1

GIMNAZIJA “BORA STANKOVI ”

HABZBUR KA MONARHIJAOD XVI DO XIX VEKA

Mentor: Kandidat: Verica Markovi Nikola Markovi

BOR 2005

2

S A D R A J

IZVOD............................................................................................................................... 31. HABZBURGOVCI OD XIII DO XVI VEKA ................................................ 52. PRILIKE U EVROPI U XVI VEKU .................................................................. 83. XVII VEK – POBEDA NAD PROTIVREFORMACIJOM...................... 174. XVIII VEK – PROPAGIRANJE IDEJE PROSVE ENOSTI.................. 275. XIX VEK – PRILIKE U EVROPI, ZNAMENITE LI NOSTI I

DOGA AJI, DOLAZAK FRANCA JOZEFA NA PRESTO,STVARANJE AUSTRO – UGARSKE ........................................................... 39

6. KARAKTER I ZNA AJ HABZBUR KE MONARHIJE........................ 54RODOSLOV HABZBURGA 1273 1918 ........................................................... 55LITERATURA ............................................................................................................. 57

3

IZVOD

Za vreme bezvla a u Nema koj 1246, Austriju je prisvojio ki kraljOtakar II, koji je pro irio vlast na vojvodstvo tajersku, Koru ku, Kranjsku,Furlaniju i Istru. U sukobu sa novoizabranim nema kim carem Rudolfom IIHabzburgom, pretrpeo je poraz na Moravskom polju 1276. i Austriju moraoustupiti Habzburgovcima; tako je ona postala nasledno vojvodstvo porodiceHabzburg, ime je udaren temelj budu oj Habzbur koj monarhiji. ProdiranjeTuraka u srednju Evropu i druge okolnosti u inile su da su feudalni saboriMa arske i Hrvatske tokom XVI veka izabrali Habzburgovce za svoje kraljeve,pa se u srednjoj Evropi formiralo Austrijsko carstvo, sastavljeno od raznihzemalja i naroda, a pod hegemonijom austrijske feudalne aristokratije.Habzburgovci koji su od XV veka do 1806. bili i nema ki carevi, te ili suapsolutizmu da bi preko vrste vladarske vlasti osvojili za feudalce jo ve eposede i privilegije na ra un naroda kome su pove avane feudalne obaveze.Ove te nje izazvale su najpre otpor selja kih masa, koje su elele da seoslobode feudalnog ugnjetavanja. Bilo je vi e selja kih ustanaka u Ma arskoj;buna Pere Segedinca u Vojvodini, a zatim neaustrijskog plemstva (zaveraZrinskog i Frankopana u Hrvatskoj i Ugarskoj 1671, Tekelijina buna u Ugarskoj1672-86, i dr.) Te ilo se odcepljenju teritorija od Habzburgovaca. Sve jeugu eno u krvi. Na Be kom kongresu 1815, povratila je zemlje koje je izgubila za vremeNapoleonovih ratova, i sa Rusijom i Pruskom postala vode a sila u Evropi. Uprvoj polovini XIX veka po inje u Habzbur koj monarhiji ja i razvitakkapitalisti ke privrede, a uz to se sna i radni ka klasa, koja isti e zahteve zaustavno u i drugim liberalnim reformama. Paralelno sa ovim procesom ra a sei radni ka klasa, naro ito u Austriji; u po etku su borbe za reforme. Kako je Habzbur ka monarhija bila u pravom smislu «tamnica naroda»,revolucionarni pokreti 1848-49, iz temelja su potresli Austrijsko carstvo.Revolucija je najpre planula u Be u, zahvaljuju i radnicima, zanatlijama istudentima koji su se borili na barikadama. Zba en je Meternihov policijskire im i obrazovana liberalna vlada, koja se odmah pokazala neprijateljskiraspolo ena prema radni tvu. Posle revolucije u Be u, po eo je rat za oslobodjenje i ujedinjenje Italije,iji je severni deo bio od Be kog kongresa pod Austrijom. Revolucionarno

vrenje zahvatilo je ku, Hrvatsku, Vojvodinu. U Ma arskoj izbija revolucijapod vo stvom L. Ko uta. Postavljeni su zahtevi za ukidanje kmetstva ifeudalnih obaveza, za nacionalnu autonomiju i odcepljenje, no svi su pokretibili ugu eni zahvaljuju i kolebljivom dr anju bur oazije, neprijateljskomdr anju plemstva i Klera prema revoluciji i vojnoj intervenciji feudalne Rusije.Rusija je svojim trupama ugu ila ma arsku revoluciju, tada najopasniju zaAustrijsko carstvo. Jedini pozitivan bilans revolucije bio je taj to je

4

ustavotvorna skup tina Carstva donela odluku o ukidanju feudalnih obaveza,uklju uju i i vezanost seljaka za zemlju. Apsolutizam je ostao, politi kihsloboda i nacionalne autonomije za neaustrijske teritorije nije bilo. U ovakvim uslovima sa nezadovoljnim i porobljenim narodima Habzbur kamonarhija nije mogla da izbegne te ke poraze u borbama za ujedinjenje Italije iNema ke (1859. kod Ma ente i Solferina u ratu sa Francuskom i Italijom, a1866. kod Sadove u ratu s Prusima). Ovi porazi produbili su krizu i nateralibe ki dvor da tra i re enja za preure enje Monarhije, uvaju i pri tom unajve oj meri staro stanje. Najpre je u injen poku aj s federativnim ure enjem(Oktobarska diploma 1860.), a zatim s preure enjem na bazi centralizma(Februarski patent 1861.). Kad su ovi poku aji propali uglavnom zbog otporaaustrijskog i ma arskog plemstva, do lo je do preure enja na bazi dualizma1867, po kome su vlast i teritorije u Monarhiji podeljene izme u Austrije iMa arske. Od tada se Austrijsko carstvo naziva Austrougarska ili Dvojnamonarhija. Paralelno s liberalnim i nacionalnim pokretom, iji je nosilac bilabur oazija i sve ve im razvitkom industrije, sna io je i radni ki pokret. Da bi se odbranila od revolucionarnih nacionalnih pokreta, Austrougarskaje 1879. stupila u agresivni savez s Nema kom. Posle toga do li su agresivnipotezi u osvajanju novih teritorija na Balkanu. Padom Otomanskog carstva, pala je i Austrougarska.

5

1. HABZBURGOVCI OD XIII DO XVI VEKA

Habzburgovci su bili jedni od vladaju ih ku a u Evropi: vladari Austrije(kao vojvode 1282–1453, kao nadvojvode 1453–1804 i kao carevi (1804–1918),vladari Ugarske (1437–1439, 1444–1457, 1526–1918), vladari Bohemije

ke) (1437–1439, 1453–1457, 1526–1618, 1621–1918), vladari panije(1516–1700), vladari Portugalije (1580–1640), i kao vladari Sveti RimskiCarevi nekoliko vekova do 1806. godine. Njihovo ime poti e iz vajcarskihHabichtsburg (zamak Hawk), porodi no mesto u 12 i 13 veku kod Habzburg,

vajcarska. Zemlje Habzburga nisu bile dr ava nego zbir naslednih poseda. Habzurzisu bili zemljoposednici, neki nesposobni, neki lakomi i gramzivi, ali svi re enida izvuku najve u mogu u dobit od svojih zakupaca i tako stvore od sebeevropsku veli inu. Habzburzi su od jezuita nau ili ta su strpljenje, prepredenosti javne predstave, ali od njih nisu mogli da se nau e iskrenosti i kreativnosti. Habzburzi vode poreklo od Guntrama koji se pominje u 10 veku.Guntramov ukununuk (peto koleno) Oto II prvi je upotrebio prezimeHabzburg. Otoov potomak Rudolf I krunisan je za Svetog rimskog cara 1273.godine. Iste godine postao je kralj cele Austrije. Otokar, kralj Bohemije nijeeleo da do e na krunisanje i odbio je da prihvati Rudolfa kao kralja. Posle

stupanja na presto, kralj Rudolf po eo je da se priprema za rat. Po eo jearan iranje za ven anje svojih k eri kao mo no dinasti ko oru je i to jedokazano kao dobro oru je za pove avanje teritorija Habzbur ke dinastije.Udao je jednu od svojih k eri za vojvodu od Bavarske, drugu za vojvodu odSaksonije, dok je tre a bila zaru ena za kralja Ugarske. Sada kada je imaosaveznike na mo nim mestima, krenuo je protiv Otokara i pobedio ga izvanBe a 26. avgusta 1278. Otokar je uhva en i pogubljen. Rudolf je udao svojuetvrtu erku, Gutu, za Otokarovog sina Vensela II koji je bio ograni en na

Bohemiju. Austrijske zemlje koje su bile oduzete od kralja Bohemije su dateRudolfovim sinovima, a familija je nastavila vladavinu Svetim rimskimcarstvom vekovima. Njemu je namenjeno da bude najsna niji car jugozapadneNema ke. Oto, veliki grof (margrejv) od Burgundije tako e je odbio da prihvatiRudolfa za kralja. Rudolf je sa svojom vojskom krenuo na Bezankon. Kada suljudi videli veli inu Rudolfove vojske, predali su se i iskazali su odanostRudolfu. Zauzeo je Turingiju koja je bila u haosu. Doneo je red i zakon uskup tini Erfurta 1289. godine. Rudolf je znatno pove ao mo svojoj porodici.Rudolf I umro je u Erfurtu 15. jula 1291. Nasledio ga je njegov sin Albert I kojije vladao od 1298 do 1308. Bio je realista. Ro en je sa borbenim duhom to gaje svrstalo u red najve ih mo nih lidera i temperamentne osobe u vladaviniHabzburga.

Posle smrti cara Rudolfa, plemi i, pla i se Albertove mo i izabrali suza cara Adolfa od Nasau–Vajlburg. Nije ga napustila nada za presto, i 1298.godine je izabran za Nema kog cara od strane nekoliko prin eva, koji su bili

6

nezadovoljni vladavinom cara Adolfa. Odlu uju a bitka izme u dvaju carevaodigrala se u Golhajmu blizu grada Vormsa, gde je Adolf pora en i pogubljen, aAlbert se pomirio sa novim izborom. Za cara je izabran u Frankfurtu 27. jula1298. godine, a krunisan je u crkvi Aix–la 24. avgusta 1298. godine. O enio seElizabetom, k erkom Majnhard IV, grof od Gorca i Tirola, koja mu je rodilaest sinova i pet k eri. Nastojao je da odigra najva niju ulogu na evropskoj

sceni. Bio je sklon da izvr i pritsak na Francusku oko burgundijske granice, aliodbijanje pape Bonifacija VIII da prizna njegov izbor navelo ga je da promenipolitiku, i 1299. godine, sklopljen je sporazum izme u Alberta I i francuskogkralja Filipa IV, po kojem je Rudolf, sin nema kog cara, trebao da o eni Blan ,

erku francuskog kralja. Nije mu uspeo poku aj da osvoji Holandiju i Ziland,posle smrti grofa D ona I 1299. godine, ali 1306. godine osigurao je krunuBohemije za svog sina Rudolfa posle smrti kralja Venceslava III. Tako e jeobnovio zahtev na presto Turingije, a ume ao se i u spor oko nasle ivanjaugarskog prestola. Njegov napad na Turingiju se zavr io porazom u Luki 1307.godine, i iste godine, smrt sina Rudolfa slabi njegovu poziciju u isto noj Evropi.Bio je na putu da ugu i pobunu u vabiji kada je ubijen 1. maja 1308. godine,od strane ne aka D ona.

Posle smrti cara Alberta I na presto Svetog rimskog carstva dolazidinastija Luksemburg, ija vladavina traje do 1437. godine.

Dinastija Habzburg se ponovo vra a na presto Svetog rimskog carstva1437. godine ustoli enjem Alberta V, koji je nakon krunisanja postao Albert II.On je dobio i polo aj kralja Bohemije i Ugarske. Posle smrti Alberta II napresto Ugarske dolazi Vladislav I Jagelonac (1440). Me utim 1444. godineVladislav I je poginuo u bici kod Varne i plemi i su na presto dovelietvorogodi njeg Ladislava V, sina Alberta II. Ladislav je ro en posle o eve

smrti pa je prozvan Ladislav V Posthumus. Na presto Bohemije Ladislav V jedo ao 1453. godine. Umro je iznenada 1457. godine pripremaju i se zaven anje sa Magdalenom, k erkom francuskog kralja Karla VII. Posle smrtiLadislava V na presto Ugarske dolazi Matija Korvin iz dinasije Hunjadi, a poslenjega dolazi dinastija Jagelonaca koji vladaju do Moha ke bitke (1526).

Na prestolu Svetog rimskog carstva Alberta II je nasledio njegov ro akFrederik III. Godine 1446. u ao je u be ki konkordat sa svetom stolicom, koji jeostao na snazi do 1806. godine i u vrstili prijateljstvo izme u Habzburga iVatikana. Frederik je bio poslednji car koji je krunisan u Rimu 1452. godine odstrane pape Nikole V. Spre io je reformu Svetog rimskog carstva u tomvremenu istovremeno i mogao je otvoreno da se suprostavi bira ima za izbordrugog kralja. Njegova politika bila je jedva spektakularna, ali uvek uspe na.On je bio tutor svom luckastom ne aku Ladislavu V Posthumusu. Kada jeLadislav umro 1457. godine, Habzburzi su izgubili dosta od svoje zemlje. Namnogim gra evinama iz vremena vladavine Frederika III urezani su inicijali: AE I O U, pet samoglasnika. Neki ljudi misle da oni zna e “Austria Erit in orbe

7

ultima”–“Austrija e nad iveti sve druge na svetu”. Neke od tih se mogu videtidanas.

Najbolja stvar koju je Frederik uradio za Austriju bila je enidbanjegovog sina Maksimilijana I sa Marijom k erkom burgundijskog vojvodeKarla. Shvatio je ako Habzburzi ele napredak, oni moraju da se ve u za nekujaku porodicu. To je donelo ku i Habzburga Holandiju i veliki deoBurgundijske zemlje i Austriju pretvorili u evropsku silu. Godine 1486abdicirao je u korist sina Maksimilijana I. Preselio se u Linc gde je mogao da

iva u svojim hobijima–alhemiji i botanici. Frederik je umro od neuspelogpoku aja amputiranja leve noge.

Maksimilijan je bio pravi ovek renesanse. Bio je izuzetno religiozanovek. Govorio je sedam jezika. Imao je izvrstan smisao za humor. Voleo je

fizi ke ve be. Rat je odigrao veliku ulogu u njegovom ivotu. U toku 25 godina,vodio je 40 bitaka. Njegov idealizam i krsta ki duh dodeljeno mu je zvanje“Poslednji vitez”. Marija i Maksimilijan su se preselili u Holandiju. Desetmeseci posle njihovog ven anja, dobili su sina Filipa. Postao je poznat kao Filipod Kastilje. Maksimilijan je znao kakva su mo na oru ja bila dinasti kaven anja i bio je zabrinut za ven anja svoje dece. Ponekad deci su jo prero enja nalazili prosca. Habzbur ka linija se deli na pansku i austrijsku. Filipovsin Karl enio se iberijskom naslednicom Izabelom od Portugala. Godine1490. Maksimilijan je zadobio Tirol (gornji deo Italije) i to mu je postalonajomiljenije mesto za boravak.Sklopio je mir sa Francuskom u Trentu. Francuska osvajanja u gornjoj Italijibila su priznata 1501. godine. Godine 1505. Maksimilijan je osetio da bi mogaoda reformi e Sveto rimsko carstvo. Preuzeo je titulu cara bez krunisanja. PapaJulije II potvrdio je injenicu da nema ki kralj od sada postaje automatski Svetirimski car. Godine 1509. bilo je progonstvo Jevreja u Nema koj. Preobra eniJevrejin Johan Fefer primio je ovla enje od Maksimilijana da konfiskuje iuni ti sve jevrejske knjige, posebno Talmud. Oko 1511. godine osnovao jeSvetu ligu sa panijom, Engleskom i sa papom protiv Francuske. Sporazum jeprozvan Mehlinov sporazumom. Dogovoreno je da se osvoji Francuska. Ovajrat trajao je sve do poraza Francuza u bici kod Spura 1513. godine.

Maksimilijan je potpisao Be ki mir 1515. godine sa Sigismundom odPoljske i Vladislavom od Ugarske. Time je povezano zajedni ko nasle ivanjeHabzburgovaca i Jagelonaca.

Tokom 1517. godine Maksimilijan je krunisao Uliriha fon Hutena kao“Kralja pesnika”.

Londonski mir 1518. godine izme u Engleske, Francuske, Maksimilijana,pape i panije je zave tan od kardinala Volseja.

Maksimilijan I je umro 12. januara 1519. godine u Insbruku, u Tirolu.Njegov unuk Karl I od panije postao je Sveti rimski car kao Karl V.

8

2. PRILIKE U EVROPI U XVI VEKU

Posle pogibije Lajo a Jagelonca kod Moha a 1526. godine, koplemstvo je za kralja izabralo austrijskog nadvojvodu Ferdinanda Habzbur kog,a ma arski i hrvatski stale i su se podelili izme u dva pretendenta: Ferdinanda iJovana Zapolje. Polaze i od odluka sabora iz 1505. godine – prema kojima se,posle smrti Vladislava II, za kralja ne mo e birati stranac i da e se plemstvo, uslu aju oru anog napada stranog pretendenta, zajedni ki odupreti takvompoku aju – ma arsko srednje i ni e plemstvo i neki uticajniji baroni podr ali suuraka poljskog kralja Sigismunda Jagelonca, jednog od najbogatijih barona

Ma arske, erdeljskog vojvodu Jovana Zapolju. Dr avni sabor u Seke fehervaruje 10. novembra 1526. izabrao i krunisao za kralja Jovana Zapolju. Drugi pretendent na presto bio je Fredinand Habzbur ki. On je polagaopravo na ma arski presto na osnovu mirovnog ugovora izme u Jagelonaca iHabzburga iz 1491. godine, dinasti kih ugovora iz 1506. i 1515, prema kojima,u slu aju izumiranja mu ke loze jedne od te dve dinastije, njihove posedenasle uje druga ugovorna strana. Po to je Ferdinand u koj ve bio izabranza kralja, njegove pristalice u Ma arskoj smatrale su da bi se tim izborommogla uspostaviti ve tradicionalna ma arsko – ka personalna unija. Uprilog njegovom izboru i la je i injenica da je Lajo eva udovica poticala izku e Habzburga. Posle Moha ke bitke oko nje su se okupljale Ferdinandovepristalice. Polaze i od toga, manjina ma arskog plemstva, pre svega baronipredvo eni palatinom I tvanom Batorijem, na saboru u Po unu 17. decembra1526, izabrala je Ferdinanda za kralja. U cilju razre enja nastalog spora izme u dva kralja i spre avanjagra anskog rata, Zapolja je ponudio da se o eni udovicom Lajo a II,habzbur kom princezom Marijom, i zaklju i savez sa Habzburzima, ali jeodbijen. U momentu izbora Ferdinanda za kralja njegova vlast se ograni avalasamo na nekoliko gradova u zapadnoj Ma arskoj i na posede njegovihpristalica. U tim okolnostima veliku va nost je imala injenica da je Karlo V,umesto pomo i u borbi protiv Osmanskog carstva, obezbedio nema ke trupeFerdinandu za borbu protiv kralja Jovana I. Uz pomo te vojske Ferdinand je,tokom 1527. i 1528, uspeo da protera Zapolju u Erdelj, odnosno Poljsku, i da sekruni e za kralja (3. novembra 1527.). Zapolja je, uz podr ku poljske ifrancuske diplomatije, pridobio turskog sultana, te je krajem januara 1528. uCarigradu zaklju en tursko – ma arski savez, prema ijim odredbama jeSulejman I priznao Jovana I za jedinog vladara Ma arske. Cena sporazuma biloje priznavanje turskog protektorata. Uz pomo poljskih, srpskih i turskih odredai svojih ma arskih pristalica, Zapolja je tokom 1528. i 1529. ponovo zavladaovelikim delom zemlje. Gra anski rat, koji je sa promenljivom ja inom trajao doVardarskog mira 1538. godine (Varad ili Na varad, Oradea, Rumunija), tetioje obema stranama, a koristio je samo Osmanskom carstvu.

9

Kralj Jovan se tokom turskog pohoda 1529. godine razo arao u Portinosavezni tvo i shvatio da se na nju ne mo e oslanjati u postizanju svojihpoliti kih ciljeva: Mehmed – beg je, prekr iv i svoju zakletvu, pusto ioseverozapadnu Ma arsku, a ne Austriju i Moravsku. S druge strane, Ferdinand Ije uvideo da ne mo e naneti odlu uju i poraz svom protivniku. Svesni nastaleopasne situacije, oktobra 1530. u Poznanju su zapo eti pregovori izme upredstavnika obojice kraljeva. Po to nijedan od njih nije eleo da se odreknekraljevske titule, zaklju eno je samo jednogodi nje primirje. Sli no njima,ma arski velika i, pristalice i jednog i drugog kralja, 1531. i 1532. godineokupili su se na “saborima bez kralja” kako bi razre ili nastale suprotnosti.Teritorije pod vla u Ferdinanda I savremenici su sve e nazivali Zapadnom,a Zapoljine teritorije Isto nom Ma arskom, da bi se ti nazivi u drugoj poloviniveka promenili u Kraljevinu Ma arsku i Kne evinu Erdelj. Posle primirja 1530/1531. godine diplomatski kontakti izme uFerdinanda I i Jovana I su i dalje odr avani, to je dovelo do zaklju ivanjanovog kratkotrajnog primirja 1532. i ulaska nema ko – rimskog cara Karla V upregovore 1535. godine. On je podr avao ideju izmirenja kraljeva, jer je mir iujedinjenje ma arskih oblasti pod vla u jednog kralja smatrao preduslovomire protivturske akcije. Prema njegovim zamislima, u poduhvatu bi, pored

Nema kog carstva, u estvovali Francuska, papa i Mleta ka republika. Sazrevalaje ideja da se Jovan I odrekne svojih prava i prizna Ferdinanda za jedinog kraljaMa arske. Karlo V je, u cilju ostvarenja ovog projetka, 1536. godine poslao uMa arsku svog izaslanika, nadbiskupa grada Lunda Johana Vezea. Sa Zapoljomje pregovarano gotovo pola godine, bez Ferdinandovog znanja. Kasnije supregovori dr ani u tajnosti ak i od Ferdinandovih savetnika i erdeljskih stale a. Rezultat dugotrajnih i slo enih pregovora bio je Varadski mir 1538.godine, kojim je zaklju eno: da se Jovan Zapolja, Ferdinand I i Karlo Vme usobno moraju odnositi kao bra a; da Zapolja priznaje Ferdinanda zajedinog kralja Ma arske, ali da do svoje smrti zadr ava vlast nad teritorijamakoje u trenutku zaklju ivanja ugovora dr i pod svojom kontrolom; da se posleobjavljivanja zaklju ivanja mira Ma arski i Erdeljski sabor sazivaju nazajedni ku sednicu na kojoj e biti izabran jedan palatin; da posle Ferdinandovesmrti na presto Ma arske dolazi njegov sin, a ako ne bude imao sina, neko izKarlovog roda, a ako ni on ne bi imao mu kog naslednika, presto bi zauzeoZapoljin naslednik, u slu aju da i on umre bez naslednika, ma arskim stale imase vra a pravo izbora kralja iz druge dinastije; da e porodica Zapolja bitimaterijalno potpuno obe te ena. Mirom je izvr eno i razgrani enje teritorija:zapadni delovi Ma arske, Hrvatska i Slavonija do le su pod Ferdinandovu vlast,a Erdelj pod vlast Jovana I, dok su nad ostalim teritorijama zadr ali kontrolunjihovi gospodari prema zate enom stanju. Zbog opasnosti od turske odmazde, Varadski mir dr an je u tajnosti, ajavno je zaklju eno samo primirje. Ugovorne strane su se sporazumele da e mirproglasiti car Karlo V kada oceni da su vojne i politi ke prilike povoljne. Porta

10

je saznala za pregovore, ali ne i za pojedinosti zaklju enog mira. Spremala se naodmazdu. Sprovo enje Varadskog ugovora teklo je sporo i ne bez problema. Jovan Inije odustao od ugovora ni posle enidbe poljskom princezom Izabelom.Me utim, Zapolja je do iveo neprijatno iznena enje. Ferdinand I je 1539.godine obavestio Sulejmana I o ugovoru. Uspeo je da postigne samoestomese no primirje, a odnosi sa Zapoljom i njegovim pristalicama ponovo su

se zao trili. Po to su na ovaj na in poku aji dvojice kraljeva za ujedinjenje zemljedospeli u orsokak, ma arski stale i su preuzeli inicijativu: Ferdinandovepristalice su zahtevale od kralja da, zajedno sa Jovanovim pristalicama, razmotrimogu nosti za opstanak i jedinstvo zemlje – ali je Ferdinand odbio taj predlog.Kralj Jovan, me utim, nije imao prilike da odgovori na sve te te ke izazove, jerje umro 22. jula 1540. godine, deset dana posle ro enja sina. Na samrtni kojpostelji opominjao je svoje savetnike da ne biraju kralja iz habzbur ke dinastije. Prvobitni strate ki cilj Porte bio je zauzimanje Ma arske u celini, kako biposlu ila kao baza za dalja osvajanja Nema ko – rimskog carstva, kaonajmo nije sile hri anskog sveta i nosioca ideje univerzalnog carstva. Kada jeFerdinand do ao na ma arski presto, Sulejman je u dva velika pohoda (1529. i1532.) poku ao da osvajanjem Be a zagospodari Ma arskom i slomi moHabzburga. Pokazalo se, me utim, da on nije mogao da pokori Ma arsku, akamoli da osvoji Nema ku ili celu Evropu. Pristalice kralja Jovana I uspele su da za kralja bude izabran Jovanov tekro eni sin Jovan igmund, a da za njegove staratelje budu imenovani varadskibiskup, komornik i najbli i kraljev savetnik or e Martinuci, Balint Terek itami ki upan Petar Petrovi , ro ak Jovana Zapolje. Iskoristiv i politi kunesigurnost nastalu smr u Jovana Zapolje, Ferdinand I je politi kim i vojnimsredstvima poku ao da zavlada Isto nom Ma arskom, ali je do iveo neuspeh.Glavna li nost u politi kom ivotu Erdelja posle Zapoljine smrti, or eMartinuci, uspeo je kod Porte da isposluje priznanje nasle ivanja kraljevsketitule za Jovana II. Ferdinand to nije hteo da prizna i opseo je Budim. Martinucije po svaku cenu eleo da za tititi prava Jovana igmunda, te je u pomopozvao sultana Sulejmana I. Bila je to kobna gre ka, jer Sulejman, posle pobedenad Persijom, vi e nije razmi ljao o ujedinjenju Ma arske pod svojom vla u,ve o njenom potpunom zaposedanju i raspar avanju. Sultan je zaista oteraonema ke trupe, ali je na godi njicu Moha ke bitke 1541. opseo Budim. Turskavojska je okupirala oblast oivi enu gradovima Pe uj, Estergom i Segedin i kaoklin se zabila izme u zapadnog i isto nog kraljevstva. Zemlja se za 150 godinaraspala na tri dela. Ubrzo su na zaposednutim teritorijama osnovani Budimskipa aluk i organi osmanske vlasti. Sultan je prihvatio Jovana igmunda kao svogsina, darovao mu isto ni deo Kraljevine i dozvolio da se sa kraljicom Izabelomvrati u Erdelj. Prema sultanovoj elji, I tvan Verbeci ostao je u Budimu kaovrhovni sudija Ma ara, ali je iste godine umro. Kru ile su glasine da ga je

11

otrovao budimski pa a. Balint Terek je zato en. Martinuci je, zadr av i za sebedostojanstva regenta, kraljevskog rizni ara, vrhovnog sudije i biskupa VelikogVarada, upravljao unutra njim i spoljnim poslovima Erdelja. Tursko zaposedanje Budima izazvalo je burne reakcije, ne samo u zemljive i u inostranstvu, pa je 1542. godine vojska od 55.000 carskih i ma arskihvojnika, predvo ena brandenbur kim markgrofom Joakimom, krenula da gapovrati. Me utim, do ivela je neuspeh. Uvi aju i nedovoljnost svojih snaga zasavla ivanje Osmanlija, Karlo V i Ferdinand I su 1547. sa sultanom zaklju iliprimirje na pet godina. tavi e, Ferdinand I je prihvatio obavezu da Porti pla aredovni godi nji danak za posedovanje teritorija, odnosno za osiguranje odturskih napada. Ovu svoju obavezu habzbur ki vladari su ispunjavali sve do

itvatoro kog mira 1606. godine. Poku avaju i da stvori uslove za povra aj Budima i uspe nu borbu protivOsmanskog carstva, or e Martinuci se jo 29. decembra 1541. sporazumeo saFerdinandom, predao mu je krunu svetog Stefana i izjavio da je, uz materijalnozbrinjavanje, Jovan igmund spreman da mu preda i Erdelj. Mada je svojuponudu vi e puta ponovio, Ferdinandu je bilo potrebno deset godina da pripremipoduhvat. Odredbama ugovora zaklju enog u Njirbatoru sa kraljemFerdinandom 1549. godine, Jovan igmund se odrekao ma arskog prestola ikraljica Izabela i Jovan II su se 1551. godine povukli iz Erdelja u kne evinuOpeln. Vlast u Erdelju je, u ime Ferdinanda I, preuzeo general anbatistaKastaldo, sa carskom pla eni kom vojskom od 6.000 do 7.000 vojnika.Martinuci je od Ferdinanda I tra io poja anje i, da bi dobio u vremenu, poveo jepregovore sa Turcima. Boje i se izdaje, carski general Kastaldo je, uzFerdinandovu pre utnu saglasnost, naredio da se Martinuci ubije. Ubistvokardinala izazavalo je revolt Papske kurije i evropskih vladarskih dvorova, te jeSveta stolica pokrenula istra ni postupak protiv Ferdinanda, ali je donelaosloba aju u presudu. Sporazum sa Ferdinandom i slanje habzbur ke vojske u Erdelj izazvali suveliki turski pohod na Erdelj, a kasnije i na druge ma arske oblasti. U te kimratovima, koji su trajali od 1552. do 1556. godine, Osmanlije su uspele daosvoje prostrane oblasti izme u Tami a i Tise (kasniji Banat), a od jakihtvr ava Temi var i Solnok. Ferdinand I nije imao dovoljno mo i da pod svojomkontrolom du e zadr i Erdelj i njemu pripojene oblasti. Zbog toga su erdeljskistale i, posle etvorogodi nje Ferdinandove vlasti, pristali da se vrate podtursko sizerenstvo i 1556. godine su pozvali u zemlju kraljicu Izabelu i kraljaJovana igmunda. Za Portu su prednost imala osvajanja na zapadu, a ne okupacija Erdelja,te je, posle povratka Jovana igmunda na vlast, umesto da ga kazni zbognevernosti, Sulejman Veli anstveni priznao igmunda za zakonitog kraljaErdelja i Ma arske i garantovao je Erdelju ire politi ke slobode od onih koje jeimao u vreme Jovana Zapolje. Posle tih doga aja vlast Jovana igmunda je preli ila na vlast evropskog suverena nego sultanovog namesnika.

12

Posle re avanja politi kih odnosa s Osmanskim carstvom ostalo jeotvoreno pitanje me usobnih odnosa Zapadne i Isto ne Ma arske, odnosnoJovana II i Ferdinanda I, kao i pitanje granica izme u teritorija pod njihovomvla u. Narednih deset godina trajale su borbe du Tise za utvr ivanje granicadveju ma arskih dr ava, ali Habzburzi nisu uspeli da pro ire svoju vlast naErdelj sve do Be kog rata (1683). Jovan igmund je preko varadskog kapetana

tvana Batorija (kasniji poljski kralj) otpo eo pregovore sa Be om. Smatrao jeda bi za okon anje bezuspe nog ratovanja bilo prihvatljivo njegovo odricanje odkraljevske titule i formalna podele Kraljevine Ma arske na dva dela. Dok jeBatori vodio pregovore u Be u, Sulejman Veli anstveni je 1566. godine savelikom vojskom krenuo na Be . Da bi se opravdao zbog veza sa Be om, Jovan

igmund je po ao na poklonjenje sultanu u Zemun. Sulejman se prema njemuponeo blagonaklono: ponovo ga je usvojio za sina i obe ao njemu i njegovimnaslednicima za titu nad Erdeljom. U pohodu 1566. godine osmanska vojska je napadala u tri pravca: premaseveru Ma arske, u pravcu Sigeta i prema uli. Va na tvr ava ula se predalaposle etrdeset tri dana te ke opsade. Na zapadnom rati tu svojom herojskomodbranom Sigeta i juna kom pogibijom pro uo se Nikola Zrinski. Sultan jeumro za vreme opsade. Zbog njegove smrti i injenice da se, zbog duge opsadeSigeta, ratovanje odu ilo, pohod je morao biti prekinut. Be se spasao jojednom ali, zbog gubitka klju nih tvr ava Siget i ula, prostrane oblastiMa arske i Hrvatske pale su pod osmansku vlast, te se granica protezala linijomod Save preko azme, ju no od jezera Balaton, na severu preko Estergoma doFileka (dana nja Slova ka) i odatle u pravcu jugoistoka ispod Jegra premaJenopolju, Lipovi, isto no od Vr ca do Or ave i Turnu – Severina. Sultan Selim II Pijanica nije mogao da ponovi vojne podvige svog oca, teje februara 1568. godine u Jedrenu zaklju io mir sa carem Maksimilijanom II.Prema odredbama ovog mira, Maksimilijan II je priznao osmanska osvajanja iz1551 – 1556. i 1566. godine i obavezao se na pla anje godi njeg danka od30.000 zlatnih forinti. Ovim mirom okon ani su ratovi za tvr ave vo eni od1541. godine. Grani ne linije su se ustalile za du e vreme – na obe straneizgra ena je pograni na linija tvr ava i, umesto velikih pohoda i ratova,nastavljeni su stalni pograni ni sukobi: od arki manjih odreda do pohodavo enih sa nekoliko hiljada ratnika, koji su 1593. godine prerasli u velik idugotrajan rat. Nedugo posle Jedrenskog mira, avgusta 1570, opunomo enik Jovana

igmunda, Ga par Beke , zaklju io je tajni ugovor sa carem Maksimilijanom I,kojim su za du e vreme re eni dr avnopravni odnosi dveju ma arskih dr ava.Prema pejerskom sporazumu, Jovan igmund je, u svoje ime i u ime svojihpotomaka, priznao Maksimilijana za stare inu hri anskog sveta i za zakonitogkralja cele Ma arske i odrekao se prava kori enja titule izabranog kraljaMa arske; prihvatio je i princip da teritorije Kne evine Erdelj ine sastavni deozemalja krune svetog Stefana. Za uzvrat, Ferdinand mu je priznao titulu kneza i

13

obavezao se na po tovanje svih erdeljskih zakona donetih od 1526. godine, kaoi svih privilegija stanovni tva Erdelja i zate enih posedovnih odnosa.Odre ivanjem granica Kne evine (obuhvatala je oko 100.000 km2, od ega jesam Erdelj obuhvatao 59.000 km2) okon ani su sukobi izme u Habzburga iJovana igmunda. Odre eno je da pravo na nasle e Kne evine Erdelj imajuJovanovi mu ki potomci, a da se, posle izumiranja dinastije Zapolja, Erdeljvra a pod vlast kralja Ma arske; ugovorne strane su se obavezale na me usobnupomo u slu aju osmanskog napada; Jovan igmund dobio je za enu ne akucara Maksimilijana I, Mariju Bavarsku. pejerski ugovor je bio prvime unarodni diplomatski sporazum koji je Erdelj i njemu pripojene oblasti (tzv.Parcijum) tretirao kao posebnu dr avu. Bez obzira na injenicu da do ujedinjenja Erdelja i Kraljevine Ma arskenije do lo ni posle smrti Jovana igmunda i bez obzira na tursko vrhovni tvo,erdeljski kne evi su spremno priznavali vrhovnu vlast kralja Ma arske, kao iprincip da je njihova dr ava neodvojivi deo teritorija krune svetog Stefana. Toih, me utim nije spre avalo da s vremena na vreme, pozivaju i se na pravootpora stale a kralju, ratuju protiv kralja Ma arske, tj. Habzburga. Tako je inaslednik Jovana igmunda, I tvan Batori, odbranio Erdelj od habzbur kognapada i ak se uspe no nadmetao sa Maksimilijanom u osvajanju poljskekrune, postav i kralj te zemlje 1576. godine. Osmanski pohodi 1551 – 1556. i 1566. i pajerski sporazum su, ustvarnom i u formalnopravnom smislu, okon ali cepanje Ma arske na tri delazapo eto zauzimanjem Budima 1541. godine: na zapadu i severu nekada njejedinstvene kraljevine, od Jadrana do upanije Satmar, nalazila se tzv.kraljevska Ma arska, pod neposrednom habzbur kom vla u, sadministrativnim centrom u slobodnom kraljevskom gradu Po unu (Bratislava). Dvadesetpetogodi nji period od Jedrenskog mira 1568. do 1591 – 1593.godine protekao je bez rata s Osmanlijama. Ipak, pograni ne borbe su bilestalne: samo 1576. godine, zabele eno je ezdeset ve ih turskih upada. Napadisu u periodu 1580 – 1590. bili ak i. Cilj tih prodora bila je plja kamaterijalnih dobara i otimanje ljudi za robove. Naravno, i hri anska strana jeuzvra ala istom merom: redovni su bili prodori duboko na tursku teritoriju, adolazilo je i do pravih bitaka sa po nekoliko hiljada vojnika na obe strane: 1587.godine Ferenc Nada di, sa ma arskom pograni nom vojskom, zauzeo jetvr avu Terekopanj, zarobiv i veliki broj Turaka, zajedno sa begom. Istegodine, pridru iv i se trupama er a Zrinskog i Boldi ara Ba anjija, uotvorenoj bici pobe ena je ujedinjena vojska podunavskih turskih tvr ava. Napobedu igmunda Rakocija u bici kod Siksoa (1588) budimski pa a je slede egodine odgovorio podvla ivanjem nekoliko sela. Mada je 1590. godine car Rudolf II obnovio Jedrenski mir sa Portom,diplomatskim krugovima postajalo je sve jasnije da se sti u uslovi za novi velikirat s Osmanskim carstvom. Posle poraza turske flote u Lepantskoj bici 1571.godine u hri anskoj javnosti je ivo opstajala misao o potrebi zajedni kog

14

nastupanja protiv “iskonskog neprijatelja”. Za razliku od habzbur kog dvora,kralj Poljske I tvan Batori je po urivao rat protiv Osmanskog carstva ipo etkom osamdesetih godina zapo eo diplomatske pripreme za stvaranjeiroke srednjoevropske protivturske koalicije u koju bi u le Poljska, ka,

nema ke kne evine, austrijske nasledne pokrajine, Mleta ka republika,Kraljevina Ma arska, Erdelj i rumunske kne evine. Po to su, zbog iznenadneBatorijeve smrti, obustavljene dalje pripreme (1586), Poljska je, uzposredovanje Engleske, 1591. godine zaklju ila mir s Osmanskim carstvom. Habzbur ko carstvo nije bilo dovoljno pripremljeno za rat: nov anapomo koja mu je do Jedrenskog mira upu ivana iz Nema kog carstva, panijei od rimskog pape ve du e vremena nije pristizala. Zbog oskudice novca iformalnog mira, tvr ave nisu odr avane na pravi na in, te je u trenutku izbijanjarata odbrambeni sistem bio prili no oronuo i neodgovaraju e opremljenmunicijom i vojskom. Ipak, upravo u pogledu ratne tehnike i na ina ratovanja,sukob je doneo odre ene novine: bio je to prvi moderan rat na tlu Ma arske ukojem su kori ena savremena borbena sredstva, i to u velikim razmerama i sasavremenom organizacijom. Posledice novina ratovanja su se osetile i naboji tu: hri ani su u pogledu tehni ke opremljenosti vojske i taktike nadma iliosmansku vojsku, ali je tu prednost Osmansko carstvo uspevalo da nadoknadibrojnom snagom i dobrom snabdeveno u. Do po etka rata, koji je kasnije nazvan Petnaestogodi njim ili Dugimratom (1591 – 1606), do lo je gotovo neprimetno, prerastanjem dugogodi njihpograni nih sukoba u rat me unarodnih razmera. Neposredan povod bio je niznapada bosanskog pa e Hasana Predojevi a na Biha (zauzet 1592) i Sisak,odnosno njihovu iru okolinu 1591 – 1592. godine. Tokom te dve godine Turcisu u Hrvatskoj i Slavoniji osvojili 26 tvr ava i zarobili 35.000 ljudi. Kada suhri ani, pod vo stvom Ferenca Nada dija i carskih generala Egenberga iOjer perga, leta 1593. godine naneli te ak poraz vi estruko nadmo nim turskimtrupama, sultan Murat III je iskoristio priliku da objavi rat caru Rudolfu II.Sultan je imao velike ciljeve: osvajanje Be a, slamanje mo i Nema kog carstva,kao i kona no osvajanje i prisajedinjenje Kraljevine Ma arske Osmanskomcarstvu. Po etak ratnih operacija obele en je zna ajnim osmanskim uspesima: podvo stvom velikog vezira Sinana, zauzeti su Sisak, Vesprem i Varpalota.Me utim, kada je napadnuto mesto i tvr ava Tata, hri anska vojska je kaoprotivmeru opsela Seke fehervar i, mada sam grad nije uspela da zauzme, 3.novembra 1593. porazila je kod Pakozda tursku vojsku koja je pohitala dadeblokira tvr avu. Ova pobeda, kao i pobeda kod Siska, imala je znatanpsiholo ki efekat na dalje ratovanje, jer je razbijen mit o nepobedivostiOsmanlija. Tada se Dvorski ratni savet vratio ratnom planu Johana Ruebera, teje hri anska vojska, pod komandom zemaljskog sudije, grofa Miklo a Palfija,povela ofanzivu u zimu 1593/1594. i potukla Osmanlije kod Romhanja i Fileka,to je dovelo do povla enja njihove vojske iz ostalih tvr ava u upaniji Nograd.

15

Mada nije bila posredi prostrano oslobo ena oblast, ipak je zimsko ratovanje1593/1594. godine ozna ilo prekretnicu u istoriji habzbur ko – turskih ratova.Od vremena Moha ke bitke prvi put se dogodilo da je vojska sa teritorijeMa arske pre la u napad i da je uspela da oslobodi celu jednu oblast odosmanske vlasti. Posle ove pobede re ale su se druge: ma arska vojska jepo ela sa enjem odbrambene oblasti pred Budimpe tom; kapetan rudarskihoblasti severne Ma arske imon Forga je, na elu ma arske plemi ke vojske,1. maja 1594. potukao budimskog pa u, a nadvojvoda Maksimilijan je saslavonskom vojskom vratio Sisak i Petrinju. Turska vojska je ove godine kaosvoju najve u pobedu zabele ila zauze e era, predstra e Be a. Neo ekivani hri anski uspesi o iveli su ideju o evropskoj protivturskojakciji. Papa Kliment VIII je od 1594. godine ustalio redovnu godi nju nov anupomo za rat protiv Osmanlija, a kasnije je poslao i italijanske pomo ne trupena boji ta. Poku ao je da o ivi hri ansku ligu. Me utim, panija, Francuska,Poljska i Rusija zauzele su samo stav dobronamerne neutralnosti. Stale i uNema kom carstvu, kao i austrijski, ki i ma arski stale i, osetno su pove alisvoju nov anu pomo . Ma arsko plemstvo se 1595. godine, privremeno,odreklo svoje oslobo enosti pla anja poreza i platilo poreze u korist rata sOsmanskim carstvom. Erdeljski knez igmund Batori uspeo je da priklju ikoaliciji Moldaviju i Vla ku, a kao priznanje za savez sa carem za enu je dobiohabzbur ku princezu Mariju Kristiernu. Savez s Erdeljom je podstakao dalje ratne napore. Glavnokomanduju iugarske vojske Karl Mansfeld, pri ponovnoj opsadi Estergoma, razbio je vojskubudimskog pa e koji je poku ao da razbije opsadu tvr ave. Estergom je ne tokasnije zauzet. Istovremeno, erdeljska vojska je zauzela ve i broj tvr ava;vla ke trupe kneza Mihajla zauzele su Trgovi te; svoj najve i poraz Turci sudo iveli od ujedinjenih erdeljsko – vla kih trupa I tvana Boka ija (1557 – 1606)i vla kog vojvode Mihajla, kod ur eva 29. oktobra 1595. Tom prilikompora en je veliki vezir Sinan. Grof Miklo Palfi je zapo eo pripreme za opsaduBudima. Osmanski vode i politi ari su uvideli da je njihova vlast u Podunavljuuzdrmana, te je slede e godine sultan Mehmed III pokrenuo ogromnu armiju od170.000 ljudi. Planiran je pohod na Prag, sedi te cara Rudolfa, ali je glavni ratnicilj bilo zauzimanje Jegre i sredi ta Gornje Ma arske, Ko ica. Turska vojskauspela je da zauzme Jegru, ali ne i Ko ice. Godine 1596. je kod Mezekereste ado lo do najve e bitke Petnaestogodi njeg rata i prve velike otvorene bitkeposle Moha a. Sa hri anske strane vojsku su predvodeli nadvojvodaMaksimilijan i knez Batori, a osmansku sam sultan. Vi e manjih bitaka,otpo etih 22. oktobra, kulminirale su u trodnevnoj bici od 26. do 28. oktobra.Hri ani su u po etku prevladali, naterav i tursku vojsku u bekstvo, ali kad suse carski pla enici bacili na plja kanje turskog logora, jani ari su pre li u sna anprotivnapad i primorali hri ansku vojsku na povla enje. Na boji tu je ostalo20.000 poginulih Turaka i 12.000 hri ana.

16

U daljem ratovanju bilo je veoma mnogo obrta, opsada, osvajanja igubljenja tvr ava i gradova po nekoliko puta, prelazaka pojedinih oblasti izhri anskih u turske ruke i obratno. Veliki uspeh hri ana bilo je vra anjeEstergoma i era i odbrana Varada. Hri anske vojske su tri godine neuspe noopsedale Budim: 1598, 1602, 1603. godine. Godine 1602. osvojile su Pe tu izadr ale je dve godine. Do 1598. godine rat je krajnje iscrpeo finansijske iekonomske resurse obe carevine i pretvorio se u staja i rat bez smisla. Mada suratne operacije nastavljene, postalo je jasno da sve slabije snabdevanehri anske vojske ne mogu da zadaju odlu uju i poraz Osmanlijama. Poku ajima arskih, kih i moravskih stale a da rat privedu kraju propadali su zbognesposobne vladavine Rudolfa II i protivljenja ratne stranke na njegovomdvoru. Ma arska se nalazila u sve te oj op toj situaciji i. prema mi ljenjusavremenika, pretila joj je potpuna propast. Hri anski uspesi i, jo vi e, ja anje Persije pod talentovanim mladimahom Abasom, odnosno njegove inicijative za stvaranje protivturskog saveza s

evropskim vladarima, nagnali su Portu da tokom 1597 – 1598. zatra i primirje.Me utim, usled ogromnih zarada koje je dvoru bliskim krugovima donosio rat,Rudolfovi savetnici nisu podr avali ideju o zaklju ivanju miru. Sem zaboga enje, oni su ratne prilike smatrali pogodnim i za obra un sa protestantima,te je rat jo godinama nastavljan. U suprotnosti sa tim, spoljne iunutra njopoliti ke okolnosti nalagale su obustavljanje neprijateljstva – te njaPoljske da pro iri svoj politi ki uticaj na rumunske kne evine, problemi koji sunastali zbog neodlu nosti igmunda Batorija da preda Erdelj kralju Rudolfu izapleti koji su iz toga proiza li, kao i sve manje nov anih sredstava zanastavljanje borbi, od 1595/1596. ratovanje su u inili manje uspe nim. Nabojnom polju je do lo do potpune pat – pozicije: nedovoljno brojne carske trupenisu smele da ulaze u ozbiljnije vojne sukobe, niti da ulaze u odlu uju u bitku.Tako je ratovanje vremenom postalo besciljno.

17

3. XVII VEK – POBEDA NAD PROTIVREFORMACIJOM

Progoni protestanata postajali su sve i i sve te i. U velikoj besparicidvor se odlu io na jo jedan potez koji je od njega udaljio i vi e slojevema arskog plemstva: po eo je, preko name tenih izdajni kih parnica, daoduzima posede i tvr ave koje je zalo io kod plemstva. Zloupotrebe idiktatorsko nastupanje carskih vojskovo a koji su – pre svega u Erdelju –povremeno prelazili u otvoreni teror nad stanovni tvom, samo je dolio ulje navatru, te je izbio ustanak. Ustanak je predvodio dugogodi nji pristalica Habzburga, najbli i savetnikerdeljskog kneza, I tvan Bo kai. Razlju en politikom rekatolizacije inespremno u habzbur kog dvora da stvarno pomogne Erdelj u borbi protivOsmanskog carstva, krajnje ozloje en strahovladom carskog guvernera,generala Baste, u Erdelju, pod geslom odbrane stale kog ustava i slobodeveroispovesti, 1604. godine pozvao je narod na ustanak. Napustiv i carskuarmiju, njemu su se pridru ili u prvi mah hajduci, pa kmetovi i plemstvo.Svojom vojskom je brzo osvojio teritorije gotovo cele Ma arske i do ao dogranica Austrije, Moravske i leske. Bo kaija su erdeljski (21. februara) igornjoma arski redovi (20. aprila 1605) izabrali za svog kneza. U su tini do loje do ujedinjenja Kraljevine Ma arske i Erdelja pod jednim vladarem. Razmi ljaju i o politi kom ujedinjenju Erdelja i Kraljevine Ma arske podsvojom vla u i osmanskim protektoratom, Bo kai je zatra io kraljevsku krunuod Porte. Me utim, dok je veliki vezir Mehmed Lala stigao sa krunom, Bo kaije promenio svoje politi ko usmerenje: videv i da su Turci zauzeli tvr avuEstergom i da sultan zahteva za sebe sve tvr ave koje je on osvojio odHabzburga i sve koje e ubudu e osvojiti, primio je krunu kao poklon, a ne kaokraljevsku insignaciju, i u novembru prihvatio ponudu cara Rudolfa II je tako ebio motivisan za pregovore, jer protiv Bo kaija nije uspeo da dobije pomo nisa koje strane.

Rezultat dugotrajnih pregovora bio je Be ki mir, zaklju en 23. juna 1606.izme u triju zainteresovanih strana: poverenika Rudolfa II, poverenikama arskih stale a i erdeljskog kneza Bo kaija. Odredbe ovog mirazadovoljavale su najva nije zahteve ma arskih i erdeljskih stale a. Garantovalesu slobodu protestantske veroispovesti; potvr eno je da se Ma arskom smeupravljati samo preko palatina i Ma arskog saveta u skladu sa ma arskimzakonima i da inovni ka mesta popunjava doma e stanovni tvo bez obzira naversku pripadnost. Odlu eno je da se razdvoje finansijski poslovi Ma arske odfinansija ostalih pokrajina dinastije. Ugovorom je odre eno: da na slede emstaleskom saboru bude izabran palatin, koji ce voditi poslove zemlje zajedno saMa arskim savetom; da Bo kaji do svoje smrti dobija upravu nad etirisevernoma arske upanije, ali da te upanije svoje poslanike alju u ma arski,a ne erdeljski stale ki sabor; da e kruna sv. Stefana biti vra ena iz Praga u

18

Po un; da niko ne sme biti ka njavan bez zakonitog postupka; da ce bitiobe te eni svi koji su o te eni tokom veleizdajni kih parnica; da treba sklopitimir sa Turcima, a ako do mira ne do e, stale i e sa carskom vojskom po i naTurke; da se daje amnestija za ucesnike ustanka itd. Ugovor je, ustvari,priznavao samostalnost Erdelja.

Sprovo enjem odredaba Be kog mira, uz zna ajnu ulogu knezaBo kaija, s uspehom su o ivljeni ve nekoliko godina zamrli mirovni pregovoris Turcima, te je izme u poslanika Rudolfa II, sultana Ahmeda I i IstvanaBo kaija 11. novembra 1606. zaklju en itvatoro ki mir, koji je okon aopetnaestogodi nje ratovanje. Sprovo enje Be kog i itvatora kog miragarantovali su eski, moravski, leski, austrijski i lu icki stale i. Ubrzo poslezaklju ivanje itvatora kog mira, knez Bo kai je umro. Savremenici su biliube eni da je otrovan. Mada su o Be kom i itvatora kom miru decenijama posle njihovogzaklju ivanja vo ene rasprave, ti sporazumi su u datim okolnostimazadovoljavali osnovne zahteve sve tri strane. Obe carevine su slede ih godinate ile o uvanju mira. Hazbur ku carevinu je na takvu politiku upu ivala njenaanga ovanost u Tridesetogodi njem ratu. Posledice Petnaestogodi njeg rata bile su te e i dalekose nije od svihprotivturskih ratova tokom 16. i 17. veka zajedno. Duboke etni ke, demografskei ekonomske promene izazvane stra nim pusto enjem tokom ovog rataumnogome su odredile ukupan razvoj Kraljevine Ma arske u narednimvekovima, a unutar nje, pre svega, sudbinu Ma ara. U desetogodi njem periodu posle zavr etka Drugog rata i Bo kaijevogustanka za habzbur ke vladare u Be u najve i izazov bilo je izuzetno izra enoja anje stale a, kakvo se nigde drugde u Evropi toga doba nije zapa alo.Postojala je opasnost da se Habzbur ka monorhija pretvori u labavi savezzemalja, poput Nema kog carstva. tavi e, u politi kom razvoju posle 1606.godine ose ala se te nja da se neke od zadovoljnih pokrajina odvoje odHabzbur kog carstva. Oja ali austrijski, eski i ma arski stale i stupili su ume usobne saveze sa ciljem zajedni kog nastupanja protiv vladarevih politi kihte nji usmerenih na ograni avanje prava i privilegija stale a i sprovo enjerekatolizacije. Katoli ki Habzburzi kao vladari zemlje sa protestantskom ve inompredstavljali su u tom smislu izuzetak u Evropi. Situaciju je inila slo enijomokolnost da su austrijski Habzburzi bili i carevi Nema kog carstva, gde je uve ini severnih nemackih pokrajina stanovni tvo bilo protestantsko. Po to je u16 – 17. veku vera bila jedna od najva nijih odre uju ih inalaca u razmi ljanjuljudi, evropske dr ave su svoju politi ku stabilnost poku ale da osigurajuuvanjem verskog jedinstva stanovni tva. Samo je habzbur ka dinastija

poku ala svoju volju da nametne ve ini stanovni tva, ceniv i da e na taj na inrazbiti saradnju stale a sklonih separatizmu i oslabiti ih do te mere da e njihovaprava mo i osetno da ograni i. Uz politi ku napetost koja je postojala u

19

Nema kom carstvu, upravo ovakva politika dovela je do ustanka u koj,izbijanje Tridesetogodi njeg rata i pohoda erdeljskih kne eva protiv Habzburga. Nosilac odlu ne politike protivreformacije bio je Ferdinand II, unukFerdinanda I, koga su vaspitavali jezuiti u strogom katoli kom duhu.Ferdinandova netrpeljivost prema protestantima pokazala se jo kada je kaonadvojvoda vr io vlast u alpskim naslednim posedima Habzburga. ki ima arski stale i su se njegovom izboru priklonili te ka srca, zbog injenice dabi njegovim odbijanjem bio otvoren put Filipu III panskom na prestoluaustrijskih Habzburga, pod ijom bi vla u svakako izgubili svoje dotada njeprivilegije. ki redovi su Ferdinanda izabrali 1617. godine, a ma arskislede e godine. Ferdinand je prilikom izbora polozio zakletvu na ustav, zakone iobi aje ke i Ma arske, obe avaju i i po tovanje verskih sloboda. Ubrzo sepokazalo da svoju zakletvu ne shvata ozbiljno, to je izazvalo sna an otporaustrijskih, kih i ma arskih stale a. Zamajac doga ajima dao je ustanak u

koj (oktobar 1618 – novembar 1620) protiv Ferdinanda II. Kada je saznao za pra ki ustanak i te ko e Ferdinanda II oko izbora zanema kog cara – erdeljski knez Gabor Betlen (1580 – 1629) procenio je da jevlast Habzburga ozbiljno dovedena u pitanje i da je do lo vreme za dalje

vr ivanje polozaja Erdelja i ma arskih stale a. Vo e pristalica Betlena iz Kraljevine Ma arske uputile su poziv knezu dainterveni e protiv Habzburga na strani ma arskih stale a. Ra unaju i na konfederaciju austrijskih, kih i ma arskih stale a ipomo evropskih protestanata kom ustanku, Gabor Betlen se odlu io navojnu intervenciju. Nastupao je pod geslom za tite verskih sloboda i stale kihprava. Ferdinanda II je iznenadio Betlenob napad, jer je u po etku mislio da jeon krenuo protiv eha. Knez Betlen je sa svojom vojskom 14. oktobra u ao u Po un, a tokomnovembra, zajedno sa vojskom konfederisanih austrijskih i kih stale a, do loje do opsade Be a, to je izazvalo zaprepa enje, ali i nadu u Evropi. Me utim,op te vojne i politi ke prilike su se brzo promenile, a to je uticalo i na Betlenoveciljeve. Izbor Ferdinanda za nema kog cara i Fridriha Fala kog za kralja ke,izostanak o ekivane me unarodne podr ke, napad s le a pretendenta nakne evski presto Homonaija (koga su podr avali dvor i Poljska), opasni razvojvojne i politi ke situacije u dve rumunske kne evine, nesigurnost podr kema arskih magnata – nagnali su Betlena da postane oprezan i na Po unskomdr avnom saboru ne prihvati krunisanje sa ma arskog kralja, ve samo za izborkneza Ma arske (8. januara 1620) i da zaklju i primirje sa Ferdinandom. Napoziv cara kih stale a, slede ih nekoliko meseci knez se posvetioposredovanju u mirovnim pregovorima izme u Ferdinanda i eha. Me utim,oni su bili bezuspe ni, te je Betlen otkazao primirje i poslao vi e od 5.000konjanika u pomo kim ustanicima.

20

Mapa tridesetogodi njeg rata 1618 1648

esi umesto da izaberu novog Habzburga za svog kralja, iako je obe alada e to u initi, izabrala je nema kog kneza, protestanta koji je mogao da ra unana vojsku Kalvinisti ke unije u Nema koj i na vojsku svog tasta, kraljaEngleske. Habzbur ka monarhija je bila pred raspadom: car nije imao ni novcani ljudstva, a ka konjica je ve stigla do be kih kapija. Me utim, ki uspehje bio kratkog veka: plemstvo nije bilo spremno da se rtvuje da bi sa uvaloprivilegije, Donji dom nije mogao da nagovori da po alje armiju u ku a tose ti e Kalvinisti ke unije nije mogla da obezbedi dovoljnu pomo koj. Sdruge strane Katoli ka liga je pri la Habzburgovcima zajedno sa poljskimodredom. Odlu uju a bitka odigrala se na mestu zvanom Bílá Hora (Belaplanina ili Bela gora) blizu Praga. ka vojska je brojala oko 15.000 vojnikadok je habzbur ka vojska zajedno sa Katoli kom ligom i poljskim odredombrojala oko 25.000. Presudnu ulogu su imali Habzburgovci koji su pobedili

ku armiju 8. novembra 1620. godine. kom plemstvu je oduzeta imovinaili je oterano u progonstvo; dve tre ine poseda je promenilo vlasnike, aavanturisti iz svih zemalja Evrope, postali su nova carska aristokratija. Bitka na

21

Beloj gori je odredila karakter Habzbur ke carevine. Ranije su ka i Ugarskabile sli ne, poluzavisne kraljevine; sada je ka postala “ nasledni posed ”nalik na nema ke zemlje, a Ugarska je ostala sama. Pobeda iz 1620. godine bilaje pobeda apsolutizma, a ne pobeda centralizacije.

Ferdinand II umro je 1637, a njegov naslednik Ferdinand III, sa vi erealizma u pona anju, bio je spreman da se odrekne velikih carskih ambicija ukorist politike u vr ivanja jezgra habzbur kih zemalja.

Vestfalski mir, kojim je zavr en Tridesetogodi nji rat, u mnogimpogledima ozna avao je po etak nove epohe, kako u istoriji Evrope tako uistoriji Habzbur kog carstva. Izme u ostalog, odrazio se i na slabljenje evropskemo i Habzburga i njihovih veza sa panskom granom dinastije. U takvojsituaciji u odr anju evropske mo i i ostvarenju svojih politi kih te njihabzbur ka dinastija se od druge polovine 17. veka oslanjala na politi ke, vojne,ekonomske, prirodne i ljudske resurse naslednih habzbur kih zemalja, ke iMa arske.

Vestfalski mir zaklju en je sa namerom da bude hri anski, op ti i stalan.Nije, me utim, posvetio dovoljno pa nje jednom ivotno va nom otvorenompitanju – opasnosti od Osmanskog carstva. Bilo je jasno da je Osmansko carstvoi dalje zastra uju a sila koja se mo e nadvadati samo ujedinjenjem snagahri anskih dr ava. Javno mnjenje Evrope je smatralo da su posle Vestfalskogmira stvoreni potrebni uslovi za kona an obra un s Osmanlijama i po urivanoje pokretanje zajedni ke akcije.

Me utim, politi ki krugovi oko dinastije su, u potpunoj suprotnosti saraspolo enjem u Evropi i Ma arskoj, zadovoljenje svojih interesa videli umirnim odnosima sa Turskom, te je car Ferdinand III 1650. zaklju io sporazumsa sultanom Muhamedom IV o produ enju va nosti itvatoro kog mira zaslede e 22 godine. Zaklju ivanje sporazuma veoma je ozlojedilo ma arskustranu, tim vi e to se tokom Tridesetogodi njeg rata op ta situacija u vezi saturskom opasno u pogor ala.

Po etkom 1663. godine erdeljski knez Mihalj Apafi obavestio jema arskog palatina da se Porta sprema da prisajedini Ma arsku. Engleskiposlanik Vin elsi izvestio je svoju vladu da e Osmansko carstvo okupiratiMa arsku. I zaista, veliki vezir Ahmed uprili krenuo je u pohod na eluarmije kakvu Turska nije pokretala od vremena Sulejmana Veli anstvenog.

Povod za rat bila je odluka Dvorskog ratnog saveta, posle turskogzauze a Varada, da po alje trupe u Erdelj. Zapravo Porta je elela da jednom zasvagda umiri Erdelj i Ma arsku njenim prisajedinjenjem Osmanskom carstvu.Na ponudu mira iz Be a veliki vezir je odgovorio zahtevom da se za odr anjemirnog stanja dvor mora obavezati na jednokratnu isplatu dva miliona forinti,ponovo pla anje godi njeg danka od 30.000 forinti, obezbe ivanje slobodnogprolaza kroz Hrvatsku i Karintiju u Italiju i ru enje tvr ave Novo Zrinje.

Be ki dvor se, posle du e pasivnosti, odlu io da zatra i pomo evropskihzemalja za vo enje odbrambenog rata. Me utim, deo ma arskih aristokrata, sa

22

Nikolom Zrinjskim na elu, i Rajnski savez smatrali su da se trajni mir sOsmanskim carstvom mo e obezbediti samo ofanzivnim ratom. Poslesavetovanja po etkom 1663. godine – sa ciljem da obezbede unutra nje vojne idru tvene uslove za vo enje rata i aktiviranje me unarodne vojne pomo i –ma arski magnati su mobilisali pograni nu vojsku, upanije i gradove, a palatinje, bez kraljeve dozvole, 22. maja objavio op ti zemaljski ustanak za odbranuzemlje. Leopold I je za komandanta ugarske vojske odredio Nikolu Zrinjskog.

U me uvremenu, krajem juna 1663. godine, osmanska armija je stigla uBudim. inilo se da bi tu silu mogla zaustaviti samo evropska koalicija. Naveliku sre u hri ana i tetu muslimana, ki a je padala 40 dana, te je, zbognepovoljnih okolnosti, veliki vezir odustao od pohoda na Be .

Grof Franjo Frankopan i grof Perar Zrinski na regenzbur koj konferencijievropskih sila skrenuli su pa nju prisutnima da, u slu aju izostanka ozbiljneakcije protiv Osmanlija, preti realna opasnost da oni zauzmu Be . Vo a Rajnskelige Jovan Filip je u februaru 1664. godine zvani no obavestio ma arskogpalatina da je stvorena koalicija radi razbijanja mo i Osmanskog carstva,proterivanje Osmanlija i vra anje pune neokrnjene slobode KraljeviniMa arskoj. Ubrzo se u zemlji okupila velika hri anska armija.

Najmanje je bio odu evljen be ki dvor, koji je po etkom 1664. zazapovednika glavne armije imenovao mar ala Rajmonda Montekukolija, sanare enjem da stupi u borbu ako neprijatelj krene na Be .

Kada je sultanova vojska krenula prema Be u, Montekukoli je, poprispe u carskih i francuskih trupa, 1. avgusta 1664. stupio u borbu pored rekeRabe kod Sentgotharda i te ko pora io tursku vojsku. Turci su u toj bici,zajedno sa ranjenicima, izgubili preko 16.000 ljudi, dok su hri ani imalibezna ajne gubitke. Tok i ishod bitke pokazao je nadmo me unarodnekoalicije nad snagama Osmanskog carstva. Turska vojska je bila demoralisana iozbiljno oslabljena, te je Ahmed uprili prekinuo pohod.

Pobeda je imala ogroman me unarodni odjek i odu evljeno jeproslavljena od Moldavije do Pariza. Ma arski stale i i evropsko javno mnjenje

ekivali su sna an protivnapad i oslobo enje bar jednog dela teritorijeMa arske i Hrvatske. Umesto toga, dvor je, prekr iv i diplomatska pravila, bezdogovora sa svojim saveznicima i bez njihovog znanja, ve 10. avgustazaklju io mir s Osmanskim carstvom u Va varu, ali ga je obnarodovao tek 27.septembra, isti i da je to bio veoma te ko postignut mir. Odredbe postignutogsporazuma bile su toliko nepovoljne, kao da je odulu uju u bitku dobiloOsmansko carstvo a ne hri anska strana.

Francuski poslanik iz Be a izve tavao je da je op te raspolo enje uMa arskoj takvo da bi Nikola Zrinjski mogao veoma lako da digne pobunuprotiv dvora. Moldavski knez Gika, u pismu caru Leopoldu, primetio je: “Mi,kao i ostali hri ani, bili smo spremni da se u Va oj slu bi borimo protivpagana, ali ovaj mir nas ubija.”

23

Be ka administracija je Va varskim mirom postigla za nju dva va nacilja: slobodne ruke na zapadnom frontu protiv Francuza i izvesnu sigurnost daih Ma ari uz tursku podr ku ne e napasti sa le a. S druge strane, krajnjenepovoljne odredbe mirovnog ugovora neposredno su uticale na nastanakVeselenjijeve zavere i te kih zapleta koji su posle nje sledili i, kao krajnjaposledica, dovele su do novog rata s Osmanskim carstvom.

Mir je izazvao potpuno razo aranje i ogor enje ma arskog i hrvatskogplemstva, ne samo zbog sramnih odredaba Va varskog mira ve i zato to sudoga aji pokazali da Habzburzi nisu zainteresovani ni za proterivanjeOsmanlija, ni za odbranu preostalih teritorija Ma arske, odnosno da ih zapravokoriste kao predstra u Be u. Vode e li nosti Ma arske i Hrvatske smatrale suda Leopold zapravo eli slabu i podeljenu Ma arsku.

Najvi i dostojanstvenici Ma arske okrenuli su se protiv dinastije iotpo eli akciju radi njenog li avanja ma arskog prestola i spa avanja nacije odkrajnje propasti. U esnici zavere bili su baron Ferenc Veselenji, palatin, erLipai, estergomski nadbiskup, Ferenc Nada di, zemaljski sudija, grof PetarZrinjski (mla i brat Nikole Zrinjskog), hrvatski ban, Ferenc Rakoci I erdeljskiknez.

Vo a zavere Veselenji, preko erdeljskog kneza, juna 1667. ponudio jeOsmanskom carstvu prihvatanje njegovog protektorata pod uslovom da Portagarantuje pravo izbora kralja, po tovanje ma arskog ustava i ma arskih zakona,da se izvr i ta no razgrani enje turskih i ugarskih oblasti, da se garantujeokon anje turskih upada na teritoriju Ma arske i pod uslovom da sultan prisvojim pohodima ne tra i u e ma arsko-hrvatske vojske. Ne ele i danaru ava za sebe veoma povoljan mir, Porta je odbila ponu eni projekat,isti i da je sli nu tursku ponudu ma arski politi ari trebalo da prihvate 1663.godine. Sultan je jo dva puta odbacio sli nu molbu (1668. i 1670).

Znaju i za pripremanje zavere, Dvorski ratni savet je 1669. godinenaredio grupisanje trupa prema Ma arskoj. Po to je bilo izvesno da je ustanakosu en na neuspeh, Zrinski i Frankopan su se, da bi se iskupili zbogorganizovanja ustanka, ve 13. aprila na li u Be u i uputili poziv FerencuRakociju da polozi oruzje i trazi oprost od kralja. Bez obzira na svoj pokajni kigest, oni su ba eni u tamnicu.

Petar Zrinski i Franjo Frankopan su pogubljeni u Vener Noj tatu, aFerenc Nada di u Be u 30. aprila 1671. godine. Ferenc Rakoci je uspeo dasa uva zivot uz pla anje ogromnog otkupa i uz zalaganje njegove majke,pristalice jezuita, Zofije Batori.

Leopold I je izjavio da je Ma arska nizom ustanaka proigrala svoje pravona samostalnu upravu i da je zasluzila da se njome upravlja bez sabora, putemuredbi, i da se potpuno podredi centralnim uredima Habzbur ke monarhije.Odlu no je sprovedena politika “jednog zakona, jedne vere i jedne vladarevevolje”. Ustav Ma arske je suspendovan, na elo drzave je februara 1673.postavljena sedmo lana Gubernija, pod predsedni tvom velikog majstora

24

tevtonskog reda Johana Kaspara Ampringena. Za predsednika Ma arskekomore postavljen je bezrezervni pristalica vladarskog apsolutizma i nasilnerekatolizacije, biskup Leopold Koloni , ija je uzre ica bila: “Ja u Ma arskupretvoriti u roba, zatim u prosjaka i kona no u katolika.”

Izbeglice, pod vo stvom I tvana Petrocija, Pala Sepe ija i Ma a Suhaja,ve su 1672. godine krenule u oruzanu borbu protiv austrijskih vlasti i 14.septembra pored Ko ica potukle trupe generala Pari fon Spankaua, ime jeotpo eo trinaestogodi nji protivhabzbur ki rat (1672 – 1685), odnosno drugioruzani ustanak Ma ara protiv habzbur ke vlasti.

Naziv “kuruc”, “kuruci” u ao je u iroku upotrebu tokom i u vezi s ovimustankom i prvobitno je ozna avao izbeglice i borce protiv habzbur kogapsolutizma neposredno posle Veselenjijevog ustanka. Kasnije je terminkori en za Tekelijeve ustanike i pristalice protivhabzbur kih i socijalnihpokreta posle 1697. godine i, kona no, Rakocijeve ustanike 1703 – 1711. Me ukurucima bilo je i nema ara, pre svega Slovaka, Rumuna, Rusina. PristaliceHabzburga nazivane su “labancima”.

Agresivno nastupanje be kog dvora samo je radikalizovalo ustanike, te sunapadi kuruca postepeno prerasli u pravi unutra nji rat. Pod vo stvom Tekelija,koji je bio dobar vojskovo a i komandant vrste ruke, kuruci su pre li uofanzivu i za nekoliko meseci potisnuli carske trupe iz severoisto ne Ma arske.Za nepune dve godine kuruci su zavladali nad celom severnom Ma arskom.Nema ka tampa ga je opisivala kao umnog oveka, velikog junaka, afrancuski poslanik u Poljskoj je govorio da je “grof Tekeli najve i gospodar inajpo teniji ovek u Ma arskoj”.

Uvidev i da se nasilnim sredstvima u Ma arskoj ne moze obezbeditipoliti ka stabilnost, Leopold I se odlu io na re avanje duboke politi ke krizepoliti kim sredstvima. Kralj Leopold je zaklju io primirje sa Tekelijom izapo eo sa njim mirovne pregovore, tokom kojih je Tekeli naglasio da u ratuprotiv Osmanskog carstva vladar mo e od Ma ara o ekivati punu podr ku.

Veliki vezir Kara-Mustafa, sa ogromnom armadom od 100.000 ratnikakrenuo je iz Jedrena 1. aprila 1683. godine i uputio se prema Be u.

Iako je godinama upozoravan na turske ratne pripreme, Leopold I se nidiplomatski ni vojno nije pripremio za sukob. Kada je osmanska vojska pre lareku Rabu, glavnokomanduju i hri anske vojske Karlo Lotarin ki se saglavninom armije povukao iza reke Lajte, a car Leopold se sa dvorom 7. julapreselio u Linc.

Nedelju dana posle preseljenja dvora u Linc otpo ela je opsada Be a.Nedovoljno pripremljeno za odbranu, stanovni tvo grada, zajedno sakomanduju im generalom Ridigerom terhembergom juna ki se branilo. Poslesedamdeset jednog dana opsade inilo se da modernizovani, veliki odbrambenisistemi grada popu taju. Me utim, 12. septembra savezni ka armija, podkomandom poljskog kralja i Karla Lotarinskog, napala je tursku vojsku i nanelajoj te ke gubitke, nadomak Be a.

25

Car Leopold I je odmah ponudio mir, koji je Mustafa odbio, zape ativ itime sudbinu Osmanskog carstva u Ma arskoj. Kako je slabost Turaka postala

igledna, do lo je do preokreta u habzbur koj politici: Leopold I je odlu io daih protera iz Ma arske i Hrvatske. Carsko-poljska armija je po ela da goniOsmanlije koje su se povla ile. Veliki vezir je ove neuspehe platio glavom.

U bici kod Na har anja (12. avgusta 1687) vojske Karla Lotarin kog iMaksimilijana Emanuela nanele su te ak poraz turskoj armiji, to je doprineloslomu celog sremskog odbrambenog sistema i otvorilo put ka “kapiji Balkana”,Beogradu.

Hri anska vojska je 1688. godine nastavila prodor na jug. Podkomandom bavarskog kneza Maksimilijana Emanuela, 6. septembra krvavimjuri om zauzela je Beograd. or e Brankovi je dobio grofovsku titulu izadatak da digne ustanak protiv Turaka na Balkanu. Me utim, prodor saveznikana Balkan doveo je do politi kih komplikacija – do zatezanja odnosaHabzbur ke monarhije sa Poljskom, zbog Vla ke i Moldavije, i sa Mleta komrepublikom, zbog jadranske obale.

Ulaskom zapadnoevropskih zemalja u rat, borbe su se pro irile naorgomna prostranstva od Irske do Dnjepra i od Rajne do Crnog mora. Po topoku aji saveznika da zaklju e mir s Osmanskim carstvom, kojim bi se onoodreklo Srbije, Bosne, Erdelja i Ma arske, nisu urodili plodom, borbe sunastavljene. Kriti an momenat vojne kampanje posle francuskog napadasavladan je zahvaljuju i ustancima na Balkanu.

Pod vo stvom keza Ludviga Badenskog, naredne godine postignuti susjajni uspesi: osmanskoj vojsci je nanet te ak poraz kod Grabovca i Bato ine29. i 30. avgusta 1689. i kod Ni a 24. septembra. Pobede hri anske vojskepodstakle su izbijanje ustanka Srba. Uskoro su zauzeti Vidin, Skoplje ikosovske oblasti; hri anska vojska je prodrla u delove Vla ke i do la doNikopolja. Neki od generala su ve razmi ljali o zauzimanju Carigrada.

Sna an protivnapad reorganizovane turske vojske, pod komadom velikogvezira Mustafe uprili a, s prole a 1690, zatekao je savezni ku vojsku ute kom stanju: francuskim napadom i epidemijom kuge oslabljena, ra trkana nairokom prostoru, bila je lako ranjiva.

Turci i njihovi saveznici su napali na irokom frontu. Dok je Mustafauprili sa glavninom vojske zauzimao Ni , Vidin, Or avu, Golubac,

Smederevo i 8. oktobra 1690. Beograd, Tekeli je prodro u Erdelj, tatarskapomo na vojska je zauzela Lugo , Lipovu i opusto ila Potisje. Venecija jepretrpela te ke poraze na Balkanu i Kritu. U bici kod Slankamena, LudvigBadenski te ko je porazio osmansku vojsku. Septembra 1694. propao je poku ajvelikog vezira Sirmelija da povrati Petrovaradin. 1697. sultan Mustafa IInameravao je da zauzme Erdelj ili severne oblasti Ma arske. Me utim, nazapadnoevropskom frontu su utihnule borbe, to se odmah osetilo na turskomboji tu. Za glavnokomanduju eg postavljen je Eugen Savojski, koji je 11.septembra 1697. naneo turskoj vojsci odlu uju i poraz u ovom ratu. U

26

“najkrvavijoj bici stole a” osmanska vojska je izgubila. Posle ove pobedeSavojski je preduzeo ofanzivu prema Bosni, potukao bosanske trupe i spalioSarajevo. Ratovanje od 1690. do 1697. godine je pokazalo da hri anskisaveznici ne mogu du e da se odr e na Balkanu, odnosno da Osmansko carstvone mo e povratiti znatnije teritorije Ma arske, te je, posle te kih bitaka tokom1697. godine, postalo jasno da mir mora biti zaklju en.

Zaklju ivanje mira su trazili i saveznici Habzburga, Engleska i Holandija,i inili su ozbiljne napore da se rat okon a. Posle du ih pregovora mir jezaklju en 26. januara 1699. u Sremskim Karlovcima, na 25 godina, izme uAustrije, Poljske i Rusije, s jedne strane, i Turske, s druge strane. Trebalo je damir potpi e i Mleta ka republika, ali ona je to u inila kasnije. Najve eteritorijalne dobitke imali su, naravno, Habzburzi. Njima su pripale teritorijeKraljevine Ma arske, Hrvatske i Slavonije, bez Banata i manjeg dela Srema.

Ma arska je do ivela veoma te ka isku enja tokom Be kog rata. inilose kao da Leopold I vodi rat ne samo protiv Osmanlija ve i protiv Ma ara. Naoslobo enim teritorijama be ki dvor je vojnim komandantima i vojsci daoiroka ovla enja. U zlodelima se posebno isticao general Karafa. Na

teritorijama preko kojih su prola ile sukobljene vojske ostajala su spaljena sela,uni tena zemlji ta i vo njaci, razorene ume. Mnoge oblasti su izgledale kaopustare, retko su se vi ali ljudi. Imaju i u vidu razmere propasti, vladarupotpuno lojalan knez Pal Esterhazi je i sam pitao Leopolda: “Kakve koristi eimati Va a Visost da vlada samo nad opustelim umama i gorama?”

Nova shvatanja su se od 1687. godine izra avala i u postepenomuvo enju jedinstvenog naziva Austrija ili Austrijske zemlje za sve zemlje ipokrajine pod vla u austrijske grane habzbur ke dinastije, dok se kona no od1711. godine i u zvani nim dokumentima po inje koristiti termin Austrijskamonarhija.

27

4. XVIII VEK – PROPAGIRANJE IDEJE PROSVE ENOSTI

Zao travanje situacije u zemlji zbog politike dvora, kao i usled veomate kog materijalnog polo aja i li ne nesigurnosti selja tva, podudaralo se savremenom u kojem je, posle smrti poslednjeg mu kog lana panske dinastijeHabzburga, po eo dugotrajan Rat za pansko nasle e. Neposredan povodizbijanju ustanka dalo je bezobzirno uterivanje poreza i ratnog nameta, surovopona anje carske vojske.

Vo a ustanka bio je knez Ferenc Rakoci II, sin Ferenca Rakocija I iJelene Zrinske. Njegov otac je bio predvodnik protivhabzbur kog ustanka uGornjoj Ma arskoj 1670, o uh, Imre Tekeli, vo a kuruckog pokreta od 1678.do 1685. Rakocijevog dedu Petra Zrinskog be ka vlada je 1671. pogubila zbog

a u Veselenjijevoj zaveri. Njegova majka se tako e pokazala odlu nimprotivnikom Habzburga: posle sloma Tekelijeve mo i Jelena Zrinska je, samanjim brojem pristalica, tre godine (1685 – 1688) uspevala da odr i poslednjekurcko upori te – tvr avu Munka . Bez obzira na to to su Ferenca Rakocija oddvanaeste godine obrazovali jezuiti – pod nadzorom kardinala Koloni a, u duhulojalnosti dvoru – posle svog povratka u zemlju 1694. godine, upoznav iizuzetno tezak polozaj stanovni tva, ubrzo se pribli io politi kim shvatanjimaprotivhabzbur ki nastrojenih velika a, koji su ga smatrali za svog prirodnogpredvodnika i kneza. Sklopio je zaveru sa ve im brojem magnata protivHabzburga i 1700. godine zatra io podr ku francuskog kralja Luja XIV, kaoza titnika ma arskih stale a. Rakocijeva pisma su pala u ruke be kih vlasti.Uhap en je i 1701. izveden pred vanredni sud u Viner Noj tatu, koji ga jeosudio na smrt i konfiskaciju imovine. Uspeo je da pobegne u Poljsku, kod svogprijatelja grofa Miklo a Ber enjija.

U prole e 1703. Rakociju je iz Ma arske upu ena molba da stane na eloustanka krajnje izmu enog naroda. Doznav i za to, car ga je, u odsustvu, podrugi put osudio na smrt i konfiskaciju imovine. Rakoci je poslao zastave uzemlju sa geslom: “Sa Bogom za domovinu i slobodu” i proglas kojim jepozvao sve Ma are na oru je. Pre njegovog prispe a u zemlju izbio je ustanak.Rakoci je 16. juna 1703. pre ao poljsko-ma arsku granicu i stao na elopokreta. Po etni selja ki ustanak prerastao je u nacionalnooslobodila ki rat.

Zna ajni uspesi postignuti su i u oblasti izme u Dunava i Tise, ali dovelikih te ko a na ovom delu rati ta do lo je jer su Srbi stali na stranu cara. 9.avgusta 1703. Rakoci izdaje proglas u kojem poziva Srbe na svoju stranu,obe avaju i im li nu slobodu i samoupravu. Be ki dvor je procenio da postojiopasnost da se Srbi priklju e Rakocijevom pokretu, te je preduzeo mere da bi tospre io. Odre eni broj Srba se zaista opredelio za Rakocijev pokret, ali jeve ina ostala na strani dvora. U znak zahvalnosti za takav stav, car Jozef I iKarlo VI su potvrdili srpske privilegije 1706, odnosno 1713. Posledicema arsko-srpskog sukoba bile su te ke: Srbi su na jugu zemlje vezivali znatne

28

kurucke vojne snage i tokom ratovanja obe strane su zabele ile velike gubitke uljudstvu.

U ratu za pansko nasle e u to vreme pobe ivali su Francuzi i njihovisaveznici, te su Habzburzi povukli najve i broj vojske iz Ma arske. Be ki dvorse na ao u neugodnoj situaciji: ako bi se te dve vojske spojile i Be pao,Habzbur ka monarhija bi se mogla lako raspati. Kuruci su do po etka 1704.godine do li do granice austrijskih zemalja, pa i blizu Be a. Me utim,komandant francuske vojske, bavarski izborni knez Maksimilijan Emanuel II,umesto da napadne prestonicu Monarhije, skrenuo je prema Tirolu, gde seupustio u vi emese ne gerilske borbe. Napredovanje Francuza je zaustavljeno.Od tog vremena francuska vojska se stalno povla ila, izgubljena je svaka nadaza ujedinjenje sa Rakocijevim trupama – i Be je spa en.

Od 1704. godine na evropskim rati tima pobe ivali su Habzburzi injihovi saveznici. Turci nisu eleli da dovode u pitanje Karlova ki mirpomaganjem ustanika, a ni Rakoci nije mogao da prihvati podr ku Turaka.Vo stvu pokreta je ve 1704. postalo jasno da se bez strane pomo i ne e mo iosloboditi habzbur ke vlasti, te da dalja borba ima smisla samo radi postizanjato boljeg politi kog re enja.

Godine 1707. ustanak je postigao najve i uspeh, posle ega je nastupilaprekretnica u pokretu. Po elo se cepati jedinstvo pokreta.

Znaju i da ju u politi koj i vojnoj prednosti, car Jozef I je preduzeokorake u pravcu mirnog re enja spora. Bez obzira to je Ma arski saborprethodne godine svrgao s prestola njegovu dinastiju i po eo da tra i novogkralja, Jozef I je, da bi pokazao dobru volju, sazvao 1708. Dr avni sabor uPo unu. Tu je plemstvo, izlo ilo svoje albe i tra ilo obnovu starih stale kihprava. Jozef im je u inio neke ustupke: ukinuo je Budimsku komorskuadministraciju, koja je simbolizovala poseban polo aj novoosvojenih oblasti,proglasio je amnestiju za sve u esnike ustanka, sem za Ber enjija i Rakocija.Istovremeno car je zahtevao povra aj katoli kih crkava.

Kuruci su po eli da gube masovnu podr ku i od 1708. do 1710. pretrpelisu vi e poraza. Slabljenju pokreta doprinela je i te ka epidemija kuge. Bezobzira na te ko e, vo stvo pokreta je do poslednjeg trenutka poku avalo daspase ustanak. Pre polaska u Poljsku, gde je trebao da se sastane sa carem,Rakoci je ovlastio andora Karoljija da, radi odugovla enja, vodi pregovore sazapovednikom carske vojske u Ma arskoj, mar alom Jano em Palfijem. GrofPalfi nije hteo da nanese odlu uju i poraz ustani koj vojsci, ve je pomirenjeeleo da postigne pregovorima, to je be kom dvoru, zbog novih zapleta oko

borbe za panski presto, tako e odgovaralo. 30. aprila 1711. godine potpisan jemir u Satmaru, a 1. maja ustani ka vojska je polo ila oru je.

Satmarskim mirom vladar se obavezao da po tuje ma arski ustav, daprotestantima garantuje slobodu veroispovesti i da ukine sve ustanove stranema arskom pravnom sistemu, da se sporna pitanja re avaju na dr avnomsaboru. Mirom se predvi ala amnestija za sve, ak i za Rakocija.

29

Satmarski mir zna io je korekciju unutra njih ma arsko-austrijskihodnosa u korist Habzburga, ali i povratak na podelu vlasti izme u vladara istale a, kakva je postojala u periodu od 1608. do 1670. Kao to je Karlova kimir ozna io kraj osmanske vlasti, tako je i Satmarski mir predstavljaookon anje unutra njih borbi za vi e decenija.

Rakoci nije prihvatio mogu nost amnestije i povratka u zemlju. Prvo jeiveo u Poljskoj, kasnije na dvoru Luja XIV, da bi se 1715. povukao u jedan

francuski manastir. Za vreme austro-turskog rata 1716 – 1718, na poziv Porte,1717. otputovao je u Tursku, veruju i da e rat omogu iti nastavakoslobodila ke borbe. To se nije ostvarilo, ostatak ivota proveo je u Turskoj.

Iako je u trenutku zaklju ivanja Satmarskog mira car Jozef I ve bioumro, to je dr ano u tajnosti da ne bi sklapanje mira bilo osuje eno. Pretedentna panski presto postao je Jozefov naslednik, poslednji mu ki izdanakdinastije, nadvojvoda Karlo. Mada su Ma ari vojno pora eni, Karlo je postupaoblago i ma arsku stranu tretirao gotovo kao ravnopravnu. Nisu sledile nikakveodmazde.

Posle smrti Karlovog jednogodi njeg sina Leopolda (1716. godine)okosnica spoljne i unutra nje politike Karla VI postalo je pitanje nasledstvaprestola u zemljama Habzbur ke monarhije. Pragmati ka sankcija, koja sezasnivala na tajnom porodi nom ugovoru Habzburga iz 1703. godine, izme uostalih, regulisala je i to pitanje. Su tinu dokumenta predstavljao je princip da sesve kraljevine i zemlje pod vla u Habzburga nasle uju kao nerazdvojna celina.U slu aju da Karlo VI umre bez mu kog naslednika, prema odredbamaPragmati ke sankcije, presto bi pripao najstarijoj k erki Mariji Tereziji.Me utim, porodi ni ugovor Habzburga nije obavezivao ni zemlje unutarHabzbur ke monarhije niti strane zemlje, te je Karlo VI ulo io veliki napor daobezbedi njegovo op te prihvatanje. Usvajanjem ovog dokumenta u formiustavnog zakona od strane stale kih skup tina, Karlo VI je, osim obezbe enjaprestola svojim naslednicima, eleo da stvori vrstu dr avnopravnu vezuizme u svih poseda svoje dinastije, bez obzira da li oni pripadaju naslednimhabzbur kim zemljama ili se nalaze van nje, kao Ma arska. Hrvatski sabor jejo pre zvani nog progla enja Pragmati ke sankcije prihvatio nasle ivanjeprestola od strane Habzburga po enskoj liniji, a u periodu od 1720. do 1725. iostali stale ki sabori, ime je ovaj, ne mali, problem re en unutar Habzbur kemonarhije.

Posle te kih ratnih godina, po ev od kuruckog pokreta 1672, prekoBe kog rata, Rata za pansko nasle e i Rakocijevog ustanka, Habzbur kamonarhija je bila iscrpljena, u mnogim oblastima opusto ena i izranjavljena. Utakvim uslovima dvor i ma arski stale i smatrali su da je neophodan du i periodmira radi re avanja mnogobrojnih otvorenih unutra njih pitanja. Me utim,spoljnopoliti ki doga aji su takvu delatnost u velikoj meri omeli. Austrijska

30

monarhija je za vreme vladavine Karla VI vodila etiri rata: dva sa Turskom,jedan sa panijom i u estvovala je u Ratu za poljsko nasle e.

RAT ZA AUSTRIJSKO NASLE E

Nedugo po zavr etku nesre nog drugog Karlovog rata sa Osmanskimcarstvom, iznenadnom smr u cara Karla VI, 20. oktobra 1740. godine, izumrlaje mu ka grana habzbur ke dinastije. Presto je, prema odredbama Pragmati kesankcije, pripao njegovoj najstarijoj k erki Mariji Tereziji, jednom odnajtalentovanijih i najzna ajnijih vladara dinastije. Bavarski knez Karlo Albertpostavio je neskromne zahteve: pretendovao je na presto i zahtevao za sebe

ku i Ma arsku. Pruski kralj Fridrih II smrt Karla Vi prokomentarisao jere ima: «Kucnuo je as potpunog preure enja nema kog dr avnog sistema.»Njegov cilj u ratu bilo je osvajanje leske. U po etku neutralna, Francuska jepostepeno postala izrazito neprijateljka. Bavarci i Francuzi prodrli su u GornjuAustriju. Sa juga u napad su pre le panija i Mleta ka republika. Pruske trupe

31

su u prole e 1741. osvojile lesku, a francusko-bavarske snage su tokomseptembra zauzele Linc. Francuzi sa Karlom Albertom u novembru osvojiliPrag. Vladarka se na la u veoma te kom polo aju.

U takvoj situaciji porastao je zna aj Ma arske i Marija Terezija je sazvalanjen dr avni sabor za 18. maj.

U prilog Mariji Tereziji i lo je preovla uju e mi ljenje visokog plemstvada, u slu aju propasti Habzbur ke monarhije, okru ena neprijateljskinastrojenim dr avama, nezavisna Ma arska ne bi mogla dugo opstati. U skladusa tim, zemaljski sudija Ma arske Jano Palfi je ve januara 1741. pozvao narodna oru je i poslao dovrovolja ke odrede u lesku. Marija Terezija je 25. juna nasaboru, uz veliku pompu, krunisana za kraljicu, a Jano Palfi je izabran zapalatina.

Po to je shvatila da pridobijanje najvi ih predstavnika ma arske stale kedr ave ne e dati zadovoljavaju i rezultat, Marija Terezija se odlu ila, suprotnovekovnoj tradiciji svoje porodice i savetima najbli ih saradnika, da pristupikorenitoj promeni stava prema Ma arima i prihvati njihove zahteve. Pri tome jenameravala da usvoji samo one koji ne bi u osnovi menjali odnos snaga uCarevini.

Kraljica je pozvala ma arske stale e 11. septembra u kraljevsku palatu uPo un, gde se odigrala nezaboravna epizoda istorije Ma ara i habzbur kedinastije. Marija Terezija je poslanike do ekala na tronu, odevena u crninu, sakrunom sv. Stefana na glavi. Oko nje su se nalazili najvi i dostojanstveniciKraljevine. Izgledala je nevino, neza ti eno i izlo ena volji sudbine. U takvojatmosferi, setnim glasom odr ala je govor na latinskom jeziku: “Napu teni odsvih, tra imo svoje jedino uto te u plemenitosti Ma ara i njihovom od davnihvremena glasovitom jun tvu. U krajnjoj opasnosti u kojoj su na a li nost, na adeca, kruna i Carstvo, molimo stale e da nam delotvorno i nesebi no pomognu.Na a du nost je da povratimo Ma arskoj i njenom narodu negda njeblagostanje i slavu njenog imena...” Pri kraju govora, ali naro ito kada jepominjala svoju decu, kraljica je zaplakala i pokrila lice. Sabor je bio ganut.Mnogima su o i bile pune suza, sevale su isukane sablje, ulo se tap anje i orilisu se uzvici na latinskom: “Umre emo za kralja na eg Mariju Tereziju!” kao iuzvici: “ ivot i krv!”

Odluka Dr avnog sabora da Ma arska svom snagom podr i kraljicuimala je jako moralno dejstvo. Evropska javnost komentarisala je taj in kaovite ko delo. Ugro eni austrijski stale i povratili su hrabrost, a kralji inineprijatelji su uvideli da ne e lako sprovesti svoje planove. Ujedno, doga aji supokazali neophodnost uva avanja ma arskog elementa u Monarhiji, ime suoja ani temelji budu em dualizmu Habzbur ke monarhije. Marija Terezija jekasnije esto govorila da su nju i Monarhiju 1741. spasli Ma ari.

Mnoge je za udilo to to su, trideset godina posle Rakocijevog ustanka,ma arski stale i ponudili svoju pomo za odbranu Habzbur ke monarhije.Ma arsko plemstvo nisu privoleli dramati ni vapaji za pomo lepe mlade

32

kraljice, ve injenica da su protekle decenije vladavine Karla II odgovaralebitnim interesima ma arskih stale a: zemlja je bila za ti ena od turskeopasnosti, stale ka prava i ustanove su najve im delom po tovani, feudalniodnosi odlu no odr avani, protestanti nisu bili proganjani, odredbe Satmarskogmira su po tovane. Plemstvo je u ivalo privilegije koje su u savremenoj Evropibile jedinstvene, ali i anahrone. Otuda i uzre ica iz redova plemstva «VanMa arske nema ivota».

Habzbur ke trupe su po etkom 1742. ubrzo osvojile Bavarsku i,prelaskom Rajne, ugrozile Francusku. Njigovu kona nu pobedu je uspela daspre i samo ponovno uplitanje Pruske u rat (1742. i 1744), koja se bojala suvi evelikog ja anja Habzbur ke monarhije. Rat za austrijsko nasle e okon an jeAhenskim mirom, kojim je Marija Terezija povratila Belgiju, ali se moralaodre i ve eg dela leske u korist Pruske, kao i Parme i Pja ence u korist

panije. Za dinastiju je bilo posebno zna ajno da je mirovni ugovor garantovaopo tovanje Pragmati ke sankcije i integritet teritorija Habzbur ke monarhije.

Godine ime u Rata za austrijsko nasle e i Sedmogodi njeg ratapredstavljale su vi e primirje nego pravi mir. Snagu Habzbur ke monarhijepokazivala je injenica da je ona, uprkos svim te ko ama, uspela da odr i svojuhegemoniju u Nema kom carstvu.

Marija Terezija u Sedmogodi njem ratu nije ulazila u sukob s ma arskimstale ima, ve je u tom vremenu vodila nagla enu politiku pridobijanjama arske aristokratije. Njen odnos prema Ma arskoj pokazivao je da jeraskrstila sa protivma arskom politikom ve ine svojih prethodnika. Svojezamisli je sprovodila odlu no, ali sa enskim ose anjem za takt i meru.Ma arskom je upravljala i sprovodila svoje zamisli dekretima.

Istoriju Ma arske za vreme vladavine Marije Terezije i njenog sina caraJozefa II u politi kom, ekonomskom, ali i u kulturnom i civilizacijskom smislu,bitno je odredio reformski rad pomenutih vladara. Pri sprovo enju reformi obavladara su se umnogome rukovodila savremenim prosvetiteljskim idejama.Uvo enje uprave nad Ma arskom dekretima u ma arskoj istoriografiji obi nose smatra po etkom perioda prosve enog apsolutizma (1765 – 1790) u zemlji.Zavo enje apsolutizma kraljici je omogu ilo da deo reformi koje je od 1749.intezivno sprovodila u ostalom delu Habzburske monarhije pro iri i naMa arsku. Metode prosve enog apsolutizma jo energi nije i odlu nijesprovodio je sin Marije Terezije Jozef, koji je od 1764. postao njen savladar, anaredne godine car Nema kog carstva.

Decenijama dug reformski rad Marije Terezije prvobitno je bio motivisannegatvnim iskustvima ste enim u Ratu za austrijsko nasle e, odnosno potrebomja anja vojne mo i Habzbur ke monarhije. Kasnije su reforme vo ene sa ve imambicijama: vladarka je od arolike skupine zemalja i pokrajina pod svojomvla u elela da stvori jedinstvenu zemlju, pri emu su nadle nosti i movladara i dr ave trebalo da budu znatno osna ene. Tokom prethodnih ratova, alii u mirnodopskim vremenima, pokazalo se da je jedan od va nih uzoraka

33

slabosti Habzbur ke monarhije njena mnogonacionalnost, upravna nejednakost iraspar anost, znatne privilegije feudalnih stale a.

Osnovne principe preure enja habzburske dr ave, razradili su tzv.austrijski kameralisti (finansijski stru njaci). Predvi ali su itav niz veomaraznovrsnih mera. Predlagali su vo enje brige o pove anju broja stanovnika,pobolj avanju op teg materijalnog stanja i zdravlja stanovni tva, vo enje ra unao pove anju produktivnosti rada stanovni tva. Smatrali su da dr ava mora initiodlu ne korake u pravcu unapre enja industrije i trgovine, poljoprivrede,umanjiti feudalne obaveze selja tva, a istovremeno ograni iti feudalne zahtevevlastele. Predvi alo se uvo enje novog poreskog sistema, pobolj anja sistemajavnog obrazovanja i zdravstva, saobra aja, kao obezbe ivanja uslova za verskimir i toleranciju. Kameralisti su se u planiranju reformi neretko ugledali nare enja u protestantskoj Pruskoj.

Kraljica je, uprkos sna nom protivljenju stale a, uspela postepeno dauvede urbare (= orati, neka vrsta zemlji nih knjiga). Uvo enje urbara zaMa arsku bilo je povezano sa sve sna nijim selja kim pokretima i imalo je ciljda za titi kmetove kao subjekte oporezivanja (“..seljak mora biti u mogu nostida izdr ava sebe i da pla a porez”). 1766. svoje namere kraljica je, u pismuupu enom zemaljskom sudiji Miklo u Palfiju, obrazlagala slede imbogoboja ljivim re ima: “Grize me savest posle saslu anja jedne delegacijekmetova, kada vidim kako postupaju sa tim jadnim ljudima... i ne elim daispa tam zbog nekolicine magnata ili plemi a.” Uvo enje urbara izazvalo jenezadovoljstvo ma arskog i hrvatskog plemstva. Me utim, manji selja kiustanci, opomenuli su plemstvo na oprez. Posle iznenadne smrti nadbiskupaFerenca Barkocija smirile su se strasti na relaciji dvor – ma arski stale i, to jepodstaklo kraljicu da udovolji odre enim o trim zahtevima ma arskih stale a.Tako je 1776. Rijeka priklju ena Ma arskoj, a dve godine kasnije uspostavljenai civilna uprava Banata.

Marija Terezija je odre ene mere preduzela i za ograni avanje mo iKatoli ke crkve. Bez obzira na svoja jaka katoli ka ose anja, u skladu sa svojimapsolutisti kim shvatanjima, elela je da Crkvu stavi pod kontrolu dr ave idonela je uredbu po kojima su papske odluke u Habzbur koj monarhiji moglebiti progla ene samo sa vladarevom dozvolom; ograni ila je delokrug crkvenihsudova strogo na crkvene poslove. Ograni ila je broj verskih praznika.Nekatolici su tokom cele njene vladavine bili gra ani drugog reda.

Jedna od najva nijih terezijanskih reformi bila je reforma organizacijevojske, pri emu je kao primer uzeta pruska vojna organizacija. Austrija je bilaprva evropska zemlja koja je uvela artiljeriju kao poseban stalni rod vojske.

Marija Terezija je znala da su za modernizaciju dr ave neophodnivisokoobrazovani stru njaci. U skladu sa tim shvatanjem, pomagala je radpostoje ih univerziteta i srednjih kola i osnivala nove. Bila je svesna daaustrijsko kolstvo zaostaje za obrazovnim sistemom protestantskih zemalja, teje odlu ila da izgradi mre u dr avnih kola. 1777. godine uveden je novi kolski

34

sistem (poznat pod nazivom Ratio educationis). Njegova su tina bila je uformiranju mre e dr avnih seoskih (trivium) i gradskih (norma) kola sajedinstvenim nastavnim programom. Za potrebe visokog obrazovanja plemi a,1746. osnovan je tzv. Collegium Theresianum.

Mo emo zaklju iti da je Marija Terezija tokom svoje vladavine, uz svete ko e iz spoljnopoliti kih zapleta i unutra njeg otpora stale a, uspela daostvari ono o emu su njeni preci samo sanjali: od stale ke, federalne dr avestvorila je apsolutisti ku monarhiju i ujedinila je, po svemu veoma razli ite,poljske, ke, austrijske i slovena ke pokrajine u jednu dr avu. Od dr avnetvorevine kojoj je okvir dala dinastija, a snagu njena vojska, stvorila je modernuevropsku dr avu.

Posle smrti Marije Terezije, 29. novembra 1780. tron je nasledio njennajstariji sin, Jozef. Iako je od 1764. bio savladar majke, zbog razli itih pogledai politi kih ube enja, za njenog ivota imao je samo ograni en uticaj na dr avnuupravu, ali je dobio slobodne ruke u poslovima Nema kog carstva. Jozef II je,kriju i svoj identitet, proputovao celu Austrijsku monarhiju.

Posle smrti kraljice Jozef II je ostvarivanju svojih planova pristupioenergi no i beskompromisno. Modernizacija dr ave, prema Jozefovimzamislima, bila je neraskidivo povezana sa radikalnim smanjenjem uticaja,uloge i mo i dva najsna nija stuba feudalnog dru tva – plemstva i Crkve. Jozefnije nameravao da ukine feudalni sistem, ve da dr avu u ini sna nijomslabljenjem privilegija stale a.

Jozef je obrazovan u duhu prosve enog apsolutizma, te je sebe smatraoneograni enim gospodarem Austrijske monarhije, ali i prvim slugom svojezemlje i svojih naroda. Po to je bio ube en da je narod nezreo za u e upoliti kom ivotu, eleo je da u svemu upravlja sam. Svojim, neretko grubim,uplitanjem u dru tvene i politi ke tokove izazivao je revolt i u onim slu ajevimakada bi njegove akcije bile korisne. uven je njegov moto da «sve treba u initiza narod i ni ta pomo u naroda».

Da ga u vo enju zami ljene politike ni ta ne bi ograni avalo, nije sekrunisao za kralja, a ma arsku krunu je 1784. godine iz Pozuna premestio uCarski muzej u Be u, zbog ega su ga njegovi neprijatelji nazvali «kraljem sa

irom». Jozefove reforme bile su usmerene na ograni avanje uticajakatoli kog klera (duhovni ki stale , sve tenstvo), koji je tokom vekova stekao isuvi e mo i. U okviru te politike ubla io je cenzuru, doprinose i time

ivljavanju tampe i knji evnog stvarala tva. Ograni io je politi ki uticajbiskupa, kao i uticaj papstva. Ediktom o toleranciji iz 1781. data jeevangelicima, kalvinistima i pravoslavnima sloboda vere i kulta i otvoren im jepristup vi im polo ajima u dr avnoj upravi. Jevrejima je dozvoljeno dapoha aju javne kole, stupaju u inovni ku slu bu, zakupljuju zemlji ne posede.

upnicima je dodeljena va na uloga u obrazovanju stanovni tva. Crkveni redovikoji se nisu bavili obrazovanjem ili le enjem ljudi, Jozef II je raspustio.

35

Po etak sprovo enja ovih mera nagnale su papu Pija VI da 1782. li noposeti cara ne bi li ga privoleo da promeni svoju crkvenu politiku, to je onodlu no odbio. Za razliku od pape, vladareve crkvene reforme ve ina dru tva jeprihvatila s odobravanjem i zadovoljstvom.

1781. godine Monarhiju je stavio pod jedinstvenu centralnu upravu.Ujedinio je Austrijsku i ku kancelariju i Dvorsku komoru. Spojio jeMa arsku i Erdeljsku kancelariju.

Reforme Marije Terezije i Jozefa II u Ma arskoj nailazile su na razli itprijem. Na Saboru 1764-1765. godine, dr i se zastarelih ideala, stale i suodlu no odbijali reformske poku aje Marije Terezije. Me utim, sedamdesetihgodina sve ve i broj plemi a po eo je da prihvata ideje prosvetiteljstva.Oslanjaju i se prvenstveno na radove Rusoa i Monteskjea, cilj prosve enihma arskih plemi a je bio da modernizuju Ma arsku, u toj meri kako ne bizaostajala za savremenim apsolutisti kim dr avama Evrope.

Jozef II je 1784. dekretom proglasio nema ki zvani nim jezikom u celojCarevini – da bi se istim jezikom «njeni delovi vr e povezali izme u sebe».Prelaz je trebalo ostvariti za tri godine.

Kao da uvo enje nema kog slu benog jezika nije bilo dovoljan izazov,Jozef II je iste godine naredio da se sprovede popis stanovni tva i ku a,katastarsko premeravanje, u sklopu priprema za ukidanje oslobo enosti plemi apla anja poreza. Ma arsko plemstvo se osetilo neposredno ugro enim i javljalose nezadovoljstvo vladarevom politikom. 1785. godine ukinuo je samoupravuugarskih zemalja. Zemlju je podelio na deset administrativnih okruga.Progla ena je sloboda unutra nje trgovine. Prema stranim dr avama Jozef II jevodio o tru protekcionisti ku politiku u korist doma ih preduze a: zabranama,visokim carinama i spaljivanjem zabranjene strane robe titio je tr te Carevineod strane konkurencije. Kao rezultat te politike Be je do iveo veliki ekonomskiuzlet.

Godine 1781 i 1782, s obja njenjem da «to zahteva prirodno pravo i op tedobro naroda», ukinuta je li na zavisnost kmetova u austrijskoj polovini dr ave.Ukinuti su gospodski sudovi, zabranjeno batinanje, osigurano je pravo kmetovana slobodnu selidbu i slobodan izbor zanimanja. Ukinut je ak i termin kmet.Na velikom delu vladarevih urbarijalnih poseda ukinuta je tlaka, a zemlji tepodeljeno izme u kmetova. Jozefove mere u korist kmetova ulile su prevelikenade selja tvu. Krajnji cilj politike Jozefa II prema seljacima bilo je ukidanjetlake.

Krajnje ozloje eno plemstvo, zbog uvo enja neograni enog vladarskogapsolutizma, nema kog slu benog jezika i ukidanja samostalnosti Ma arske,bio je kap koja je prelila u, te se plemstvo okrenulo protiv vladara upravo umomentu kada je jozefinski sistem i u unutra njoj i spoljnoj politici dospeo uozbiljnu krizu. Ipak, prelom u unutra njopoliti kim zbivanjima nastupio je usledneuspeha Monarhije u spoljnoj politici. Jozefovi poku aji 1778. i 1785. daudaljenu Belgiju zameni za Bavarsku – do iveli su neuspeh usled protivljenja

36

Pruske. Ovo je podstaklo Jozefa II na u vr ivanje veza sa Rusijom protivOsmanskog carstva. Katarina II predlo ila je Jozefu II podele Osmanskogcarstva, u slu aju uspe nog ratovanja. Rat koji je pokrenut 1788. i vo en bezve ih uspeha doneo je mnog te ko a vladaru.

Poslednji udarac Jozefovoj politici zadala je revolucija u Francuskoj.Vladar koji se sa boji ta vratio bolestan, slomljen ve o evidnim neuspehomsvoje unutra nje, ali i spoljne politike, 26. januara 1790. sazvao je svojesavetnike da bi ve ali o smirivanju ma arskog pokreta.Na sastanku jezaklju eno da je, radi smirivanja situacije, potrebno vratiti krunu sv. Stefana uzemlju, vratiti nadle nosti upanijama, ukinuti slu benu upotrebu nema kogjezika, prekinuti sa katastarskim premeravanjem zemlji ta i povratiti u celostistale ki ustav. 28. januara vladar je izdao uredbu kojom je u Ma arskoj ukinuova nost svih svojih prethodnih uredbi, sem o verskoj toleranciji, oslobo enjukmetova i o crkvenim redovima. Potpisivanje patenta je prokomentarisaore ima: “Od srca elim da Ma arska putem ove mere ostvari toliko sre e idobru upravu koliko sam ja eleo da joj osiguram svojim uredbama”.

U me uvremenu se pojavio sna an pokret za ma arski nacionalnipreporod i za uvo enje ma arskog kao zvani noj jezika umesto latinskog, aostala je i centralizacija uprave. Neuspeh Jozefove prosve ene i naprednereformske politike obja njava se suvi e velikom brzinom njenog izvo enja,nedovoljnim obaziranjem na politi ke realnosti zemlje, cini nom prirodomsamog vladara. Jozef II ni im nije poku ao da ubla i te ke udarce koje je naneoplemstvu i Crkvi.

U vreme smrti Jozefa II (20. februar 1790) u Carevini su bili najve iunutra nji nemiri. Belgija je bila u procesu otcepljenja od Carstva, u Ma arskojse plemstvo naoru avalo, a nemiri su se javljali i u poljskim oblastima. Turskirat jo nije bio zavr en, pruski kralj gomilao je trupe na leskoj granici. Na tusituaciju bitno je uticala Francuska revolucija.

Kada je Jozef II na samrti povukao svoje protivustavne uredbe, uMa arskoj je nacionalna euforija dostigla vrhunac. Odmah su po ele pripremeda se kruna sv. Stefana, koju je Jozef II uvao u Be u kao muzejski eksponat,vrati u Budim. Organizovana su velika narodna slavlja. U gradovima seodjednom vi e nije nosila “nema ka” gra anska ode a, ve je u modu ponovo

la plemi ka no nja iz doba kuruca. Vest o smrti cara stigla je u Budim istogdana kada i kruna, ali je objavljena nekoliko dana kasnije, da bi se sveop teslavlje moglo privesti kraju.

Ove spolja nje manifestacije prikrivale su o viljene politi ke sadr aje.Plemi i u Ma arskoj po eli su da razmi ljaju o otcepljenju Ma arske odAustrije. Za ove svoje ciljeve poku avali su da obezbede pomo spolja. Vo enisu tajni razgovori sa pruskim dvorom o tome ko bi od pruskih prin eva mogaoda zauzme ma arski presto. Pojavilo se mnogo bro ura i politi kih spisa obudu em ure enju Ma arske. Povod za ovakvu aktivnost bilo je zasedanje

37

Dr avnog sabora, koji je, posle dvadeset pet godina pauze, sazvao novi kraljLeopold II za 6. jun 1790. (po eo je, u stvari, 10. juna u Budimu).

Od svih planova koji su se tada pojavili, te nje i zahteve plemstvaobjedinio je jedan od vo a plemi kog pokreta Peter Balog iz O e, koji je biosudija kraljevskog Sudbenog stola (vrhovni sud). Prema njegovoj zamisli, po tose Jozef II nije krunisao za ma arskog kralja, habzbur ka dinastija je izgubilapravo na ma arsku krunu i Ma arska bi trebalo da bude nezavisna u odnosu naostale habzbur ke zemlje.

Pored tradicionalne plemi ke opozicije, javili su se i predstavniciprosve enog plemstva i inteligenicije. Njihov zahtev za uspostavljanje dr avnogkolskog sistema na nacionalnom jeziku predstavljao je prve korake ka izgradnji

gra anskog dru tva.Leopold II je ma arski presto nasledio u kriznoj situaciji za habzbur ku

dinastiju. Jo se nije zavr io poslednji austro-turski rat, a suparni ka i na uspeheHabzburga zavidna Pruska ve je bila mobilisala svoju vojsku. U vi e provincijaCarstva do lo je do pobuna i pokreta (Belgija je proglasila otcepljenje odHabzbur ke monarhije).

Leopold II je imao ve etvrtvekovno vladarsko iskustvo, no njegoviop ti vladarski ciljevi nisu se mnogo razlikovali od ciljeva njegovog starijegbrata Jozefa II, ali su se razlikovali metodi njegovog vladanja, koji su biliprilagodljiviji. Vaznim je smatrao mudrost, hladnokrvnost i strpljivost. Nijeprezao ni od toga da se koristi radom tajne policije. Zahvaljuju i svojimpoliti kim sposobnostima, uspeo je sve konce zamr enih politi kih odnosa dazadr i u svojim rukama. Plemstvo austrijskih pokrajina smirio je tako to jeukinuo uredbe svog prethodnika za regulisanje urbarijalnih odnosa i obavezaplemstva da pla a porez. Umirio je Prusku, a sa Portom je zaklju io Svi tovskimir. U isto vreme svoju poziciju je oja ao i u Ma arskoj. Plemstvo je li iospoljnog saveznika, a u isto vreme je uspeo da pridobije saveznike uma arskom gra anstvu, koje je tada prete no bilo nema kog porekla. Dozvolioje sazivanje Srpskog nacionalnog sabora u Temi varu 1. septembra 1790. ipodr ao je zahtev Srba za teritorijalnu autonomiju.

Kada se Dr avni sabor 11. novembra 1790. iz Budima preselio u Po un,nije bio vidljiv revolt ma rskog plemstva. Postignut je kompromis izme uplemstva i vladara, tako to je ma arsko plemstvo uspelo da zadr i svojedotada nje privilegije. Zakoni done eni na ovom saboru, inaugurisali sudr avnopravnu samostalnost Ma arske u okviru Habzbur ke monarhije, bar napapiru. Npr., u 10. lanu zakona 1790. konstantovao je da je Ma arka “slobodnai nezavisna u svojoj unutra njoj dr avnoj upravi, kojom se upravlja na osnovunjenih zakona i obi aja”. Nizom zakona regulisao je vo enje dr avnih poslovave inom na bazi propisa iz vremena pre Jozefa II. Ma arska je ponovo dobilasvog palatina – namesnika (vicekralja), istina iz dinastije Habzburga. Palatin jepostao etvrti vladarev sin, osamnaestogodi nji Leopold Aleksandar. Zadr an je

38

primat Katoli ke crkve, ali su i protestantskoj i pravoslavnoj obezbe eni skoroisti uslovi za rad i isti status.

Kralj Leopold II predlagao je reforme. Izdao je naredbu da se donarednog stale kog sabora pripreme reforme u poreskoj, ekonomskoj,dr avnopravnoj, verskoj, kulturno-prosvetnoj, sudskoj i vojnoj oblasti. Pristalicereformi su po ele da nude vladaru svoje planove reformi. Me utim, vladar jeumro 1792, a poslednja komisija koja je trebalo da predlozi potrebne reforme ipromene u odre enoj oblasti zavr ila je rad tek 1795. Do tada su se op teokolnosti u potpunosti izmenile i pripremljeni predlozi nikad nisu stigli dosabora.

Do 1792. godine postalo je jasno da se u Francuskoj ne vodi borbaizme u stale a i kralja nego za temeljnu reformu dru tva, za ukidanje stale a istvaranje gra anskog dru tva. Car i kralj Leopold II, da bi onemogu io sli nedoga aje kao u Francuskoj, zaista je zapo eo, u duhu prosve enosti, sapripremama ustavne reforme, kojom bi svoje saborsko predstavni tvo dobili idru tveni slojevi koji nisu bili pripadnici povla enih klasa. Njegovi politi kimetodi su, me utim, ukazivali na to da on stvarno nije eleo da prekine sapsolutisti kim na inom vladanja. Vreme mu, me utim, nije dozvolilo da svojnaum sprovede u delo, jer je 1. marta 1792. preminuo.

39

5. XIX VEK – PRILIKE U EVROPI, ZNAMENITE LI NOSTI IDOGA AJI, DOLAZAK FRANCA JOZEFA NA PRESTO,

STVARANJE AUSTRO – UGARSKE

Zemlje Habzburga, najzad su, 1804. godine, dobile ime – postale su“Austrijska carevina”. Postojala je opasnost da to bude kr tenje na samrtni kojpostelji. San Habzburga o univerzalnoj monarhiji poslednji put je propu ten1805, uz nastojanje Franca II da staru Evropu odbrani od Napoleona. San jerazbijen na Austerlicu, gde su zatrti i tragovi Svetog rimskog carstva, posle egaje Franc II postao, u najboljem slu aju evropski car ni e klase. Austrija je iztoga iza la kao nezavisna dr ava koja je nastojala da vodi nezavisnu politiku.Rezultat toga je bio rat 1809, kojim je Austrija poku ala da podstakne noveambicije, staviv i se na elo borbe za oslobo enje Nema ke. Taj rat je skorouni tio Austrijsku carevinu. Doga aji iz 1809. prerasli su model austrijskepolitike, koji je va io ne samo tokom slede ih etrdeset godina nego i tokomitavih stotinu godina koliko je jo Carevina postojala. Austrija je postala

potrebna Evropi. Priroda Austrijske carevine najbolje se vidi ako se ona uporedisa Pruskom. Obe zemlje su posle pada Napoleona ponovo postale velike sile, stim to je Pruska to postigla korenitim reformama, a Austrija ve tomdiplomatijom i mudrim zaklju ivanjem saveza.

Oli enje takve Austrije bio je Meternih, ministar spoljnih poslova od1809, koji je predstavljao Austriju pred Evropom tokom trideset devet slede ihgodina. Za njega, kao i za Evropu, re “Austrija” je predstavljala diplomatskipojam. Bio je Nemac iz Rajnske oblasti, zapadnoevropskog obrazovanja ishvatanja, zakasneli racionalista iz doba prosve enosti i bio uveren u sopstvenunepogre ivost. Meternihova diplomatska ve tina provela je Austriju kroz opasnegodine 1809 – 1813. i napravila od nje centar evropskog poretka nastalog posleNapoleonovog pada. Be ki kongres je bio simbol njegovog uspeha. Jer, kao toje Austrija bila neophodna Evropi, tako je i Evropa bila neophodna Austriji.Meternihova spoljna politika ponikla je iz te kih isku enja uz koja je preuzeosvoj mandat. Zbog toga se on pla io akcije, uvek nastoje i da odlo i odluke i daodr i stanje mirovanja. Njegova nesre a je bila to to je nad iveo generacijukojoj je bilo dosta rata i do iveo Evropu ponovo eljnu potrage za pozitivnijimidealima.

Austrija se nije odrekla vo stva u Nema koj 1815. Naprotiv, o ivela jesvoje nema ko svojstvo i, mada je prihvatila Prusku, to partnerstvo je bilo takvoda ju Pruskoj padao u deo sav posao, a Austriji sve po asti. Zajedni ki strah odNapoleona ih je zdru io, a zajedni ki strah od Francuske, dr ao ih je zajedno joitavu generaciju posle Lajpciga i Vaterloa. Teorijski, Austrija i Pruska su

zajedno branile Nema ku, ali je u praksi Austrija lukavo prepustila taj zadatakPruskoj i prekasno uvidela da ju je to preskupo kostalo.

40

Austrijska spoljna politika se pomno bavila pitanjem Italije du e odetrdeset godina. Italijanska pitanja su ak 1866. bila presudna za poraz Austrije

u ratu protiv Pruske.Habzbur ka carevina je po ivala na tradiciji, na dinasti kim pravima i

me unarodnim sporazumima, na “vladavini zakona” koja je bila njen su tinskielemenat. Nacionalni princip koji je lansirao Napoleon u Italiji negirao jevladavinu zakona i predstavljao pretnju samom temelju postojanja Habzburga. Sostalim svojim protivnicima Habzburzi su mogli da se nagode, jedino jeitalijanski nacionalizam bio nepomirljiv. Italija je bila glavna tema Meternihovediplomatije, a sudbinu ostalih delova Carevine su i 1848. i 1859. odredilidoga aji vezani za Italiju. Pobede Radeckog su izazvale poraz svih revolucija iz1848. Sukob sa Srbijom jedan vek kasnije, i ovaj sukob Habzbur ke carevine iitalijanskog nacionalizma je bio simboli an – bio je to sukob dva sveta.

Meternihova spoljna politika je po ivala na pretpostavci da su najva nijiposlovi vezani za Zapad: agresija Francuske je bila, smatrao je on, najve apretnja be kom sporazumu, a bezbednost Nema ke i Italije najve i problem.Pretpostavka je bila pogre na: Francuska je pro la svoj zenit i nikad vi e ne enastojati da zagospodari Evropom. Pretnja opstanku Austrije, koja ju je na krajui uni tila, dolazila je iz Rusije, a ne iz Francuske, a najozbiljniji problem koji jeAustrija imala bilo je isto no pitanje. Genc, publicista koji je Meterniha“napajao” idejama, napisao je 1815: “Kraj Turskog carstva Austrijsko carstvo binad ivelo samo kratko vreme.”

Meternihovo najve e diplomatsko dostignu e bilo je o uvanje miraizme u Austrije i Rusije uz istovremeno osuje enje daljeg napredovanja Rusijeprema Bliskom istoku.

Nikolaj I i Meternih su se sastali 1833. u Mnihovom Gradi tu(Minhengrec), gde je Nikolaj I bio kao “u enik pred u iteljem”. Sporazum jegarantovao Austriji bezbednost, a to je bio cilj dvadesetogodi njih Meternihovihdiplomatskih napora i osnov njegove budu e politike. Konzervativnoprijateljstvo izme u Rusije i Austrije bilo je temelj Meternihove politike iMeternihove Austrije. Ipak je bitan deo Meternihovog uspeha bila i slabostAustrije. Austrija je sa uvana jer je to odgovaralo drugima, a ne na osnovusopstvene snage.

Habzbur ka kreativnost je sa Jozefom II ostvarila svoj poslednji uzlet.Car Franc, koga je kao mladi a obuzdavao stric Jozef a u mu evnom dobunjegov zet Napoleon, postao je tvrdokorni negator. Njegov jedini kvalitet bilo jetvrdoglavo suprostavljanje spoljnim neprijateljima i unutra njim promenama.Osrednjeg karaktera i inteligencije, mogao je da postane tolerantan car, vladarlaboavog carstva u kome se ve ina stvari odvija bez neposrednog usmeravanjasa najvi eg mesta. Zahvaljuju i Mariji Tereziji i Jozefu II, austrijski car je zaistabio vladar: njegova volja se mogla osetiti u svakom delu Carevine.

Vladini organi su postojali, ali nije bilo mogu e ubediti Franca da ih ikoristi. On je ukinuo, obnovio, pa ponovo ukinuo Dr avni savet koji je za

41

Mariju Tereziju osmi ljavao reforme. Umesto njega osnovao je Ministarskukonferenciju, ali je nije sazivao. Carevina Franca I je bila klasi an primerpolicijske dr ave. Postojala je zvani na, be ivotna tampa, a prepiska, ak iprepiska carske porodice, bila je kontrolisana. Bio je potreban paso da bi seputovalo iz jedne pokrajine Carevine u drugu, ali iz grada na selo.

Stara Austrija je, pre svoje smrti, ostavila dve tekovine u nasledstvoSrednjoj Evropi, od kojih nijedna nije mogla da bude ostvarena lako: austrijskielezni ki sistem i Tr ansku luku. Austrija je bila ispred Pruske po razvojueleznica i prva u Evropi po ela izgradnju planinske pruge preko Semeringa.

Tr anska luka, projekat nezamisliv pre razvoja eleznice, bila je izgra ena nacarsku inicijativu, sa namerom da se Srednjoj Evropi obezbedi izlaz naSredozemlje i tako prekine njena zavisnost od Dunava.

Meternih je bio reformator najuspe niji, ali ne i najenergi niji. 1821.dobio je titulu kancelara, kao nagradu za svoju uspe nu diplomatsku aktivnost.Taj polo aj mu de dao izvesno pravo da postupa kao carev generalni savetnik.Sem toga, on je bio brz, osrednje pameti i imao veliko svetsko iskustvo, a imaoje, za pomo nika najsposobnijeg publicistu tog vremena – Genca. Car Franc seopirao promenama ako bi ih predlo io Meternih isto kao i ako bi ih predlo iobilo ko drugi, tako da nijedan od Meternihovih projekata nije ostvaren.Meternih nije imao onu pokreta ku snagu koja je potrebna da bi se idejepretvorile u akciju, snagu koja je osobina velikih dr avnika. S druge strane,okolnosti pod Habzburzima su bile takve da bi on, i da je tu snagu imao,postigao jedino to da sam sebe ukloni iz javnog ivota.

Meternih je bio najsposobniji od svih koji su se pozabavili “austrijskimpitanjem”, mada su prakti ni rezultati njegovog rada bili slabi. Po to je najboljeshvatao ta je Habzbur ka monarhija, prvi se u nju i razo arao.

Meternih je znao da je centralizovani sistem bio uspe an u Napoleonovojcarevini, i u svojim re enjima je nastojao da otkrije tajnu Napoleonovog uspehau tome. A tajna je bila jednostavna – imati genija za cara. Po to tu tajnu nijemogao da poveri Francu, niti je mogao sam da je prizna, morao je da na enekakvo re enje u Napoleonovom Dr avnom savetu. Meternih je vi e oddvadeset godina nastojao da Franc osnuje Rajhsrat, ili Carevinsko ve e.Rajhsrat ne bi, ograni io mo cara, nego bi joj dao samo formu. Franc nije eleoda ga i ta obuzdava i odbacio je takav nacrt – niko ne odustaje od vlasti ako nato nije primoran. Ipak, termin Rajhsrat je prihva en, i pod tim imenom e seaustrijski parlament sastajati sve do 1918. godine. Prva originalna inovacijakoju je donela Meternihova ema bio je predlog da pokrajinske dijete alju svojedelegate u Rajhsrat koji bi tako postao, neka vrsta Skup tine stale a Carevine.

Istorijsko divljenje prema austrijskim pokrajinama i njihovim dijetamaizmislili su Meternih, koji je bio Nemac, i Genc – Prus. Dijete u stvari nisuimale ni mo i ni zna aja: to su bile paradne skup tine ve ta kog habzbur kogplemstva, koje su pompezno “razmatrale” – predloge zakona i poreskih merakoji su im bili predo eni. Umiru e pokrajine su postale stare boce u koje je

42

sipano novo vino nacionalizma. Meternih je mislio da o ivljavanjem pokrajinapriprema “istorijski” federalizam koji e Carevini dati novu snagu. Desilo se dasu pokrajine postale bojno polje nacionalnih ambicija i odlu uju a preprekaprotiv saradnje me u nacijama. Izmi ljanje tradicija je donelo propast Austriji,a majstor koji je izmislio tu ve tinu bio je Meternih.

Ugarske dijete iz 1825. i 1830. pokazale su da Meternih nije tako jakepameti kako se mislilo i oslabile su njegov uticaj na cara. Meternih je biozadu en da o uva mir. Umesto toga, smi ljao je rat sa Rusijom 1829. i morao1830. da izvr i mobilizaciju za vreme nemira do kojih je do lo posle Julskerevolucije u Francuskoj. Finansijsku situaciju je re io Meternihov suparnik,Kolovrat, ki plemi koji je bio pozvan u vladu 1826.

Kolovrat je 1831. postigao pozitivan bud etski bilans u Austriji, to je biojedinstven doga aj za vreme vladavine cara Franca – prema tome, zaradio jecarsku naklonost. Unutra nji poslovi pre li su u nadle nost Kolovrata, dok seMeternih ograni io na vo enje spoljne politike.

Meternih je na spoljnom planu imao uspeha – postigao je 1833. sporazumsa Rusijom. Njegov ugled kod cara Franca je ponovo porastao.

U februaru 1835. umro je car Franc. Na samrti je potpisao dva politi katestamenta svom sinu. Ta dokumenta je Meternih ve davno pre toga biosastavio. Prvim je car ostavio u amanet Ferdinandu da oslobodi Crkvu kontrolekoju joj je nametnuo Jozef II, a drugim mu je naredio da nipo to ne menjaosnove dr avnog ure enja, da se konsultuje sa Ludvigom, Francovim mla imbratom, o svim unutra njim poslovima i da se iznad svega osloni na Meternihakoji je, “moj najlojalniji sluga i prijatelj”. Kolovrata nije ni pomenuo. Meternihje obavestio svog lekara o carevoj smrti rekav i “Ferdinand je car!” Doktor, ilitupan ili poltron, odgovorio je: “A vi ste Ri elje!”

Meternihova diplomatija, uspe na u negiranju, nije bila konstruktivna.Ni ta se nije promenilo, ta nije, promenilo se, ali nagore. Carska vlast je prenetana namesnike: “pretkonferencija” sa Ludvigom, Meternihom i Kolovratom jeodlu ivala o poslovima koji e biti dalje prosle eni ministrima. Kolovrat iMeternih su se mrzeli, a Ludvig je mrzeo bilo kakav posao. Prema tome, uvekje ve ina bila protiv bilo kakve akcije, pa je do lo do potpunog zastoja.

Najva niji doga aj predmartovskog doba bila je pobedabeskompromisnog ma arskog nacionalizma u Ugarskoj ili, ako govorimo onajistaknutijim li nostima, pobeda Ko uta nad Se enjijem.

Lajo Ko ut je aktivno u estvovao u politi kom ivotu samo desetgodina, ali je u Srednjoj Evropi ostavio ja i pe at nego iko. Mada sitan plemipo ro enju, on nije imao zemlju. Bio je novinar koji nije imao ta da izgubi, paje slobodno zastupao ekstremisti ke stavove. Ma ar slova kog porekla. Majkamu je bila Slovakinja koja nikada nije nau ila ma arski. Slovensko poreklo muje dalo samosvest koja nije svojstvena ma arskom mentalitetu opreznosti ismisla za realno. Sloven bez zemlje, on je eleo da bude prihva en kao ugarskigospodin, a njegova glavna teza je bila da je linija razdora u zemlji ma arski

43

nacionalizam, a ne posedovanje zemlje. Njegov novinarski rad je dominiraoUgarskom etrdesetih godina 19. veka, pa je 1847, mada kao plemi bez zemljenije ispunjavao neophodan uslov za to, bio izabran za lana dijete. Ko ut jepostao popularan junak Ugarske i, u to vreme, junak radikalizma u celoj Evropi.Pre bi se moglo re i da je bio pravi diktator koji je osvojio vlast prostitui iidealizam za ra un nacionalizma.

Ugarska je, navodno, bila ma arska nacionalna dr ava. Ta dogma donelaje Ko utu uspeh. Veliki delovi Ugarske bili su bez ma arskog stanovni tva, akone ra unamo ionako odstutno plemstvo, tako da su Ma ari u stvari bili manjinau zemlji koju su smatrali svojom. Mogli su da odr e polo aj svoje nacije jedinouvo enjem ve ta kog monopola na sav javni ivot i spre avanjem bu enjakultura drugih naroda u Ugarskoj. Ta politika u po etku nije bila smi ljena sasvesnim ciljem, nastala je spontano posle napu tanja latini tine. Ko ut ju jepretvorio u oru je nacionalne prevlasti. Ma arski je 1840. progla en jedinimzvani nim jezikom u zemlji. Dijeta 1844. je ozna ila potpunu pobedu Ko uta:sasvim je ukinut latinski i uveden ma arski kao jedini jezik.

Ko utova doktrina se nije ograni ila na “u u” Ugarsku. Ko utovadoktrina predstavljala je pretnju Transilvaniji i Hrvatskoj. U Transilvaniji suiveli Ma ari, Sikuli i saski Nemci, ali zato Rumuni, koji su bili ve insko

stanovni tvo, nisu imali pravo glasa. Do 1848. ma arsko ludilo je potpunozahvatilo Transilvaniju.

Hrvatska je bila mnogo te i slu aj. Hrvatska dijeta je bila stara koliko iUgarska, imala je i svoj feudalni zakon. Hrvatska dijeta, u svojoj poslednjojrezoluciji na latinskom, proglasila za nacionalni jezik “hrvatsko-slavonski”.Tako je do lo do sukoba Ko utove Ugarske i nacionalne Hrvatske.

Carska vlada je bila nemo na pred Ko utovim uspesima. Meternih jeuvideo opasnost koja preti od Ko utovih aktivnosti i primenio svaprotivsredsva: argumentaciju, hap enje i mito. Sva su bila slaba na i bez efekta.Carska vlada je objavila da e odlu no tititi kulture naroda u Ugarskoj ali se,suo iv i sa uzavrelom Dijetom 1844, upla ila i pristala na Zakon o jeziku. To jebio jedini ustupak Carevini koja je postojala tri stotine godina i koja je Ugarskuoslobodila od Turaka.

Ruska podr ka je bila jedina sigurnost u koju je Meternih mogao da sepouzda. Ali, etrdesetih Rusija je otvoreno skretala sa politike status quo-a naIstoku i ponovo se usmerila na planove o raskidu savezni tva Rusije i Austrije.Meternih je morao da potra i nove saveznike. Nije mogao da ra una na podr kuPruske, a Engleska se dr ala rezervisano. Ostala je jedino Francuska, i Meternihje, pod stare dane, po eo da se nada savezni tvu sa konzervativcima uFrancuskoj da bi tako odr ao status quo, prvo u Italiji, a kasnije na Bliskomistoku. Saradnja se pokazala kao katastrofalna u Krimskom ratu, bila je,poreklom, upravo plod Meternihove kombinatorike. Primoran, Meternih seponovo okre e Rusiji. Me utim, opasnost od revolucije 1847. bila je jasna daMeternih nije morao da preuveli ava. Ustanak u Galiciji je bio samo prva

44

grmljavina pred oluju u Poljskoj. Lombardija se ve otvoreno pubunila;Ugarska se, pod Ko utovim vod stvom, otrgla kontroli Beca. Opasnost odrevolucije je bila op ta i Rusija je odustala od savezni tva. To je Rusiji donelokorist, a Meternihu propast. On, nikada nije delovao sam, na ao se sam protivrevolucije, bez saveznika i bez doma e podr ke. Njegovi protivnici na Dvoru,pa ak i lanovi carske porodice, smatrali su da je on kriv i irili su uverenje dae sve biti u redu ako on padne. Umesto toga, Meternih je za sobom u ponor

povukao i staru Austriju. Pojavilo se austrijsko pitanje, a stabilnost koja jeuni tena 13. marta 1848. ne e u Srednjoj Evropi biti ponovo uspostavljena niposle stotinu godina evropskih ratova.

Godina 1848. ozna ava prelazak sa podsvesnog na ina ivota na svesnupotragu za drugim na inom ivota.

Revolucija je zahvatila Carevinu koja je prete no bila ruralna, a re enostje bila seljaka da se oslobode rabota i drugih feudalnih obaveza.

Ugarsko sitno plemstvo, iji je opstanak bio u opasnosti, pretvorilo se upravu revolucionarnu klasu. To je dalo ma arskoj revoluciji, a samim tim ima arskoj istoriji, izuzetan karakter.

Revolucije su izbile u austrijskoj Italiji, Be u, Budimpe ti i Pragu.Posledica toga bio je pad ivotnog standarda u gradovima, zato sto su gradovirasli br e nego to se razvijala industrija. Be je bio najrevolucionarniji.Ma arsku revoluciju je prisvojilo ma arsko sitno plemstvo, u Pragu jerevolucija ostala u rukama studenata pa je, do ivela prvi poraz. Studenti suzahtevali demokratski ustav s op tim pravom glasa, ukidanje rabota i jednakaprava za sve narode. Ko ut je, jedini u Evropi, nagovorio svoje sledbenike dapobede radikale, di i uzbunu protiv Habzburga i protiv ostalih naroda.

Carska vlada je nastojala da manevri e i da se nagodi sa revolucijom, kaoto je u inila sa tolikim svojim neprijateljima. Vo a te “carske i kraljevske”

revolucije je bila nadvojvotkinja Sofija, supruga carevog brata Franca Karla imajka Franca Jozefa. Uz nju su bili svi koji nisu trpeli Meterniha. Meternih jedao ostavku i stara Austrija je pala zajedno sa njim. Meternihovim padomostvaren je celokupan program “carske” revolucije. Prvi premijer bio jeKolovrat, a ministar spoljnih poslova Fikelmon. Kolovrat je i ezao sa sceneposle nekoliko dana, a Fikelmon je opstao do 5. maja, kada su ga studentioterali sa funkcije. Bez politi kog stava, carska porodica je poku avala da seodr i, priznala bi bilo koga i bilo ta, samo da i ona bude priznata. 17. maja,Dvor je prebegao iz Be a u Insbruk, a 26. maja revolucija u Be u dostigla jesvoj vrhunac.

Ugarski palatin, nadvojvoda tefan, predao se revolucionarima i preneosvoju vlast na odgovornu vladu na ijem je elu bio Batanji. Ko ut je postaoministar finansija i kreator politike. Dvor je gun ao negoduju i, i najzad jeFerdinand 11. aprila ustavno potvrdio Martovske zakone. Tako je revolucija uUgarskoj legalizovana. Carevina Habzburga je podeljena na dva dela, pa jesamim tim Ugarska, postala posebna dr ava.

45

Ko ut je precenio snagu Ma ara. Shvatio je da oni mogu jedino daopstanu u savezu sa nema kim nacionalizmom, pa je Nemcima ponudiosavezni tvo.

Takozvanim “Duhovskim nemirima” ozna ena je prelomna ta karevolucija iz 1848, pa samim tim i sudbina zemalja Srednje Evrope. Pora eni subili radikali, ne samo esi nego svi koji su mislili da je stari poredak propao i dase Evropa mo e radikalno preoblikovati.

Ustavotvorna skup tina, koja se sastala u Be u jula 1848, bila je jedinipravi Rajhstag, odnosno carevinski parlament, u istoriji Austrijskog carstva.Liberali su prihvatili Carevinu i dinastiju, a dinastija je prihvatila liberalizam.Kompromis nije nastao iz ube enja nego iz slabosti i straha.

Hans Kudlih, student radikal, ali i selja ki sin, pokrenuo je pitanje agrarakoje je dominiralo Ustavotvornom skup tinom sve do 7. septembra, kada jeusvojen Zakon o emancipaciji seljaka. Taj zakon, najve e dostignu e revolucijeiz 1848, zaokru ilo je delo Jozefa II. Zakonom od 7. septembra odre en jekarakter Habzbur ke monarhije. im je rabota ukinuta, zemljoposednici nisuimali ra una da dr e brojnu selja ku populaciju vezanu za zemlju. Siroma niseljaci su prodali svoju zemlju bogatim seljacima i preselili se u gradove. Radnasnaga je bila na raspolaganju kapitalizmu koji se razvijao.

Sve do septembra 1848. selja tvo je u celoj Carevini bilo agresivnoraspolo eno. Kada se uverilo u istinitost emancipacije, izgubilo je interesovanjeza politiku i ravnodu no gledalo na pobedu apsolutizma. Bah je takav rezultat

ekivao od po etka.Politika sna ne Carevine zahtevala je sna ne ministre i sna nog cara.

Ferdinand je 2. decembra abdicirao u korist svog bratanca Franca Jozefa.Ferdinand je i ezao sa istorijske scene da bi se ponovo pojavio samo jednom,1866, kada je povodom pruske okupacije Praga izjavio: “ ak bih i ja mogaoovo da uradim”.

18. avgusta 1830. godine rodio se Franc Jozef. Izbor prvog imenaizra avao je nameru da se izrazi po tovanje prema dedi po ocu, caru Francu.Franc je bilo ime supruga Marije Terezije, osniva a dinastije Habzburg-Lorenskih. Drugo ime upu uje na Jozefa II, ija vladavina simbolizujepredanost vladara carskim du nostima i brigu Habzburga za napredak dr avenad pojedina nim ineresima. Sa est godina zapo inje njegovo obrazovanje.Pored francuskog, u io je i ki, ma arski, poljski i italijanski, sve jezike kojisu bili u upotrebi u Carstvu. Sa nepunih osamnaest godina dolazi na prestoCarevine. Franc Jozef u pogledu dve stvari nikad se nije pokolebao: smatrao jeda mora da odr i snagu svoje vojske i podigne ugled Monarhije u inostranstvu.Iskustvo ga, me utim, nije nau ilo da su ti ciljevi pogre ni i da se narodi morajupridobiti na stranu Carevine, a ne naterati da trpe. Bez vere u svoje narode, onse nije ose ao odgovornim prema njima, a ustupke je inio iz straha, a ne zatosto je verovao da su neophodni. Rezultat toga je bila injenica da je on postaoglavni uzrok sloma Carevine Habzburga.

46

FRANC JOZEF (1830 1916)

1849. Habzburzi su raskinuli sa nacionalnom Italijom i nacionalnomNema kom, nacionalna Ugarska je raskinula sa Habzburzima. 14. aprilaUgarski parlament svrgnuo je Habzburge i postavio Ko uta za namesnika.

varcenberg i njegove kolege su bili spremni za akciju protiv Ugarske, aprva demonstracija carske mo i bilo je raspu tanje skup tine u Kromjer u 4.marta 1849, i to pre nego to je zavr ila nacrt ustava.

Ipak su varcenberg, tadion i Bah eleli da poka u da su i sami nekakvavrsta revolucionara.

Umesto da smiri narode koji su iveli u Ugarskoj, Ko ut je podsticaoma arske nacionalisti ke strasti i skoro se radovao nacionalnim sukobima kaoprilici da istrebi sve nema arske narode. Spre avao je da se ostvare sporazumikoje su pobunjenim narodima nudili ostali ministri. Sasuo je u lice timprobu enim narodima uvrede koje peku i posle sto godina: Srbima je rekao dae “izme u nas presuditi sablja”, za Hrvate je rekao da mu “nije dovoljna ni za

jedan ru ak”, a Rumune nazvao “du om zavere protiv Ugarske”.Podsticanje nacionalisti kih strasti je imalo uspeha. Ma arski vojnici su

bili ube eni da mogu da spasu svoju zemlju samo ako pobiju sve gra ane koji

47

ne govore njihovim jezikom. Me utim, u maju 1849. ruska vojska je u la uUgarsku, a u avgustu je ugarska vojska kapitulirala. Ko ut je izbegao u Tursku,i slede ih etrdeset godina uva e u progonstvu bezvrednu titulu namesnika.San o velikoj nezavisnoj Ugarskoj je sru en. Habzbur ki uspeh bio je varljivkao i Ko utov. Uspeh je postignut zahvaljuju i Rusiji i zavisio od trajanjaprijateljstva sa Rusijom.

Kibekov Patent od 31. decembra 1851. nije doneo nikakve promene.Franc Jozef, do tada teorijski ustavni monarh, sada je postao teorijskiapsolutista. Aprila 1852. umire varcenberg – u itelj Franca Jozefa, a Bahpostaje premijer. Bah je nastojao da uvede privremeni apsolutizam da bi takoCarevinu pretvorio u jedinstvenu celinu bez nacionalnog separatizma. To munije uspelo. Medjutim, ironi nim, ali zaslu enim, sudbinskim obrtom, palo je udeo ministru Bahu da poni ti crkvene reforme Jozefa II koje su pre ivele ak iMeternihov konzervativizam i predmartovsko doba. Konkoradatom iz 1855.Rimokatoli ka crkva je postala nezavisna od dr ave, dobila je toliku slobodurada i upravljanja kolstvom kakvu nije imala jo od najgorih vremenaprotivreformacije. Novi apsolutizam nije imao planove za budu nost i to je bilanjegova najgora strana.

Nema ki kapitalisti iz Be a izgubili su svaku veru u Bahov sistem posleekonomske krize 1857. Bah i njegova administrativna ma ina su bili otpornijinego Meternih. Meternihov sistem je pao zbog unutra njih slabosti i podela, aBahov sistem, be ivotan ali strog, morao je da se sru i spoljnom intervencijom.

Apsolutizam je uspostavljen da bi se vodila sna na spoljna politika, aneuspeh spoljne politike je doneo kraj apsolutizmu.

varcenberg je bio smeo i nije imao predrasuda – isto kao i Bizmark – alinije imao ono ime je Bizmark pobe ivao: magi nu ideju vodilju. Bizmark je,imao veliki uticaj na pruskog kralja i vlast koja je bila prakti no neograni ena.Pruski konzervativci i generali nisu se slagali sa Bizmarkovom avanturisti kompolitikom, ali su, upla eni za svoju sudbinu i lojalni autoritetu kralja, utali.

Sa Krimskim ratom je Habzbur ka monarhija do ivela pravu krizuodlu ivanja. Odluke koje je tada donela, a koje su bile me usobno protivre ne,odredile su njenu dalju sudbinu. Nesposobni da se opredele za Istok ili zaZapad, Austrija je ostala zadr anog daha, obamrla. U prvim fazama Krimskograta Buol je ostvario najve e habzbur ke ambicije: Rusija se povukla izpodunavskih kne evina, koje je zatim okupirala Austrija. Dunav je celomsvojom plovnom du inom pao pod kontrolu Austije. Rusija je bila odse ena odBalkana, a Austrija je mogla da postane jedini naslednik «bolesnog oveka».Austrija je iz Krimskog rata iza la bez prijatelja.

Pariski kongres, kojim je okon an rat od 1856. ozna ava prelomnu ta kui kraj sistema Be a. Austrija vi e nije bila potrebna Evropi. Engleska iFrancuska su savladale Rusiju na Istoku. Obe su gledale sa odobravanjem naitalijanski nacionalizam, a Rusija i Pruska nisu marile za stvar konzervativizma.

48

Francuska i Rusija, do tada neprijatelji, spremale se da se udru e protivAustrije.

Rumunija je postala ni ija zemlja, neutralna vlasnica u a Dunava.Pariskim mirom osuje en je projekat austrijskog Podunavlja, tako e je osuje enprojekat ruskog Podunavlja. 1856. godine pitanje Habzbur ke monarhije jeizbio u prvi plan. Franc Jozef je vladao jo ezdeset godina posle Krimskog rata,ali je tih ezdeset godina pro lo u senci Pariskog mira.

Francuska se pripremala da napadne Austriju, Rusija pri eljkivala porazAustrije, Engleska podr avala italijanski nacionalizam. Nema ka je bila jedinana koju je mogla Austrija da se osloni. Ali, Buol nije mogao da shvati da jeneophodno demago ki se pozvati na nema ki nacionalizam, dok Franc Jozefnije eleo da pridobije za sebe Prusku tako to bi priznao regenta Pruske zavrhovnog zapovednika Severne Nema ke. Habzbur ka monarhija se oslonilasamo na svoju vojsku i tako izgubila Lombardiju.

Oktobarska diploma je slika povr nosti i kratkovidosti habzbur kogplemstva, koje je za Monarhiju bilo opasnije kad je lojalno nego kad nije.

Bahov sistem se dr ao odre enog modela. merlingov sistem je po ivaona protivre nostima. Februarski patent je porekao sadr aj Oktobarske diplome,iako je formalno bio akt kojim se Diploma detaljnije tuma i. Mada mu je duhbio centralisti ki, u inio je da pokrajinske dijete budu bitna izborna tela i takoim dao ve i zna aj nego ikad. Ni Diploma ni Patent nisu priznali ugarskezakone iz 1848, ali je ipak, preko propisa o dijeti, Ma arima pru ena prilika daizraze svoje zahteve i organizuju opziciju be koj vladi. Ugarska je bila jonezadovoljnija nego pre, a Se en i merling su postigli da to ma arskonezadovoljstvo postane vrlo efikasno.

Za razliku od Franca Jozefa, Ma ari su iz doga aja 1849. izvukli pouku.Ko ut je poku ao da ostvari veliku Ugarsku podsti i ma arskunacionalisti ku euforiju, a umesto toga poveo je Ugarsku u propast. UmestoKo uta, lider Ma ara postao je Deak.

Deak, zemljoposednik i pravnik. Majstor pravnih smicalica, bez li nihambicija. Njegov cilj je bio pronala enje sigurnog mesta za istorijsku Ugarsku usavremenom svetu. Zdrav razum mu je govorio da Ma ari ne mogu da ostvaresan o velikoj Ma arskoj pored podre enih naroda i Habzburga. Za razliku odKo uta, on je znao da je Ugarska postala velika zahvaljuju i tome to je deoHabzbur ke carevine. Njegova opreznost i sposobnost takti ara nalagali su muda bi trebalo da pridobije i ostale narode. Njihovi zahtevi su mu bili strani. I onje nastojao da «ma arizuje» sve stanovnike Ugarske, ali na mnogo podmuklijina in. Njegova umerenost bila je sra unata.

merling nije bio protivnik dorastao Deaku. merling je verovao da jepostigao mnogo u vrstiv i savez izme u Nemaca i dinastije. U Ugarskoj jesistem upanijske autonomije opet ukinut, a Bahovi inovnici su se vratili naposao. merling je nameravao da opameti Ugarsku, pa da joj posle vratiograni enu dijetu iz 1861. Rezime njegovog programa bio je: «Mi mo emo da

49

ekamo!» Carevina to nije mogla. Bahov sistem bi sigurno uni tio separatizam idoneo ujedinjenu Carevinu, samo da je mogao nesmetano da deluje dve ili trigeneracije. Umesto toga, bio je uni ten za deset godina u ratu sa spoljnimneprijateljem. Smerlingov apsolutizam u Ugarskoj nije dugo opstao. I sam

merling i njegove kolege su ga nazivale privremenim. U merlingovomsistemu postojala je ravnote a izme u dinastije i Ma ara: nisu mogli da uni tejedno drugo, a nisu mogli ni da budu veliki jedno bez drugog.

Esterhazi, ministar bez portfelja – bio je najgori mogu i savetodavac –zlosutni konzervativac, sku enih vizija i uvek uveren u poraz, mogao je usvemu da vidi opasnost a spas nigde. Verovao je jedino to da dinastija mora dabrani svoju veli inu i da bi trebalo asno da propadne. Zato je odbijao da okaljatu ast poku avaju i da potkupi bilo kog neprijatelja Habzbur ke monarhije.Esterhazi je bio pravi ovek za Franca Jozefa. Obojica su elela da sa uvaju sjaji mo Carevine i obojica su bila uverena da je to nemogu e. Obojica su bilauverena u nepobedivost austrijskih neprijatelja i obojica su odbijala da okaljajusvoju savest upu taju i se u pregovore sa njima. Uspon Esterhazija predstavljaoje pretnju merlingu, jer je Esterhazi, mada nije iveo u otad bini, bio Ma ar.

U avgustu 1866. neposredno posle poraza, Ma ari su ponudilipartnerstvo. Deak je izjavio da Ma ari ne tra e posle poraza ni ta vi e od onogato su imali pre poraza. Nemci i Ma ari su bili dva “dr avna naroda”, a o

ostalima je Andra i rekao: “Sloveni nisu podobni da vladaju, njima se moravladati.” Dualizam, kao partnerstvo Ma ara i Nemaca, bila je omiljena ideja, ili,bolje re eno, omiljeni nesporazum. Franc Jozef je pristao na ustupke Ma arimada bi izbegao ustupke drugima, a svakako da nije hteo da poklekne prednema kim liberalima.

Namera svih austrijskih ministara, i merlinga i Belkredija, kao i po etnanamera Deaka, bilo je postizanje sporazuma izme u dveju polovina Carevine.Ugarska se pitala o tome i dualizam je stupio na snagu tek kad ga je ugarskiparlament priznao u martu 1867. Druga, bezimena “polovina” se nije ula:Franc Jozef se dogovorio u njeno ime. Dualizam je bio isklju ivo “nagodba”izmedju cara i Ma ara. Ma ari su pristali na jedinstvenu veliku dr avu samo uposlovima vojske i spoljne politike, a Franc Jozef je predao unutra nje posloveUgarske “ma arskoj naciji”. Tako su postale dve ustavne dr ave: Austrija iUgarska.

Teorijski je Austrougarska bila savez dveju ustavnih dr ava, od kojih jeprva bila zasnovana na nema koj, a druga na ma arskoj hegemoniji. Iza teustavne maske ostala je Habzbur ka monarhija, u kojoj se vladar zaista odrekaodela svoje vlasti u unutra njim poslovima, ali je i dalje bio vrhovni vladar, i ukojoj su mnogi nere eni problemi i dalje pru ali neograni en prostor zamanervisanje u cilju o uvanja te vlasti.

Pre dualizma, kao i posle njega, primenjivana su mnoga politi ka orud a.Franc Jozef je dualizam prihvatio na brzinu, kao neophodan uvod urevan isti ki rat protiv Pruske, ali se zbog toga istog trenutka pokajao. Vi e je

50

bio kivan na Nemce nego na Ma are. Ma arska prevlast je nedirnuta opstala svedok nije odvela Carevinu u propast. U unutra njim, kao i u spoljnim poslovima,ma arska hegemonija je bila cena koju je Franc Jozef bio voljan da plati uzamenu za o uvanje sopstvene mo i. S obzirom na to da je upravo ma arskaprevlast razorila Habzbur ku monarhiju, ispada da je Franc Jozef bio vinovniksopstvene propasti.

Ostao je jo jedan problem: Bosna i Hercegovina, dve pokrajine podturskom vla u u kojima su ustanci po eli 1875. i koje se vi e nisu mogle vratitipod tursku vladavinu. Rusija je stalno poku avala da Austrougarsku namami nanjih, da bi je time naterala da pokrene postupak podele Turske. Bosna iHercegovina, nisu bile anektirane, i zato nisu mogle da se pripoje ni Austriji niUgarskoj. Time su postale jedino mesto gde se teritorijalno po tovala«zajedni ka Monarhija», odnosno poslednji okrajak one velike Habzbur kemonarhije koja je nekada upravljala jedinstvenom Carevinom.

Okupacija BiH je okon ala karijere nema kih ministara. Bili su ljuti zatoto su isklju eni iz spoljne politike, i to tako potpuno kao za vreme Krimskog

rata, u doba apsolutizma. Austrijske Nemce su napustile i Nema ka i Ugarska,njihova politi ka hegemonija je izgubila mo , a Franc Jozef je ponovo mogaoda stekne autoritet uzdi i se iznad nacionalnosti. Na op tim izborima,odr anim juna 1879, carski uticaj je upotrebljen protiv Nemaca i nema ki liderisu izgubili ve inu. U avgustu 1879. Tafe je imenovan za predsednika vlade. Toje bio kraj nema ke hegemonije u Austriji.

Imenovanje Tafea je vratilo caru politi ku nezavisnost. Umesto da slu istrana koj ve ini, Tafe je izmislio vladin blok, takozvani «gvozdeni krug». Tafeje upotpunio preobra anje eha. Od 1882. esi su nastavili da podr avaju Tafeau nadi da e preko njega uspeti da uvedu ki jezik i u «unutra nje poslove».

Tafeov sistem «od danas do sutra» omogu io je Austriji stabilnost i mirkakve nije imala od vremena Franca I. itavu deceniju nije bilo gor ine ujavnom ivotu. Pomirili su se plemstvo i birokratija, stari neprijatelji.

U vreme Tafea Austrougarska je ponovo o ivela svoj status velike,samostalne sile. Kalnoki je postao ministar spoljnih poslova. Milan Obrenovibio je spreman da proda Srbiju Habzburzima. Kalnoki je mislio da ona nijevredna kupovine, ve je u ivao prednosti njene zavisnosti, bez prate ihnacionalnih potresa koje bi pripajanje Srbije Monarhiji donelo. Tafeov jo ve iuspeh bio je savez sa Rumunijom.

Poslednji udarac Tafeu uputio je Franc Jozef, jer je careva podr ka, a ne«gvozdeni krug», bila njegova glavna upori na ta ka. Franc Jozef je estopravio kontradiktorne politi ke poteze, a najdublja kontradikcija u pogledunjegovih mi ljenja bio je njegov odnos prema Nemcima. U izvesnom smislu onisu bili njegovi glavni protivnici, i on im nikada nije oprostio nameru da taknu unjegova ovla enja. S druge strane i sam je bio Nemac. Tafe je bio tu samo zatoda spre i stvaranje parlamentarne vlade, a po to u tome nije uspeo, smenjen jenovembra 1893, a odmah posle toga je osnovana koaliciona,

51

pseudoparlamentarna vlada. Ta vlada je, isto kao i Tafeova, bila potpunozavisna od careve volje. Tafe je Austriji omogu io predah od etrnaest godina,koji nije dobro iskori en. Sada se, poslednji put, dinastiji pru ila nova prilikakoja e ustavnu Austriju uzdrmati do temelja. U roku nekoliko narednih godinasvi e aliti za mirnim danima “gvozdenog kruga” i Tafeovog “petljanja”.

Tafeov pad je doneo potpuni zastoj u politici Austrije. Car ga je pustio daode a da mu nije bilo jasno zbog ega, niti je pri tom imao neki drugi izbor.

Tafe je bio kao Meternih, samo bezo niji i prostiji od njega, ovekzavistan od carske volje, koji je carsku vlast uvao manevri i izme u naroda iklasa. Sa Tafeovim odlaskom, kao i 1848. sa Meternihovim, dinastija je zapalau neprilike, pa je za sve optu ila svoje podanike i, na kraju, nemaju i vi estrpljenja, ponovo pozvala u pomo oveka vrste ruke – ranije varcenberga, asada Badenija – da ispravi gre ku i odlu nom akcijom zavede red. Doga aji1848. su bili realnost, a doga aji 1893. do 1897. su bili komedija.

Tafea je nasledila vlada koja je pretendovala na to da bude parlamentarna,vlada sastavljena od stranackih lidera. Stranke nisu prihvatale ustav i nisu mogleda do u do sporazuma jer nisu imale na osnovu ega. Stranke nisu bile nizajedni ki lojalne Carevini, niti su imale ista polit ka shvatanja. Poljaci iveleposednici su samo pazili da njihove povlastice ne budu poni tene. Nemci,su samo nastojali da sa uvaju svoj polo aj “dr avnog naroda”, a mlado esi sunameravali da prave to vi e problema dok ne dobiju jedinstvenu ku. Nijebilo ni utvrdjene vladine politike, pa je ponovo, kao i u predmartovskom dobu,njen posao preuzela administracija. Takvu slabost i pometnu mo e da izdr isamo dr ava koju dr i eli na birokratska konstrukcija, a Austrija je svojihposlednjih dvadeset godina ivota pre ivela samo zahvaljuju i svom ogromnomdr avnom aparatu. Taj aparat je postojao i odr avao dr avu u ivotu jo dugopo to je sav politi ki ivot u njoj odumro.

Ustavna Austrija se raspadala i i ezavala zbog neodgovornosti njenihpoliti kih lidera. Ve ina tih politi ara je smatrala da Carevina mora da budejaka; niko nije eleo da ona nestane, sem nema kih ekstremista.

Austrija je patila od pravne zbrke nastale zbog prisustva tri ustavnasistema – Oktobarske diplome, Februarskog patenta i «ustavnih zakona» iz1867, ije me usobne protivre nosti nisu bile re ene. Pokrajine su godinamasticale sve iru samoupravu. Neodgovornost politi kih lidera je ohrabrila, pa akmo da i navela, cara da zadr i pravu vlast u svojim rukama. Car je iz godine ugodinu bio sve odlu niji da ne deli vlast sa neodgovornim politi arima, apoliti ari koji nisu dobijali deo vlasti postajali su iz godine u godinu sveneodgovorniji. Car nije izbegavao da manevrise izme u raznih nacionalnosti, pai da ih hu ka jedne na druge ako treba, jedino je pazio da se one ne ume aju uvojne i spoljnopoliti ke poslove – dva klju na domena svakog stvarnogliberalizma.

Po to Habzbur ka monarhija nije mogla da izvede predstavunacionalisti ke transformacije, kao to je uradila ku a Hoencolerna, morala je

52

da prona e neku “austrijsku ideju”. Dinastija je imala jednu tradicionalnu ideju:bilo je to savezni tvo sa Katoli kom crkvom. Habzbur ku monarhiju je u ranimdanima od propasti spasla protivreformacija. Franc Jozef je na po etku svojevladavine iskoristio apsolutisti ku mo da poni ti odluku Jozefa II i obnovisavez sa Katoli kom crkvom protiv liberalizma. Crkva nije mogla da dozvoli daizgubi vernike, naro ito zbog o igledne konkurencije Pravoslavne i Unijatskecrkve. Jer Katoli ka crkva je postojala pre Habzburga i postoja e posle njih, paje zaro, i pored toga to je favorizovala dinastiju, mislila na svoju budu nost.

Pad koalicione vlade 1895.naterao je Franca Jozefa da odustane odpoliti kog sistema. Stranke ne mogu da formiraju vladu, a bilo je besmislenopoga ati se sa njima. Jedini izlaz bio je u sna noj li nosti, spasioca koji bi svojuvlast nametnuo odozgo. Poslednji spasilac Monarhije bio je Badeni, namesnikGalicije. Bio je pouzdan i efikasan, lojalan i na usluzi caru.

Badenijev veliki potez usledio je u vreme okoncanja opasnosti s Istoka, aon je odmah pokazao koje su posledice austrougarsko-ruskog sporazuma. Tajpotez je bila Odluka od 5. aprila 1897, kojom su ki i nema ki postaliravnopravni jezici «unutra nje slu be» u celoj koj.

Badenijeva odluka je izazvala eksploziju nema kog ogor enja protivslabljenja njihove nadmi i koje je trajalo od 1879, ili ak od 1866. godine.

enerer je do ekao svojih pet minuta. Mogao je da stane na elonema kog pokreta za obnovu jedinstvene Carevine kao nema ke dr ave. Njemuli no to nije bio cilj: verovao je da e nasilje, koje je on podsticao, izazvatipometnju u Carevini i da e to otvoriti put ka ostvarenju velike Nema ke. iromNema ke odr avani su skupovi. uveni istori ar Momzen je pisao: «Mozak

eha ne razume rezone, ali razume batine. Ovo je borba na ivot i smrt».Badeni je bio bespomo an. Nije mogao da upotrebi vojsku, a nije bio voljan dase obrati za pomo irim masama hri anskih socijalista i novembra 1897. FrancJozef je smenio oveka koji je bio pozvan da spase Carevinu. Da je enerer i aodo kraja i sru io “vlast”, to bi donelo propast nema koj bur oaziji. Njegov planbio je da razbije Habzbur ku monarhiju i njene teritorije pripoji Nema kojHoencolerna. “”

Franc Jozef je dobronamerno eleo da o uva Carevinu, pa ak ida titisvoje podanike, ali nije mogao da se odrekne ni dela vlasti koju je nasledio.Badenijeva odluka je bila samo poslednji poku aj dinastiji da ne to uradi naplanu me unacionalnih sukoba u Austriji. Plan ovi i napori e na po etku 20.veka biti isklju ivo odbrambeni. Posle Badenija dinastija e se zadovoljitipukim uvanjem sopstvenog mrtva kog sanduka.

ezdeset osam godina vladavine Franca Jozefa obele eno je upe atljivimnizom promena. Posle labudove pesme prve decenije vladavine, vremeapsolutizma je kona no pro lo. Austrija je u la u doba masa, pojava novih idejai modernih stranaka. Franc Jozef je bio vladar ograni enih mogu nosti ipogleda, koga je iskustvo nau ilo kompromisu. Njegova fotografija ufeldmar alskoj uniformi postala je simbol jedinstva i dugotrajnosti Monarhije,

53

ali njene paralisanosti. On je vladao, ali nije reformisao Monarhiju, iako nije nispre avao reforme koje su od njega zahtevane. Smr u Franca Jozefa,najdugove nijeg vladara Evrope, zavr ila se jedna epoha ne samo u istorijiDvojne monarhije ve i u istoriji Evrope, epoha plemi a i d entlmena, epohapuna samopouzdanja u ustaljeni poredak, i zapo ela nova, epoha masa,nacionalnih pokreta i ratova, u kojoj Austrougarska Franca Jozefa vi e nijeimala svoje mesto.

FRANC JOZEF I NJEGOV PRAUNUK OTO

54

6. KARAKTER I ZNA AJ HABZBUR KE MONARHIJE

Carevina Habzburga, koja je nestala 1918, po karakteru je bilajedinstvena, van vremena i van mesta. Skup teritorija kojima je vladala ku aHabzburga nikad nije u potpunosti definisan. Naj ire granice odre ene su 1526,kada je Ferdinand, koji je ve imao brojne titule kao vladar alpsko-nema kihzemalja, postao je kralj ke i kralj Ugarske, pa ipak te teritorije skoro tristotine godina nisu imale zajedni ko ime. Bile su to “zemlje pod ku omHabzburga” ili “zemlje (svetog rimskog) cara”. Izme u 1740. i 1745, kada suHabzburzi ispustili iz ruku carsku titulu, Marija Terezija je sebe mogla nazvatisamo “kraljicom Ugarske”, mada njena carevina, nije bila Ugarska carevina.1804. je Franc II, poslednji sveti rimski car, do iveo da vidi kako njegovucarsku titulu ugro ava Napoleonova ambicija, pa je sebi izmislio titulu “carAustrije”. To je, takodje, dinasti ko ime. Carevina je pripadala ku i Habzburga,a ne Austrijancima. 1867. ma arska nacija je izrazila elju za partnerstvom sacarem, i tako je Carevina dobila ime “Austrougarska”. Nema arske zemlje su unjoj ostale bezimene sve do njenog kraja.

Sami Habzburzi su po poreklu nema ka dinastija. Dodali su svojoj loziprvo panski, a kasnije i italijanski elemenat, a da pri tom nisu ostali ukorenjenini u jednom posebnom regionu ili narodu. U drugim zemljama dinastije suepizode u istoriji naroda; u slu aju Habzburga narodi su bili komplikacija uistoriji dinastije. Nijedna porodica nije toliko dugo opstala niti je ostavila takodubok trag u Evropi: Habzburzi su bili najve a dinastija moderne istorije;istorija Srednje Evrope se vrti oko njih, a ne oni oko nje.

Habzburzi su, u svoje vreme, izvr ili mnoge zadatke. U 16. veku subranili Evropu od Turaka; u 17. veku su izvojevali pobedu nadprotivreformacijom; u 18. veku su propagirali ideju prosve enosti; u 19. veku subili brana stvaranju velike nema ke nacionalne dr ave. Sve su to, ipak bili samoslu ajni spletovi okolnosti. Njihov stalni cilj bilo je trajanje i mo . Ideje su, kaoi narode, koristili u cilju opstanka mo i svoje vladarske ku e. Me u tim idejamaje i spremnost na eksperiment, da se Franc Jozef, na kraju svoje vladavinezala e za op te pravo glasa. Oni su, uvek kada je to bilo u interesu dinastije,menjali ideje, teritorije, metode, savezni tva, dr avnike. Jedino je “Ku aAvgusta” bila stalna.

Turska invazija je, kao to se esto uje, pokvarila planove Habzburga oprevlasti nad Nema kom. A mo da su Turci spsli Habzburge od katastrofe iomogu ili im da traju svo do 20. veka. Turci su Habzburzima obezbediliizvr enje prve od mnogih “misija”. Habzburzi nisu tokom vi e od stotinu godina

inili ni ta da oslobode delove Ugarske od Turaka, ali su ubedili druge, a isebe, da su upravo oni branioci hri anstva. Hri anske crkve mogu da pre ivejeretike, ali ne i raavnodu nost. Habzburzi su mogli da odole turskim napadima,ali je njihova mo opadala uporedo sa slabljenjem Turske, dok najzad iHabzbur ka i Osmanska imperija nisu zajedno propale.

55

RODOSLOV HABZBURGA 1273 1918

1. RUDOLPH I HABSBURG ( 1273 – 1291 )21. ALBERT I HABSBURG ( 1298 – 1308 )3. FREDERICK I HABSBURG ( 1308 – 1330 )4. ALBERT II HABSBURG ( 1335 – 1358 )5. RUDOLF IV HABSBURG (1358 – 1365 )6. ALBERT III HABSBURG (1365 – 1395 )7. ALBERT IV HABSBURG ( 1395 – 1404 )8. ALBERT II HABSBURG ( 1411 – 1439 )9. FREDERICK III HABSBURG ( 1440 – 1493 )10. MAKSIMILIAN I HABSBURG ( 1493 – 1519 )11. CHARLES V HABSBURG ( 1519 – 1556 )12. FERDINAND I HABSBURG ( 1556 – 1564 )13. MAKSIMILIAN II HABSBURG (1564 – 1576 )14. MATTHIAS I HABSBURG ( 1612 – 1619 )15. FERDINAND II HABSBURG ( 1619 – 1637 )16. FERDINAND III HABSBURG ( 1637 – 1657 )17. LEOPOLD I HABSURG ( 1658 – 1705 )18. JOSEPH I HABSBURG ( 1705 – 1711 )19. CHARLES VI HABSBURG ( 1711 – 1740 )202. MARIA THERESA HABSBURG (1740 – 1780 )21. JOSEPH II HABSBURG ( 1780 – 1790 )22. LEOPOLD II HABSBURG ( 1790 – 1792 )233. FRANCIS I HABSBURG ( 1792 – 1835 )24. FERDINAND I HABSBURG (1835 – 1848 )25. FRANCIS JOSEPH HABSBURG ( 1848 – 1916 )26. CHARLES I HABSBURG ( 1916 – 1918)

56

Napomene:1 Albert I Habzburg bio je ubijen 1308. godine. Posle toga njegovi

potomci su dugo bili bez krune Svetog rimskog cara sve do 1437. godine kadaje Albert V Habzburg preuzeo carsku titulu i prozvao se Albert II Habzburg.

2 Marija Tereza je bila zadnji lan dinastije Habzburg. Udala se zavojvodu Fransoa de Lorena i imali su 16 dece, od toga 2 budu a cara, caraJozefa i cara Leopolda i erku Mariju Antoanetu koja se udala za kraljaFrancuske Luja XVI. Od tada dinastija Habzburg nosi dvojako prezime koji idan danas nose njihovi potomci HABSBURG – LORRAINE .

3 Car Napoleon Bonaparta zahtevao je od Franca I da se odrekne kruneSvetog Rimskog Nema kog cara to je i u inio 1806. god. pa je iste godine pado svoje smrti vladao kao Austrijski car.

57

LITERATURA

1. Alen D . P. Tejlor, HABZBUR KA MONARHIJA1809 – 1918, Clio, Beograd, 2001.

2. an Pol Bled, FRANC JOZEF, Clio, Beograd 1998.3. OP TA ENCIKLOPEDIJA LEKSIKOGRAFSKOG ZAVODA, Zagreb

1977.4. Petar Rokai, Zoltan ere, Tibor Pal, Aleksandar Kasa , ISTORIJA

MA ARA, Clio, Beograd, 2002.5. ILUSTROVANA ISTORIJA SVETA, TOM 3: SVET U EKSPANZIJI,

Narodna knjiga-Vuk karad -Rad, Beograd, 1983.6. MALA PROSVETINA ENCIKLOPEDIJA, Prosveta, Beograd, 1978.7. www.wikipedia.com

58

Nikola Markovi ,enik IV1 razreda,

ro en je 31. 03. 1986. u Zaje aruod majke Dragice i oca Desimira.

Godine 1993. upisao se u osnovnu kolu“3. oktobar” u Boru, koju je sa odli nim uspehomzavr io 2001. godine.

U gimnaziju “Bora Stankovi ” Boru, na prirodno-matemati ki smer, upisao se kolske 2001/02.godine.

Razredni stare ina tokom kolovanja u gimnazijibila mu je Dragica Ran elovi , profesor engleskogjezika.

Oblast posebnog interesovanja u enika je istorija.

Hobi u enika je klasi na i evergrin muzika.