45471824 mitropolit skopski josif memoari

Download 45471824 Mitropolit Skopski Josif Memoari

Post on 13-Oct-2015

137 views

Category:

Documents

17 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

  • 5/22/2018 45471824 Mitropolit Skopski Josif Memoari

    1/396

  • 5/22/2018 45471824 Mitropolit Skopski Josif Memoari

    2/396

    1

  • 5/22/2018 45471824 Mitropolit Skopski Josif Memoari

    3/396

    S blagoslovom

    Wegovog Visokopreosve{tenstva

    Arhiepiskopa Cetiwskog

    Mitropolita Crnogorsko-Primorskog

    G. Amfilohija

    Izdaje:

    Svetigora- Izdava~ko-informativna

    ustanova Mitropolije Crnogorsko-Primorske

    Urednik:

    Protojerej Radomir Nik~evi}

    Prire|iva~:

    Protojerej mr Velibor Xomi}

    Recenzent:

    Wegovo Preosve{tenstvo

    Episkop G. Atanasije (Jevti})

    Slog i prelom:

    Milovan Parezanovi}

    [tampa:

    [tamparija Svetigora - Nik{i}

    2008. godine

    2

  • 5/22/2018 45471824 Mitropolit Skopski Josif Memoari

    4/396

    MITROPOLIT SKOPSKI

    JOSIF

    MEMOA R I

    - D R U G O I Z D A W E -

    priredio:

    Protojerej mr Velibor Xomi}

    Cetiwe2008. g.

    3

  • 5/22/2018 45471824 Mitropolit Skopski Josif Memoari

    5/396

    4

  • 5/22/2018 45471824 Mitropolit Skopski Josif Memoari

    6/396

    P

    P R

    R E

    E D

    D G

    G O

    O V

    V O

    O R

    R

    M e m o a r i m a

    Mitropolita Skopskog Josifa

    Govoriti i pisati o Mitropolitu Skopskom Josifu (Cvijovi}u:1878 + 3. juli 1957), tako velikom ~oveku, jerarhu Srpske Crkve i veli-

    kom pa}eniku, nije nimalo lako. No, sa sve{}u o odgovornosti na{oj

    pred Bogom, istorijom, na{im narodom i na{om `ivom Crkvom, po-

    trebno je re}i makar ne{to od onoga {to znamo, {to smo ~uli i dozna-

    li: prou~avaju}i dokumenta u arhivi Srpske Patrijar{ije i slu{aju}i

    od o~evidaca i u~esnika u `ivotu Crkve i Naroda tokom predratne Ju-

    goslavije, tokom okupacije i posleratne, nesre}ne, tako|e Jugoslavije.

    Du`ni smo da ka`emo istinu koliko je nama qudima to mogu}e.

    Mitropolit Josif je odavno pred Licem Bo`ijim i ~vrsto veru-

    jemo da je na sudu Nepristrasnog i Nelicemernog Ve~nog Sudije u{ao

    u rajska naseqa, sa tolikim drugim, wemu i nama savremenim, srpskim

    stradalnicima, jerarsima, sve{tenicima, monasima i vernicima, i

    mnogim drugim qudima.

    Kako je on sam sebe skromno video najboqe pokazuje ono {to je

    ostavio da se napi{e na wegovom grobu. Taj grob se, kao {to znamo, na-

    lazi u Manastiru Vavedewu u Beogradu, i na spomeniku stoje ove re~i:

    Gospode, orao sam i preoravao, kopao i prekopavao, mu~io se i

    dovijao kako sam znao i mogao, ali sam uvek Tebi i Rodu verno i preda-

    no slu`io. Evo do|e vreme ve~nog pokoja. Zato Te, Gospode i O~e moj,

    skru{eno molim da mi oprosti{ voqne i nevoqne grehe moje, a ti, Ro-

    de moj, oprosti svome gre{nom Mitropolitu Skopskom Josifu.

    Zaista je veliki Mitropolit Josif, veliki radnik, narodni ora~.

    U Crkvi na{oj narodnoj, Svetosavskoj, duboko je orao i preoravao, ali i

    plodove setve i etve uzabirao i nama ostavio. Sve {to je radio, radio je

    svim srcem svojim, iskreno kao verni Bo`iji sluga, kao veliki narodni

    5

  • 5/22/2018 45471824 Mitropolit Skopski Josif Memoari

    7/396

    radnik i crkveni poslenik. Nosio je svoj krst qudskog bi}a, ~ove~an-

    skog `ivota, srpskog ~oveka i wegove zavetne istorije, pobornika prav-

    de i slobode i jevan|elskoga svedoka Hrista Raspetoga i Vaskrsloga.

    Poreklom sa Zlatibora, o~igledno starinom Hercegovac, oli~a-

    vao je u sebi i ispoqavao one najboqe osobine Srba Zlatiboraca, U`i-

    ~ana, ili, kako ~esto govorimo, Era. Nije unov~avao svoju prirodnu

    mudrost, ni duhovitost, ni snala`qivost, ni vredno}u, kako su to ~i-

    nili u novije vreme neki U`i~ani, koji su imali ime sve{tenika, a bi-

    li jeftini narodwaci ili jo{ jeftiniji politi~ari, naj~e{}e sa-

    mozvanci i samopropagatori. Na sre}u, takvih je bilo i ima malo. Mi-

    tropolit Josif je poneo iz svoje ku}e sa Zlatibora, iz sela Dre`nika,

    od Bogom mu datih ~estitih roditeqa, oca Krste i majke Jelisavete,

    prirodnu bogodanu trezvenost i mudrost, pobo`nost i ~estitost, cr-

    kvenost i rodoqubqe, a i onu narodnu radqivost i doma}instvo, koji

    karakteri{u srpskog ~oveka i Srpski narod kroz vekove. Wegova pobo-

    `nost nije bila umi{qena, ni nalickana, nego duboko pro`ivqena, jer

    je to bio iskren i dubok ~ovek, pravi Srbin.

    Krenuo je kroz `ivot da se {koluje u Beogradskoj bogosloviji, da

    slu`i Crkvi i Rodu svome, da slu`i najpre u braku (bio je paroh u Ma-

    kovi{koj i Dragojeva~koj parohiji), a kad mu je Bog suprugu uzeo, on se

    stavio Hristu na raspolagawe, postao je monah i tako slu`io Bogu i

    rodu, Crkvi i narodu. Zavr{io je Kijevsku Duhovnu akademiju i magi-

    strirao studijom Uloga srpskog sve{tenstva u oslobo|ewu svoga na-

    roda. Zatim predaje jedno vreme u mati~noj mu Bogosloviji i rukovo-

    di Mona{kom {kolom u Manastiru Rakovici (gde je i zamona{en).

    U~estvovao je u svim borbama svoga naroda, tokom balkanskih i

    svetskog rata (bio je vojni sve{tenik u ~etni~kom odredu Vojvode Vu-

    ka). U~estvovao je i borio se kako je znao i umeo, a nije ni mogao da ne

    u~estvuje, jer su tako radili i wegovi preci i ostali na{i praoci i ju-

    naci. A on je u juna~ko vreme odrastao i stasao - u vreme osloba|awa Ju-

    `ne Srbije, osloba|awa Kosova, u vreme svetskoga rata. Pi{e on u svo-

    jim uspomenama, tako `ivim i dramati~nim, kako je napr. branio Srp-

    ski narod na Savi u Beogradu 1914. godine. @iveo je sa svojim narodom,

    trpeo i pre`ivqavao wegova stradanija. Posle pada Srbije, poslat je

    u diplomatsku misiju u Bizerti, zatim u Rusiju, i od 1917.g. u srpsku bo-

    gosloviju u Oksfordu, gde je radio zajedno sa jeromonahom Nikolajem

    6

  • 5/22/2018 45471824 Mitropolit Skopski Josif Memoari

    8/396

    (Velimirovi}em), sada me|u Svetima Nebeske Srbije. Po oslobo|ewu,

    postao je rektor Prizrenske bogoslovije, i sa tog polo`aja izabran je

    19. decembra 1920.g. za Episkopa Bitoqskog.

    Pomenu}u dva primera karakteristi~na za wegovu trpeqivost,

    ali i uro|enu mu duhovitost, koje sam ~uo od o~evidaca. Kada se 1920.

    godine, posle hirotonije za Vladiku Bitoqskog, i{lo na wegovo usto-

    li~ewe u Bitoq, i{lo se kolima do Ohrida, a onda na kowima preko

    planine do Bitoqa, jer drugog puta nije bilo. Na jednom mestu toga pu-

    ta on padne s kowa i slomi ruku. Posle je govorio da ga je tu na{la Bo-

    `ija kazna, jer je na tom mestu u ratu 1918. godine video jednog poginu-

    log Bugarina u nekom sme{nom stawu, i tada se i nehotice nasmejao,

    {to mu se sada na istom mestu osvetilo. Kako je bio junak, ustao je,

    stisnuo zube kad su mu na brzinu previli ruku nekim pe{kirom, i od-

    mah po`urili daqe, jer je u Crkvi Svetog Dimitrija u Bitoqu treba-

    lo biti ustoli~ewe na ve~erwoj slu`bi, i tamo ih je veliki broj qudi

    o~ekivao. Na ulazu u crkvu, pozdravio ga je jedan tamo{wi sve{tenik,

    koga je Josif li~no znao kao izrazitog bugara{a u vreme okupacije od

    1914. do 1918. godine. Taj sve{tenik je na vratima crkve govorio slavo-

    pojku Vladici Josifu, na{to ga je ovaj jedno vreme slu{ao, a onda, ka-

    ko ga je ruka bolela, u jednom momentu je prekinuo sve{tenika, rekav-

    {i mu: Dosta, o~e! To {to si rekao - meni, a {to si mislio - tebi!

    Takav je bio i u `ivotu Mitropolit Josif.

    Tako|e, pri~ao nam je Otac Justin (Popovi}), kada su 1930. i 1931.

    godine wih dvojica, Josif kao Episkop, a Otac Justin kao jeromonah,

    poslati u Zakarpatsku Rusiju, koja je tada pripadala ^e{koj, da vra}a-

    ju iz unije Pravoslavce nasilno pounija}ene posle sramne i strahotne

    Brest-Litovske unije (tada su, po~ev od 1594.g. pa nadaqe car Sigismund

    i papa ogwem i ma~em nametali uniju Pravoslavnima, a posle Prvog

    svetskog rata, pod divnim i demokratskim predsednikom Masarikom,

    wima je omogu}en povratak u Pravoslavqe, te je tako od tih pravosla-

    vaca-povratnika obnovqena dana{wa Svetometodijevska Pravoslavna

    Crkva u ^e{koj i Slova~koj). Wih dvojica su, dakle, godinu dana radi-

    li u Zakarpatju, i uradili mnogo. Kad su, veli o. Justin, obilazili pla-

    ninska sela na padinama Karpata, spavali su gde stignu, ~esto na slami,

    i jeli {to im se usput na{lo, no Vladika se Josif nikada nije nina{ta

    `alio. Jedan detaq je ostao `ivo upe~a}en. Poranili su negde rano

    7

  • 5/22/2018 45471824 Mitropolit Skopski Josif Memoari

    9/396

    preko ogranaka Karpata, da stignu u jedno selo gde se narod okupqa.

    Bio je mraz, sunce se tek ra|a iz Karpata, oni po snegu uzbrdo zadiha-

    ni; topli dah, koji izlazi iz mitropolitovih usta, na wegovoj dugoj bra-

    di stvara duge ledenice. Izgledao je kao starozavetni patrijarh ili

    prorok. U jednom momentu, Josif zastade, prekrsti se, i glasno re~e:

    Pomoz Bo`e jadnijem Srbima, i lu|ijem Rusima! Bio je veliki pod-

    vi`nik; `iveo je skromno, i takav je ostao do kraja `ivota. Nikad ni-

    {ta nije za sebe sticao. Radio je samo za svoj narod i Crkvu Bo`iju.

    Kao Episkop Bitoqski izabran je za Mitropolita u Skopqe

    1932. godine, i tamo je dosta uradio. Izme|u ostalog, pokrenuo je, sa

    profesorima Filosofskog fakulteta u Skopqu, poznati ~asopis

    Hri{}ansko delo, koji bio na nivou, ako ne i vi{e, prethodno pozna-

    tog ~asopisa Hri{}anski `ivot. U Skopqu je tada bilo izuzetno

    u~enih qudi i velikih stru~waka, kao {to je Radoslav Gruji} i drugi,

    a Mitropolit je oko sebe okupqao i ve}i broj teologa Srba i Rusa. Na

    Skopskoj katedri je mnogo uradio na crkvenom i narodnom napretku (a

    odobrotvoreni od wega, ostali su nezahvalni - do rata, u vreme rata,