се неки од слојева топи а други не што може бити занимљив процес, интересантно је такође да када се неки дјелови осликају везивом које се не топи на температури на којој се топи восак, везиво готово плови по растопљеној површини. Растопљен восак ствара апсолутно равну површину слике, те је слику могуће гледати из било којег угла а да нема одсјаја, чак и ако има лака у доњим слојевима слике. Приликом лакирања воштане слике ваља користити лакове отопљене растварачима, који растопе и восак и прођу у дубину. Лакови не смију да настају као танки слој по површини, тај слој ствара восак сам по себи кристализацијом и велике је тврдоће. Овде лак треба да растопи восак и приликом испаравања растварача очврсне заједно са њим, што је дуготрајан процес. Воштана подлога може да се наноси и у више

68

Page 67: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

с л о ј е в а разних боја, да се гребе и чешља ножем ,што је погодно за апстрактне форме и оне у апстрактнијој фази.

Варијанте гријања Гријање подлоге, гријање површине, може бити парцијално - примјеном разних, алата, пегли, шпахли монтираних на лемилице. Овавезно треба избећи употребу отвореног пламена због запаљивости.

Врсте материјала Начин примјене материјала одређује врсту технике, по жељи и могућности.Поред процеса гријања и хлађења уз употребу пигмената, постоји могућност да восак у процесу припреме или сликања буде замашћен употребом уља или уљаних боја. Одмашћивање се врши употребом терпентина, алкохола, говеђе жучи и различитихх разређивача који се могу мјешати са пигментима уз додавање смоле- лакова, на тај начин очвршћујући материјал у било којој фази.

69

Page 68: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

Добро јутро Бојане

Једног јутра надлетим Лесковац са времепловом потајно конструисаним у Сајтовићима (Босна), локацији познатијој колико и мјесто

гдје се налази жртвени јарац овога времена и оних планина (мислио сам на Радована). Мање више брзо стигнем времепловом или Живоматом (како сам га крстио, док сам покушавао спојити његове високо технолошке дјелове са дјеловима насталим у процесу Стваралаштва... ...Да ли је то криво срастање госпођице Мимикрије? Иначе госпођице Мимикрија шминка вам је одлична...) ... Покупим Бокија и правац 33-ећа година јер толико имам - нове ере...(Понијели смо два фото апарата по 5 мега пиксела, неприкосновене марке или савремене иконе у апстрактном саборном мјесту званом Новац), ...да сликамо Исуса и узмемо благослов и враћамо се у Србију, па осликавамо Цркве на велико. Могли смо и којег од апостола и свете али то је већ посао који нема ко да плати. Да ли зато што је немогуће спојити стваралачки процес са процесом мануфактурног рада или усљед тога што је лабораторија у првом виртуелном селу недовољно технички опремљена, или што понегдје фали даска, нисмо успјели да донесемо 5 мега пиксела велику фотку Исуса из 33-еће.

Ж и в и м а п а р а т о м и к о н и ч н о м м а ш и н о м

70

Page 69: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

Поред тога и поред лоше репутације марљиво, годинама грађене, појавиле су се приче у концентричним круговима, изникле из маше обдарених индивидуа које су потиснуле реалност. Преношење прича треба захвалити беспослици и недостатку истинске дубоке комуникације. У истим круговима се врјеме покрива причом што је иначе карактеристика културолошког момента данас... ... углавном ради се о апокрифној верзији , по којој је у путовању учествовао и трећи члан или његова сен. По предању неких, био је са сјевера и у окриљу речи. Могуће да је био потопљен у одређену течност како би се конзервирао и од протока времена сачувао његов састав и склоп његове реченице, који је окретао на пјевање. То конзервирано врјеме било је иницијално за свако, па и ово путовање. Тако да је тројка наводно пропутовала 33. годину. Даље се верзије множе, како је већ којем

71

Page 70: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

приповједачу било згодно и корисно. По некима, доњели су пар снимака у електронском формату, али су још у повратку који трајао као трептај, почела да се јављају питања ауторских права, права умножавања дјела, идеје и захтјеви о начину дистрибуције, пословној политици, материјалима, тиражу... Тако је приликом покушаја прављења копије, од стране неких чланова посаде, лик Исуса Христа од 5мега пиксела избрисан на никада до краја разјашњен начин, што је изазвало многе полемике и произвело разне верзије догађаја. Неки једноставно у складу са својим убеђењима држе да је неспретно извршени притисак на дугме, узрок нестанка овог археолошко- историјског документа од прворазредног значаја. Постоје и сумануте теорије да су бујице мисли које су се јавиле у трену повратка, узроковале да сваки члан размишља издвојено, што је изазвало шок и избрисало или довело до непрепознавања,

Први слободни лук

ено

72

Page 71: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

(ако Вам је лакше) 5 мега фотку Исуса. За циљну групу којој је за све потребно одмјерено и од разума удобно овјерено објашњење, појавила се верзија да је пометеност усљед мисли изазвала неспретност која је главни узрок нестанка Фотке. Можда су ову причу вјешто и лукаво пласирали сами откривачи, како би на миру брали плодове својих истраживања те су у ту сврху градили поменуту репутацију. У свом хаосу: жртвених јараца, криваца који конституишу квази заједницу идеолошких група и подгрупа, робних марки, бомбардовања сликама, рјетки трезвењаци су уочили кризу и снагу слике, готово је сугурно да су они пласирали сљедеће редове: Да би мудро заобишли подјелу публике они су дозволили да је Живомат одвео посаду у 33. год, наоружане апаратима, али се испоставило да њихова потрага није била нимало лака и да се није могла свести на просто проналажење Дотичног, на временима и у мјестима које свједочи историја. Потрага је укључивала и параметре којима су простор и вријеме потпуно ирелевантни, на неки начин старије и првенственије. Уходећи мету на основу истинитих информација, они су са доста прецизности у навигацији и ратничке вјештине стечене у матичном времену, успјевали да доћу у непосредну близину Кривца без премца, али нису успјевали да га сагледају и усликају са дигиталцима - или

73

Page 72: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

је био премали или превелики, или преблизу, или предалеко, или су гледали у њега а нису успјевали да га виде. Ово скривање је приликом касније систематизације и ретроспективе путем поређења са историјским податцима, формулисано као омиљени начин, а да воли да се крије то смо већ посље чули. На основу ових резултата, у сљедећим вјековима осниване су институције под разним називима, које су се бавиле проучавањем феномена гледања и виђења. На једној од њих (Сакрално - научно фантастичном Броду са древним кодовима) поменута тројка се и срела, те сковала оруђа за Живомат. Бродови су приликом покушаја копирања доведени на руб имплозивног урушавања. Једна од верзија је да су икону подјелили на потребан број дјелова и да је могу саставити само када су заједно уз помоћ одређене личности. Старији су тврдили да је таква ситуација откада се распарчо први земљани-н. Након свих ових и многих других перипетија, објављено је званично саопштење у ствари субјективна анализа потраге. Кренуло се од анализе припремних радњи пред пут ухода, од времена када се ковао план потраге. Најприје на основу података о начину и смислу појављивања Мете у историји... ...Потом анализирајући и систематизујући друге појаве или пројаве Његове у умјетности, науци, позоришту и другим областима дјеловања, до анализе појаве елементарне смислености и

74

Page 73: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

смисла, логоса и других Његових имена и омена. ...Ушли су у траг формули алхемичара који је мислио да је открио начин да сваки материјал претвори у најсјајније злато. Поред формуле коју ћемо објавити у овом тексту, као увод у њу, објављу-јемо и запажања о експериментима које је дотични псеудоним приређивао, јер је то једина трајна орјентација без обзира на ситуацију и материјал у коме дјелује. Ван икакве сумње као аксиом, узима се да је алхемичар присуствовао, учествовао и посматрао претварање блата (или неког другог материјала који се подводи под то име укључујући и све метале и све што је земља па и земљане) у злато, а у искреност се није сумњало. Дозвољена је могућност да је твар заиста доведена у стање усијаности или њене стварне славе и постојања, уведена је из пропадљивости и нултости у бесконачност. Питања су сљедећа:1. Да ли је тај преображај твари субјективно психолошки или је истински захват у бићу?2. За случај да је истински захват у бићу, како и зашто се дешава његово поновно претапање у пропадљивост?3. Да ли су актери претварања, пресуштављења, преображаја свјесни да се и они и првенствено они претапају, а да је претапање твари посљедица

75

Page 74: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

њиховог претапања, а да је начин тотална слобода. Након поређења резултата као закључак изодимо да ,,историјско-археолошки`` налаз од 5 мега пиксела Исусове фотографије, који се наводно налази у нашем власништву, и није нарочито битан, а прије свега није икона. Не може то бити и то из више разлога, такав документ би могао бити покренут према икони у случају да је то умјетничка фотографија, или да Христа у Духу слика Живописац, а за тако нешто се иде у посебну просторију Живомата, у његов олтар, у било којој години ове ере. Ове ставове ћемо лако образложит. Најприје , да Исусов лик није сам по себи икона види се из историјских чињеница, гдје је јасно да Исуса као Христа није препознало мноштво Јеврејског народа него само Израиљ - онај који (и иначе) види Бога. То значи да су за сагледање Христа потребне нечим ојачане очи (срце,средина - срећа) које виде, а не само апарат који гледа. У ствари за сагледање Христа је потребно надахнуће - дејство Духа Светога, које за посљедицу има неминовно претварање посматрача у Христа или хришћанина, јер су Дух и мајка Земља (односо Марија) породили Христа. Сада је Марија Црква у којој се оваплоћује Христос. Циљ огледа је да се исчита учитана перс-пектива посматрања Исуса као самоистовјетности или индивидуе, коју не негирамо али сматрамо да је Христа немогуће сагледати у тој перспективи а Исуса могуће, и да када тако посматрамо онда сагледавамо као они који нису могли да препознају Исуса као Христа. Када дођемо у стање саборног поистовјећења са ближњим које се дешава у једној и јединој комуникацији - комунији, заједници која је Црква, лик спаситеља се јавља међу нама по мјери нашег поистовјећења. Ми гледајући једни друге видимо Спаса који се на нашим лицима одражава, а у томе поистовјећењу и јесте наш Спас-Христос а не у 5 мега пиксела фотци из 33еће...

76

Page 75: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

77

Закључак

Крајњи Смисао сликарства (иконописа или стваралаштва уопште) је онтолошки преформанс (литургија) . Ново

Богочовјечанско стварање непропадљивога свјета. Божанствено и божанско стваралаштво будуће стварности јер све што је Бог створио сзворењима пропадљиво је, а оно што човјек са Богом створи је крајња посљедња реалност будећега вјека. Ово је уједно и одговор на питање шта је крајња реалност. Јер вјера не помјера само једно брдо него сва брда од једном, односно сву твар силом благодати узноси Богу у пуноћу иконе (несливене прожетости природа) дик једино неблагодан однос према природи трга логосе и поредак, разавоплоћује христа и разчовјечује твар, градећи привид

1.“Tрагедија и литургија”, “Огледи о духовном искуству“ дрЖарко Видовић2 “Число” др Предраг Ристић3. “Од маске до личности”, “О Људској способности и неспособности”, Митрополит Зизјулас Јован4. “У почетку беше смисао”, Епископ Данило Крстић.5.” Онтолошке и козмолошке додирне тачке теологије и природних наука” , Лудовикос Николај6. “Сјећање на Будућност”,” Човек као икона и подобије Божије”,” О савременом српском иконопису” , Епископ Игнјатије Мидић 7. “Васељенски сабори”, Јереј др Радомир Поповић8.” Теологија исихазма” , Протојереј Јован Мајендорф9.”Мисли о Богу Оцу”, Григорије Круг10“О исихастичкој теологији”, “ Икона и Оваплоћење код Св. Отаца и Св. Јована Дамаскина“, “Псалтир-поговор”, Епископ Атанасије Јевтић 11. “Мистагогија”, Св Максим Исповједник 12.”Христос на ликовној академији”, др Давид

Литература

Page 76: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

72

Пројекат је изведен средствима аутора и породице, на баштини коју је Цркви даривао отац Перо. Поред поменутих захваљујем се свима који су финансирали моје школовање, посебно сестри Тањи и зету Влади Кешељу, свима који су пружили логистичку и материјалну подршку: пријатељима, породицaма Љубојевић, и Вујасиновић, супруги Татјани, Небојши Михајловић, Жељку Новаковић, Бојану Станојевићу, Браниславу Папаз, Данјели Томашевић, становницима села Сајтовићи, комшији Лазару, стрини Анђи и баби Десанки а посебно мајци за моралну подршку. Богу хвала на свима који су својом добротом , молитвом и на други начин пружили подршку.

За илустрацију је искључиво кориштена теренска фото документација аутора, Иконостас Озерковићи је извиђен са екипом, Строп гобнивце из села Мирјева са Михаилом Мандрапом.. Ренде модела из 3д студија и плотови.

Перовић13 “Телесни пут освећења” Христо Јанарас14 “ Апологетска слова против опадача св. икона” Јован Дамаскин 15.“Луда љубав Божија“, Павле Николајевич Евдокимов 16. “Небеска јерархија” Дионисије Ареопагит

Page 77: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

Миришу боје у очевом сну,сузама опет мислим на њу.Велике тајне бију одасвуд!да им признам да сам луд?

Можда и нисам толико лудколико се прича

можда ми Бог даде пуно па се кријем

можда је ово прва степеница са које се свима у сузама

смијем

79

Page 78: AKADEMIJA SPC DIPLOMSKI RAD hadzi Vladimir Petrovic, mentori dr Predrag Ristić, dr Žarko Vidović

Хаџи Владимир Петровић пише као што говири, а како му је говор дубок то језик не успјева да прати

говор......Хаџи Владимиру петровићу нетреба учитељ - он

је учитељЖарко Видовић