RADNA OBAVEZA POJAM I ELEMENTI POVREDE

Vežbe

RADNA OBAVEZA

• Dužnost zaposlenih da se pridržavaju radne discipline, podrazumeva da savesno i marljivo izvršavaju radne obaveze, poverene poslove i radne zadatke, i pravo da stalno usavršavaju svoja znanja, sposobnosti, s ciljem što uspešnijeg vršenja određenih poverenih poslova i zadataka.

RADNA OBAVEZA

• Radne obaveze su pravnim propisima utvrđene dužnosti u ponašanju radnika na radu ili u vezi sa radom. Mogu se uslovno podeliti na:

• obaveze izvršavanja rada, • obaveze ponašanja prema drugim radnicima • obaveze ponašanja prema klijentima

poslodavca i • opšte obaveze civilizovanog ponašanja.

RADNA OBAVEZA

• Mogućaje i podela na osnovne (suštinske) i pomoćne obaveze radnika, kao i podela na obaveze u toku i po prestanku radnog odnosa. Podela se vrši na pozitivne i negativne obaveze, kao i na redovne i vanredne obaveze.

RADNA OBAVEZA

• Osnovna, pozitivna, obaveza radnika u toku radnog odnosa j este izvršavanje rada, radnih naloga i koje radniku izdaje poslodavac (menadžer). Obaveze radnika mogu biti i I negativne-da ne prisvaja sredstva poslodavca, da mu ne nanosi štetu, da ne dolazi u konflikt sa poslodavcem i drugim radnicima, da ne odaje poslovnu tajnu i sl. Određene obaveze radnika vezuju i po prestanku radnog odnosa - obaveza čuvanja poslovne tajne i obaveza nezasnivanja radnog odnosa kod konkurentskog poslodavca. U svim ovim konkretnim obavezama sadržana je i najopštija obaveza - obaveza lojalnosti poslodavcu.

RADNA OBAVEZA

• Zaposleni koji svojom krivicom ne ispunjava svoje dužnosti i radne obaveze ili se ne pridržava odluka donetih kod poslodavaca, čini povredu radne obaveze. Iz ove odredbe proizilazi da je, za disciplinsku odgovornost potrebno da zaposleni učini povredu radne obaveze i da je kriv za njeno izvršenje. Zaposleni se ne može pozvati na odgovornost ukoliko njegove radne obaveze i dužnosti nisu prethodno utvrđene i normirane.

RADNA OBAVEZA

• Da bi zaposleni bio pozvan na disciplinsku odgovornost potrebno je da pravila ponašanja zaposlenih na radu ili u vezi sa radom budu propisana kao opšte pravilo ponašanja i opšta pravna norma za sve zaposlene. Načelo legaliteta (nullum crimen sine lege) i kod disciplinske odgovornosti dolazi do punog izražaja, predstavljajući osnovu na kojoj se i bazira.

RADNA OBAVEZA

• Disciplinska odgovornost je posledica učinjenog disciplinski kažnjivog dela (disciplinsko delo, disciplinska greška). U teoriji, a ponekad i u zakonodavstvu se disciplinsko delo, greška definiše kao svaka greška učinjena u vršenju službe ili prilikom ovog vršenja, bilo da je ona inkriminisana i kao krivično delo ili ne, odnosno disciplinska krivica kao povreda službene dužnosti ili povrede službe od strane javnog službenika, kao povreda javnog reda od strane radnika.

RADNA OBAVEZA

• Neispunjavanje dužnosti u radu treba razlikovati od neispunjavanja radnih obaveza u užem smislu. Radna disciplina ne zavisi samo od toga kako radnik izvršava svoje poslove i zadatke, nego i od njegovog ukupnog ponašanja u radu i povodom rada. Izazivanje nereda ili tuče, upotreba alkohola, vređanje radnika, narušavanje ugleda oranizacije, prisvajanje ili neovlašćena posluga sredstava rada, pretstavlja narušavanje radne discipline, iako se nijedna od ovih radnji ne može podvesti pod povredu određene radne obaveze, u smislu neizvršavanja poslova i zadataka.

RADNA OBAVEZA

• Prema tome, da bi radnik disciplinski odgovarao, za povredu radne obaveze potrebna je kumulacija objektivnih i subjektivnih elemenata. Drugim rečima, povreda radne obaveze zavisi od: načina, mesta, vremena izvršenja, kao i razloga kojima se isključuje njeno postojanje.

RADNA OBAVEZA

• Objekat povrede radne obaveze je, pravnim propisima utvrđena radna disciplina, kao skup propisanih prava i obaveza na radu i u vezi sa radom. Drugim rečima, disciplinsko delo je upravljeno na predviđenu radnu disciplinu. Povreda radne obaveze se propisuje zakonom, opštim aktom, kolektivnim ugovorom. Radnik može biti pozvan na disciplinsku odgovornost samo za povredu radne obaveze koja je bila propisana pre nego što je učinjena.

RADNA OBAVEZA

• Napad na postojeće utvrđene radne obaveze odnosno radnu disciplinu je takođe objektivni element povrede radne obaveze. Napad se ostvaruje protivpravnom radnjom učinioca disciplinskog dela. Ova radnja treba da je voljna akcija ili delatnost radnika, tako da ona radnja koja je izvršena pod silom, prinudom, slučajno, tj. u slučajevima protiv volje učinioca (kad je on nije hteo) ne bi se mogla okvalifikovati kao protivpravna radnja u smislu disciplinskog prava.

RADNA OBAVEZA

• Sama radnja napada kao voljno ponašanje, kojim se čini povreda radne obaveze može se preduzeti činjenjem kao aktivna radnja (izazivanje nereda, nezakonito raspolaganje sredstvima i dr.) ili nečinjenjem, odnosno pasivnim držanjem, propuštanjem, nepreduzimanjem da se učini ono što je zaposleni bio dužan da učini u skladu sa zakonom, opštim aktom, kolektivnim ugovorom, neopravdano izostajanje sa posla, neopravdano odbijanje izvršavanje poslova i radnih zadataka i drugo).

RADNA OBAVEZA

• Sa aspekta bića povrede radne obaveze nije od značaja razlikovanje činjenje ili nečinjenje, kao načina izvršenja povrede radnih obaveza i drugih povreda radne discipline. Ovo s toga, jer kada god radnik ne izvrši radnu obavezu, bilo da je postupio suprotno od obaveze ponašanja - radne obaveze (činjenje) ili nije učinio ono što je bio dužan da učini (nečinjenje), radnik je izvršio povredu radne obaveze.

RADNA OBAVEZA

• Iako za postojanje povrede radne obaveze nije od značaja da li je učinjena činjenjem ili nečinjenjem, radnja povrede mora da ima svoju posledicu. Bez posledice nema ni disciplinskog dela, pa samim tim ni disciplinske odgovornosti.

RADNA OBAVEZA

• Između radnje i učinjene povrede mora postojati uzročna veza. Uzročna veza postoji kada se postupci zaposlenog odnose prema povredi kao uzrok prema posledici. Radnja se javlja kao uzrok povrede određene radne obaveze, radne dužnosti, odnosno povrede radne discipline. Ovim postupanjem zaposlenog najčešće se neposredno ugrožava radna disciplina (na primer, neopravdano odbijanje izvršavanja radnih zadataka) ali ima i povreda radnih obaveza koja se mogu učiniti i podstrekavanjem ili pomaganjem (zloupotreba položaja, krađa).

• Za neke povrede radnih obaveza (npr. falsifikovanje, krađa) nema sumnje da i sam pokušaj treba sankcionisati, jer je sasvim evidentno da su i u pokušaju opasni za radnu disciplinu.

RADNA OBAVEZA

• Kao i kod drugih kažnjivih dela i kod disciplinskih dela čest je slučaj sticaja povrede radne obaveze.

• Sticaj je postojanje više povreda radnih obaveza, učinjenih od istog radnika, za koje se izriče jedna disciplinska mera. Sticaj može biti idealni i realni.

• Idealni sticaj postoji kada zaposleni jednom radnjom učini više povreda radne obaveze, a realni kada se sa više radnji učini više povreda radnih obaveza.

RADNA OBAVEZA

• Sticaj je homogen kada su učinjene ili samo lakše ili samo teže povrede radne obaveze. Sticaj je heterogen kada su učinjene i lakše i teže radne obaveze. Postoje slučajevi kad više povreda radne obaveze, zbog međusobne povezanosti i ritma izvršenja, čine jedinstveno biće povrede radne obaveze. To je tzv. produžena povreda radne obaveze i razlikuje se od sticaja, jer množinu povrede u jedinstveno disciplinsko delo povezuje: istovrsnost radnji, vremenski kontinuitet, iskorišćavanje iste prilike, itd, (npr. svakodnevno ili učestalo potkradanje, tuče i sl.)

RADNA OBAVEZA

• Produžena povreda radne obaveze ne sme se poistovetiti sa trajnom povredom radne obaveze. Trajanje povrede radne obaveze dovodi do određenog stanja nediscipline, tako da sve dok ona postoji, postoji i povreda radne obaveze. Takve povrede su npr., neopravdano, uzastopno izostajanje sa posla, nemarno vršenje poslova i radnih zadataka i dr. Trajne povrede se češće izvršavaju nečinjenjem nego činjenjem.

• Za razliku od trajne povrede radne obaveze, kao etanje nediscipline, trenutne povrede radne obaveze su akti nediscipline. Takve povrede su: davanje netačnih podataka, krađa, i el.

RADNA OBAVEZA

• Mesto gde je zaposleni preduzeo radnju povrede, ili je propustio radnju koju je bio dužan da preduzme, smatra se mestom izvršenja povrede radne obaveze. Ukoliko je povreda učinjena na radu ili je u vezi sa radom, zaposleni će disciplinski odgovarati bez obzira na mesto izvršenja povrede. Pretpostavlja se da je povreda učinjena na radu ili u vezi sa radom, ako je izvršena u radnom prostoru preduzeća ili njenim dislociranim jedinicama.

RADNA OBAVEZA

• Mesto izvršenja povrede je najčešće u radnom prostoru. Na to ukazuje odluka Vrhovnog suda Srbije (od 26.11.1992. god.): "Povreda radne obaveze postoji i kad je učinjena izvan prostora i vremena rada, ako je njena radnja ili posledica u vezi sa radom.“

• Postojanje ovog uslova odgovornosti se dokazuje.

RADNA OBAVEZA

• Mesto izvršenja povrede radne obaveze važno je utvrditi, jer od toga može zavisiti primena propisa o disciplinskoj odgovornosti. Tačnije rečeno, zavisi i da li će se prilikom utvrđivanja odgovornosti zaposlenog primeniti propisi koji važe u sedištu preduzeća ili pak mestu poslovanja, njenog dislociranog dela.

RADNA OBAVEZA

• Kod realnog sticaja povrede radne obaveze, mesto izvršenja radnje određuje se prema mestu gde je svaka od radnji u sticaju preduzeta.

• U slučaju produžene povrede radne obaveze za određivanje mesta izvršenja merodavno je svako mesto gde je subjekat preduzimao ili propustio da preduzme radnje koje tu povredu čine.

• Mesto izvršenja kod trajne povrede radne obaveze, je svako mesto gde je zaposleni bio u stanju nediscipline.

RADNA OBAVEZA

• Vreme izvršenja povrede radne obaveze je vreme kada je zaposleni preduzeo radnju povrede ili je propustio radnju koju je bio dužan da preduzme. Odrediti vreme kada je učinjena povreda radne obaveze važno je iz više razloga. Najpre, odgovornost zaposlenog se utvrđuje prema propisima (zakonu, opštem aktu, kolektivnom ugovoru) koji su važili u vreme učinjene povrede iako su u momentu odlučivanja o odgovornosti i izricanju disciplinske kazne, prestali da važe.

RADNA OBAVEZA

• Od vremena učinjene povrede računa se i početak roka zastarelosti, pokretanja i vođenja postupka. Takođe, vreme izvršenja relevantno je za ocenjivanje uračunljivosti učinioca.

• Kod realnog sticaja vreme izvršenja povrede određuje se prema svakoj radnji posebno.

• Kod produžene povrede radne obaveze, vreme učinjene povrede određeno je vremenom izvršenja svih povreda, koje su zahvaćene produženom povredom.

RADNA OBAVEZA

• Kod trajne povrede radne obaveze, kao vreme učinjene povrede uzima se čitav period u kome je zaposleni bio u stanju nediscipline.

• U slučaju produžene i trajne povrede radne obaveze za primenu propisa i računanje rokova zastarelosti merodavan je momenat završetka radnje. Produžena povreda se završava poslednjom radnjom, a trajna povreda prestankom stanja nediscipline.

RADNA OBAVEZA

• Ako je vreme izvršenja, zahvaćeno vremenom rada, pretpostavlja se da je povreda učinjena na radu ili u vezi sa radom, ali tu pretpostavku zaposleni može da obara.

• Neke povrede radne obaveze (odavanje službene tajne, narušavanje ugleda preduzeća i sl.), mogu biti izvršene pre i posle rada. Uslov odgovornosti, da je povreda učinjena na radu ili u vezi sa radom, mora se dokazati.