45471824 mitropolit skopski josif memoari

5/22/2018 45471824 Mitropolit Skopski Josif Memoari

1/396


2/396

1


3/396

S blagoslovom

Wegovog Visokopreosve{tenstva

Arhiepiskopa Cetiwskog

Mitropolita Crnogorsko-Primorskog

G. Amfilohija

Izdaje:

Svetigora- Izdava~ko-informativna

ustanova Mitropolije Crnogorsko-Primorske

Urednik:

Protojerej Radomir Nik~evi}

Prire|iva~:

Protojerej mr Velibor Xomi}

Recenzent:

Wegovo Preosve{tenstvo

Episkop G. Atanasije (Jevti})

Slog i prelom:

Milovan Parezanovi}

[tampa:

[tamparija Svetigora - Nik{i}

2008. godine

2


4/396

MITROPOLIT SKOPSKI

JOSIF

MEMOA R I

- D R U G O I Z D A W E -

priredio:

Protojerej mr Velibor Xomi}

Cetiwe2008. g.

3


5/396

4


6/396

P

P R

R E

E D

D G

G O

O V

V O

O R

R

M e m o a r i m a

Mitropolita Skopskog Josifa

Govoriti i pisati o Mitropolitu Skopskom Josifu (Cvijovi}u:1878 + 3. juli 1957), tako velikom ~oveku, jerarhu Srpske Crkve i veli-

kom pa}eniku, nije nimalo lako. No, sa sve{}u o odgovornosti na{oj

pred Bogom, istorijom, na{im narodom i na{om ìvom Crkvom, po-

trebno je re}i makar ne{to od onoga {to znamo, {to smo ~uli i dozna-

li: prou~avaju}i dokumenta u arhivi Srpske Patrijar{ije i slu{aju}i

od o~evidaca i u~esnika u ìvotu Crkve i Naroda tokom predratne Ju-

goslavije, tokom okupacije i posleratne, nesre}ne, tako|e Jugoslavije.

Du`ni smo da kaèmo istinu koliko je nama qudima to mogu}e.

Mitropolit Josif je odavno pred Licem Boìjim i ~vrsto veru-

jemo da je na sudu Nepristrasnog i Nelicemernog Ve~nog Sudije u{ao

u rajska naseqa, sa tolikim drugim, wemu i nama savremenim, srpskim

stradalnicima, jerarsima, sve{tenicima, monasima i vernicima, i

mnogim drugim qudima.

Kako je on sam sebe skromno video najboqe pokazuje ono {to je

ostavio da se napi{e na wegovom grobu. Taj grob se, kao {to znamo, na-

lazi u Manastiru Vavedewu u Beogradu, i na spomeniku stoje ove re~i:

Gospode, orao sam i preoravao, kopao i prekopavao, mu~io se i

dovijao kako sam znao i mogao, ali sam uvek Tebi i Rodu verno i preda-

no sluìo. Evo do|e vreme ve~nog pokoja. Zato Te, Gospode i O~e moj,

skru{eno molim da mi oprosti{ voqne i nevoqne grehe moje, a ti, Ro-

de moj, oprosti svome gre{nom Mitropolitu Skopskom Josifu.

Zaista je veliki Mitropolit Josif, veliki radnik, narodni ora~.

U Crkvi na{oj narodnoj, Svetosavskoj, duboko je orao i preoravao, ali i

plodove setve i etve uzabirao i nama ostavio. Sve {to je radio, radio je

svim srcem svojim, iskreno kao verni Boìji sluga, kao veliki narodni

5


7/396

radnik i crkveni poslenik. Nosio je svoj krst qudskog bi}a, ~ove~an-

skog ìvota, srpskog ~oveka i wegove zavetne istorije, pobornika prav-

de i slobode i jevan|elskoga svedoka Hrista Raspetoga i Vaskrsloga.

Poreklom sa Zlatibora, o~igledno starinom Hercegovac, oli~a-

vao je u sebi i ispoqavao one najboqe osobine Srba Zlatiboraca, Uì-

~ana, ili, kako ~esto govorimo, Era. Nije unov~avao svoju prirodnu

mudrost, ni duhovitost, ni snala`qivost, ni vredno}u, kako su to ~i-

nili u novije vreme neki Uì~ani, koji su imali ime sve{tenika, a bi-

li jeftini narodwaci ili jo{ jeftiniji politi~ari, naj~e{}e sa-

mozvanci i samopropagatori. Na sre}u, takvih je bilo i ima malo. Mi-

tropolit Josif je poneo iz svoje ku}e sa Zlatibora, iz sela Dre`nika,

od Bogom mu datih ~estitih roditeqa, oca Krste i majke Jelisavete,

prirodnu bogodanu trezvenost i mudrost, pobo`nost i ~estitost, cr-

kvenost i rodoqubqe, a i onu narodnu radqivost i doma}instvo, koji

karakteri{u srpskog ~oveka i Srpski narod kroz vekove. Wegova pobo-

`nost nije bila umi{qena, ni nalickana, nego duboko proìvqena, jer

je to bio iskren i dubok ~ovek, pravi Srbin.

Krenuo je kroz ìvot da se {koluje u Beogradskoj bogosloviji, da

sluì Crkvi i Rodu svome, da sluì najpre u braku (bio je paroh u Ma-

kovi{koj i Dragojeva~koj parohiji), a kad mu je Bog suprugu uzeo, on se

stavio Hristu na raspolagawe, postao je monah i tako sluìo Bogu i

rodu, Crkvi i narodu. Zavr{io je Kijevsku Duhovnu akademiju i magi-

strirao studijom Uloga srpskog sve{tenstva u oslobo|ewu svoga na-

roda. Zatim predaje jedno vreme u mati~noj mu Bogosloviji i rukovo-

di Mona{kom {kolom u Manastiru Rakovici (gde je i zamona{en).

U~estvovao je u svim borbama svoga naroda, tokom balkanskih i

svetskog rata (bio je vojni sve{tenik u ~etni~kom odredu Vojvode Vu-

ka). U~estvovao je i borio se kako je znao i umeo, a nije ni mogao da ne

u~estvuje, jer su tako radili i wegovi preci i ostali na{i praoci i ju-

naci. A on je u juna~ko vreme odrastao i stasao - u vreme osloba|awa Ju-

`ne Srbije, osloba|awa Kosova, u vreme svetskoga rata. Pi{e on u svo-

jim uspomenama, tako ìvim i dramati~nim, kako je napr. branio Srp-

ski narod na Savi u Beogradu 1914. godine. @iveo je sa svojim narodom,

trpeo i preìvqavao wegova stradanija. Posle pada Srbije, poslat je

u diplomatsku misiju u Bizerti, zatim u Rusiju, i od 1917.g. u srpsku bo-

gosloviju u Oksfordu, gde je radio zajedno sa jeromonahom Nikolajem

6


8/396

(Velimirovi}em), sada me|u Svetima Nebeske Srbije. Po oslobo|ewu,

postao je rektor Prizrenske bogoslovije, i sa tog poloàja izabran je

19. decembra 1920.g. za Episkopa Bitoqskog.

Pomenu}u dva primera karakteristi~na za wegovu trpeqivost,

ali i uro|enu mu duhovitost, koje sam ~uo od o~evidaca. Kada se 1920.

godine, posle hirotonije za Vladiku Bitoqskog, i{lo na wegovo usto-

li~ewe u Bitoq, i{lo se kolima do Ohrida, a onda na kowima preko

planine do Bitoqa, jer drugog puta nije bilo. Na jednom mestu toga pu-

ta on padne s kowa i slomi ruku. Posle je govorio da ga je tu na{la Bo-

ìja kazna, jer je na tom mestu u ratu 1918. godine video jednog poginu-

log Bugarina u nekom sme{nom stawu, i tada se i nehotice nasmejao,

{to mu se sada na istom mestu osvetilo. Kako je bio junak, ustao je,

stisnuo zube kad su mu na brzinu previli ruku nekim pe{kirom, i od-

mah poùrili daqe, jer je u Crkvi Svetog Dimitrija u Bitoqu treba-

lo biti ustoli~ewe na ve~erwoj slu`bi, i tamo ih je veliki broj qudi

o~ekivao. Na ulazu u crkvu, pozdravio ga je jedan tamo{wi sve{tenik,

koga je Josif li~no znao kao izrazitog bugara{a u vreme okupacije od

1914. do 1918. godine. Taj sve{tenik je na vratima crkve govorio slavo-

pojku Vladici Josifu, na{to ga je ovaj jedno vreme slu{ao, a onda, ka-

ko ga je ruka bolela, u jednom momentu je prekinuo sve{tenika, rekav-

{i mu: Dosta, o~e! To {to si rekao - meni, a {to si mislio - tebi!

Takav je bio i u ìvotu Mitropolit Josif.

Tako|e, pri~ao nam je Otac Justin (Popovi}), kada su 1930. i 1931.

godine wih dvojica, Josif kao Episkop, a Otac Justin kao jeromonah,

poslati u Zakarpatsku Rusiju, koja je tada pripadala ê{koj, da vra}a-

ju iz unije Pravoslavce nasilno pounija}ene posle sramne i strahotne

Brest-Litovske unije (tada su, po~ev od 1594.g. pa nadaqe car Sigismund

i papa ogwem i ma~em nametali uniju Pravoslavnima, a posle Prvog

svetskog rata, pod divnim i demokratskim predsednikom Masarikom,

wima je omogu}en povratak u Pravoslavqe, te je tako od tih pravosla-

vaca-povratnika obnovqena dana{wa Svetometodijevska Pravoslavna

Crkva u ê{koj i Slova~koj). Wih dvojica su, dakle, godinu dana radi-

li u Zakarpatju, i uradili mnogo. Kad su, veli o. Justin, obilazili pla-

ninska sela na padinama Karpata, spavali su gde stignu, ~esto na slami,

i jeli {to im se usput na{lo, no Vladika se Josif nikada nije nina{ta

àlio. Jedan detaq je ostao ìvo upe~a}en. Poranili su negde rano

7


9/396

preko ogranaka Karpata, da stignu u jedno selo gde se narod okupqa.

Bio je mraz, sunce se tek ra|a iz Karpata, oni po snegu uzbrdo zadiha-

ni; topli dah, koji izlazi iz mitropolitovih usta, na wegovoj dugoj bra-

di stvara duge ledenice. Izgledao je kao starozavetni patrijarh ili

prorok. U jednom momentu, Josif zastade, prekrsti se, i glasno re~e:

Pomoz Boè jadnijem Srbima, i lu|ijem Rusima! Bio je veliki pod-

vi`nik; ìveo je skromno, i takav je ostao do kraja ìvota. Nikad ni-

{ta nije za sebe sticao. Radio je samo za svoj narod i Crkvu Boìju.

Kao Episkop Bitoqski izabran je za Mitropolita u Skopqe

1932. godine, i tamo je dosta uradio. Izme|u ostalog, pokrenuo je, sa

profesorima Filosofskog fakulteta u Skopqu, poznati ~asopis

Hri{}ansko delo, koji bio na nivou, ako ne i vi{e, prethodno pozna-

tog ~asopisa Hri{}anski ìvot. U Skopqu je tada bilo izuzetno

u~enih qudi i velikih stru~waka, kao {to je Radoslav Gruji} i drugi,

a Mitropolit je oko sebe okupqao i ve}i broj teologa Srba i Rusa. Na

Skopskoj katedri je mnogo uradio na crkvenom i narodnom napretku (a

odobrotvoreni od wega, ostali su nezahvalni - do rata, u vreme rata, i

posle rata). Mitropolit Josif je u to vreme pomagao i Manastir Hi-

landar (ustupiv{i mu Manastir Sv. Arhan|ela u î~evu za metoh), ko-

ji je tada bio osiroma{io usled konfiskacije od strane gr~ke dràve

svih metoha i ve}i deo poseda izvan Svete Gore. On se i tokom okupa-

cije i odmah posle rata starao da se popuni umaweno Hilandarsko

bratstvo, jer je bio Jerarh monahoqubiv i manastiroqubiv. Wegovom

zaslugom, uz Patrijarha Varnavu, privoqena je dobrotvorka Persa Mi-

losavqevi} iz Beograda da na Top~iderskom brdu podigne dana{wi

ènski manastir Sv. Vavedewa.

Da se vratimo malo unazad. Kada je sa Episkopom Nikolajem i{ao

u Englesku da zastupa srpsku stvar, umeo je i tamo da govori (mada je vi-

{e govorio Episkop Nikolaj). Mitropolit Josif je govorio mudro i

kratko, i wegovo svedo~ewe o Srpskom narodu bilo je dobro primqeno,

jer je uvek govorio izvorno, autenti~no. On, ina~e, nije bio ~ovek od pe-

ra da bi mnogo pisao, ali ono {to je napisao i ono {to je izgovorio u

svojim besedama, i naro~ito zastupao u ìvotnim stavovima, ostalo je

zapam}eno u Srpskom narodu i u{lo u zlatne stranice srpske istorije.

No, najve}i podvig Mitropolita Josifa je ono {to je, u doba ras-

pe}a Srpske Crkve i naroda pod okupacijom nema~kom, bugarskom, ba-

8


10/396

listi~kom, ma|arskom i naro~ito usta{kom, uradio za Srpski narod i

Srpsku Crkvu. Proteran je iz Skopqa (5. maja 1941. g.), kao da je bio tu-

|in, kao da je on bio tamo okupator, a ne crkveni pastir naroda Boì-

jeg, koji se zalagao za svoj narod, ~inio dobro gde god je mogao, i `rtvo-

vao se nesebi~no. Proteran je od Bugara i od bugara{kih slugu, ~ije

tragove i posledice Skopqe i do danas doìvqava i preìvqava. Do-

{ao je u Beograd samo sa jednim kofer~etom u ruci. Kako je proteran

vide}e ~italac u onom delu ovih Memoara, u kojem u vidu izve{taja

Svetom Sinodu to opisuje. No, to jo{ detaqnije opisuje u najpotresni-

jem delu svojih uspomena, svojih memoara - Sa crni{a na gori{a.

Ovaj narodni izraz, verovatno zlatiborski, erski: Sa crni{a na gori-

{a, zna~i: Sa zla - na gore! Sa crwega na jo{ gore. Tako je i bilo Mi-

tropolitu i wegovoj ìvoj Crkvi, stradalnom narodu pod okupacijom.

On to stradawe opisuje potresno do suza, {to }e ~itaoci i sami vide-

ti i doìveti. Spomenu}emo samo jedan detaq. Silazim, veli, na èle-

zni~koj stanici u Beogradu, prepuni vagoni izbeglica sa svih strana

pristiù, a naro~ito iz zloglasne i zlo~ina~ke Endehazije... Mene vu-

ku za rukav i govore: O~e, pomozi, o~e! Gde }emo, o~e? [ta }emo, o~e?

A ne znaju da sam i ja sam izbeglica, i da i ja ne znam gde }u.

Me|utim, Mitropolit Josif je izgleda dobro znao gde treba i}i.

Oti{ao je u Patrijar{iju, u momentu kada je Patrijarh Gavrilo ve}

bio uhap{en i kada je Vladika Nikolaj - dva kqu~na ~oveka u Srpskoj

Crkvi - ve} bio skinut sa svoje Eparhije @i~ke i interniran u Qubo-

stiwi. Mitropolit Josif se na{ao u Patrijar{iji da okupi najpre

Episkope, one iz Srbije i one dobegle u Srbiju: Ni{kog Jovana, [a-

ba~kog Simeona, Brani~evskog Venijamina, Zvorni~ko-Tuzlanskog

Nektarija, vikarne Arsenija i Valerijana i druge, i da, kao brat sa

bra}om, po vekovnom pravoslavnom, kanonskom predawu, od prisutnih

i okupqenih sastave Sinod, te da tako po~ne raditi i Crkvom rukovo-

diti. I Mitropolit Josif je to uspeo. Okupqeni endimusa Sinod

(=Sinod od prisutnih Episkopa) delovao je i delao sve vreme rata,

uspe{no vode}i brod Srpske Crkve po burnom moru.

Ima u Patrijar{iji jedna slika: kako Patrijarh Georgije (Bran-

kovi}) moli Svetog Nikolu da brod Crkve na uzburkanom moru prihva-

ti i spase. Najteè vreme broda Srpske Crkve bilo je upravo tokom

okupacije. Mitropolit Josif je tu i tada bio bogomdani i bogomudri

9


11/396

krmano{. Pri~ali su: da je, shodno dogovoru uo~i samoga rata, trebalo

da se sve Vladike na|u u @i~i i tu se dogovore {ta da rade, te da je Jo-

sif trebao iz Skopqa da svrati u @i~u, no on je poùrio u Beograd!

Te{ko da je ta pri~a ta~na, jer je Patrijarh ve} bio uhap{en, Vladika

Nikolaj ve} od Nemaca smewen, i to je Josif svakako ve} znao, pa je za-

to i{ao pravo u Beograd. I dobro je uradio. Da je i on kasnio, mo`da

bi bilo kasno da se u Patrijar{iji ne{to jo{ mogu}e uradi, te Crkvi

i narodu pomogne. Kaù tako|e, da kad se Patrijarh Gavrilo vratio u

zemqu, novembra 1946. godine, i kad ga je Mitropolit Josif sa Vladi-

kama do~ekao na ulazu u Patrijar{iju, a tu je bila prisutna svudapri-

sutna UDB-a, kojoj je bilo stalo da se Patrijarh vrati u zemqu radi wi-

hove propagande u svetu, jer, eto, Patrijarha stradalnika iz nema~kog

Dahaua vra}aju u zemqu! - rekao je Gavrilo Josifu: Vide}emo {ta si ti

to radio u toku rata! Siguran sam da je Patrijarh to rekao da bi to

UDB-a ~ula, a da je Patrijarh u dubini du{e bio zadovoqan radom Mi-

tropolita Josifa. Jer, {ta bi bilo da nije bilo Mitropolita Josifa

i wegove preduzimqivosti i snala`qivosti. Mudar je bio Patrijarh

pa je to rekao, jer je trebalo to udba{i da ~uju. Ali, daqi nastavak ra-

da i saradwa Patrijarha i Mitropolita pokazuje da je on bio sasvim za-

dovoqan, jer Mitropolit Josif nije ni{ta uradio {to nije bilo na do-

bro Crkve. Prosto re~eno i sa istorijske distance proceweno: bio je

~ovek koji je osetio pravi momenat da treba raditi, i {ta treba radi-

ti, i zato se stavio na ~elo Sinoda da povede i organizuje ìvot Crkve

onoliko koliko se moglo pod okupacijom. Uostalom, bio je i jedan od

starijih Jeraraha me|u sabra}om, i pritom jedini preostali slobod-

ni Mitropolit, jer su Zagreba~ki i Sarajevski ve} bili na putu za

Golgotu, a Cetiwski je bio otse~en okupacionim zonama.

Nemci su bili kivni na Srpsku Crkvu i Srpski narod zbog ru{e-

wa sramnog 25-omartovskog pakta, i projave narodnog slobodarstva ve}

26. marta 1941 (kada su Kraqev~ani pozvali pred domom u parku Ep. Ni-

kolaja, traè}i da im kaè {ta se to zbiva sa {mokqanskom politi-

kom Kneza-namesnika). Bojali su se projave Srpskog narodnog ponosa i

neropskog karaktera (oni koji govore, kao {to su qoti}evci, da je u 27.

martu glavnu re~ imao engleski Intilixens-servis, isti takvi ili

wima sli~ni govore da je i u 5. oktobru 2000. godine mnogo {to{ta sa

strane ume{ano. Jeste, i tada i sada. Ali - nije samo to, i nije to to!).

10


12/396

Projava narodnog gneva 27. marta 1941. godine, ne mo`e ni~im drugim

biti obja{wena, nego nepredvidivim karakterom Srpskog naroda, a to-

ga karaktera su se uvek bojali svi srpski naprijateqi: Nemci, Hrvati,

komunisti, fa{isti, [iptari, dana{wi kapitalisti, mnogi evroame-

rikanci i wihovi nemalobrojni doma}i evroslinavci. Srpski narod

nije sitno ra~unxijski narod, koji }e prvo ra~unati {ta }e biti sutra,

nego gleda da licem svojim ~istim iza|e sutra pred Boga i istoriju,

pred Lazara, Milo{a i Kara|or|a. Zato su Nemci najpre napali Srp-

sku Crkvu i srpsku kulturu. Ve} 6. aprila, na Cveti, bombardovana je u

susedstvu Patrijar{ije Narodna biblioteka, a odmah po ulasku Nema-

ca u Beograd, zgrada Patrijar{ije je bila zaposednuta i iz we izba~e-

ne sve crkvene ustanove, kancelarije, arhiv. Mitropolit Josif je pri-

stigao na vreme da rad Patrijar{ije organizuje, preko puta u Qubi~i-

nom konaku, dok nije potom mudrim na~inom uspeo da povrati i zgradu

same Patrijar{ije i o~isti je od nema~kog java{luka i |ubreta.

Mitropolit Josif se sna{ao, iskreno re~eno, na najboqi mogu-

}i na~in u stra{nim okolnostima. Uspeo je prili~no brzo, kao {to re-

kosmo, na wemu svojstven, mudar i duhovit na~in, da povrati Patrijar-

{iju i desetkovane patrijar{ijske ustanove, ali bez ikakvih ustupaka

Nemcima. Patrijar{ija je bila skoro bombardovana, u svakom slu~aju

dosta o{te}ena. Nemci su od po~etka javno govorili da treba uni{ti-

ti Srpsku Crkvu i srpsku kulturu, i tako vi{e ne}e biti Srpskog na-

roda. Dakle, isto ono {to danas govore Amerikanci i wihovi lakeji,

poltroni i beski~mewaci, kojima je stalo da slome ki~mu Srpskom na-

rodu (pripisuju}i sve dobro {to ima Srpski narod nekom nacionali-

zmu, i sve to svode}i na zaostav{tinu Milo{evi}a; a ako ima jo{

Milo{evi}eve zaostav{tine, to su upravo samo ti i takvi stari ko-

muisti - nove demokrate, presvla~iguwci i tankodu{i}i, ono {to je u

op{toj svetskoj bezqudici izbilo na povr{inu, i pliva onako kako ve-

tar pu{e. Milo{evi} je bio guba prethodne komunisti~ke gube na gr-

ba~i Srpskog naroda i izba~en je brzo, ali su za Milo{evi}evo pre-

trajavawe nekoliko godina krivi upravo oni zapadwaci, koji su ga ta-

kvog hteli, da bi Srpskom narodu mogli da rade ono {to su mu radili,

i {to mu jo{ uvek rade, preko demokratizovanih i liberalnih biv-

{ih tito-stamboli}evskih epigona. Jer, sa ~estitim Srbima, ne bi mo-

gli, ni pre ni sada, tako da rade).

11


13/396

Mitropolit Josif je ubrzo kako-tako organizovao ìvot Srpske

Crkve: da Eparhije budu popuwene, administrirane, upravqane, da ni-

{ta ne ostane nepokriveno crkvenom brigom, pastirskim starawem.

Naro~ito je velika zasluga wegova, i Episkopa oko wega, bilo prihva-

tawe velikog broja izbeglica, sve{tenika i naroda. U kratkom perio-

du, kada je bila Komesarska uprava, koja ni{ta nije mogla da uradi, Mi-

tropolit Josif je i tada radio. Potom, kada su ~estiti qudi umolili

Nedi}a, jednog srpskog oficira o~uvanog ugleda iz prethodnog 12-dnev-

nog rata, boqe re}i izdaje - osim onih koji su za Draòm krenuli, prvi

u porobqenoj Evropi, u oruàni otpor Hitleru (dok su qoti}evci ite-

kako sara|ivali sa okupatorom) - da prihvati da formira vladu, makar

i kvislin{ku, kako bi zaustavio survavawe narodnih kola sa svom de-

com i svim doma}instvima u bestragiju, Josif je i sa wime radio i sa-

ra|ivao. I morao je raditi i sara|ivati. Ali, samo do li~ne i narodne

~iste savesti i neuprqanog obraza. Bilo bi besmisleno sada raspra-

vqati da li je mogao i kako je mogao druga~ije, ali Mitropolit Josif

nije sluìo ni reìmu kvislin{ke vlade u okupiranoj Srbiji, a jo{

mawe da je sluìo Nemcima. Zna se ta~no, i to je ostalo u arhivi Sve-

toga Sinoda, kada su Nemci poku{ali da ga diskredituju traè}i da

osudi borbu Srpskog naroda, ~etnika i partizana, protiv okupatora, da

je on na ve{t na~in izbegao da izda proglas osude i jednih i drugih, go-

vore}i kao otac: To su na{a deca. Bore se.

O radu Mitropolita Josifa pod okupacijom mogli bi govoriti

mnogi izbegli u Srbiju Srbi sa Kosova i Metohije, iz Bosne i Hrvat-

ske, a naro~ito onih preko 200 sve{tenika koji su primqeni i sme-

{teni najpre u Aran|elovac, a posle po Eparhijama i parohijama {i-

rom Srbije. O wegovom radu re~ito govori i mudro pripremqen i do-

stavqen Nemcima, a zatim tajno poslat u svet, Memorandum o pogromu

i genocidu nad Srbima u NDH, o kojem je ve} dosta poznato (i koji }e-

mo uskoro izdati u sva 3 wegova izdawa), ali nije poznato da je ekipu

Srpske Crkve, koja je sara|ivala sa Maksimovi}evim Komesarijatom

za izbeglice, organizovao i podràvao Mitropolit Josif u samoj Pa-

trijar{iji. (U od wega organizovanoj kancelariji ura|en je i detaqan

izve{taj: Zlo~ini Arbanasa izvr{eni nad Srbima Kosova i Metohi-

je od 1941-45.g., koji smo objavili u kwizi Od Kosova do Jadovna, 7.do-

puweno izdawe, 1987).

12


14/396

Josif nije bio iskqu~iv ~ovek, nego je gledao pre svega op{tena-

rodno dobro. Nije tada, naro~ito u po~etku, ni bilo sve tako jasno, jer

su vremena bila mutna i opasna. Treba znati da su u po~etku sara|iva-

li ~etnici i partizani, i bilo je jasno da se treba boriti protiv oku-

patora, ali je trebalo i narod spasavati od propasti, koja se na wegovo

biolo{ko i duhovno bi}e odasvud nadnela. Naro~ito preko Drine i na

Kosovu. Na~in na koji je narodu hteo da pomogne Nedi}, nije bio, niti

ostao, ideal za Srbina. Nedi} je bio tragi~na figura, tragi~na `rtva

tragi~nih okolnosti, stra{noga doba ~itavog jednog naroda. Saradwa

sa wegovom vladom bila je - preìvqavawe pod okupacijom, i, koliko

se god moglo, bez ustupaka srca i savesti. Saradwa sa Qoti}em, koji

se nametao kao svaki od narodnog bi}a otu|eni totalitarac, i pritom

nametana i od okupatora, nije bila prihva}ena, i zato je Mitropolit

Josif bio nepopularan i nepoèqan kod qoti}evaca. Oni su prven-

stveno wega imali u vidu kad su u svojim novinama pisali o crvenim

Vladikama! (To je bila direktna denuncijacija Nemcima. Qoti}evci

su, i tada, kao i pre toga i kasnije, bili bukvalno determinisani anti-

komunizmom, koji ih je odre|ivao do te mere da su zdu{no prihvatili

saradwu sa okupatorom, sa nacizmom: bili su jedina partija slobodna

pod Hitlerom, i pritom naoruàna!). O tome svedo~e ovi Mitropoli-

tovi Memoari, kao {to }e ~italac i sam videti. Gorke re~i gorkih is-

kustava zapisao je u wima raspeti Mitropolit.

Mitropolit Josif je izbegavao, i izbegao, da se pribliì Nemci-

ma, da im se predstavi onako kako nije svojstveno Srpskom Vladici.

(Pojedini novousta{ki istori~ari pisali su, ne tako davno, da je Srp-

ska Crkva preko Mitropolita Josifa sara|ivala sa Nemcima, ~ak i u

progonu Jevreja. To govore i pi{u oni ~ija je Crkva i narod imao svo-

ju Nezavisnu dràvu pod Hitlerom i u woj zatirao Srbe, Jevreje, Ciga-

ne, sve ne-Hrvate /kao sada [iptari pod Amerikancima na Kos-Metu sve

ne-Albance!/ Da ovo nije ta~no, postoje, uz li~na, i pisana svedo~anstva

u Arhivi Sv. Sinoda: da su Mitropolit Josif i zato~eni Vladika Ni-

kolaj spasavali Jevreje i pod Nemcima). Kada su Nemci hteli da ga navu-

ku na tanak led, da mu dodele orden za zasluge, on je to vrlo ve{to iz-

begao: izneo je taj predlog pred Sv. Sinod, i od Sinoda je do{la odluka

da postoji red u Saboru, da se po stare{instvu dodequju ordeni, a ka-

ko on nije najstariji u Saboru, onda ne moè orden prihvatiti. Ta i

13


15/396

takva odluka, ve{to sro~ena, bila je jasno izbegavawe priznawa Nemci-

ma, ili od Nemaca. Diskreditacija od strane Nemaca nije uspela. Tako

su i komunisti, kad su posle Nemaca do{li na vlast, poku{avali da ga na

razne na~ine diskredituju. Ve} prvih nedeqa po takozvanom oslobo|ewu

Beograda 20. oktobra 1944. godine (koje oslobo|eweje srpski Beograd

ko{talo najmawe 25.000 nevino likvidiranih, a Srbiju oko 150.000), or-

ganizovali su omladinu da ispred vrata i prozora Patrijar{ije vi~e:

Dole Josif! A Mitropolit Josif, otvoriv{i prozor, pita tu decu: A

deco, koji Josif? Ima nas trojica: Visarionovi~, Broz, Cvijovi}?! De-

ca su mu na to aplaudirala, jer su o~igledno bila nagovorena.

Josif je, zaista, i pod komunistima, dok nije do{ao Patrijarh Ga-

vrilo i preuzeo kormilo Crkve, nastojao da uradi sve {to se moè. Vi-

de}e to ~italac u wegovim Memoarima, i u prilozima uz ove Memoare.

Da kaèmo zasad samo toliko: da je Mitropolit Josif, sa Sv. Sinodom,

prvi uputio, i to najmawe dva puta, malo poznate Memorandume Srpske

Crkve novoj komunisti~koj vlasti zbog progona Srpske Crkve od komu-

nizma. (Kada sada ~ujemo ili ~itamo biv{e komuware gde jo{ uvek govo-

re kako su osloba|ali narod od fa{izma, samo se zapawujem wihovoj

bezo~nosti: {to nemaju iole savesti da kaù kako su taj isti narod i

wegovu Crkvu potom terorisali i zatirali - od Kosova do Jadovna. Naj-

novija srpska sudbina, od Jadovna do Kosova, samo je posledica tog wi-

hovog oslobo|ewa i wihovog demokratskog socijalizma u kome je

stradao najvi{e jadni Srpski narod i wegova Crkva! Wihova bezo~nost

je kao sada ove ameri~ke totalitarne demokratije: nikad se ne zapita-

ju, da li bi se mi i sami, bez wih, oslobodili, sami, bez wih, izgradili

slobodnu i pravnu dràvu, sa qudskim pravima i dostojanstvom!?).

No, da se vratimo Memoarima Mitropolitovim, i prepustimo ih

samim ~itaocima da iz wih sagledavaju wegov svetli i mudri lik. Mi-

tropolit pi{e kako je i{ao u Rusiju, i tada i ranije. Wegove karakte-

risti~ne ocene Rusije, naro~ito one iz 1945. godine, vrlo pronicqive,

mudre procene i ocene, sli~ne su onima koje je o Rusiji dao Sveti Petar

Cetiwski, koji je pro{ao svojevrsnu golgotu i{av{i da traì pomo}

od Rusije, ali doìvev{i tamo i gor~inu da bude proteran, pa je govo-

rio Sveti Petar, a za wim sli~no i Mitropolit Josif: Ne treba se

udaqavati daleko od Rusije. To je opasno. Ali, ne treba ni suvi{e bli-

zu pri}i. I to je opasno! Takva je mudrost Srpskog naroda. Srbi imaju

14


16/396

svoju istoriju, svoj stav, svoj karakter, svoj identitet. Niti je gr~ki, ni-

ti je ruski, niti je zapadwa~ki, niti isto~wa~ki. Srbin je svoj na svo-

me. A jeste i Istok i Zapad, i iznad Istoka i Zapada, kako je govorio

Sveti Vladika Nikolaj, davni drug i saradnik Mitropolita Josifa.

O wihovom drugovawu moglo bi se napisati ako ne kwiga, svaka-

ko duì tekst. Pre nego {to je Mita Kosti}, ~uveni sve{tenik i pisac

iz Gorweg Milanovca, napisao kwigu Na tu|em poslu, ~ulo se da je

Mitropolit Josif kao komita poginuo, a Nikolaj je tada rekao: E, Jo-

sife, pogibe na tu|em poslu! Ispostavilo se da toga nije bilo i da je

Josif ostao ìv. Wihovo druèwe, kao {to pomenusmo, bilo je i kad su

i{li na Zapad, tokom okupacije, i posle oslobo|ewa 1918; zatim, to-

kom Josifovog episkopovawa u Bitoqu i mitropolitovawa u Skopqu.

Vladika Josif je voleo i da se na{ali na ra~un Vladike Nikolaja, a i

Nikolaj je, na svoj na~in, uzvra}ao sli~no Josifu. Kad su, recimo, po-

stavqali neka te{ka pitawa iz srpske istorije ili duhovne prirode

Nikolaj je gurao Josifa: Ajde, kaì ti Josife. Ti odgovori. A kad su

Josifu dolazile neke pobo`ne ène i pri~ale svoje pri~e, ~esto puta

i fantazije, Josif im je odgovarao: Idite vi, deco, Nikolaju. On je

stru~wak za to, nisam ja. Ima jo{ i drugih simpati~nih anegdotskih

detaqa, ali, u svakom slu~aju, Josif i Nikolaj su bili qudi koji su u

jednom jarmu, kao dva biblijska vola, orali na wivi naroda Srpskog i

roda qudskog, seju}i re~ Boìju i seme jevan|elsko; i tako|e su vukli,

i izvla~ili, kola Srpskoga naroda iz mnogog i te{kog gliba, iz te-

{kog posrtawa i stradanija, i zato su bili i ostali duboko upisani u

brazde Srpske zemqe, u brazde srpske istorije, u bi}e i bitovawe Srp-

skoga naroda i Svetosavske Crkve, biolo{ko, patriotsko, kulturno,

duhovno, crkveno, hri{}ansko, qudsko.

U tekstovima koji su pred ~itaocem nalazi se posejana mudrost

Mitropolita Josifa, zabeleèno wegovo duboko qudsko i vladi~ansko

iskustvo. Kada je, pri kraju rata, rezimirao svoje odnose, svoj posao, rad

i saradwu sa pojedinim qudima tokom rata i okupacije, sa kojima nije

mogao da se ne susre}e i za dobro svoga naroda ne sara|uje, ~italac }e

videti kakvu je razboritost pokazao u karakteristikama koje iznosi o

Nedi}u, Qoti}u, Joni}u. O ovoj dvojici posledwih - koji su bili ideo-

lozi jedne politike, navodno narodne, a u su{tini otu|ene od bi}a i ka-

raktera Srpskoga naroda, i kao takve hibridne i nesrpske, maskirane

15


17/396

(ima ih koji se i danas wome maskiraju) floskulama i parolama o tobo-

è srpskoj ideologiji, i pritom se zaklawaju}i ~ak i iza Vladike

Nikolaja - Mitropolit Josif je reqefno izneo vernu sliku kakvi su to

qudi bili. Osetio je, pre svega, wihov sekta{ki karakter. (Jer, re~ je

ustvari o jednoj sekti; sli~no kao {to danas imamo politi~ke i ideolo-

{ke stranke, naro~ito u Beogradu, koje su tipi~no sekta{kog mentali-

teta. Zato uglavnom ne razumeju Srpski narod i Crkvu). Ono {to bitno

razlikuje Vladike Josifa i Nikolaja od qoti}evaca, i onda{wih i da-

na{wih, jeste to {to su i Josif i Nikolaj bili srpske patriote, qudi

izrazito srpskog karaktera, a ovi drugi su izraziti sekta{i, qudi sek-

ta{kog mentaliteta koji pretenduje da tobo` pokriva svojom pretenci-

ozno{}u Srpski narod i wegov karakter (sli~nu sekta{ku pretencio-

znost pokazuje, napr. i pisac Korena i Deoba i Vremena vlasti i

izdaje, koji svojim komunisti~kim mentalitetom ho}e tobo` da pred-

stavi karakter Srpskog naroda, a ustvari slika sebe i svoj svet).

Mitropolit Josif i u ovim Memoarima pokazuje da je wegov stav

za vreme rata i okupacije, kao i posle tzv. oslobo|ewa, bio stav srp-

skoga patriote i Vladike. Nije nijednoj stranci pripadao, niti to pri-

li~i srpskome Vladici da bilo kojoj stranci pripada. Tako, npr., kada

su Nikolaju govorili da je qoti}evac, Nikolaj je odgovorio: Qoti}

bi vaqda pre bio nikolajevac! Ustvari, ni jedno ni drugo nije bilo,

niti moè biti. Tako bi svaki srpski patriota mogao, ako je pravi pa-

triota, da se nazove - josifovac, a ne da Mitropolit Skopski i sve-

srpski pripada ovoj ili onoj stranci. Kao {to i danas stav pravih srp-

skih Vladika i pravih srpskih sve{tenika nije strana~ki, nije partij-

ski, ali jeste patriotski, crkveno-narodni. Nazivaju}i Mitropolita

Josifa i druge Vladike tokom okupacije crvenim vladikama, Qoti}

i qoti}evci tu svoju bruku nisu priznali. Vladika Josif nije sluìo

crvenima, ali su qotaneri time pokazali kako su se odnosili prema

wemu. Komunisti su vrlo dobro znali ko je Mitropolit Josif, i bili

su kivni {to nije tokom okupacije bio diskreditovan, {to nije bio

stvarni saradnik i kolaborater Nemaca, nego je bio narodni ~ovek i

patriota, stradalnik koji je dizao i nosio Krst svoj i svoga naroda.

Trebalo je nositi i izneti li~ni i narodni Krst. Trebalo je pri-

miti na stotine izbeglih srpskih sve{tenika i oko milion srpskih iz-

beglica, i sve wih kako-tako smestiti i zbrinuti. Niko nije ostao bez

16


18/396

krova i hleba, kao {to u na{e dane imamo mnoge izbeglice iz Srpskih

Krajina i sa Kosova i Metohije, koji se potucaju po zemqi Srbiji od ne-

mila do nedraga. Mnogi su od tih izbeglica od tuge umrli u Srbiji, ali

nisu doìveli nepravdu kakvu doìvqavaju danas Srbi dobeglice sa

Srpskog Kosova ili iz Srpskih Zemaqa i Krajina zapadno od Drine.

Ona Srbija i onakva kakva je bila, okupirana i raspeta, Srbija Mitro-

polita Josifa, bila je patriotska Srbija. Ova Srbija sada je partijska

Srbija, jer ima sekta{ku i poltronsku vlast. U ovim i ovakvim vo|ama

ne prepoznajemo ni onakve vo|e kakvi su bili silom prilika u ratu.

Ovi su prodani, pre nego {to se to od wih i traì. Raznorazni predsed-

nici, ministri, partijske vo|e i kolovo|e mnogobrojnih mafija, koje

jedna drugu pawkaju, ruè pa i gawaju, a Bogami i ubijaju, a onda to, man-

gupski velikodu{no, svoje pona{awe pripisuju Srpskom narodu, i iz

svoga, izvode pri~u o srpskom karakteru! A Srpski narod pati pod

wima, kao {to je patio pod komunistima, i nacistima, i ne moè od wih

da do|e do re~i. Ali, ìv je Bog, i ìva }e biti du{a na{a, kako su go-

vorili Proroci i u najteìm momentima biblijske istorije. A istori-

ja Srpskog naroda i Crkve Hristove u wemu jeste biblijska.

Mitropolit Josif je bio i ostao ~ovek i Vladika svetla lika. Ta-

kav }e i ostati zapam}en. ôvek koji se ~ove~anski borio u toku svih ra-

tova prve polovine 20. veka, u Kraqevini Srbiji i Jugoslaviji, onoj

predratnoj nesre}noj i onoj komunisti~koj jo{ nesre}nijoj, u slobodi i

pod okupacijom, u zemqi i inostranstvu. Borio se i dobar rat ratovao,

kako veli Apostol Pavle. I nije bio slomqen, mada bio je progawan. Na-

ro~ito od komunista. [teta {to nije stigao da ostavi svoje zapise o ko-

munistima, svoje Memoare o wihovoj bezo~nosti, licemerju i ne~ove-

{tvu. Proteran je od nema~kih slugu iz Skopqa, i komunisti mu nisu da-

li da se vrati na svoju katedru, nego su ga i iz Vrawa proterali; zatim iz

Crne Gore, pa iz @i~e, gde je bio postavqen za administratora Eparhi-

je @i~ke, jer je wegov saborac Nikolaj bio progla{en za narodnog ne-

prijateqa i kao takav nije mogao da se vrati u zemqu i na svoju katedru.

Zavr{io je ovozemni ìvot u Manastiru Vavedewu, na Top~ider-

skom brdu, gde mu je i danas grob. Tamo mirno i spokojno po~iva posle

orawa i preoravawa po wivi Gospodwoj, primqen i upokojen u miru Go-

spoda svoga. Po~iva kraj Sve{tenomu~enika Dositeja Zagreba~kog, ko-

ga je primio izmu~enog i izmrcvarenog iz Zagreba, kao {to je primio

17


19/396

i tolike druge ìve mu~enike iz Zapadnih i Kosovometohijskih srp-

skih krajeva. Grob Mitropolita Josifa je, po promislu Boìjem, do

groba Sve{tenomu~enika Dositeja, jer je video wegove muke i opisuje

ih ovde u svojim Memoarima.

Uz Patrijarha Gavrila i Svetog Vladiku Nikolaja ostao je kao

veliki ~ovek i veliki borac, i te{kih vremena svenarodnog stradani-

ja. Sva trojica su bili veliki qudi, dinami~ne, sloène i duboke li~-

nosti. Oni koji ne znaju {ta je Crkva, i {ta je ~ovek Hristov u Crkvi,

{ta je i kakav je crkveni ìvot i episkopski podvig, mogu da misle da

je izme|u wih bilo nekoga sukoba. A, jednostavno, bilo je ìvoga ìvo-

ta, ìvoga stava i odstojavawa sebe i svoga bogomdanog pozvawa u ovom

svetu i ìvotu. Ako je i bilo sporewa, bilo ga je, kod svih trojice, naj-

pre sa sobom, a za svoj narod. Izme|u Mitropolita Josifa i Patrijar-

ha Gavrila nije bilo bitnog sukoba. Bili su dinami~ni qudi, koji su

jo{ od vaspostavqawa Patrijar{ije 1920. godine ìvo u~estvovali u

ìvotu i radu Srpske Crkve. Pri~ali su nam o~evidci da su kod i oko

tihoga Patrijarha Dimitrija nosioci dinamizma u Arhijerejskom Sa-

boru bili Mitropolit Gavrilo, Mitropolit Josif i Vladika Niko-

laj. Oni su radili i sara|ivali, orali i preoravali, ali svoj ìvotni

put i delo, svoju hristopoverenu im setvu narodne wive Jevan|eqem

Bogo~oveka nisu napu{tali, zapu{tali. Nisu je sejali semenom svojih

ideja, svojih politika, sitnih interesa, nego srpskim ~ojstvom i juna-

{tvom, ali za~iwenom soqu blagodati Duha Boìjeg.

Povodom objavqivawa ovih Memoara Mitropolita Josifa treba

re}i jo{ i ovo. Kako se po~elo sa objavqivawem wihovih pojedinih de-

lova i odlomaka, reagovali su oni koji se Memoarima ose}aju pogo|eni.

Poku{ali su ~ak i da ih diskredituju, da navodno nisu autenti~ni, te

tako skrenu vodu na neke druge vodenice, jer wihova to ne moè da sa-

meqe. Me|utim, autenti~nost ovih Memoara poznata je svakome ko je

iole imao dostupa Patrijar{ijskoj, Sinodskoj arhivi. Iz Izve{taja

Svetog Arhijerejskog Sinoda Svetom Arhijerejskom Saboru SPC o

radu od 1941. do 1947. godine, koji je Mitropolit Josif napisao sa svo-

jim saradnicima, a koji je tekst, na oko pet stotina kucanih stranica,

Sveti Arhijerejski Sabor 1947.g. na ~elu sa Patrijarhom Gavrilom,

prihvatio kao Izve{tajiz celoga rata i okupacije, jasno se vidi da je

Mitropolit Josif bio ovakav kakvog ga vidimo u wegovim Memoarima.

18


20/396

Poku{aj diskreditacije i Mitropolita Josifa i wegovih Memoara sa-

mo pada na lice onih koji nisu u stawu da podnesu celu istinu, i osta-

nu na nogama. Takvi su, na àlost, oni o kojima on pi{e u Memoarima.

Sledbenici ~oveka koji je napisao Patrijarhu Gavrilu i Vladikama

Nikolaju i Irineju, povodom ru{ewa sramnog pakta sa Hitlerom, ne-

{to onako nadmeno i samouvereno, kao {to neki dana{wi beograd~i-

}i ~itaju lekcije Patrijarhu Srpskom i Svetosavskoj Crkvi, a pojma

nemaju {ta je Crkva, niti su je ikada ìveli i doìveli.

Ne kaèmo da je u Memoarima Mitropolita Josifa sve apsolutno

tako kako je zapisao, ali je to wegovo li~no svedo~ewe, i u tome je vred-

nost ovoga teksta. Neumitna istorija, a ona se ne}e zavr{iti na nama

niti na onima koji su je pisali pod komunistima, ili ovima koji je pi-

{u posledwe decenije i posledwih par godina, upotpuni}e to, i ne{to

mo`da ispraviti, ali }e mnoge ~iwenice, koje je zapisao Mitropolit

Josif, ostati kao fakta koja ulaze u stvarnu istoriju Srpskog naroda

i Srpske Crkve.

Mitropolit Josif je svedok istorije, kakvi su bili i kakvi tre-

ba da budu danas srpski Jerarsi. Pred svakoga moè da stane smela i ~i-

sta lica, kao borac za svoj narod - ìvu Crkvu @ivoga Hrista, Raspe-

toga i Vaskrlsoga - ne izviwavaju}i se, ne poltroni{u}i, niti se bra-

ne}i. On takav ve} poodavno stoji na sudu pred Licem Boìjim. Oni ko-

ji ga klevetaju, doma}e i strano zlo, ne mogu mu nauditi. Klevetali su

tako i wegov narod: Austrija u Prvom svetskom ratu, usta{e u Drugom,

komunisti posle toga, i sada ga klevetaju sli~ni ovima totalitarci,

evroamerikanci spoqa, i wihovi doma}i epigoni iznutra.

Mitropolit Josif je bio zlatiborski bor, veliki srpski dub, ko-

ji je ostao duboko ukorewen u Srpskom narodu i u Srpskoj Crkvi. Neka

mu je od nas hvala za sve {to je uradio, a kod Gospoda neka mu je ve~na

nagrada i Ve~an spomen na nebu i na zemqi!

Manastir Tvrdo{, Episkop

Uo~i Sv. Proroka Ilije 2003. g. Atanasije (Jevti})

19


21/396

20


22/396

I

NE[TO IZ MOJIH

USPOMENA

21


23/396

22


24/396

NE[TO IZ MOJIH USPOMENA

Draga ]eri,

Vi{e si me puta molila da ti ostavim ne{to iz svoga ìvotanapisano. Evo }u ti u~initi po voqi. êga se setim, to }u ti i saop-

{titi verno.

Moji preci po ocu doselili su se iz Sanxaka-Ra{ka ili severo-

isto~ne Hercegovine. Po tradiciji znam da mi se ~ukun-|ed zvao Pan-

telija. Bio je opak, tvrd pravoslavac i kao Srbin kosovski osvetnik.

Nije lako trpeo Turke i jo{ mawe poturice. Zato je uvek sa wima sta-

jao na ratnoj nozi. Vodio je ~esto hajdu~ke ~ete i branio sirotiwu ra-

ju kako je znao i mogao. U jednom ve}em okr{aju, izgleda mi, pri Kara-

|or|evom ratovawu-1809. godine u Sanxaku - ili jo{ ranije pri dru-

gom preseqewu Srba u Austriju - stra{no je potukao Turke, ali je i

sam izgubio jedno oko u tome okr{aju. Po wemu su se moji pretci pre-

zivali Panovi}i, a zbog wihove naprasitosti i danas moje srodnike,

kada bi hteli da ih okarakteri{u kao prznice i tvrdoglave vele:

Svi su kao }oravi Pane.

Ovo nije kao pohvala, ali karakteristi~no za moju familiju, ko-

jih sada ima oko 30 domova i vi{e. Neki se i sada me|u wima preziva-

ju Panovi}i, i to potomci moga strica, a sinovca moga |eda Vukoja-

Mitra. Svi ostali nose prezime Cvijovi}i po nekom pretku Sveti-

slavu (Svelu, Cvelu, Cviju). Daqe iz porodi~ne tradicije znam da mi

se pra|ed zvao Jovan, koji je opet bio neki deliba{a, a slab radenik i

ku}anik. \eda, koji se zvao Vukoje, znao sam dobro. Bio je }utqiv, do-

bar radenik i o{tar ~ovek. Voleo je nauku i radovao se kada sam po-

{ao u {kolu. On je imao jo{ tri starija brata: Milijuod ~ijih je na-

slednika Milenko, Qubica i \or|e, Sretena i Petka. Ja sam malo za-

pamtio samo Sretena, koji je ìveo do blizu 80 godina.

23


25/396

Otac mi se zvao Krsta, a bra}a: Mali{a, Jovan i Marko; sestre:

Tadijana i Jovanka. Sva mi je o~eva familija ponosita, ali skromna

i ozbiqna.

Od maj~ine familije sem ujaka: Vasilija, Sretena, Petra i Pet-

ka (ovaj je jo{ samo ìv) znao sam dedu mi (maj~inog oca) Jakova i ba-

bu Vujanu. Majka mi se zvala Jelisaveta. Svu maj~inu familiju jako

sam voleo, a naro~ito dedu i babu. Dede Jakova i danas se vrlo dobro

se}am, premda je umro u mome ranom detiwstvu. On je ~esto dolazio

ku}i mojih roditeqa nedeqom ili sve~anicima, uvek lepo obu~en u

~iste bele rubine - sa silavima. Nama deci donosio je po neku kru-

{ku, jabuku ili oraha i qe{nika, a nije bilo retko - i po par~e {e-

}era odbijenog od {e}erne glave. Majka nas je pred wega izvodila pod

orah, gde je on sedeo, obu~ene u ~iste rubine, izmivene i o~e{qane.

Druk~ije se pred wega nije moglo iza}i, - sramota je.

Dedu smo qubili u ruku, a on nas je milovao i pitao {ta smo tih

dana radili i jesmo li dobro slu{ali. Dok bi majka spremala kafu i

rakiju ja bih dedi prinosio ì{ku da pripu{i lulu. Maj~ina famili-

ja zvala se Dani~i}i, koji su tako|e doseqenici kao i ostali ìteqi

moga sela Dre`nika. Dok je o~eva familija imala vi{e vojni~ki ka-

rakter, maj~ina familija odlikovala se nekom crtom aristokratije i

diplomata. Umeli su svi lepo pri~ati, bili su laskavi i voleli baca-

ti po{alice, dosko~ice i pomalo zajedati, ali su svi bili pomalo la-

komisleni - nasuprot o~evoj familiji. Istina, oni su uvek izgledali

prirodno inteligentniji, ali i povr{niji od o~eve familije. îni

mi se da sam ja dobar produkt te dve osobine - oca i matere: Majka mi

je dala mnogo ose}ajnosti i mekotu srca, a otac pravilnost su|ewa-ra-

su|ivawa, opreznost, otpornost i dovitqivost, gor{ta~ki ponos i ne-

savitqivost. Prirodno - majka je dejstvovala srcem i dobrotom, a otac

- razumom i istrajno{}u, ~esto tvrdoglavom uporno{}u u savla|ivawu

ìvotnih nezgoda. Majku sam neizmerno voleo, a oca se bojao i sa stra-

hopo{tovawem mu se odnosio. I to uvek, dok je god bio ìv, iako je on

bio prost i nepismen ~ovek-seqak, ali je bio otac.

Ro|en sam u Dre`niku 1878. godine 28. avgusta (po starom stilu)

u zadru`noj ku}i moga dede Vukoja kao najstarije dete svojih roditeqa.

Na tri-~etiri godine po mome ro|ewu deda mi je oca iselio, odvojio

ga iz zajednice i poslao ga na pojate, gde se leti ~uvala i zatvarala

24


26/396

sitna stoka-marva. Uzrok tome bila je sva|a me|u ènama, a sve zbog

dece. Deda je imao sa drugom mu ènom malu decu, a moj otac prgav i

prema ma}ehi neraspoloèn pravio je zamerke za{to ona vi{e pa`we

poklawa svojoj deci ({to je prirodno)- a nas, mene i brata mi Mali{u,

zanemaruje. Ni{ta se ne se}am, ni vremena, ni drugih okolnosti kada

su se roditeqi s nama - decom iselili i nastanili u pojatama. Ne se-

}am se ni prvih dana na novom ogwi{tu. Ali se dobro se}am dveju sce-

na iz zadru`ne ku}e. Video sam i zapamtio dobro da su ène poslevo-

|ewa krave prekrstila dva ugarka sa ìvom vatrom na sapima krave i

posule vodom. Ovo zato, kako sam docnije saznao da ne bi krava pova|a-

la. Ja sam zakukao {to }e ène ope}i kravu, a one su me oterale u ku}u

(kujnu - deo ku}e sa ogwi{tem), po{ao sam unutra i s praga video veli-

ko ogwi{te, za wim lonac sa jelom kipi, a ja potr~ao (vaqda da izmak-

nem lonac) i preko visokog praga preturio se unutra. Ovo spomiwem

samo zato {to su to jedine scene iz ranog detiwstva koje sam upamtio,

jer sam tek posle pete godine mogao koje{ta zapaàti i pamtiti, - i

{to sam docnije i u snu uvek privi|ao neku vrelu-kqu~alu vodu i we

se jako pla{io. Ispri~a}u ti, draga }eri, jo{ nekoliko sitnih stvar-

~ica iz albuma moga detiwstva, a do mog polaska u {kolu.

Se}am se da sam jednom zaspao u {umi i da su me siroti rodite-

qi celu no} traìli i tek u zoru na{li. Se}am se kako sam se prvi

put kao dete opio. Vide}i kako stariji piju rakiju ispod lule, tj. dok

se jo{ rakija pe~e, i ja sam to probao i popiv{i jedan gutqaj uskoro

sam se preturio u sneg. Ovo mi je pomoglo da vi{e nikad nisam, dok mi

nije bilo vi{e od 25 godina - hteo okusiti rakiju. Pamtim kada su me

roditeqi tri puta vodili na pri~est. Jednom mi je majka govorila ka-

ko je veliki greh ma {ta toga dana re}i, pqunuti ili ne{to r|avo

u~initi. Jer }e se Bog rasrditi i ja ne}u primiti u se zakon Bo`ji

nego ìvo ugqevqe koje }e me sprìti. - Docnije, kao profesor Bogo-

slovije, zapazio sam da ni na{i u~eni teolozi nisu tako mudro i tako

prosto umeli objasniti svojim u~enicima zna~aj sv. tajne pri~e{}a -

evharistije - kao ova prosta i nepismena seqanka.

Drugom prilikom, kada me je otac u naru~ju prinosio u hramu sv.

~a{i, video sam sve{tenika sa duga~kim {tapom kako narod umiruje

u hramu. Zato ga nisam voleo. - Tre}om prilikom, posle pri~e{}a na

grobqu moji roditeqi su sedeli sa sve{tenikom na ledini, pili sa

25


27/396

wim kafu i razgovarali. I meni su dali kafu i par~e somuna - le-

piwe, te sam umakao u kafu. Zagledao sam se u sve{tenikove brojani-

ce, hitro sko~io i istrgao mu iz ruku rekav{i: to su |in|uve moje se-

stre. Roditeqi su se ovome iznenadili, odmah mi oduzeli brojanice i

povratili sve{teniku - izviwavaju}i se, a on me je pomilovao i re-

kao: Ostavite ga, on }e biti pop. Zato sam ga tada zavoleo. Zvao se

Marko sa nelepim nadimkom zlotrk. - Zbog ovoga su me docnije i de-

ca zadirkivala i govorila kako }u biti pop, a meni to nije bilo kri-

vo; i u koliko sam toga bio svesniji - tome sam sve vi{e teìo.

Znam kada mi je otac oti{ao u Bugarski rat (1885. god.) sa osta-

lim seqacima pevaju}i, a majka se Bogu molila da se zdrav i ìv vra-

ti. Kada su uskoro jednoga ve~era zvezde s jednog ne drugi kraj neba

preletale- se}am se, kao da je bilo ju~e. Narod je govorio kako u bo-

ju padaju i na{i i Bugari i ùstro protestvovao - za{to se bra}a tu-

ku. Kada su se vojnici vra}ali ku}ama iz rata, a oca jo{ nije bilo, maj-

ka je po~ela jadikovati i nama deci govoriti:Ako se ne vrati, pobij-

te se, ko }e vas hlebom hraniti i do snage dovesti. Mi smo to primi-

li bukvalno i po~eli misliti kako da to izvr{imo. Ali Bog bi mi-

lostiv i otac do|e jednoga dana. Zatraì te se u dvori{tu pred ku}om

presvu~e, jer je, veli pun va{iju, pa ne}e gad u ku}u da unosi. Docnije

sam potom kad su se ratnici sastajali i pri~ali iz rata doìvqaje,

gutao wihove pri~e. Naro~ito sam zapamtio kakvo su mi{qewe ste-

kli o Bugarima. Govorili su: Uzmi jednoga Bugarina, veì ga u kvr-

ge, strpaj ga u xak i metni ga pod astal, a drugoga posadi za sto za ru-

~ak, gosti ga i ~asti. Oni ne smeju znati jedan za drugoga, i {to ti mi-

sli onaj pod stolom u xaku, isto ti misli i onaj {to s tobom ru~a.

Ovo je vrlo karakteristi~no.

Jo{ neka epizoda

Imali smo suseda na dva kilometra daleko od na{e ku}e nekog

Radoslava Milovanovi}a - zv. îkana. Bio je ~ovek sumwivog vlada-

wa, bar se tako u na{oj ku}i govorilo. Jednom se s mojim ocem parni-

~io kod op{tinskog suda zbog neke potre/potrice i krivo se zakleo.

Kada je to otac sa bolom u ku}i ispri~ao, moja je majka po~ela da nari-

~e i izrebrila se prema ocu, kako je smeo i mogao dozvoliti da se ~o-

26


28/396

vek krivo zakune. A kada je se docnije Radoslavu razbolelo malo dete

u kolevci, moja je majka bila u o~ajawu, i kriju}i, da otac ne sazna, sla-

la Radosavqevoj eni neke lekarije po meni! - Karakteristi~no kakvi

su nam stari bili! Kakvi li smo mi, a kakvi li }e nam potomci biti?

Imao bih ti jo{ ovakvih stvar~ica re}i, ali }e{ mi i na ovome

zameriti {to te modernu ènu uznemiravam kojekakvim seqa~kim

bajkama, zato dozvoli da ti samo jo{ jednu - bar za moje poglede, karak-

teristi~nu za ono i ovo vreme ispri~am.

Jedne rane jeseni putovao sam sa ocem na uì~ku pijacu vode}i vo-

la na prodaju. Vo je bio dobro ugojen zato su trgovci na pijaci ~esto za-

stajkivali oko wega, premeravali ga o~ima, pipali po sapima i pitali

za cenu. Otac je traìo za vola pet dukata (60 zlat. dinara). Se}am se

te pogodbe jako. Trgovci su, opet, zagledali vola i ponova pitali za ce-

nu, a moj im je otac odgovarao: Eto, ja rekoh, a od vas ni{ta ne ~uh!

Oni su mu davali cenu ozna~avaju}i je u dinarima - a ne u dukatima.

Otac nije dao, i on bi - siromah, ~im se oni odmaknu, s mukom sra~una-

vao - koliko je ponu|ena suma u dukatima. Video sam da mu je to vrlo te-

{ko i{lo, jer se na{ tada{wi seqak jo{ nije bio nau~io i privikao

novom - desetnom sistemu ra~unawa. Za wega je jo{ vaìlo: dukat i

cvancik (12,80 dinara) poreze, ralo zemqe, hvat zemqe, ar{in, rif,

cvancik, rubqa oka - pa je prokliwao novu sistemu, govore}i:Ko iz-

misli kilo kilavo mu sve po ku}i hodiloitd. Sa pretvarawem oke u

kilograme i ja sam docnije kao |ak realke, muke imao, a ponekada od oca

{amara dobio - {to mu nisam umeo dobro ra~un voditi. - No, na stranu

to. Otac je vola prodao za 70 dinara, jer, vide}i da ga trgovci pristi-

ù u ceni, istu pove}ao na 6 dukata. Primio je novac - sve u bakru, met-

nuo u zobnicu (torbu od kostreti) i drugim putem se - stranputicama

vratio sa mnom ku}i. Bojao se tolike novce nositi, pa izbegavao susret

sa qudima. Do{av{i ku}i ve~erom (no}u) otac je zovnicu sa novcem

gurnuo u plast sa senom, nije smeo da unese u ku}u toliki novac (70 di-

nara) boje}i se da kogod nije saznao ve} o tom wegovom bogatstvu. Tek

sutradan doneo je novac u ku}u, postavio malu okruglu trpezu (siniju) i

na woj odbrojao 70 gro{a (14 din.) koliko mu je trebalo za porez. I tu

se jako mu~io oko izra~unavawa. Ostatak novca odvojio je da isplati

kupqeni zabran, ali mu je nedostajalo jo{ 14 dinara, i tada je gorko za-

jaukao: [ta da radim, ili }u platiti porezu, ili dug? Joj meni, siwem

27


29/396

kukavcu, da li }u se ikad duga oduìti. - Majka ga ute{i: Mani se, ~o-

ve~e, oduì}e{ dug, nije to ~ovek - ko duga nema! Plati porezu, a dug

docnije. Dràvi samo da se ne duguje. Tako je i bilo. - Za to vreme mi

smo deca tako|e oko sofre sedeli i posmatrali kako otac broji baka-

ru{e - gro{ po gro{ (0,20 din.) i sami se uàsavali od velikoga duga.

Za to vreme ovo nije bilo nikakvo ~udo. Celo poku}anstvo nije vrede-

lo 70 gro{a: dve zdele (}ase) zemqane, dva drvena i jedan zemqani ta-

wur san, nekoliko drvenih ka{ika, dva zemqana lonca, dva bakra~a,

varaq (ma{a), ma{ice, stupa, tu~ak i jedna debela ku~ewa~a, jo{, ma-

la sofra-verige nad vatrom, klupa, na}ve, sanduk, tigaw-tava i to je sve.

O kakvim stolovima, ~etvorono`nim stolicama (bile su to tronoì-

ce); o posluàvnicima, prozorima, lampama - ni pomena. Spavalo se zi-

mi na slami, a leti na prosu{enoj paprati na podu, retko kad se to pre-

krivalo, nego se ve~erom ispru}imo po slami, ~esto sa guwem ili zubu-

nom pod glavom mesto jastuka, koji su samo stariji mogli imati. Ve~e-

ralo se pri svetlosti lu~a - borine i sedelo se ve~erom pri svetlo-

sti ì{ka (prevrne se zdela}asa i na wenom zadnu natopi se malo lo-

ja, u w se zamo~i krpica od platna i na wu se metne neistopqeni loj pa

se zapali, i pri toj ~kiqavoj svetlosti majka je prela zimi, pri~ala

nam lepe pri~e o Jovanu, divovskom stare{ini, o podzemnom carstvu, o

vilama u gori, o a`dajama i zmajevima, o zmiji mladoèwi, krnxokosi-

ma, ve{ticama, vampirima, drekalima, a ponekada o zlatnim an|elima

i Bogu, koji se raduje kada se bra}a slaù i zajedno pevaju. Otac bi de-

qao obru~e, pre~ao opanke, sukao uè (konopac), a ponekada nam pevao

- bez gusala pesme o zlim Turcima, caru Lazaru i Milo{uKobili}u,

kako ga je kobila zadojila, zato je veliki junak bio i s vilama druìo.

Ponekada nam je i majka pevala o Jankovi} Stojanu, Malom Radojici, i

prokletoj Jerini, a vi{e puta nam pri~ala i Sv. Kraqu (studeni~-

kom - Stefanu Prvoven~anom) i Sv. Savi, Majki Jevrosimi...

Sve pripovetke oca i majke mi smo deca netremice slu{ali, gutali

i preìvqavali, a zatim jedno-drugome, ~uvaju}i stoku prepri~avali...

Moje {kolovawe

Fakat, da je moj ujak Petko Dani~i} poha|ao neki razred osnov-

ne {kole, i ve} se bio otiskao u svet - ~ar{iju, gde je bio {egrt u ne-

28


30/396

koj mawoj kafanici, - uticao je na dosta zapaqivu ma{tu mojih rodi-

teqa i wihovu re{enost da i mene dadu u ~koqu kako su oni govori-

li, a bliì povod za to be{e ovaj - vrlo karakteristi~an slu~aj. - Jed-

nog dana do|e moj otac Krsta iz op{tinske sudnice (sudarnice, ka-

ko su je oni onda zvali) - ku}i zabrinut, nervozan. U razgovoru sa maj-

kom Jelisavkom on }e joj re}i: Pogledaj onoga na{ega galowu - uka-

zuju}i na vola! Eto, ja ni{ta nisam boqi, pametniji od wega. [ta ja

znam - zna i moj galowa - jednaki smo! Znamo samo klade da izvaqujemo

i vu~emo - i ni{ta vi{e! Tako, jadaju}i se, jetko uputi stra{nu kle-

tvu protiv svoga oca: Da bogda mome ocu zemqa kosti ne primila!

Za{to da me kod wegovoga bogatstva ostavi slepoga kod o~iju?! Za{to

me nije ~kolirao? Majka vide}i da je ovakvom dràwu moga oca mo-

ralo ne{ta naro~ito prethoditi - zapita ga: Pa {ta je to bilo? I

otac ispri~a: Do{ao, veli, danas kapetan (sreski na~alnik) u sudar-

nik (op{tinsku sudnicu), izvadi iz xepaneku pismu (dokumenat) da-

de je Mihailu Lijeski}u, pretsedniku op{tine, jedinom, tada pisme-

nom ~oveku u na{em selu (ro|aku moga oca), i re~e mu da se potpi{e

na wu. Mihailo zapita: Je li slobodno, g. kapetane, da ja pro~itam!?

Slobodno, slobodno, Mihailo, odgovori kapetan- Mihailo je pro~i-

ta i potpisa se. Ja stao i izbuqio o~i kao onaj moj galowa. Uhvatio me

neki strah, pa jedva ~ekam da Mihaila nasamo pitam - {ta je to. I na

putu, kada se vra}asmo ku}i, snebivaju}i se zapitah ga: Boga ti, Miha-

ilo, kakvo ti je ono pismo {to ti dade kapetan da potpi{e{? -Nared-

ba, Krsta, da izvedem qude na kuluk u idu}i petak- odgovori on mi. A

kako si smeo da pita{ kapetana da prvo pro~ita{, pa da potpi{e{ i

za{to si ba{ morao ~itati?- Nema, Krsta, kapetan rogove, ~ovek je

kao i ja, pa za{to bi se bojao da ga zapitam! Ja u sebi rekoh: Jes, va-

la, tako je! - A za{to si hteo prvo da pro~ita{ pa da se potpi{e{?

- E moj Krsta, moè na toj hartiji da pi{e da sam ja duàn kapetanu

sto dukata, pa kad potpi{em, moram platiti.- Ja opet u sebi, e moj Kr-

sta, ti bi se zakrstio (pored svoga imena metnuo krsta) i ode sve ima-

we dok dug oduì{, a ni kusnuo - ni laznuo. Eto, vidi{, èno, kakav

sam ti slepac, i za{to sam isto {to i moj galowa!. I opet izusti stra-

{nu kletvu na ra~un svoga oca, moga dede Vukoja. - Zemqa mu kosti ne

primila, proklet da je! - Ja go i bos }u i}i, ama }u ove moje cipane - mi-

sle}i na mene i brata mi - ~kolirati. Ne}u ih ostaviti slepe, ne}u!

29


31/396

Sve }u prodati ama slepi ne}e biti! Majka je na sve to dodala: Ako

}e{, ~ove~e, ako! Sluì}emo, ama da im damo vid!

Draga ]eri, treba da se zaustavi{ na ovom momentu, da upamti{

dobro, ja sam ti ta~no i verno ovo opisao, i da ni{ta od sebe nisam do-

dao, i da uo~i{ - kakva je i kolika qubav roditeqa prema sre}i svoje

dece! Bezgrani~na je wihova qubav - bezgrani~na. Istina, moji rodi-

teqi nisu ni{ta od imawa prodali, niti ga unazadili, naprotiv, uve-

}ali su ga i udobrili, te jo{ kako, ali i mene u {kolu poslali, i sa

svoje strane sve u~inili da {kolu po~nem i zavr{im uspe{no. Sve su

u~inili, {to su bili kadri! Ja sam im zauvek na tome blagodaran,

premda me nisu izdràvali, jer nisu bili u mo}i, ali su me u {kolu

uputili. Naskoro posle opisanog razgovora mojih roditeqa i wihove

re{enosti da me {koluju - do{lo je moje {kolovawe. Ne moram ti pr-

vo re}i, da je u to vreme (1886/7 god.) u srezu zlatiborskom bilo svega

2-3 osnovne {kole: u Ma~katu, Dobrosenici, Murtenici i ne znam da

li je bila {kola u Kremnima, i to je bilo vrlo udaqeno od moga ne-

znatnoga i siroma{noga Dre`nika. Bliè su mi bile {kole u Uìcu

i Poègi, ali su bile u tu|im srezovima, te se morala pla}ati spe-

cijalna {kolarina. Jedno, oskudica {kola u srezu, i wihova udaqe-

nost, drugo, specijalna {kolarina - morali su uticati na moje rodite-

qe da me ne dadu neposredno u zvani~nu {kolu, nego me dado{e da u~im

kod privatnog u~iteqa; igrao je ulogu i tre}i razlog: da oja~am za

{kolu i da se nau~no za wu pripremim pa da u wu po|em. Ti su razlo-

zi, naro~ito posledwi, delovali na roditeqe, te me jedne jeseni mati

odvede u s. Roge, kod seqaka Mitra Ivanovi}a (tetka mi po maj~inoj

sestri, Smiqka, je za wega bila udata), da u~im bukvar. Odvede me ta-

ko majka i ~im se vrati ku}i, a mene ostavi tetkuna nauke. Tetak Mi-

tar, koji je u to vreme bio predsednik op{tine i nije imao svoje dece,

uze da me u~i. Napisa ne{to na par~encetu hartije, okrenu me prema

istoku i pro~ita mi i re~e: Sada ti ~itaj! Nisam znao i zaplakao

sam. Kao odgovor na to do{ao je vru} {amar i pogrda: [ta slini{,

}oravi Pane, misle}i na pomenutog mi pretka Panteliju! Daqe se zna

{ta je bilo. Tetka me sklonila, a tetak koji je bio prili~na bekrija,

zaspao je. Docnije sam se sa tetkom prili~no sprijateqio i ~esto mu u

prepirci sa tetkom Smiqkom drào stranu. Kod wega sam ostao vi{e

od godinu dana. Dawu, naro~ito leti, ~uvao sam mu ovce, a ve~erom smo

30


32/396

zajedno u~ili se iz bukvara. I{lo je to te{ko; docnije sam znao za{to.

ôvek ni sam gotovo nije ni{ta znao, pa je te{ko i drugoga mogao ~e-

mu nau~iti. Dobro se se}am kako smo pisali slovof. Napravimo nu-

lu pa je crtom prese~emo i eto ti gotovoga slova-f. Stvar je po{la ma-

lo boqe kad me otac dva-tri puta izlupao - {to ne u~im boqe i {to

tetkine tajne izdajem tetku. A tajna se sastojala u tome {to sam otkri-

vao mesto na koje je tetka sakrila rakiju. Moja nauka koraknula je na-

pred od dana kada je tetak jedne ve~eri, u subotu pred spavawem doneo

jedno par~e hleba - kukuruze sa malo soli i ~enom belog luka, dao mi u

ruku i zapovedio: Da se zajedno prekrstimo, pomiwu}i: Oca, Sina i Sv.

Duha, i o~itav{i O~e na{, posle ~ega je opet sledovalo krsni znak

i zapovest, da hleb, so i lukac, poqubim i tri puta izgovorim: kada za-

boravim jesti hleb, so i lukac, tada da zaboravim: ~itati, pisati i ra-

~unati! Posle ovoga naredio mi je da ovo sve troje zavijem u krpicu,

stavim pod jastuk i da ni{ta ne govorim ni ujutru dok me on ne bude pi-

tao, i odmah me strpao u krevet rekav{i - spavaj i dobro upamti {ta

bude{ sawao! Ali, ne govori dok te ne budem pitao! - Jutrom, u nedequ

po{to sam se umio, opet sam kao ve~erom prekrstio se i o~itaoMo-

litvu Gospodwu, a potom ponovio - kada zaboravim jesti hleb, so i lu-

kac, tada da zaboravim ~itati, pisati i ra~unati, pa po tetkovom na-

logu pojeo hleb, so i lukac. Kada se to svr{ilo tetak zapita: {ta si sa-

wao? Odgovorim - video sam mnogo i mnogo slova pred o~ima! - Dobro

je, re~e mi, i dodade - bi}e ih jo{ i vi{e. Kwigu }e{ da izu~i{! Pod

tom sugestijom oba radosni prionusmo sada jo{ vi{e na posao i ja sam

uskoro po~eo ~itati slova, slogove i re~enice. U~io sam vi{e sam ne-

go li po wegovom uputu. Prva re~enica koju sam sam iz bukvara pro~i-

tao bila je: Isus Hristos je Sin Bo`ji. Iako smisao nisam tada raz-

umeo, ali sam osetio neku tako neizmernu sladost da sam je celog ì-

vota ponavqao i wome i do danas sretan se ose}ao.

]eri, ti }e{ o ovome Bog zna kako suditi, a ja }u ti re}i: Znaj,

ma kako ti na ovo gledala i ma kako to sve tuma~ila - znaj i zapamti:

Da se ni jedno dobro delo ne svr{ava uspe{no bez pomo}i i blagoslo-

va Boìja. Ovo nisu prosti zvuci napamet izba~eni. Iskustvo me je

ovome nau~ilo, ìvot mi je to hiqade puta posvedo~io. Ja sa tim umi-

rem, i tu veru tebi u sveti amanet ostavqam! Ne zaboravi ga i tvojoj

ga deci predaj u nov amanet! Sada ~uj i jedan moj nesta{luk iz toga

31


33/396

vremena, a u vezi s mojom naukom. Spomenuo sam ti, da sam zbog te-

{kog uspeha dobijao od oca kazne, kada bi on do{ao da me obi|e. Da bi

izbegao wegove prekore, a bogme i batine, postaram se i dobro nau~im

da ~itam, a da ne sri~em odeqak; [ta je od {ta, ali opet, molim Bo-

ga da mi tetak ne bude doma kada mi otac do|e. Tako i bi. Otac do|e

jedne nedeqe, a tetka nema, te nema ko da me kontroli{e, i ja na o~e-

vo pitawe: jesam li {to nau~io, ponosno odgovorim: - nau~io sam! I

odmah na|oh re~eni odeqak u bukvaru, i po~eh re|ati prvo naslovna

slova: [-{tampano, {-pisano, {-malo, [-veliko, pa razvukoh: [ta

je od {ta. Bakra~ je od bakra, ka{ika od drveta, sekira od gvo`|a i

~elika... i tako izre|ah mome babu sve wegove posu|e i alatke u ku}i

- i ako u odeqku ni re~i ne be{e o tome. Dodavao sam pone{to i od

onoga {to stvarno u odeqku be{e. Oba zadremasmo dok ~lanak zavr-

{ismo. On, siromah, sav blaèn ode ku}i, a ja ostadoh gord {to mi je

ispala podvala za rukom. Svakako nije lepo {to sam to u~inio, ali ne

htedoh ni ovaj svoj nesta{luk da pre}utim. Mo`da }e ti i ovo biti od

koristi. Uskoro se moj tetak jako pronervozi, jer ga sa predsedni{tva

zbaci{e, pa mu je ceo svet bio kriv, a ja - najvi{e. Po~e me ~e{}e tu-

}i, te me moja tetka Smiqka jednog dana isprati roditeqima sa poru-

kom - da je tetak postao opak, pa mogu od wega postradati.

Moram re}i da sam tetka ipak cenio, jer mi je dao sve {to je znao

i mogao, a znao mnogo nije. On se docnije gordio {to mi je bio prvim

u~iteqem i s pravom traìo da mu znawe vra}am, pitaju}i me - ko je

{ta - {to je wega interesovalo. Kada stigoh roditeqskom domu na{ao

sam oca da ~uva (pase) stoku u tz. krivom viru. Odmah me je podvrgao

ispitivawu, {to je ~esto i docnije ~inio. Sada je ispit bio malo te-

ì, traìo je da mu pi{em na tablici. Video je, iako nepismen, da su

mi crte i ruka nesigurna. Spasilo me je donekle to {to su linije na

tablici bile izlizane, te sam moj krivopis opravdao. Ali je sad za

mene nastalo ne{to neo~ekivano. Izvadi moj babo iz svog {paga (xe-

pa), cigar papir pruì mi ga i re~e: Pro~itaj der mi kod koga sam

ovo trgovca kupio?(mislio je siromah da na papiru stoji firma tr-

govca u ~ijoj je radwi kupio papir). Sad nastaju moje muke. Na zavoju

papira stoji neka mala fotografija i ispred we natpis. Prvi put u

ìvotu gledam u nejasnu fotografiju, a da pro~itam natpis nije laka

stvar. Tu mi mnogo ne bi pomogao ni moj u~iteq - tetak Mitar, i on bi

32


34/396

se dobro oznojio, dok bi sri~u}i ne{to pro~itao. Po~eh sricati:

S..s..s-t, t, t, st-a, a, n, n, n-stano-o-o-stano-..j..e.e.e.-st-a-noo-j-e-Jedva

ispade Stanoje. Izustih tu re~, a moj ti babo klimnu glavom:Jes, ba{

sam kod Stanoja i kupio papir. Vidi de kako se poziva (preziva). E,

blaèna prostoto i naivnosti! Nasta moje novo mu~ewe, istina sada

sa vi{e odva`nosti i smelosti. Posle dugoga tucawa i mucawa pro~i-

tah Glava{. - E, ne poziva se tako, odse~e moj babojko! Ali ko mu

zna. Imaju ti pogani varo{ani i vi{e prezimena Ni jednom od nas

nije moglo do}i u glavu da: Stanoje Glava{ nije nosilac trgova~ke

firme, ve} Kara|or|ev saradnik i vo|a hajdu~kih ~eta iz prvog

Ustanka /1804 god./. Kako je - da je, ali ovaj moj nesumwivi uspeh u ~i-

tawu, toliko razneì srce moga oca - da me upita Bi li ti, sinko,

i{ao sad u {kolu pa da te dadem. - Ja sam se ve} bio nau~io skitati,

i od roditeqskog se doma trgao, pa jedva do~ekah da odgovorim: ho}u

~ile /tako sam zvao oca ~ilom/. On me zagrli i re~e: Dobro, odve-

{}u te u Poègu, sada po Gospo|i! Re~eno-ura|eno. Jednog jeseweg

dana mene otac odvede u Poègu. Sa nama zajedno do|o{e dva starija

|aka iz okoline, i uz put nam mnogo napri~a{e o {koli a naro~ito o

osobinama dvojice u~iteqa prvog razreda: o Janku Proti}u, dobrom

kao najboqi dan u godini i o Savi Atanasijevi}u, toliko strogom da

se |ak umokri u klupi, a ne sme da moli da iz razreda iza|e. ûv{i

ovo ja se uzvrtih, i po~eh se u sebi moliti Bogu da me dodeli u~itequ

Janku. U tome do|osmo u Poègu - posle 4 ~asa /a i svih pet/ pe{a~e-

wa. Meni se mala Poèga u~ini mnogo velika, ku}e pod }eramidom,

prozori, staklarija, radwe, kafane, kaldrma, qudi u varo{kom odelu

- sve me je to zbunivalo - te sam samo setno za ocem i{ao, ali u~ite-

qi, Janko i Sava potiskivahu sve druge misli i utiske. A kad u soka-

~etu pred {kolom viknu{e deca, evo u~iteqa Janka, ja se trgoh kao da

me blesak sunca iza gore od sna probudi. Vidim jednog omalog ~oveka,

mladoga, miloga i qubaznog, koga |aci, qube}i mu ruku, veselo po-

zdravqa{e i mene kao novajliju prikaza{e. Skinuh neki moj {e{ir i

pri|oh mu ruci. Toplo me pomilova po glavi i re~e da }u biti dobar

|ak. - îni mi se da i danas ose}am toplinu wegove ruke, i osetio sam

se najsre}nijim. Ni pre, ni posle toga nikada ni{ta prijatnije nisam

osetio. Bio sam na devetorima nebesima! Nikoga u ìvotu nisam do

danas vi{e po{tovao i voleo nego svoga u~iteqa Janka. Zbog wega i

33


35/396

danas sve u~iteqe volim i po{tujem! Imao sam docnije velikih i

slavnih nastavnika, u~enih i milih, ali mi je samo Janko stalno na sr-

cu leào i niko ga nije mogao potisnuti iz moje du{e. I kada sam doc-

nije postao sve{tenik, pa i profesor, uvek sam ga sa velikim zado-

voqstvom, po{tovawem i sa sinovskom qubavqu i odano{}u slatko

qubio u ruku. Bog da mu du{u prosti! Svojim milim susretom, blagom

re~ju i toplim pogledom on je probudio u meni sve {to je najidealni-

je, sve najlep{e, a najvi{e - qubav prema {koli, odanost i poverewe

prema qudima i stalnu ne`nost prema deci. Hvala mu, Bog da ga pro-

sti! - Da li jo{ i danas ima takvih u~iteqa!

Ushi}en susretom moga u~iteqa Janka radosno sam u{ao u {kolu,

i kro~io u odre|enu - zajedni~ku u~ionicu. No, tek {to sam stupio u

u~ionicu, i video masu nemirne dece, izazvao sam smeh nesta{nih dru-

gova svojom sme{nom pozom. Mali, zbuwen, de`mekast i bokast iz {u-

me ajdu~i} izbuqio o~i u gomilu dece. Dva-tri smelijih povika{e -

eno àbe i uneso{e mi se u o~i! Ne bih lew, te prvom i najblièm

pri{ih {amar, a oni svi mene izdevera{e. Da ne do|e u~iteq u razred

sigurno bih dobio dobre batine. Odmah zatim u~iteq Janko i Sava po-

~e{e nas deliti - ovaj meni, a taj tebi! Izazvah smeh kod sviju, ali do-

padoh Janku na deobu. Osetih stoga pobedu i radost, veliku radost!

Otac me dade na stan kod babe Mirosande Vasi} pod uslovom da joj me-

se~no pla}a 20 kgr. kukuruza i osam gro{a u novcu /1.60 din./ - pa se vra-

ti svojoj ku}i. Uskoro, kroz nekoliko dana, ja jako osetih tugu za ku-

}om. Zato, kad mi do|e kroz 10 dana mati, ja, sav uplakan, po~eh je mo-

liti da sa wom po|em ku}i. Ona me je te{ila, ali me povesti sa sobom

nije smela, premda sam osetio i u wenom oku suzu. Svakako po wenom

nagovoru - do|e mi uskoro otac - i osta sa mnom ceo mesec. Dawu je, si-

romah, nadni~io, a no}u sa mnom na ko{ari u kukuruznim {u{kama

spavao. Sve je ~inio samo da bih se ja privikao na novi ìvot. Navi-

kao sam se, ali sam oca stra{no zamrzeo {to me nije ku}i vratio. Ose-

}ao sam da on to ne}e. Zato, sve do malog ispita po Sv. Savi kada smo

pred u~iteqem imali - u prisustvu roditeqa - da pokaèmo svoje zna-

we iz bukvara, da bi potom pre{li na îtanku - nisam pred ocem hteo

ni jednoga slova pro~itati, pa da bi mi glavu otkinuo. Se}am se kako

me je tu`no gledao i molio da mu ne{to ~itam, pitaju}i druge |ake

znam li {to u {koli. Svi su mu govorili da sam odli~an |ak, ali ja ni-

34


36/396

sam hteo pred wim ni za ìvu glavu jednog slova pro~itati. Samo sam

uporno }utao. Ili ponavqao - ne znam. I danas me je toga stid i te{ko

ose}am koliko sam time ocu nanosio bola, pa me i od Boga strah!

Ali, po Sv. Savi na ispitu pred mojim u~iteqem Jankom ~itao

sam sve {to je od mene traìo, govorio ustani ra~un i zavr{ioO~e

na{om,- premda mi je tu babo prisustvovao. U~iteq je zapovedio, i

to Janko, zbog koga sam dva-tri puta gorko plakao, {to sam ga naqu-

tio, - i nije se imalo kuda, nego povinovati se wegovoj zapovesti, i

pred ocem ~itati.

Posle ovoga ispita probio sam ocu u{i ~itaju}i mu sve {to do-

kopam do ruku. Siromah, bio je sav blaèn i nisam mu jednom video u

oku suzu. Neka mi oprosti za moj nesta{luk i uporno jogunstvo. Nasko-

ro osetih da je mome babu te{ko pla}ati {kolarinu i izdràvati me,

a ni sa drugovima na stanu nisam se slagao pa pre|oh na stan kod svoga

ro|aka po maj~inoj familiji, Mihaila Glu{~evi}a, bojaxije, kome sam

u poslu pomagao, a nisam mu ni{ta za stan pla}ao. Od ku}e su mi slali

po malo bra{na te sam sam sebi mesio hleb i hranio se; dobijao sam ne-

{to i sira, suvoga mesa i slanine, a po jednom nedeqno pone{to smo i

kuvali. U istoj ku}i stanovao je i Arsenije [evkovi}, terzija. Wego-

va mi mlada An|a ponekada ne{to skuvala, nekada od wihovog jela da-

la te sam se tako ishrawivao. Docnije sam kod wih dvoje se nastanio i

sa wenim muèm {io zubuni}e, dokoqene, ~ak{ire, sve od starog voj-

ni~kog sukna, i tako sebi hranu zara|ivao. Zavr{io sam prvi razred

osnovne {kole i na Petrovdan 1888. godine pro~itan nam je uspeh. Bio

sam lepo i ~isto obu~en, i sa strahom sam do{ao u {kolu, jer sam se bo-

jao da ne ostanem da ponavqam razred. Strah se pretvorio u radost,

u~iteq me je u prisustvu |aka i |a~kih roditeqa, a me|u wima be{e i

moj otac, proglasio za najboqeg |aka, i dao mi je najve}u kwiguNe-

ven. Ja se nisam umeo radovati, a moj dobri otac iza{ao sa mnom pred

{kolu, upro pogled suncu, po~e se krstiti i izusti:Jarko sunce, ti me

danas kao nikada ogreja, moje je dete prvi |ak. Hvala ti Boè. Suze mu

udari{e. Ja sam ga gotovo za~u|eno i nemo gledao, i jedva ~ekao kada

}emo po}i ku}i u selo da vidim majku, mla|eg brata i sestru.

Ve} idu}e {kolske godine, moj otac se malo starao kako }e me iz-

dràvati, jer sam se vratio mojim starim gazdama Arseniju [ovku (ovi-

}u) i supruzi mu An|i. U~io sam {kolu i sa wima duboko u zimske no}i

35


37/396

{io zubuni}e i dokoqene. Znao sam ve} i gajtane ~ak i ~etvorostruke

da pri{ivam bez pogre{ke, i lako da uvla~im konac u iglu. Kada do-

bro svr{im posao dobijao sam od gazdarice nedeqom jaje pe~eno na va-

traqu-ma{i, a od gazde Arse nedeqno po marja{ (0.05 din) za lepiwu

i }ajicu. Marja{ sam ~uvao, a lepiwu zamenio komadom kukuruze. To

mi je jednom od moje u~iteqice donelo pohvalu, kao dobrom {tedi{i.

Te sam novce (0.20 ili 0.30) ~uvao i kupovao bratu ili sestri neku po-

slasticu ili po{urnicu i slao im po ocu u selo. Leti sam pomagao mo-

me gazdi prodavati vojnicima lepiwe, bozu, limunadu i druge vojni~-

ke potrebice (sapun, konac, iglu itd.) Dolaze}i tako sa vojnicima u

dodir, ja sam ih voleo i svu wihovu vojni~ku ve`bu i trubne znake

znao, ali podoficire nisam mario, jer su prema vojnicima bili jako

grubi i tukli ih. Naro~ito sam na wih tmurno gledao od kada mi je se

drugi podoficir no}u uvukao u mojdu}an, bara~icu od pru}a u kojoj

sam spavao i espap ~uvao, i hteo ne{to za uspomenu da uzme. Ne-

{to to, a jo{ vi{e, da mi gor{taci-Uì~ani nikada nismo mogli tr-

peti nikakvo nasiqe, ozlojedilo me je prema ovim qudima da, kada sam

zavr{io VI razred gimnazije, nisam hteo stupiti u Vojnu Akademiju,

premda sam bio spreman kao |avo! Tek stupawem u kasarnu na otsluè-

we svoga vojni~kog roka - promenio sam svoje raspoloèwe prema ka-

sarni i zavoleo vojsku.

O mome daqem {kolovawu u osnovnoj {koli ne bih ti, draga }eri,

imao {ta naro~ito re}i, do to, da sam u tre}em i ~etvrtom razredu po-

sluìvao kod Sime Jasike, tada majora pod disciplinskom godi{wom

kaznom. Morao sam ovde - pored drugih poslova timariti i hraniti dva

wegova velika kowa. Ovaj je ~ovek bio vrlo dobar, docnije mi se u Beo-

gradu, kada sam do{ao u V razred gimnazije, na{ao na ruci. - Hvala mu,

- jer me sa beogradske ulice prihvatio i u svoju ku}u uveo, hlebom nahra-

nio i docnije mi mesto za posluìvawe na{ao. Opet mu - hvala.

Tebe }e vi{e zainteresovati kako sam stupio u tada{wu realku

u Uìcu. Prosta je stvar. Po svr{enoj osnovnoj {koli nikako se ni-

sam vi{e hteo vratiti u selo. Bez roditeqskog pristanka ostao sam u

Poègi da sluìm u kafani kod Mate zvanog Koze za dva dinara nedeq-

no, ranu i stan. Vide}i moju upornost do|e mi jednog dana otac, na|e se

sa u~iteqem Cvetkom Radoji~i}em, izvadi moje svedo~anstvo, i, posa-

vetovav{i se sa wim, uglavi: da me dade u uì~ku realku, kao odli~nog

36


38/396

|aka, da u~im za popa, a nikako za u~iteqa. Tada sa svojih {est dinara,

koliko sam kod Mate bio zaradio i ocu ih predadoh - po|oh u selo. U~i-

teq me pri rastanku uputi {ta da u~im za prijemni ispit i kada da se

za realku prijavim. U selu me dobro uprego{e u poqske radove, da se

naplate za moje ~etvorogodi{we osustvo. Gospodin Tegla{ija kako

me nazva{e - morao je u 3 ~. ustajati i i}i na kopawe, ètvu, kosidbu i

sve druge seoske poslove. Ne be{e rabota laka. Spasavalo me je to {to

sam imao u~iti, te su me malo {tedeli, ali mi se ~udili kako me o~i

ne zabole od tolikog ~itawa? Do|e vreme za {kolu. Majka me saveto-

va{e da dobro u~im, sada se - veli u Uìcu pravi (zida) velika {kola,

i u woj se sve nauke svr{avaju, nikuda daqe ne treba i}i (tada je zapo-

~eto zidawe nove zgrade za realku) - kada zavr{i{ tu {kolu - zaposli-

}e{ se! Woj je bio ideal da vidi sina da se zaposlio. Na sam dan pri-

jemnog ispita stigosmo u Uìce ja i moj babo. Prvo ~emu sam se za~u-

dio be{e: Profesor Jawa je vrlo dobar. Za mene ime Jawa ènskog

je roda a ne mu{kog, a tada jo{ ène nisu bile dospele do profesor-

skog zvawa, - zato mi je bilo ~udno da se Jawa naziva gospodinom, a

ne gospo|om. Docnije sam video gospodinaJawu (Jani}ija Manojlovi-

}a) i uverio se da je zaista bio dobar. - Drugo ~udo. Za vreme prijemnog

ispita, stavi{e me u klupu do u~enice (Katarine Bo{kovi}) - to sam

ja smatrao za bezobrazluk i stid me je od toga pojeo.

Moja seqa~ka primitivnost i specijalni uì~ki - seqa~ki po-

gledi po kojima ènama pored svih wenih uzvi{enih vrlina - nije do-

stojna da s mu{karcem stane naporedo, dovela me je u zabunu, te nisam

znao gde sam. A kada me je drugarica jo{ ne{ta zapitala - propao sam u

zemqu i nisam znao kako sam zadatak izradio. Ni krivu ni du`nu ovu

sam drugaricu docnije s toga mrko gledao. Ti }e{ me, }eri, pojmiti,

ako se seti{ moga sinovca Borivoja, kako ti je, prilikom nekoga upu-

}enog mu prekora odgovorio: [ta, ti }e{ mene u~iti. Nisu meni ni

kod moje ku}e (u selu) zapovedale, ne}e{ ni ti ovde. Wemu je tada bi-

lo jedva {est godina, a tebi - dvadeset! Taj slu~aj ti najboqe govori ka-

kve smo mi poglede imali na ènsko ~eqade. Za ~ast majke, sestre, sna-

he glave smo davali, ali, ako bi nam neka od wih put pre{la, ili nas ne

bi u ku}i i na ulici stoje}i do~ekala - te{ko si ga woj! Majku, babu,

tetku u ruku smo qubili, ali na molitvi, na slavi uvek ispred wih sta-

jali. Ne zaboravi jo{ da je, u to vreme, moga |akovawa ~ak i u Beogradu

37


39/396

kod prostijeg sveta mu` na ulici i{ao napred, a ena mu sledovala ne-

koliko koraka pozadi. Mi smo se, omladina, gadili kada smo ponekad

videli da mu` mladoj èni qubi ruku. To je za nas bilo ponièwe do-

stojanstva mu{kog. Za nas je taj bio izgubqen, stajao je pod papu~om

ène! - Tako mu be{e vreme i nije bilo ba{ r|avo. No, ostavimo to,

vratimo se mom ispitu. Poloìo sam ga, a naro~ito sam dobro znao ge-

ografiju, ra~unicu, a vi{e svega istoriju. Pri~ao sam o boju na Mi{a-

ru. Moj babo toliko je bio zadovoqan da je docnije govorio seqacima

u selu: Molim te, brate, eto, nema ~ovek {ta da ga vidi, a na ispitu i

oni u~eni qudi ~ude se otkuda mu re~i izlaze. A ono, pri~a li, pri~a;

preko devet brda da prevede ~oveka. Eto {to ti je {kola. Tako ti po-

stadoh realac. Mojoj sre}i nigde kraja. Bio sam ponosit kao retko ko!

Se}am se, kupio sam neku malu a podebelu kwigu, metnuo je u xep od svo-

ga seoskog zubuni}a, pa se seokom sa jednim drugom iz starijeg razreda

{e}em ulicom pored {kole kao paun, samo {to ne viknem - zar ne vi-

dite da sam realac! Eh, pusta, slatka i glupa mladost!

U Uìcu probavih ~etiri godine i svr{ih ~etiri razreda real-

ke uredno i redovno bez {vrqawa i ponovnih ispita. Iz svih predme-

ta i{lo je sve dobro, premda, nikada svoje kwige nisam imao, jer je ni-

sam mogao kupiti! - Sirotiwo, i Bogu si te{ka! Ali nisi sramna, ako

nisu posledica lewosti i rasipni{tva! Pisao sam lekcije i uzimao

kwige od drugova u poslugu, a naro~ito sam dobro pazio na predavawu

i propitivawu. Istoriju, geografiju i prirodne nauke s matematikom

naro~ito sam voleo; u jezicima nisam slab bio, fiziku sam dobro raz-

umevao, ali hemiju slabo mario - pa slabo razumevao; krasnopis sam

voleo i lepo pisao, ali crtawe - jedva s trojkom prolazio. @eleo sam

da u~im svirawe - ali mi otac nije mogao kupiti violinu (12 dinara),

i jednom, kad sam mu s molbom dosadio, zamalo te nisam batine dobio,

jer, veli, nije me u Cigane dao ve} u {kolu. - Toliko je razumevao!

Otac se uvek mojim uspehom u naukama interesovao i dobro je znao

vrednost pojedinih ocena, pa, kada bi mu nekada saop{tio da iz nekog

predmeta imam trojku (a nikada ga nisam slagao), podviknuo bi mi:pa

i ja mogu dobiti trojku, to vi{e da nisam ~uo! Najteè mi je bilo ka-

da mi otac dade da mu pro~itam kakvu tapiju ili presudu - pa mu pot-

pis sudca ne umednem da pro~itam. To mu u glavu nije i{lo, niti sam

se ja smeo pravdati. Morao sam po wegovom shvatawu i to znati, pa

38


40/396

kvit! - Nisam ni tada, niti kada docnije smeo ocu praviti ma kakve

primedbe. Uvek sam morao biti vrlo obazriv, ako sam hteo ne{to da

mu sugeriram! Ina~e, pretrpeo bi neuspeh, izgubio poverewe, a mo-

`da, dobio jo{ i debqi kraj! - Takav je odnos mla|eg prema starijem

bio kod nas br|ana! I, mislim, nije to bilo r|avo.

Za vreme {kolovawa u Uìcu - prvu godinu do prole}a stanovao

sam kod svoga tetka po maj~inoj familiji - Qubisava Buqugi}a, mesa-

ra. Tu sam, pomaù}i mu u poslu, ponekada prikrio po koji dvesluk

(0.10 p.d.) za {e}erlemu, pero, olovku... Ovo ti se ispovedam i napomi-

wem da nije dobro dozvoqavati deci ni~iju kesu. Od prole}a stanovao

sam kod Vidoja Zekavice - ribara, sa kojim sam no}u i{ao ~esto da lo-

vim ribu. To mi se jako dopadalo, to je bio moj sport, koga sam docni-

je i kao mlad sve{tenik pomalo upra`wavao. Ovde zamalo {to se ni-

sam nau~io piti rakiju i pu{iti duvan. Hvala Bogu, oboje mi je bilo

odvratno. - Ali sam love}i ribu stekao strast prema kupawu u reci

\etiwi pod gradom. Nau~io sam se dosta dobro plivati da sam doc-

nije u Beogradu lako plivao reku Savu, a jednom spasao svoga druga da

se ne udavi. - Ali sam zbog ove strasti i jednom od oca dobio dobru

lekciju. Dolazio siromah nekoliko puta iz sela da me obi|e i nikako

da me na|e u stanu. Uvek sam bio na kupawu: ponesem komad hleba i

kwigu pa haj u reku na kupawe. Dosadilo to wemu, i jednom se prikra-

de na obalu, i dok sam ja bio s de~urlijom u reci, uzme mi odelo i ode

natrag. Morao sam nag tr~ati za wim i bogoraditi da mi dade odelo da

se obu~em, a posle - moje trpqewe a wegovo mla}ewe. Tako je i bilo,

te se malo odvikoh od reke! - Dok sam kod tetka Qubisava ìveo bio

sam u istom dvori{tu sa {kolskim drugom Milanom i wegovim mla-

|im bratom Milutinom Uskokovi}em, docnijim kwièvnikom, a kada

sam stanovao kod Zekavice druìo sam se sa Dimitrijem Tucovi}em,

docnijim vo|om socijalista i sa Brankom Jagodi}em, docnije na{im

simpati~nim i hrabrim oficirom, koji pogibe 1914. god. na Ma~ko-

vom kamenu. êsto smo se igrali rata, zbog ~ega su qudima popuca-

li prozori od na{ih kamenica, kao i na{e glave! - Ovu prvu godinu

otac je na oba mesta pla}ao za mene moje izdràvawe.

U drugom razredu posluìvao sam kod sudije Nikole Nikoli}a,

vrlo ~estitog i uglednog ~oveka, ali jekti~avog i uvek namr{tenog. U

wegovu ku}u nijedan parni~ar nije primirisati smeo. Znam da su neki

39


41/396

to poku{ali, ali su se r|avo proveli. Govorio je, Bog da ga prosti,

kod sudije dolazi se u sud za sudske poslove, a ne kod wegove ku}e! To

je meni jako imponovalo, i ja sam ga neobi~no voleo, a, bogme, docnije

imitirao. Hvala mu, samo me je dobru nau~io. Kada sam u~io tre}i i

~etvrti razred - posluìvao sam kod Mi{e Petrovi}a, profesora.

Od wega sam se nau~io ta~nosti i dobrome redu, a od wegove majke i

gospo|e supruge - lepom pona{awu. U wegovoj ku}i radio sam poslove

poku}ara a ~esto i{ao u {kolu potpuno bos, da me je ve} uIV razredu

bilo zbog toga po malo stid. Ponekad sam kao siromah dobijao za to

vreme i {kolsku stipendiju od 4-6 dinara mese~no. Kada sam ovo saop-

{tio ocu - odmah mi je novac oduzeo - govore}i: [ta }e tebi novac?

Da se samo promangupira{. Moram re}i da mu ova zamerka nije bez

razloga, ali je i preteriva. Jednom mi je uzeo 4 din. stipendije, popiv

poli}-dva rakije i tako }evlesijan izvadio 0.10 din. i dao mi govore-

}i: Ti samo dobro u~i, a ja }u go i bos i}i, ali }u te {kolovati! Ne

zameram mu, ali sam se tada u sebi nasmejao, jer sam znao da su to samo

wegove dobre èqe. Bio je siromah, siromah kao |avo, ali - ponosan.

Mi{a Petrovi} sedeo je - naimao stan kod u~iteqa Milete Stojano-

vi}a, jednog neumornog i vazda zaposlenog ~oveka, a imao je sina Goj-

ka, ve~itog studenta medicine, za koga je davao i crno ispod noka-

ta ali bezute{no, uzaludno. Ja i u~iteq Mileta ~esto smo se uzajam-

no te{ili, ja wega hrabrio zbog wegovoga neudesa sa sinom, a on mene

zbog moga siroma{tva. Jednom prilikom, vide}i ga premorenog od po-

sla, rekoh mu: za{to se malo ne odmorite? - Ja i ti odmori}emo se de-

te, kada u grob legnemo, odgovorio mi. Pogodio je. Evo me ceo vek sam

u nekoj borbi i poslu. Ali, hvala Bogu, to mi ~ini osobito zadovoq-

stvo. Bez toga ose}ao bih se {ugavim, o~ajnim i nesretnim! Posao mi

je radost i produèwe ìvota! Borba - zabava draga!

Dok sam bio kod Mi{e, se}am se, da su ga rado pose}ivali sve-

{tenik Lazar Lap~evi}, paroh moga sela, i tada{wi suplent i poto-

wi ministar Nastas Petrovi}. Na sedeqkama ~esto su igrali prste-

na i Nastasa u zabuni dovodili, jer be{e zaqubqen u svoju Canu (sa

kojom se docnije oènio) - te je ~esto u igri gubio. Nastas je tada u

Uìcu dobro od gra|ana primqen i uvaàvan. Sve{tenika Lazara vo-

leo sam zbog wegove dobre i blage naravi; wegovu majku po{tovao i

rado poslu{ao, pa mi je zato ~esto dala po koji par ~arapa, od onih

40


42/396

{to je pop dobijao na kr{tewu. Docnije sam se pri svr{etku {kolo-

vawa probao oèniti sa najstarijom pop Lazinom k}erkom, ali ko }e

golom |avolu dati k}er! Kad sam pomenuo Mi{u Petrovi}a i Na-

stasa Petrovi}a, da ti izre|am i druge nastavnike u Uìcu iz toga

doba. Da napomenem: dobrodu{nog Jawu (Jawi}ija Manojlovi}a, ~ije

sam ime ve} spomenuo ranije). Dobrotom, blago{}u i o~inskim postu-

pawem prema |acima (premda je bio neèwa) zaduìo je milom uspo-

menom mnoge generacije u~enika. Predavao je geografiju. Uro{ Kubu-

rovi}, tako|e mio gospodin, predavao je francuski jezik; Stevan

45471824 mitropolit skopski josif memoari

Documents