Univerzitet u KragujevcuEkonomski fakultet

Predmet: Međunarodno privredno pravo

Seminarski rad

Tema:PRAVNI REŽIM STRANIH ULAGANJA U SRBIJI

Mentor: Student:doc.dr Mirjana Knežević Tamara Stolić 2008/20

decembar 2010, Kragujevac

S A D R Ž A J

Uvod

1. Strana ulaganja1.1. Pojam i vrste stranih ulaganja1.2. Osnovna pitanja1.2.1. Osnovni oblici stranih ulaganja1.2.2. Posebni oblici stranih ulaganja1.3. Izvori prava stranih ulaganja u Srbiji1.3.1. Međunarodni izvori prava1.3.2. Nacionalni izvori prava

2. Principi pravne regulative2.1. Sloboda stranih ulaganja2.2. Nacionalni tretman stranih ulaganja2.3. Princip priznanja stečenih prava i kontinuiteta prava2.4. Prioritet tretmana stranog ulaganja koji proizilazi iz međunarodnog ili bilateralnog ugovora2.5. Autonomija ugovornih strana2.6. Princip davanja stranim ulagačima razumih i opšteprihvaćenih

garancija i olakšica

3. Sistem zaštite i podsticaja stranih ulaganja3.1. Pravo na slobodnu konverziju valuta3.2. Pravo na vođenje poslovnih knjiga u skladu s međunarodno prihvaćenim računovodstvenim i revizorskim standardima3.3. Pravo na transfer dobiti i imovine u inostranstvu3.4. Podsticajne mere i olakšice3.4.1. Sloboda uvoza3.4.2. Poreske i carinske olakšice3.4.3. Carinska oslobođenja

Zaključak

UVOD

U ovom radu će biti reči o pravnom režimu stranih ulaganja u našoj zemlji. Tema je veoma aktuelna, i ima veliki praktični značaj za privredu naše zemlje. Cilj rada je da uopšteno ukaže na odrednice stranih ulaganja, prinicpe i mere zaštite i podsticaja u Srbiji.

U prvom delu rada će se biti objašnjen pojam i vrste stranih ulaganja, a posebno odlike direktnih i indirektnih ulaganja, osnovna pitanja vezana za strana ulaganja- kao što su pojam, subjekti stranih ulaganja, ulog stranih ulagača, oblici stranih ulaganja, a biće u sažetom obliku navedeni međunarodni i nacionalni izvori prava koji se odnose na strana ulaganja.

Drugi deo rada odnosi se na principe stranih ulaganja u našoj zemlji i to: princip slobode stranih ulaganja, nacionalnog tretmana stranih ulaganja, princip priznanja stečenih prava i kontinuiteta prava, prioritet tretmana stranog ulaganja koji proizilazi iz međunarodnog ili bilateralnog ugovora, autonomija ugovornih strana, princip davanja stranim ulagačima razumih i opšteprihvaćenih garancija i olakšica.

U poslednjem delu rada objašnjeni su sistemi zaštite i podsticaja stranih ulaganja, a u okviru njih pravo na slobodnu konverziju valuta, pravo na transfer dobiti i imovine u inostranstvu, pravo na vođenje poslovnih knjiga u skladu s međunarodno prihvaćenim računovodstvenim i revizorskim standardima, kao i podsticajne mere i olakšice koje se odnose na slobodu uvoza, poreske i carinske olakšice i carinska oslobođenja.

Osnovni cilj zemalja u tranziciji, pa i naše, je postizanje stabilnog privrednog rasta, a pravilnim planiranjem aktivnosti i planskim podsticanjem stranih ulaganja, taj cilj se može i ostvariti. Treba iskoristiti sve prednosti stranih ulaganja, a pre svega treba obezbediti odgovarajuću sigurnost za strane investitore koji će ulagati u našu zemlju. Ta sigurnost se može postići raznim merama investicione politike. Potrebno je stvoriti pravni režim koji će odgovarati uslovima u Srbiji, a koji će biti usklađen sa međunarodnom regulativom u ovoj oblasti.

Treba istaći da budućnost srpske privrede u najvećoj meri zavisi od povećanja priliva stranih investicija. Iz tog razloga treba preduzeti dodatne mere na planu stvaranja kvalitetnijeg poslovnog ambijenta u svakom pogledu, koji će za strane investitore predstavljati izazov, pre svega kroz detaljno definisanje pravnog okvira, ne samo onog koji se odnosi na strana ulaganja već i na povezane zakone koji utiču na strane investore kao i na promociju istih kako bi se investitori upoznali sa nastojanjima i dodatno stimulisali da ulažu u Srbiju.

1. Strana ulaganja

U ovom delu će biti razmatrani pojam i vrste stranih ulaganja, neka od osnovnih pitanja vezanih za strana ulaganja, kao i izvori prava vezani za strana ulaganja, kako domaći tako i međunarodni sa naglaskom na domaće izvore prava s obzirom na temu pravnog režima stranih ulaganja u Srbiji.

1.1. Pojam i vrste stranih ulaganja

Zbog mnogoznačne i složene prirode stranih ulaganja, njihov pojam nije lako jednoznačno odrediti, naročito ako se ima u vidu njihovo shvatanje sa različitih aspekata, pre svega pravnih i ekonomskih.

Pod stranim ulaganjima, najopštije rečeno, podrazumeva se međunarodno kretanje kapitala, odnosno njegov izvoz, s ciljem učešća u prihodima tog preduzeća. Ono može da bude u obliku novca, robe, svojinskih prava, patenata, tehničkih i drugih znanja, a može poticati i od reinvestiranih prihoda od ulaganja.1

Pod stranim ulaganjem podrazumeva se: ulaganje u domaće privredno društvo kojim strani ulagač stiče udeo ili akcije u osnovnom

kapitalu tog privrednog društva, sticanje svakog drugog imovinskog prava stranog ulagača kojim on ostvaruje poslovne

interese.2

Postoji više različitih kriterijuma podele stranih ulaganja3: a) S obzirom na vrstu ekonomske vrednosti koja se ulaže, razlikuju se: investicije u stvarima (eng. tangible) i u pravima (eng. intangible). Investicije u stvarima podrazumevaju ulaganje opreme, zemljišta ili objekata. Investicije u pravima obuhvataju ulaganja u formi angažovanja finansijskih resursa za kupovinu akcija sa pravom svojine i svojinskih udela, davanje na raspolaganje prava intelektualne svojine i investicije u formi zajmova. b) Prema kriterijumu svojinskog karaktera uloženog kapitala, razlikuju se privatne i državne investicije. c) S obzirom na to da li je reč o stranom kapitalu koji ulazi direktno iz inostranstva, ili se radi o sredstvima stranog porekla dobijenim iz profita već postojeće investicije u državi domaćinu, razlikuju se investicije učinjene svežim kapitalom i investicije kapitalom koji se reinvestira. Ova podela je od značaja posebno jer investiciona zakonodavstva daju preferencijalni tretman investitorima koji svoj profit reinvestiraju u državi domaćinu, umesto da izvrše njegovu repatrijaciju. d) Prema intenzitetu uticaja stranog investitora na upravljanje svojom investicijom, odnosno s obzirom na svrhu i prirodu ulaganja, razlikuju se strane direktne investicije, portfolio investicije i tzv. nove forme investicija (eng. New forms of Investment - NFI).

1 dr Vilus. J., dr Carić S., dr Šogorov S., dr Đurđev D, dr Divljak D., Međunarodno privredno pravo (2008), Pravni fakultet u Novom Sadu-Centar za izdavačku delatnost2 Zakon o stranim ulaganjima iz 2002. god.3 Cvetković P., O efektima stranih investicija : razlika između stvarnosti predrasuda (2004), Institut za sociologiju Filozofskog fakulteta u Nišu

U literaturi i svakodnevnom životu najčešća je podela na indirektna ili portfolio ulaganja i direktna ulaganja.

Indirektna ili portfolio ulaganja javljaju se u dva vida. Prvi je klasični koji se ostvaruje obezbeđenjem sredstava na tržištu kapitala, a drugi vid je ulaganje u inostrana društva kojim ulagač ne stiče pravo upravljanja i kontrole, ili su ona bitno ograničena tako da ne utiču na njegov rad i poslovanje.4 Ova ulaganja karakteriše pasivan odnos ulagača koji su usmereni na profitabilnost, a u prvom planu je dobitak u obliku dividende. Ovim investicijama ne ustanovljava se trajni odnos, a investitorima je s obzirom na usmerenost na profit i stabilnost ulaganja, a ne preduzetnička aktivnost, lako da se preusmere na druga ulaganja. S obzirom na navedeno, ove investicije karakteriše prvenstveno nestabilnost, pa su zemlje u razvoju zabrinute zbog dejstva ovakvih investicija, jer investitori svoj kapital povlače ukoliko postoje i manje naznake krize ili pada profita, što dovodi ove zemlje u loš položaj ukoliko je učešće ovih investicija veliko.

Direktna ulaganja su najznačajniji pojavni oblik stranih ulaganja. Prema međunarodno prihvaćenim definicijama, strana direktna ulaganja (foreign direct investment – FDI) se sastoje u sticanju akcija ili udela u rezidentnim poslovnim subjektima od nerezidentnih ulagača i obratno. Njima se ulagaču obezbeđuje pravo svojine, upravljanja i kontrole, uz uspostavljanje trajnih i direktnih ekonomskih veza između stranog ulagača i privrednog društva u koje se ulaže.5

Osnovna odlika ovih investicija je trajnost, a njihov ulagač ima nameru vršenja preduzetničke aktivnosti. Ova ulaganja ne donose u zemlju samo kapital, već i novu tehnologiju, znanja, know-how, poslovnu kulturu zemlje iz koje ulagač dolazi. Ulagač snosi i preduzetnički rizik koji je mnogo veći nego kod indirektnih ulaganja, a i povlačenje kapitala je teže i manje zastupljeno kod ove vrste ulaganja.

1.2. Osnovna pitanja

Globalizacija poslovanja nameće potrebu za uključivanjem u svetska tržišta, kako robe i usluga, tako i kapitala. Ova potreba je posebno izražena kod zemalja u razvoju.

U Jugoslaviji su 1967. godine prvi put omogućena privatna ulaganja stranim licima, ali to nije donelo očekivanu korist našoj zemlji zbog previše složenog i nerazumljivog pravnog sistema naše zemlje, i nemogućnosti sticanja svojinskih prava. Iskorak je učinjen krajem osamdesetih godina kada su omogućena i trajna privatna vlasnička ulaganja.

Pod stranim ulaganjem u našoj zemlji, u zakonu se podrazumeva :1. ulaganje u jugoslovensko preduzeće kojim strani ulagač stiče udeo ili akcije u osnovnom kapitalu tog preduzeća; 2. sticanje svakog drugog imovinskog prava stranog ulagača kojim on ostvaruje svoje poslovne interese u SR Jugoslaviji. 6

4 dr Vilus. J., dr Carić S., dr Šogorov S., dr Đurđev D, dr Divljak D., Međunarodno privredno pravo (2008), Pravni fakultet u Novom Sadu-Centar za izdavačku delatnost5 dr Vilus. J., dr Carić S., dr Šogorov S., dr Đurđev D, dr Divljak D., Međunarodno privredno pravo (2008), Pravni fakultet u Novom Sadu-Centar za izdavačku delatnost6 Zakon o stranim ulaganjima iz 2002. god., član 3.

Strani ulagač je7: strano pravno lice sa sedištem u inostranstvu; strano fizičko lice; državljanin naše zemlje sa prebivalištem, odnosno boravištem u inostranstvu dužim od

godinu dana.

Ulog stranog ulagača može biti u stranoj konvertibilnoj valuti, stvarima, pravima intelektualne svojine, hartijama od vrednosti i drugim imovinskim pravima. Ulog stranog ulagača može biti u dinarima koji se, po propisima o deviznom poslovanju, mogu transferisati u inostranstvo, uključujući tu i reinvestiranje dobiti. Strani ulagač može konvertovati svoje utvrđeno potraživanje u udeo, odnosno akcije preduzeća - dužnika.Nenovčani ulozi moraju biti izraženi u novcu.8

U našem pravu, strana ulaganja se klasifikuju na osnovne i posebne oblike.

1.2.1. Osnovni oblici stranih ulaganja9

Strani ulagač može sam ili sa drugim stranim ili domaćim ulagačima:1. osnovati preduzeće;2. kupiti akcije ili udele u postojećem preduzeću.

Osnovni oblici stranog ulaganja uređuju se ugovorom o osnivanju ili ugovorom o ulaganju koji se zaključuje u pisanoj formi, odnosno odlukom o osnivanju sačinjenom u pisanoj formi.

1.2.2. Posebni oblici stranih ulaganja10

Stranom ulagaču može biti ustupljena dozvola (koncesija) za korišćenje prirodnog bogatstva, dobra u opštoj upotrebi ili za obavljanje delatnosti od opšteg interesa, u skladu sa zakonom.Stranom ulagaču može se odobriti da izgradi, iskorišćava i transformiše (B.O.T. - Build, operate and transfer) određeni objekat, postrojenje ili pogon, kao i objekte infrastrukture i komunikacija.

7 Privredna komora Beograd (11.decembar.2010.), Osnivanje privrednih subjekata, < http://www.kombeg.org.rs >8 Zakon o stranim ulaganjima iz 2002. god., član 69 Zakon o stranim ulaganjima iz 2002. god., član 410 Zakon o stranim ulaganjima iz 2002. god., član 5

1.3. Izvori prava

Pravni okvir stranih ulaganja čine propisi na međunarodnom i nacionalnom nivou. U ovom delu biće reči o međunarodnim i nacionalnim izvorima prava, s naglaskom na nacionalne izvore koji oslikavaju pravni režim i odnos prema stranim ulaganjima u Srbiji.

1.3.1. Međunarodni izvori prava

Pravila u okviru međunarodnih izvora prava, stvaraju se na regionalnom i univerzalnom planu. Značajnu ulogu imaju bilateralni ugovori, pre svega, ugovori o podsticanju i zaštiti stranih investicija i o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Sve veći značaj imaju i multilateralni ugovori.11

Dva najznačajija međunarodna instrumenta su Kodeks liberalizacije kretanja kapitala koji je 1961. godine usvojio Savet organizacije za ekonomsku saradnju i Sporazum o uslovima za strana ulaganja koja utiču na trgovinu (Trade related investment measures, TRIMS) koji je 1994. godine postignut u okviru Svetske trgovinske organizacije.

Međunarodne konvencije regulišu samo odabrane aspekte stranih ulaganja, a najznačajnije su : Vašingtonska konvencija o osnivanju Centra za rešavanje investicionih sporova između država i državljana drugih država iz 1965. godine, i Konvencija o osnivanju multilateralne agencije za garancije za strane investicije.

1.3.2. Nacionalni izvori prava

Nacionalni pravni režim stranih ulaganja stvaraju i zemlje izvoznice i zemlje uvoznice kapitala. U našoj zemlji pravni osnov za strana ulaganja nalazi se u sledećim zakonima :

1. Zakon o stranim ulaganjima ( Sl. list SRJ, br. 3/2002 i 5/2003)2. Zakon o privrednim društvima (Sl. glasnik RS, br.125/04)3. Zakon o preduzećima  (Sl. list SRJ, br. 29/96, 33/96, 29/97, 59/98, 74/99, 9/01- odluka

SUS i 36/02). Prestao da važi, osim čl. 392 – 399. i čl. 400a, 400b, 400v i 421a, koji ostaju na snazi do isteka rokova za privatizaciju, utvrđenih zakonom kojim se uređuje privatizacija.

4. Zakon o registraciji privrednih subjekata  (Sl. glasnik RS, br.55/04, 61/05)5. Zakon o agenciji za privredne registre  (Sl. glasnik RS, br.55/04)6. Zakon o klasifikaciji delatnosti i o registru jedinica razvrstavanja (Sl. list SRJ, br. 31/96,

34/96, 12/98 i 59/98, 74/99, 212/99)7. Uredba o visini naknade za registraciju podataka u registar privrednih subjekata i za

druge usluge koje pruža agencija za privredne registre («Službeni glasnik RS» br. 109/05)12

11 dr Vilus. J., dr Carić S., dr Šogorov S., dr Đurđev D, dr Divljak D., Međunarodno privredno pravo (2008), Pravni fakultet u Novom Sadu-Centar za izdavačku delatnost12 Privredna komora Beograd , Osnivanje privrednih subjekata, < http://www.kombeg.org.rs >

2. Principi pravne regulative

Naše zakonodavstvo se u smislu stranih ulaganja zasniva na sledećim principima: sloboda stranih ulaganja, nacionalni tretman stranih ulaganja, princip priznanja stečenih prava i kontinuiteta prava, prioritet tretmana stranog ulaganja koji proizilazi iz međunarodnog ili bilateralnog ugovora, autonomija ugovornih strana, princip davanja stranim ulagačima razumih i opšteprihvaćenih garancija i olakšica.

2.1. Sloboda stranih ulaganja

Prema ovom principu, strani ulagač može samostalno ili zajedno sa drugim domaćim i stranim licima da osnuje preduzeće, odnosno da ulaže u preduzeća da bi obavljao sve vrste delatnosti radi sticanja dobiti. Međutim, postoje i neka ograničenja. Ona se odnose na osnivanje preduzeća u našoj zemlji u pojedinim oblastima, kao što su proizvodnja i promet oružja i vojne opreme, kao i na pojedina područja koja su u skladu sa zakonom određena kao zabranjene zone. Strani ulagači ne mogu steći većinsko učešće u navedenim oblastima, a za ulaganje im je potrebna odgovarajuća dozvola nadležnog organa.

Ograničenja se odnose i na određene obaveze u pogledu zaštite životne sredine.Strani ulagač, u obavljanju delatnosti, dužan je uvek da postupa u skladu sa propisima

koji regulišu zaštitu životne sredine.13

2.2. Nacionalni tretman stranih ulaganja

Ovo je važan princip za strana ulaganja, jer se njime garantuje potpuna nacionalna zaštita stranih lica. Po principu nacionalnog tretmana, na osnovu ulaganja, strani ulagač stiče ista prava kao i domaća lica, koja su određena zakonom.

2.3. Princip priznanja stečenih prava i kontinuiteta prava

Po osnovu principa priznanja stečenih prava i kontinuiteta prava, strani ulagač uživa punu pravnu sigurnost i pravnu zaštitu i u pogledu prava stečenih ulaganjem u momentu registracije.14 Ona ne mogu biti umanjena naknadnom izmenom zakona i drugih propisa, s tim što to ne podrazumeva nemenjanje uslova (poreza, sistem plaćanja), već samo da se na njegovu štetu neće promeniti prava koja je stekao kupovinom, bez obzira da li su imovinskog ili upraavljačkog karaktera.

13 Zakon o stranim ulaganjima iz 2002. god., član 1814 dr Vilus. J., dr Carić S., dr Šogorov S., dr Đurđev D, dr Divljak D., Međunarodno privredno pravo (2008), Pravni fakultet u Novom Sadu-Centar za izdavačku delatnost

2.4. Prioritet tretmana stranog ulaganja koji proizilazi iz međunarodnog ili bilateralnog ugovora

Prioritet, prema ovom principu, ima tretman stranih ulaganja regulisanih međunarodnim ili bilateralnim ugovorima u odnosu na tretman predviđen odgovarajućim zakonom. Ovi ugovori odnose se na međudržavne sporazume o zaštiti i podsticanju investicija, izbegavanju dvostrukog oporezivanja, ili ugovorima kojima se unapređuju i štite strana ulaganja.

Ukoliko međunarodni ili bilateralni sporazum čije su članice država stranog ulagača i Srbija predviđa tretman koji je za stranog ulagača ili njegovo ulaganje povoljniji od tretmana predviđenog ovim zakonom, primenjuje se tretman predviđen takvim sporazumom.15

2.5. Autonomija ugovornih strana

U pogledu regulisanja ugovornih ili drugih pravnih odnosa, kojima se zasniva ili realizuje strano ulaganje, strani ulagači, tj. ugovorne strana imaju značajnu autonomiju. Autonomija postoji i u sferi rešavanja sporova.

2.6. Princip davanja stranim ulagačima razumih i opšteprihvaćenih garancija i olakšica

U našem pravu postoji sistem razumnih i opšteprihvaćenih prava, garancija i olakšica stranim ulagačima. Oni kreiraju sistem zaštite i podsticaja stranih ulaganja i veoma su bitan element ukupnog pravnog režima stranih ulaganja, posebno za zemlje u razvoju.

15 Zakon o stranim ulaganjima iz 2002. god., član 13

3. Sistem zaštite i podsticaja stranih ulaganja

Sistem zaštite i podsticaja stranih ulaganja regulisan je Zakonom o stranim ulaganjima, i uključuje specifična prava koja proizilaze iz inostranog elementa, tj sledeća prava: pravo na slobodnu konverziju valuta, pravo na transfer dobiti i imovine u inostranstvu, pravo na vođenje poslovnih knjiga u skladu s međunarodno prihvaćenim računovodstvenim i revizorskim standardima.

3.1. Pravo na slobodnu konverziju valuta

Strani ulagač može, u pogledu svakog plaćanja vezanog za strano ulaganje, slobodno konvertovati domaću valutu u stranu konvertibilnu valutu. Preduzeće sa stranim ulogom slobodno vrši plaćanje u međunarodnim poslovnim odnosima. Preduzeće sa stranim ulogom može stranu valutu držati na deviznom računu kod ovlašćene banke i tim sredstvima slobodno raspolagati.16

3.2. Pravo na vođenje poslovnih knjiga u skladu s međunarodno prihvaćenim računovodstvenim i revizorskim standardima

Preduzeće sa stranim ulogom, pored obaveze vođenja poslovnih knjiga i sačinjavanja finansijskih izveštaja u skladu sa domaćim propisima, ima pravo vođenja poslovnih knjiga i sačinjavanja finansijskih izveštaja u skladu sa međunarodno prihvaćenim računovodstvenim i revizorskim standardima.17

3.3. Pravo na transfer dobiti i imovine u inostranstvu

Strani ulagač može, po izmirenju obaveza u skladu sa domaćim propisima, slobodno i bez odlaganja, u konvertibilnoj valuti, transferisati u inostranstvo sva finansijska i druga sredstva u vezi sa stranim ulaganjem, a posebno:

1. dobit ostvarenu po osnovu stranog ulaganja (profit, dividende i dr.);2. imovinu koja mu pripadne posle prestanka preduzeća sa stranim ulogom, odnosno na

osnovu prestanka ugovora o ulaganju;3. iznose dobijene od prodaje akcija ili udela preduzeća sa stranim ulogom;4. iznose dobijene po osnovu smanjenja osnovnog kapitala preduzeća sa stranim ulogom;5. dopunske uplate;6. naknade iz člana 9. ovog zakona (naknada iz eksproprijacije).18

16 Zakon o stranim ulaganjima iz 2002. godine, član 1017 Zakon o stranim ulaganjima iz 2002. godine, član 1118 Zakon o stranim ulaganjima iz 2002. godine, član 12

3.4. Podsticajne mere i olakšice

3.4.1. Sloboda uvoza

Uvoz stvari koje predstavljaju ulog stranog ulagača je slobodan, pod uslovom da zadovoljava propise koji regulišu zaštitu životne sredine.19 Podsticaji i olakšice stranim ulagačima20:

uvoz stvari koje predstavljaju ulog stranog ulagača je slobodan; uvoz opreme po osnovu i do uloga stranog ulagača, osim putničkih motornih vozila i

automata za zabavu i igara na sreću, u roku od dve godine od dana registracije stranog ulaganja oslobođen je plaćanja carina i drugih uvoznih dažbina.

Ako se deo stranog uloga realizuje kao uvoz opreme koja se oslobađa carine i drugih uvoznih dažbina, to treba navesti u ugovoru, odnosno u odluci o stranom ulaganju. U ugovoru se navodi vrednost svakog pojedinačnog dela opreme i broj iz carinske nomenklature. Specifikacija uvezene opreme treba da sadrži i podatke o načinu plaćanja.21

3.4.2. Poreske i carinske olakšice

Strani ulagač i preduzeće sa stranim ulogom uživaju poreske i carinske olakšice u skladu sa zakonom.22

3.4.3. Carinska oslobođenja

Uvoz opreme po osnovu uloga stranog ulagača, osim putničkih motornih vozila i automata za zabavu i igre na sreću, oslobođen je od plaćanja carina i drugih uvoznih dažbina.Pravo oslobođenja od plaćanja carine uvoza opreme po osnovu uloga stranog ulagača može se koristiti u skladu sa utvrđenom dinamikom ulaganja, do konačne izgradnje objekata, odnosno otpočinjanja delatnosti u koju se vrši ulaganje, a ukoliko se ulaganje vrši po osnovu reinvestiranja dobiti - za sve vreme važenja ugovora, odnosno odluke.Carinsko oslobođenje od plaćanja carine uvoza opreme po osnovu uloga stranog ulagača može koristiti i preduzeće sa stranim ulogom do visine novčanog dela stranog uloga u roku od dve godine od dana registracije stranog ulaganja.23

19 Zakon o stranim ulaganjima iz 2002. godine, član 1420 Privredna komora Beograd , Osnivanje privrednih subjekata, < http://www.kombeg.org.rs >21 Privredna komora Beograd , Osnivanje privrednih subjekata, < http://www.kombeg.org.rs >22 Zakon o stranim ulaganjima iz 2002. godine, član 1523 Zakon o stranim ulaganjima iz 2002. godine, član 16

ZAKLJUČAK

U radu je izložen kontekst stranih ulaganja i pravni režim u našoj zemlji. Iz navedenog, može se reći da je tretman stranih ulagača koji ulažu u našu zemlju u sistemu prava, jako povoljan. Ne samo da se izjednačuju sa domaćim pravnim subjektima, već i dobijaju određene podsticajne mere i olakšice po osnovu ulaganja. U tom smislu, kroz stana ulaganja, strani ulagač stiče određena prava, i višestruku korist na osnovu velikog broja elemenata.

Koristi od stranih ulaganja uglavnom se spominju iz perspektive zemlje u koju se ulaže kapital, tj. receptivne zemlje. Pored očigledne koristi zbog priliva kapitala, što rezultira većom privrednom aktivnošću, većim bruto društvenim proizvodom, većom zaposlenošću, većim platama, većim izvozom, koristi postoje i u socijalnim, političkim i tehnološkim uticajima. Treba napomenuti da se ove prednosti mogu iskoristiti ako je zemlja iz koje dolazi strani ulagač barem na istom, ili na višem stepenu privrednog razvoja od zemlje u koju se ulaže.

Pitanje koje se neizbežno postavlja je pitanje primene donetih propisa. Ovo pitanje je od ogromnog značaja jer za ulagača kreira sliku zemlje i utiče na njegovu percepciju rizika ulaganja. Ukoliko postoje ekonomske mogućnosti, pravni okvir ima veliki značaj na odluku investitora. Pozitivan pravni okvir i brojni bilateralni i multilateralni ugovori stvaraju pozitivnu sliku o režimu zemlje u koju treba uložiti kapital. Suprotno tome, česte promene u zakonodavstvu, nepoštovanje ugovornih aranžmana i nedovoljno podsticaja za strana ulaganja odvraćaju stranog ulagača od namere investiranja.

Kao jedan od problema, posebno treba istaći da priliv neposrednih stranih ulaganja u R. Srbiji karakteriše izuzetna neravnomernost u različitim regionima zemlje. Razvijenija i naprednija područja, privlače mnogo više kapitala u odnosu na siromašnija i nerazvijena područja. Ono što se u poslednjem periodu može primetiti je premeštanje pojedinih institucija i njihovih funkcija upravo u ova područja.

Prevazilaženje navedenih problema i ostvarivanje ciljeva vezanih za strana ulaganja podrazumeva, pored političke i makroekonomske stabilnosti i efikasnog funkcionisanja svih institucija države, i intenzivnu saradnju domaćih i inostranih privrednih subjekata. Iz razvojne perspektive, najznačajnije su investicije koje podstiču produktivnost i tehnološki napredak, naročito u sektoru proizvoda za ralzmenu sa inostranstvom, pošto podstiču konkurentnost i izvoz.

U Srbiji, brojni su podsticaji koji utiču na veličinu stranih ulaganja. Značajno je da veliki deo stranih ulaganja dolazi iz zemalja Evropske unije, pa treba očekivati intenzivniju saradnju u ovoj oblasti.

L I T E R A T U R A

1. Cvetković P., O efektima stranih investicija : razlika između stvarnosti predrasuda (2004), Institut za sociologiju Filozofskog fakulteta u Nišu

2. dr Vilus. J., dr Carić S., dr Šogorov S., dr Đurđev D, dr Divljak D., Međunarodno privredno pravo (2008), Pravni fakultet u Novom Sadu-Centar za izdavačku delatnost

3. Zakon o stranim ulaganjima iz 2002. god., „Službeni list SRJ“, br. 3/2002

4. Privredna komora Beograd (11.decembar.2010.), Osnivanje privrednih subjekata, < http://www.kombeg.org.rs >