39 38. redovni sastanak držan u beogradu 18. juna 1919. godine

STENOGRAFSKE BELESKE PRIVREMENOG NARODNOG PREDSTAVNITVA KRALJEVSTVA SRBA, HRVATA I SLOVENACA.

"""lili iimiiii nniMiiiniiiiHiuiMiniMiiinuiiiiniiriniiuinuiHniniiuninijiiiiinnnmnuiiiiuniiiiiiHiinMHuiHiiiiniiniiiiininiMiiNiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiuiuiiiiiiiiiiiiiim

38. REDOVNI SASTANAK PRIVREMENOG NARODNOG PREDSTAVNITVA

KRALJEVSTVA SRBA-, HRVATA I SLOVENACA DRAN U BEOGRADU 18. JUNA 1919. GODINE,

PREDSEDAVAO:

Predsednik dr. Draa IVJ. Pavlo/ic.

SEKRETAR:

Dr. Ivan Krnlc.

Prisutna sva gospoda Ministri sem Ministra za Narodno zdravlje i Ministra finansija.

Poetak u 16.25 asa. Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi

Otvaram 38. redovni sastanak. Izvolite uti protokol prolog sastanka. Sekretar dr. Ivan Krnic: ita protokol

37. redovnog sastanka. Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi

Gospodo, ima li ko ta da primeti na ovaj protokol? (Nema).

Objavljujem, da je protokol primljen, izvolite uti molbe i albe.

Sekretar dr. Ivan Krnic ita: a) Molbu Blae Pcpovia, uitelja u K'evu,

okrug Bitoljski. da mu se godine provedene kao privremenom uitelju uraunaju u ukazne radi poviice i penzije;

b) Molbu gradjana varoi Krupe u Bosni, se- ia Risovca, Krnjeue i Vujaka, da se Petru M. Novake viu. koji je proveo est godina u tamni- ci pod Austrijancima, za to to je bio veliki Srbin dade kakva :novnika sluba;

v) Molbu 50 gradjana sela Dragoevca, da se njihova ziratna zemlja, koja je 1904. godine pored seoskih uma i zemlje prela u dravnu svojinu opet povrati pravim sopstvenicima;

g) Molbu Zivojina Popovia, biveg sluite- Ija, da mu se odredi staln? mesena pomo kao iznemO'glom sluitelju u dravnoj slubi;

d) Molbu Radoslava Gjukia, i 61-og gradja- nina sela Vukovice srez Gruanski, okrug Kragu- jevaki; da im se oprosti plaanje poreza kao po- stradalima;

d) Molbu Stanojke Jankovi-Popovi za stal- nu novanu pomo;

e) Molbu Stane udove pok. Nikole Mitia, biveg rad-enika eljeznike direkcije iz Beograda, da joj se povea pomo radi izdravanja sebe i svoje estero djece.

) Molba Roe Finti za invalidsku potporu, poto su joj dva sina poginula u Rusiji;

z) Molbu Udruenja Jugoslavenskih penzio- nara u Ljubljani za isplatu vojne potpore pen- zionerima;

i) iViolbii Saveza novanih zavoda kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca za uredjenje njihovog pitanja.

Predsednik dr. Prag. M. Pavlovi Ove e se molbe uputiti Odboru za molbe i albe.

Izvolite uti izvjetaje gospode Ministara i proteste gradjana.

Sekretar dr. Ivan Krnic ita izvetaj Ministra Vojnog i Mornarice, da e na pitanje

131*

94G Stenotfrafske beleske

Mihajla Srekovia o davaocima komore, zaple- njeno] soli, vojnicima preko 50 godina odgovoriti im prikupi potrebne podatke;

Protest Srba iz Tursko-Kanj'kog sreza, Ba- nat povodom povlaenja granica u severnom Ba- natu;

i protest Stanovnitva Bos. Novog protivu csakaenja na h granica;

P r e d is e d n i k dr. Drag. M. Pavlovi Gospodo, izvolite uti izvetaje verifikacionog odbora.

Sekretar dr. Ivan Krnic ita izvetaj Ve- rifikacicncg Odbora o ostavci na mandat Ivana Metrovia.

b) ostavci na mandat dra. Trilera, c) o mandatu Gjorgja Denkovia. Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Go-

spodo, izvolite uti jedan zakonski predlog. Sekretar Pera Jovanovi: Gospodo, pro-

jekat privremenog Ustava tampan je i razdat narodnim poslanicima i ako gospoda ele, ja u ga proitati.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Ovaj e se zakonski predlog uputiti odboru koji se ima izabrati. Kako je ovaj zakonski predlog vrlo va- an, to treba izabrati odbor sporazumno sa kiu- bovima parlamentarn'h grupa.

Pre nego to predjemo na dnevni red, izvolite uti usmena pitanja gg. poslanika na pojedinu gg. Ministre.

Prvo je pit nje g. Velje Vukicvia na go- spe d na Ministra saobraala.

Ima re g. Veija Vukievi. Velja Vukev: U ko'iko sam obaveten,

radovi na opravci pruge NiP'rct idu vrlo spo- re, i U] ravo se moe rei, s ne ruke, jer so vri pogl vito rad ka N su, a . cd Nia ka Pirotu. Medjutim (krug je p'rctski bez ikakvih kemuni- kacion li sredstava, te je cn upuen jedino na pre- nes stekrm i kolima, a ni stoka ni kola nema. jer je prvo sva stoka naa uzeta za komoru, a docnije je neprijatelj s sv m do kraja istrebio stoku iz c kruga t-ko, dl je sada okrug ostao u potpu- noj eskucici za stekom za vuu. U okrugu vlada tol ka cski:dica za stekom, da su sami ljudi m - rali da kop ju, jer steku n'su imali, a kolika je velika ta eskudicaf neka vam peshii ovo za primer. Jedna amerikanska misija ciala je ekr [irotskom ivesnu pomo u feksimitu i ta] se

nije mogao d.. prenese i ako je bio po- i, ji r oiie male im da se i renese. Drava je

medjutim duna, da prui saobraajna sredstva

svojim gradjanima, a ovde tim pre, to je okrug pirotski jedan od okruga, kome od strane dr- avne do sad nikakva pomo nije data. Ja sam se, de)k ,je jo g. Ministar Saobraaja b'o na odsustvu, obratio gospodinu Ministru izlaui stanje u kome se okrug pirotski nalazi i pre 20 dana uputio sam pismeno pitanje na g. Mini- stra Saobraaja o tome, ali odgovor nisam dobio, i zato sam primoran ovde da pitam g. Mini- stra Saobraaja:

da li hoe da uspostavi saobraaj kakav takav sa Pirotom. da li hoe da da za saobraaj nekolko automobila, da bi se mogle najnunije i nejpotrebnije ivotne namirnice, bez kojih se ne moe iveti, preneti i da li hoe najzad i to da naredi, da se rad na pruzi NiPirot ubrza?

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Ima re g. Ministar Saobraaja.

Ministar Saobraaja Velislav Vu- lovl: Gospodo, g. poslanik Vukievi uputio mi je ovo p'tanje i ja mogu samo da mu blagoda- rim, to mi ga je uputio, pa da i Naredno Pred- stavnitvo uje kako stvar stoji. Potpuno je ta" no ono, to je rekao g. Vukievi, da radovi na pruzi NiPirot idu vrlo slabo. Od Nia do sv. Petke, na 22 kilometra pruga je gotova. Zapelo je i ne radi se na mostu preko Niave kod Sv. Petke. Isto tako cd Pircta ne moe se ii dalje nego samo do Stanenja zato to su oba mosta i tunel porueni, i dalje od Stanienia na svim mestima gde pruga prelazi Niavu. Razlog to se tu ne radi brzo, tano je onaj, to je pome- nim g. poslanik. On je u jedno] konstataciji isti- nito i verno utvrd'o, da je ekrug pirotski, koji je tako stradao, ostao bez sredstava i stoke, da bi se moglo togod preneti. Za izvrenje e- ljeznikih radova u klisuri kao to je to na l'niji Ni1 irot prvenstveno je potrebna stoka i kola za prenos potrebne gr. dic. Na alest toga n'je bilo u okrugu pirotskom, niti se je moglo dobiti. U v ?e mahova umoljavano je, u je to bilo mogue, Min'starstvo Vojno, da ustupi Komoru za prenos graje, u koliko se mogla nai u pirotskom okrugu, ali se nje mogla dobiti ne za to to Ministar Vojni nije hteo dat", nego zato, to je Komora u to vreme pa i dandams upotreb- Ijena za pren .; krone, koja se daje kao pomo.' ; irotskom okrugu, ili za vojsku.

Gospodo, da se dobije i sama gradja Ima vc- lik'h i cgromn h tekoa.

uma, koja je tamo bila i koju gospodin poslanik eebro poznaje, sva je isjeena. Jedina u- ma, koju Se moe jo nai u okolici je ona oko Dele Palanke i Crvene Reke. Ali je nemogue

38, red, sast, od 18, hma 1919.

nai ni po koju cenu kola, koja bi potrebni gra- di.evni materij-il odvezla. Za opravku mosta oko Sv. Petke treba mnogo gradje, a ona se teko dobija iz Predejana. Oni, koji poznaju to mesto znaju, kolika je to daljina i s kolikim je pote- koama skopan taj posao. Da bi se rad na opravci pruge ubrzao i da, bi se pomoglo pirot- skcm okrugu, inilo se od ministarstva sve to se moglo. Odobreno je bilo da se nabavka vri u Bugarskoj, kamo su i otili nai ininjeri. I lu obzira na veliinu troka i visinu cena toga materijala, bili smo voljni da se to plati, ali smo naili na druge potekoe. Poto je utvrdjena cena cementa i gradje, treba'o je jo samo dobiti dozvolu za izvoz toga materijala od bugarskih vlasti. Smatrali smo, da je neprijatelj, koji je najve tianio tete tomu okrugu, bio primoran da nam gotov materijal dade uz neznatnu nak- nadu ako ve ne bez naknade same. Sve smo ui- nili da se kupi potrebna gradja i traili smo dozvolu preko francuskih vlasti. Ve je ravno me- sec dana poteklo od kako smo tu dozvolu traili i jo do dana dananjeg nije se uspelo da dobijemo tu dozvolu za izvoz. Poslao sam lino de- peu generalu Tucakoviu i molio ga da svim si- lama nastoji, da se dodje do te dozvole za izvoz. Dobio sam odgovor da francuske vlasti jo nisu debile dozvolu. U ovakvim prTkama teko je vriti opravku pruge, bez najpotrebnijeg materi-

'jala opravka pruge se ne moe tako brzo obav- ljati. Ja alim to ta pruea nije mogla biti ve gotova. Uin'o sam sve to se dade uiniti. im gradja stigne, ona e se brzo opraviti.

Na pitanje gospodina poslanika da il je mogue uspostaviti saobraaj piretskeg kraja sa ostalim krajevima putem automob'la, nisam od- govorio, jer mi je to p'smo bilo dostavljeno u oi moga puta. Ministar Saobraaja ima pod sobom i t. zv. cdsek automobilski, ali auto m obila nema. (Zast. Veija VuIdSevlc: Ali ili ima vrhov- na komanda). Obraao sam se gospodine poslanice, gospod nu ministru vojnom i molio sam, da mi ustupi one automobile, za koje sam uo, da e ih ministar vojni kupiti od Engleza, koji na- putaju Srbiju, te da tako mogu uspostaviti saobraaj u onim mest'ma, gde saobraaja nema. Oko 20. ili 25. marta dobio sam uvercnje od n d- lenih vlasti, da e se moi ve 5. aprila dob'ti od Engleza ti automobili. Koliko je meni poznato, nijedan automobil od Engleza nije ministarstvo vojno ni kupilo, a prema temu nam ga nije moglo ni dati. Tivio sam automobile u Ljubljani, jer sam uo, da ih tamo ima. Obraao sam se preko ministarstva i vrhovne komande molei ih, da mi

se stave atomobili na raspoloenie, no nisam dobio ni 'jednog jedinog automobila.

Obratio sam se gospodinu vojvodi Stepano- viu i molio za automobile. Gospodin vojvoda mi se odazvao odmah i stavio na raspo'aganje 10 automobi'a, ali to su teki automobili sa gvoz- den'm naplatoma.

Ja sam naao ofere, doterao automob'le i do danas oni se opravljaju, da mogu vriti saobraaj. Dva su automobila opravljena, ali tro- e toliko benzina, da su gotovo neuporabljivi.

Gospodin Ministar Pota naao je u Ljublja- ni automobile i za vreme moga zastupanja oti- ao je lino u Ljubljanu i sve uinio, da mu se stave na raspolaganje. Dobio je 35 automobila. im sam to saznao, obratio sam se gospodinu Ministru Pota, da mi stavi na raspolaganje izve- stan broj automobila za vrenje saobraaja u mestima, gde nema nikakvog saobraaja. Jue sam dobio odgovor, da su svi automobili u po- pravci, jer su nesposobni za saobraaj.

Dozvolite gospodo, da kaem, da bez automobila ne mogu pomoi nikomu, pa ni okrugu pirotskom i ako bi to najradije u'nio. Ovo je u kratko moj odgovor gospodinu poslaniku.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Re ima gospodin Velja Vukievi.

Velja Vukievi: Ja ne mogu biti zadovoljan sa odgovorom gospodina ministra. Ja verujem u tekoe, koje je naveo gospodin ministar, ali nije onaj narod u okrugu pirotskom za to kriv, to ovde vlada toliki kaos i nered, zbog koga mora onaj narod da trpi. Taj narod je zasluio, da se o njemu vodi rauna, zato to je dao tolike rtve i to je bio medju prvim pukovima u ratovima za osloboenje. Najzad zahtevaiu dravni interesi da taj kraj ne bude tako zaputen.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Re ima gospodin M'nistar Saobraaja.

Ministar Saobraaja Vel slav Vulo- vi: Meni je ao to gospodin poslanik nije zadovoljan s mojim odgovorom. Ako bi bilo do toga, da se to ini tom okrugu, onda mi verujte da bi za p'rotski okrug ponajpre uinio to god mogu, jer sam ja predstavnik i poslanik toga okruga. Ali gospodo, nemogue je uiniti ono, ega nema. Danas su takve nezgode, da sam na jednu molbu, obraajui se gospedinu Ministru Financija zbog kredita za nabavu teretn'h automob'la, za koje sam ve b'o sklopio ugovor sa talijanskom firmom Fiat", dobio odgovor, da nema otkuda da se plati. U tim prilikama nije mogue da se radi. (Glas: Takvog ministra finansija treba ukloniti).

ots Steno(5rafske beleke

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovic: Re ima gcspodin poslanik Milan Nctjeljkovi. da stavi upit na gospodina ministra pravde.

Milan Nedeljltovi'';: Gospodo, k.td sam .stavio ovo pitanje na gospod na ministra pravde, znao sam, da se moglo to pitanje resiti i pismend, ali ja sam elio, da ovo pitanje pertraktirarao vde s toga razloga, to je od opteg znaaja, a s druge strane sam hteo da se malo podigne z-ivc pa da se dade prilika i naem parlamentu da zi- v-ri u udan ivot, kojim ivi nae inovnitvo u Trojedinicj a ujem i u Bosni i Hercegovini. Pitanje je u prvom redu o sudskim inovnicima. Cinovnitvo treba da sablasno kao dravni organ radi s centrima dravnog ivota, s parlamentom i vladom.

Hoemo da postignemo pre svega to d i gra- dianstvo nae drave dobije puno pouzdanje da se sprema nov i bolji ivot nego to je do sad bio, da dobije poverenje u svoje vlasti, da e te vlasti uvek radili pravedno, i da e vlasti ii na ru- ku gradj m'ma i njihovim opravdanim zahtevima;

.djutim, moram kenstatovati, a videte i vi sami docnje iz nekoliko primera, koje u nave- sti, da se to tako kod nas ne radi. Krivica je u tome, to je ostala e tav inovnika iz au- strijskog vremena, koji ne mogu da se pomire sa novim duhom vremena, nego nastavljaju Isvoj stari zanat. Oni ne samo ne rade ono to je nj hova dunost, nego nastavljaju, kao to rekoh, svoj stari z inat u austrijskom duhu, a to je in- teresantno to oni smeju da ine zbog toga. to

a imaju zaledje dobro, koje ih u tome pci te su tako sigurni, da se ne obaziru ni na naredbe vie vlasti, ni na kakve zaht

idj nstva. .' :t: slobodan, gospodo, da iznesem dva primera, koja teko zaisecaju u na unutarnji ivot. Kao to vam je svima poznato, >d 1 (-! godine mo gonjeni su Srbi u Hr- vatsko ivljena su i : strad; o pod austrij-

oji i mesece teke

tami ' >to su 1 Predsednik dr. M. Pav'

(i lim da budete

lobili su poveali. e, i pored toga o su da plate . Ti ljudi odleali su

iznu, ali, to je ai nije, od njih i sad jo trai i sudske tr

ve. Neki su me pitali sta da rade. Ja sam nek'tn od njih kazao: ,.Nemoj, ovee, da plaa,

ovo je novo vreme, i ko e odgovarati za stare stvari?" Jedan me je posluao, ali posle nekog vremena opet mu je naloeno da novac poloi i da sudske trokove mora da plati. sam vero-

b;o ubedjen da e ti predmeti otii ad akta, mcdjut'm uverio sam se pozitivno, da to tako ne biva. Stoga vas pitam, na c-snovu ega se sad to n plauje i nastavlja gonjenje Srba, kad mi ivimo u slobodnoj dravi Srba, Hrvata i Slove- naca a ne pod Austro Ugarskom?

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovic: Gospodine poslanice, ovo je kratko pitanje.

Mllzn Nedeljkovi; Ja pitam g. ministra pravde da li e se tome stati na put. Drugi je primer u ovom: Ima u Karlovcima ljudi koji su odgo- varali za izvesne krivice obine pljake i kradje i koji su otetili karlovako gradjanstvo. Karlov- ani nisu smeli u ono doba da se ale. Medjut'm. kad je doao ovaj preokret, oni su podneli tube policijskoj vlasti, od kojih je neke policija uhva- tila i krivci su priznali da su harah kue. proli- val u podrumima i t. d. Ovi su prijavljeni dravnom odvetnitvu u Mitrovici, no to isto dravno odvetnitvo, to je tako revnosno gonilo

lajmanju malenkost telegrafski na- redjivalo uhapenja koja su bez sasluanja traja- la po nekoliko meseci, ne nalazi ni sada evo ni pi sle 6 meseci za nuno da ureduje. Ni na ponov- ne urgencije, dravno odvjetnitvo ne reagra i ne radi nita o toj stvari. Zato molim g. Ministra Pravde da mi odgovori, hoe li se takvom zva- nienju stali na put i hoe li se ii putem zakona da gradjanstv Se nove veru i pouzdanje u

i, u pravednost i u potovanje zakona u naoj novoj dravi?

Pre d s e d n i k dr. Drag. M. Pavlovic: ima ree g. Ministar Pravde.

Ministar Pravde Marko TrUkovi: .overim na pitanje gospodina posh-

i mi ta stvar, koju je on s:,d izneo ovce, pred Narodno Predstavnitvo, niic po lobio njegovo kratko pitanje.

d dlene vlasti traio izvetaj i, kad onda narediti, da se

i,: . je po zakonu. To je moj odg na pitanje dina poslanika. Predsednik dr. M. Pavlovie:

spodin ivojin Zlatic, da postavi pi- . Ministra Financija, ali kako Ministar Fi- nije ovde, to se pitanje za sada,odlae,

ima re J.in Radivojevi i Laza Popo- vi, da postave pitanje na g. Ministra za ishranu.

38. red, sast. od 18. juna 1919.

?50 Ste-DoSrafske beieSke

Na razdeobu te stoke Ministarstvo Obnove nije imalo nikakve ingerencije. Gospodin je pitao i o razdeobi stoke i ratnoga plena, Razdeobu stoke iz ratnoga plena je imalo u ruci Ministarstvo Vojno i Mornarice, Ono je razdelilo tu stoku. Koliko i od kuda je ta stoka bila, nije mi poznato. Radi razliitih alba, koje su dole, nije htelo vie Ministarstvo Vojno i Mornarice deliti stoku,

nego je razdeobu stoke ustupilo direkciji ratnoga plena. Direkcija ratnoga plena je isto tako odbila razdeobr stoke, pa je istom 14, maja M:iiistarstvo za Obnovu preuzelo tu razdeobu. Razdeoba stoke spada dakle u podruje Ministarstva za Ob- novu tek 14. maja. Od toga asa mi smo dobili jednu partiju rogate i sitne stoke i ova je stoka razdeljena ovako:

Okrugu toplikom 288 grla; Okrugu Beogradskom 60 konja (koji nisu bili

tr,;nspor table); Mesnom odboru u Beogradu 30 konja (isto

tako intransportable); Mesnom odboru u Bavini 48 grla sklonitu

za ratnu siroad u Banji, Koviljai 2 krave sa po- jednim teletom; raznim licima iz okruga topli- koga Vranjskog, Niskog, Kragujevakog, Valjev- skog. Beogradskog- Pirotskog, Kumanovskog i iz N'a 49 grla.

Drugu partiju razdelio je Odbor za podjelu stoke, koji je odbor sastavljen od predstavn'ka Ministarstva Trgovine, Ministarstva Obnove Ze- mlje, Ministarstva Vojnoga, Ministarstva Poljo- privrede, predstavn'ka Direkcije plena i predstav- nika saveza Zemljoradnikih Zadruga,

Taj odbor razdelio je 26, maja drugu partiju ovako:

Okrunom odboru Vranje za srez Masuri- ki 219 grla;

Okrunom odboru Podrinje 150 grla. To su one dve partije, koje su dobivene do

sada iz direkcije plena. Odbor za podelu stoke vie nije nita dobio.

Koliko imade jo ratne stoke u Baranji i Ba- koj Ministarstvo ne zna. Mi smo se vie puta obraali Ministarstvu Vojnom i Mornarice i mislim da emo dobiti odgovor, i onda u moi odgovoriti, koliko imade jo stoke za podelu u Ba- ranji Bakoj.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Re ima g, Milo Trifunovi.

Milo Trifunovi: Gospoda Ministri Trgovine i za Ishranu i Obnovu zemlje nisu mogli odgovoriti potpuno na ovo postavljeno pitanje. Ovo pitanje o rasporedu stoke svojom vrednou iznosi,

smeo bih da kaem, do 20 miliona dinara, a moda i vie.

G. Ministar Trgovine govorio je samo o rasporedu poslednje partije stoke. Ja mislim, da e biti tu neka pogreka, G. Ministar za Ishranu i obnovu zemlje govorio je takodjer o rasporedu poslednje partije stoke, Medjutim gospodo, ja smem kazati da su gg. Ministri nesposobni, da od- govore na ovo pitanje i vidi se, da u ovom pitanju vlada jedan kaos.

Ovo pitanje je bilo naipre u domenu Vrhovne Komande, i to je sasvim prirodno, kad je vojska dola u nau zemlju, morala je uzeti tu stoku u

. svoj domen, da stoka ne propadne. Druga je faza da stoka prelazi u domen Ministarstva Vojnog trea je faza iz Ministarstva Vojnog prela je stoka na direkciju plena; etvrta je faza iz Direk- cije plena na Ministarstvo Trgovine (Ministar Tr- govine: N'je tano.) Molim vas, gospodine Mai- stre, ja sam bio u posetu kod vaega prethodnika, ja sam kod njega razgovarao o tome i izgleda mi, da je stoka bila onda u domenu Ministarstva Tr- govine, a pc^le Vaega dolazka za Ministra prela je u drugi domen. Zatim dolazi peta faza iz Ministarstva Trgovine stoka je prela u domen Ministarstva za Ishranu i obnovu zemlje, gde se i sada nalazi. Ali ipak ima jo jedno mesto, gde se steka daje, a daju je vojne vlasti na taj nain, to pojedinci dodju sa raznim uverenjima, da im je stoka odneta, kako n, pr, invalidi i dobijaju stoku.

Vi vidite, kroz koliko je faza prolazilo jedno pitanje o stoci, koje iznosi 2030 miliona dinara i koje ima ne samo materijalnu stranu nego i moralnu stranu.

Ja ne mogu kod jednoga kratkoga pitanja due govoriti, ali u se zadrati s nekoliko rei na govoru g. Ministra Trgovine i njegovu radu. On je rasporedio za kratko vreme deset hiljada komada stoke. Posle, kako se kae, bilo je jo partija. Samo prva partija od 4500 komada vredela je pet do est mijona dinara, I vidite, kako je gospodin Ministar, ^osle toliko nepravilnog pret- hodnog rada posle jednog kaosa olako shvatio ovo pitanje i ovu stoku od tolike vrednosti pode- lio opet na pet, est ili sedam okruga.

Sada se kae, da se ta stoka nije mogla podeliti drugaije za .to, to je to teka stoka, koja ne moe da putuje. Pre toga, pre tri do etiri meseca kad su ostali okrui po svoj Srbiji traili, da im se razdeli stoka, reklo se, da se ne moe podeliti, jer je stoka tako mrava, da ne moe da putuje. I tako su neki okrui, pet do est potpuno zasieni stokom, a drugi nisu dobili nita. Vi imate, go-

38. red. sast. od 18. luna 1919. 951

spodo, ovakvih pojava, da je jedan srez u okrugu beogradskom dobio od jedanput hiljadu etiri sto komada grla rogate stoke. Ja sam bio jedanputa kc prethodnika sadanjega ministra vojnoga, i luo sam, od referenata, da je onda srezu kolu- harskom upueno hiljadu etiri stotine komada rogate stoke, pak ipak uli smo, da je gospodin Ministar u taj okrug posle svega togfa opet uputio luku stoku, dok drugi okrui nijesu dobili nita.

Gospodo, nama je to teko. Ja malo pre samo rekoh, da ovo pitanje ima i svoju materijalnu stranu, ali ima gospodo i svoju moralnu stranu. Kad ckruzi vide, da oni ne dobijaju ni jedno go- vee bolje za priplod, do drugi dobiju dovoljno, onda onaj svet to vrlo teko i osetlivo prima.

Ja u zavriti. Ovom nitanju je trebalo pokloniti ve -"x-ip. Ja se bojim, da e se i dalje tako produiti, kako gosnodin Ministar Trgovine ree, .,kad d1-1"' nove -^rtije, mi emo isto tako prst'i^ti". sam ga dobro razumeo (Mhrstar Trgovine i Industrije: NMste dobro razumeli). Vi vidite da onaj svet iz nekoliko okruga gleda, kako se vrednost jednog plena stoke cd 20 do 30 mili- jona deli, a taj svet ne dobija nita. To je nepra- vedno, nepametno i nemudro.

Predsednikdr. Drag. M. Pavlovi: Ima re gospodin Ministar Trgovine.

Ministar Trgovine i Industrije Dr. Voja Vel'kovi: Gospodo poslanici, ja pred- postavljam, da gospodin poslanik nije dobro uo ih mu je zgodnije bilo, da ne uje ono to sam mu ja kazao. Ja sam odmah naglasro, da ima dve vrste stcke, jedna koja dolazi iz ratnoga plena, i koja je bila ini mi se pod Ministarstvom Vojnim, a docnije se prevela pom Ministarstvo Ishrane, i jedna druga stoka, koja po zakonu dolazi pod Mi- nistarstvo Trgovine. Ja sam govorio samo o ovo] drugoj stoci. Dakle rasporedjivanije je vrilo Mi- nistarstvo Trgovine samo za 420 komada teke stoke (Gias: Samo teke?) Da samo teke stoke. I ta teka stoka rasporedjena je po ckruzima u koje moe lako da se dotera, a evo zato. (Glas: Pogledajte na pij.;cu, da vidite da je puna stoke!) Mi smo se obratili Ministarstvu Privrede sa mi- ljenjem, kako moe ta stoka da se rasporedi i inspektor Ministarstva Privrede, kao strunjak za to, dao nam je savet, da se ta stoka ne moe de- leko terati, jer kae ovako: Terati tu stoku suvim, ak iz Baranje do Beograda toliko je, koliko i nemogue. Ni polovina ne bi dola. (Milo Trifuno- vi: Dopustite gospodine Ministre, iz Zlatibora su terali 5 do 6 hiljada najtee stoke u Petu ak). Ja ne sporim, ako je gospodin poslanik struniji nego inspektor Ministarstva Poljopriprcdc, onda

neka bude, ja usvajam, ali ja u primiti taj prigovor, pa neka on raspravi tu stvar sa Ministar- stvom Poljoprivrede. Ja samo itam miljenje Mi- nistarstva Poljoprivrede. To ministarstvo mi je dalje kazalo ovako: Po dolasku treba je odmoriti,, po istovaru jedan do dva dana, a po tom podeliti na oblinje ustanove, okruge i srezove. (Glas: Za izborni okrug.) Stoka bi se mogla u veoj da-' ljini terati samo tako ako se od stanice do stanic'e putuje po deset kilometara i odmara po dva tri dana, pa opet put nastavi. Prema tome. raspore- djivanje ove izgladnele stoke i iljanje neko u da- leke predeie, ne bi se moglo nikako izvriti bez velikog gubitka u grlima. Dakle to je miljenje strunjaka, koje dato Ministarstvu Trgovine. Kad je ovnkovo miljenje dato i kad je naglaeno, da postoji opasnost, da se stoka moe upropastiti, ako se tora u dalje okruge, ni Ministarstvo Trgo- vine nije moglo primiti na se odgovornost, da radi protiv miljenja strunjaka.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Ima re g. Ministar za ishranu.

Ministar za Ishranu i Obnovu Zemlje, dr. An^e Koroec: Ja nrslim, da mora granicama ne da na taj nain izvriti, kako se sad izvruje.

Ratni plen od 14. maja dobio je priblino 500 komada stoke. To se je razdelilo jednom okrugu. Taj okrug jo nije kadar da odveze tu stnku kui, i mi pak. imamo vie iv:ne ovde, nego je do'o ve u okruge. itava restauracija osobito Srbije i drugih zemalja, koje imaju manjak u stoci, mora se preduzeti u velikom stilu.

Mi znamo, da je u st:rm rranicama Srbije prole godine bilo svega 600.000 rogate stoke, 180.000 sv'nja, 800.000 ovaca i 130.000 koza. Sav manjak u stoci ne moe se naknaditi iz Ba- ranje i Bake. Obnova zemlje naredila je stati- stiku o tome, koliko bi nam trebalo ivine. Mi znamo, da su u stoci pasivne sve zemlje, osim Hrvatske i Vojvcdine, Za obnovu zemlje glede stoke bilo bi potrebno samo za Srbiju jedan kredit od 600 miliona dinara, za S oven ku 72 miliona dinara, za Bosnu i Hercegovinu 48 miliona dinara, za Dalmaciju 18 m'liona dinara i za Trnu Goru 36 miiloria dinara. Svega 774.000.000 dinara. Mi ne moemo taj manjak, koji postoji u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Slovenakoi Dalma- ciji i Crnoj Gori naknaditi sa mesinim poiljkama od 500 grla iz Bake i Baranje, jer moda tamo ima stoke za par hiljada, ali ne vie.

Iz druge zemlje, koja je aktivna, a to je Hr- vatska i Slavonija, prema statistikim podacima, izvezeno je u 1913., 1914., 1915., 1916. i 1917.

1

952 Stenografske beleke

god'ne svake godine 91.000 govedi, 22.000 te- ladi, 18.000 konja, 46.000 ovaca i koza i 191.000 svinja. Strunjaci u Zagrebu su mi poruili, da bi se i ove godine mog'.o toliko izvesti. To bi bio jedan izvor, koji je najblii. Za druge izvore, koji su izvan drave naSe, potreban je kredit za na- bavku stoke.

Ja nrslim, dakle, da bismo samo na taj nain imali uspeha, ako bismo u velikom stilu poeli restauraciju stoke u naim zemljama, koje su pretrpele toliko tete i gubitaka u stoci. S druge strane, ako se sama razdeoba stoke hoe da vri s merom i po jedrom utvrdjenom planu, onda tu razdeobu treba da vri jedno ministarstvo: ili ministarstvo poljoprivrede, ili ministarstvo trgo-

'vine, ili ministarstvo za ishranu i obnovu zemlje, ali da tri ministarstva vre razdiobu stoke, to nikako nije racionalno.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Ima re gospodin narodni poslanik, dr. Grgur Angjel!novi.

Dr. B. Grgur Angjelinovi: Ja sam postavio na gospodina Ministra Prosvjete upit o poloaju i jadnom stanju uiteljskog stalea u svima obla- stima naeg kraljevstva.

Njihovo jadno stanje dobro je poznato ovoj visokoj kui, a vjerovatno i svakom pojedincu. Stoga je suvino raspravljati o tome ovdje. Sa- mo hou da konstatujem, da, ako i jedan stale u naoj domovini zasluuje osobitu panju to je uiteljski stale, jer je svoj;m odgojem i djelo- vanjem doprineo ne samo ovom dananjem ras- poloenju, nego medju njegovim lanovima ima sva sila onih, koji su u ovom pravcu najvie djelovali i najvie se izloili.

Ako hoemo, da u novoj dravi imamo do- bre radnike na prosvjetnom i kulturnom polju, onda je nuno, da te radnike dobro plaamo, jer e se inae dogod'ti, kao to se ve dogadja. da mladjega podmlatka u uiteljskom staleu nem i- mo, a da stariji od uiteljske slube begaju. Sto- ga razloga ja mislim, da bi s ovim sistemom obeanja, da e se njihov poloaj poboljati tre^ balo prestati, pa da se jedanput definitivno ne- to uradi za njih, jer mi stojimo pred takvom jednom krizom u tome staleu, da nije iskljueno, da emo doi do najgorih posljedica.

Stoga sam slobodan, upraviti ovaj up:t na g. Ministra Prosvjete i elio bih znati, u kome se stanju nalazi uredjenje pitanja u'teliskog i u kome se stanju nalazi uredjenje njihovih plata?

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Ima re g. Ministar Prosvete.

Ministar Prosvete Ljuba Davldovi: Ja sam pitanje g. poslanika razumeo da se ono odnosi samo na dodatak na skupou, a ne i na regulisanje plata uiteljskih. to se tie plata uiteljskih, one e biti regulisane redom po obla- stima, jer kao to znate oblasti imaju u tom pogledu izvesnu autonomiju, a znate, da sve nae nove oblasti imaju poverenike za prosvetu, ija je glavna i prva briga, pa tek moja briga, da se postaram o stanju u kome se nalaze nai uite- lji. to se tie uitelja, o kojima se ja neposredno brinem, ja obeavam i nadam se, da u ispuniti svoje obeanje, no ne ostajem samo na obeanju. Narodno Predstavnitvo zna, da sam ja podneo jedan piojekat o poveanju plata uiteljskih i on je na najboljem putu da postane i zakon. Docnije, kad bude reen odnos izmedju stare nae kraljevine i novih oblasti, ja se nadam, da e se slini zakoni, koji e se za koji dan doneti u granicama kraljevine, . da e se ta- kvi zakoni doneti i za ostale oblasti. M:s;im da e i ulteljstvo i Narodno Predstavn'tvo biti zadovoljno sa onim to se u ovom zakonu bude iznelo i ozakonilo.

Dodatci na skupou razlini su u raznim krajevima i mislim, da se u tome pogledu za te do- datke imaju da brinu u prvom redu pokrajinske vlade. Ali kako sam obaveten one n:su zbri- nule .tu brigu i vlada je sad preduzela taj posao na sebe. Ja mogu rei gospodinu poslaniku, da e se na jednoj od prvih sednica Ministarskog Saveta pitanje o dodatcima na skupou uzeti u pretres, ne samo za u'telje, nego i za ostale inovnike. Prema obavetenju koje ja imam, ]a se nadam, da e reenje ovoga pitanja zadovoljiti sve uiteljstvo u naoj domovini.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Re ima g. dr. Grgur Andjelinovi.

Dr. Grgur 'Angjelinovi: Ja sam zadovoljan odgovorom gospodina Ministra Prosvete.

Predsednik dr. Drag. M. PavlovJ: G. Stanko Bani ima da uputi pitanje na g. Mini- stra-predsednika i zastupnika Ministra Inostranih Dela, na g. Ministra Vojnog i g. Ministra Unu- tranjih Dela.

Ima re gospodin Stanko Barti. Molim vas, g. poslanice, imamo jo svega 15

minuta po poslovniku za kratka pitanja. Posle toga nemamo prava vie zadravati se na pitanjima, osim ako Narodno Predstavnitvo ne rei da se rad na pitanjima dalje produi.

Osim ovoga, ima jo dva pitanja. Sada vas molim da budete krai: (Ivan Peri: Zar tako moe da bude u naoj slobodnoj dravi!). Molim

38. red. sast. od 18. juna 1919 9) i

vas, g. poslanice, izvolite itati poslovnik. Po poslovniku je ovako vam ja kaem, a Na- rodno Predstavnitvo ima pravo da rei da se rad produi. Ja saru duan da vas opomenem na poslovnik, jer ja poslovnik ne srne da gazim, a Narodno Predstavnitvo ako hoe neka produi rad.

izvolite g. Banicu imate re. Stanko Banic: Ovdje, u naem Privreme-

nom Narodnom Predstavnitvu, ve par puta uju se rijei o cenzuri. Sa strane pojedine gospode ministara b;lo je reeno da e se u tom pogledu neto uiniti, ali alost, ja mislim da mogu konstatovati, da se ostalo samo na rijeima i obeanjima. *

Osobito u Bosni i Hercegovini, koja je decenijama pa i danas ostala zemlja iznimaka, osobito tamo cenzura se vri na takav nain, da ja ne bi znao drugije krstiti to nego skandalom, koji se deava u jednoj demokratskoj slobodnoj dravi.

Svakoga dana mi vidimo u stupcima novina velike praznine, a kad 'pregledamo koje su te praznine, vidimo da se cenzura nikako ne vri u onome pravcu kako nam je g. ministar pred- sjedn'k ozn.:io tip cenzure. Jer u tim zapleijie- nim lancima neete nai niti fakata koji bi tan- girali nau spoljnu politiku, niti injenica kojima bi se ma u emu kodilo naoj vojsci.

' lanci i stupci zaplijenjeni u jednome lanku, koji se odnosi na Bosnu i Hcergovinu, mi vidimo da se tiu unutranje politike, da se tiu politike vlade, njezinoga rada i rada vladinih organa i spominju stalne politike linosti.

Gospodo, ja mislim da je to nepodnosivo i ne- dczvoljeno, da se ne dozvoljava kritika vlade, da se ne dozvoljava pomenuti jednog odjelnog predstojnika, da se ne dozvoljava spomenuti jednu partiju, da se ne dozvoljava spomenuti ak ni jednoga lana jedne politike frakcije, niti se sme pomenuti nijedna stalna politika stranka niti grupa.

Gospodo, ja sam upravio uvaj upit radi toga, da bi se jednom raistilo pitanje tko je odgo- voran za cenzuru u naoj dravi naroito u Bos- ni i Hercegovini. Jer mi smo ve imali ovdje prigovora o cenzuri i uli smo da jedan ili drugi gospodin ministar prebacuje odgovornost s jednog na drugog. Prema tome, ja sam bio slobodan upitati danas gospodina ministra predsjednika i zamjenika ministra inostrairh djela, g. ministri unutranjih djela i g. ministra vojnog, da nam oni precizno oznae dotino kau, tko je nadlean u pitanju cenzure i ta e onaj, koji

je nadlean uiniti, da se ovo nepodnosivo stanje prekine.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovl: Re ima g. predsednik ministarskog saveta.

Predsednik Ministarskog Save- t a Stojcn Proti: Gospodin poslanik, kao to se vidi, uputio je jedno pitanje, po jednoj stvari, na iri Mimstra, i medju tom trojicom sam i ja. Sa svoje strane takodje i ja moram rei nekoliko rei.

Ja sam. gospodo, imao prilike izjaviti ovde, pred Narodnim Predstavnitvom, kakve je vrste cenzura i mi, na alost, kao to sam kazao, po nevolji moramo jo neko vreme da trpimo ili da je odravamo (Antun Krislan: Zato?)

Naa cenzura ima da titi nae spoljne od- noaje, nau spoljnu politiku, keja je, kao to znate, uvek isvuda vrlo osjetljiva, naroito u vreme rata koji jo traje, a isto tako, zbog istih razloga, da titi vojsku, njeno kretanje, njene ope- racije i njenu bezbednest. Ja pri tome i sada ostajem, ali gospodin poslanik e mi isto tako odobriti, da nemam nikakav neposredni resor i prema tome direktno ne rukovod'm tim stvarima sem u Beogradu gde je presbiro.

Presblro vri ovde cenzuru samo s pogledom na prilike, koje se odnose na spoljnu politiku, a vojni organi vre cenzuru to se tie vojske.

U unutranjosti naeg kraljevstva ja neposredno ne delam. I pravo da vam kaem ja ne mogu dati nikakav pozitivan odgovor ko tamo vri cenzuru i po ijim se naposrednim nazorom ona vri.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovl: Ima re g. Ministar Unutranjih Dela.

Ministar Unutranjih Dela Svelo- zar Pribievi: Na pitanje g. Banica, ja u odgovoriti samo nekoliko rei. G. Bani me je pri- vatno informisao o nekim lancima, koji su bili zap'enjeni u nekim sarajevskim listovima i ja mislim, da nije pitanje, da se ne radi o cenzuri samo tu, nego u celoj naoj dravi. To to tvrdi g. Bani ne stoji u onolikoj meri u kojoj on tvrdi, jer apsolutno je netano, da se naroito titi jedna stranka, a sam ja mogao da pratim tampu, video san^da se nigde ne napada samo jedna stranka, kao to se to tvrdi da je sluaj u Bosni i Hcergovini.

Ja U toj stvari imam jasno izraeno stanovite. Ja bih voleo, da cenzure uopte ne bude i protivan sam svakoj cenzuri. Voleo bih d'a samo dobijemo granice, pa da se nikada ni na ta ne mee prigovarati.

954 StenoiJrafske beleSke

to se tie specijalnih prilika u Bosni i Her- cegovini, ja sam izdao naredbu, da se naroito ne cenzurie rad vlade, vladinog tela i njenih organa jer smatram, da nita ne moe blago- tvcrnije djelovati na unutarnju politiku nego kritika vlade i njenih organa.

Ja u, medjufm, pomou materijala, koji mi je d^o g. Bani, ponoviti, pootriti moju naredbu i kcntroKsati da se u njenom okviru postu- pa, a mogu uveriti gospodina poslanika, da cenzura ne gre; samo tamo, nego i u relom kraljevstvu naem, na celoj teritorij: naoj, jer ima sluajeva, da su z p'.jcnjcni govori samih Mini- stara, a g. Bani ne e misliti, da je vlada ila na to. da se cenzurie njen rad, da vlada i Mi- n'stri ne znaju ta e govorti u Parlamentu i ta smeju da kau. pa da na svojim govorima i cenzuru moraju vriti.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovl: Ima re g. Ministar Vojni.

Ministar Vojni i Mornarice, g e n e- r a I S. Hrczi: Jto se tie vojne cenzure, imam, grspedo. da vam kaem, da vojni cenzor' cenzu- riu samo one stvari koje se odnose direktno na vojne odncaie i prilike, da ne padne u ruke ne- prijatelju eno to ne bi taba'o da padne, i da se oni strogo dre propisa, uredbe koja je pro- p:sana za cenzuru. Jj sam ba jue pozvao cenzore i skrenuo im panju da se strogo pridra- vaju toga. i cn' su pekazali da su vrili svoju dunost uokviru tih naredjenja.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlov': Ima re g. Bani.

Dr. Stanko Pani: Ja nikako ne mogu da se zadovolj'm edgoverom gospode min stara, jer poslije svega trga ja ne znam keme bih se u op- 'te mogla pripisati kakva odgovornost ako je ima. Ja nisam s mo upravio ptanje to se tie Pesne i Hercegovine, jer i po drugim krajevima trega kraljevstva znam da je cenzura takva da je presto ncsnc.iiva. Ja sam na pr./uo da u Osrcku vri cenzuru jedan mladi cd 19 godina. Ovde imate . . .

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Gospodine Banicu, vi ne moete tati pismo.

Dr. tanl;o Eanic: Dobro, ja ga neu itati. Predsednik dr. Dr^g. M. Pavlov':

Vi imate samo da izjavite jeste li zadovoljni ili n'ste odgovorom.

Dr. S:rn!o Ran': Ja sam na pr. uo da vri cenzuru u izvjesnom mjestu jedan cipelar, ne znam ni sam ta li je, dakle ovjek koji ne moe

imati pojma o tome ta je cenzura. Ne stoji i- njenica, gospodine Mnistre Unutranjih Dela, da sam ja pretjerivao na Bosnu i Hercegovinu. Ako bih ja htio da iznesem materijal, koji imam, ja sam s;guran da mogu potvrditi, da se ovdje upravo privileguje jedna stranka i da se sve to se odnosi na tu stranku bez milosrdja plijeni. Ot:li bismo daleko, ako bi dahe produili i moja nakana nije da izaovem politike strasti ovdje da se usnlamte. ali bih samo elio da se jednom pro- m'icni to stanie i da iedrrm nonemn disat' slobodnim rrs'irm i da moemo iedannnt stei ona prava kria dolikuju slobodnim gradjanima.

Predsednik dr. Dra*. M. Pavlovl: Gospodine poslame. to ie ve govor i ja vas opnnrnipm da vi imate samo da kaete, jeste li zadovoljni ili niste?

Don Stanko Pfni: Ja u na zahtjev g. pred- sedn'ka svriti, ali svravam opaskom da u se zadovohit5 odgovorom na ovo pitanie tek onda, kad v'dim d:ela sa strane voine k^d vidim v'e odluke i kad ujem taksativne rijei kao odgovor. 1 ir neto, to se tie Bosne i Hercegovine zadovoljiu se onda kad vidim da je prom'jenjen sirtem u Bosni i Hercegovini, da je promijenjena vlada, za koju u otvoreno kazati da narod u Bosni i Hercegovini nema povjerenja.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Ima re g. Ministar Predsednik.

Ministar Predsednik Stojan Protl: Molim, gespedo, dozvolite mi dve primedbe. Kad su takva p tanja na dnevnom redu onda vid'm da se gospoda jo nisu navikla na postupak u tom pogledu, jer osim pitaa i Ministara, koji mogu da u tom sluaju govore, govore jo i druga gospoda. To unosi samo, da kaem, zabunu u na rad. I ja b"h mo io, da mi od toga odustanemo. A moemo tome opet lako pomoi. Ako gospodu takva pitanja interesiraju, kao to je ovde p tanje vie politike prirode, tome se da lako doskoiti na taj nain, da gospodin pita takvo pitanie pre- tvori u interpelacju. (Zast. Peri neto pr'go- vm.) Gospodin poslan'k Peri ima obiaj da jednako pravi upadice, a retko kada trai re. da uiemo, ta on upravo trai. Ja bih voleo, gospo- dne pcs'anie, da se od te metode diskutovania odu.te. Gospodin moe odmah da dobje re im ju z trai i ja mu dajem ovde u parlamentu svoju re, da u mu i odgovorit1, jer mi ne be- gamo ni od kakve odgovornosti. Poto je to pitanje takve prirede, to bi molio gospodu neka podnesu interpelac ju, pa da onda o tom razgo- varamo. Nam je teko, i moram rei, da ja sam

38, red. sast. od 18. juna 1919 955

irsam zadovoljan sa stanjem stvari. Nama je teko tome pomoi, a to se tie odgovornosti kazao sam, da neposredno ne dirigiram nijednim resorom i svu odgovornost primam na sebe kao i moji drugovi. Ja bih molio, ako se gospod'.n Ba- ni i ostala gospoda interesiraju za to pitanje, neka izvole podneti interpelaciju, pa emo o tome razgovarate Ali vas molim, da imate na umu, da je to teka stvar. I mi ne moemo izabrati Bve cenzore kako bismo eljeli po celoj kraljevini i ne moemo ni'ma dirigovati. (Glas: Rekord u glupostima ine t: cenzori). Ima sv kojakih cenzora. I "-ko mi kaete da ima pametnih cenzora, ja u :m se pokloniti. Ali glupih svuda ima: i u Londonu i u Parizu, a moda da je koji na malo gluplji od onih.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Gospodo, vreme koje je odredjeno za kratka pi- taija po poslovniku je proteklo. Ima jo dva pitanja. Ako hoe Narodno Predstavnitvo, oro moe da produi ovo vreme za ova dva pitarja i'i moe prei na dnevni red. (Glasovi: Da produimo, ali samo pi'anja da budu kratka.) Pristaje li Ne- rodno Predstavnitvo da saslua ta dva kra'ka pitanja? (Pristaje.) Re ima gospodin Angje'ino- vi, da stavi pitanja na gospodina ministra gradjevina.

Dr. B. Grgur Angjelinovl: Ja sam upravio na gospodina ministra gradjevine slijedei upit: Je li gospodinu ministru gradjevine poznato, u kakvom se jidnom stanju nalaze nadcestari i ce- stari Dalmacije?" Misi m da je gospodinu ministru gradjevina ve podnesen u tom smislu jedna predstavka i molba, i molim ga, da mi izvoli odgovoriti, to mis'i u tom smislu poduzeti i misli li ovim nadceslarima regulisati plae i skupaii.iski doplatak.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Ima re gospodin ministar gracjevira;

Milcn Kapctanovl, min. g ra d j e v i n a: Ju- er doao jedan zaslanik, nadcestar iz Dalma- cije, koji mi je donco jednu p-edstavku. Ja nisam imao prilike da je proitam, a'i u uzeii u rad taj posao i, im obrazuje uiitkcija graevinska u Sp'i'ii, narediu, da tu stvar najezb Ijnije uzme u posao i dovede , sklad s os^a'im putaiima i n.id- putarima u Kraljevstvu. Cd j:ie nLam pak imao vremena, da se zabavim tem stvari.

Dr. B. Gr-rur Angjelinovl: Zadovoljavam se odgovorom, te ekam . rezultate.

P r e'd s cd n i k dr. Drag. M. Pavlovi: Ima re gespocin Kristan, da stavi pitanje na gospodina min stra predsednika.

Poslanec Anton Kristan: Jaz bi samo vpraal gospoda ministrskega predsednika malo stvar. Potniki, ki se vozijo po eleznici via Ze- munBelgrad, moraju sedaj ves as od prevrata sem voziti ali nosili svojo prtljago s kolodvora na pr'stanie v Zemunu.

Jaz mis'im. da bi se dala zadeva urediti na ta nain, da bi se nasproti zemunskemu kolodvoru napravilo malo zasiho pristanie. S tem bi se potujoemu obinstvu prihranilo mnoge nepril ke in strokov, ker danes stane prevoz prtljage s kolodvora na pristanie od 30 do 5Q kron.

Jaz sem se za to stvar e malo potrudil, a ni- sem nael loveka, ki bi bil kompetenten za to. .Zaradi tega vpraam gospoda ministrskega predsednika, kdo bi bi kompetenten, napraviti tako malo pristanie v Zemunu in e se sploh da napraviti? Prosim gospoda ministrskega predsednika, kot naelnika ministrskega sveta, da mi po- jasni, l;atero min strstvo ali ministrstvo za pro- met ili ministrstvo za brodarstvo ali ono za javna de'a bi bilo kompetentno za to, da bi se napravila tista mala postajica ter bi se tako potnikom pri- hranil po nepotrebnom stran vreni denar. Ta mctiek bo potreben, dokler ne bo napravljen e- lezniki most. Dobro bi tudi bi'o, da se nam po- jasni, kako je z eleznikim mostom, v kakem stadiju se graditev tega prepotrebnega mosta na- haja.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Ima re gospodin ministarski predsednik.

Ministar Predsednik Stojan M. Pro- ti: U pitanju gospodina Kristana ima upravo dva p tanja, koja su vrlo tesno vezana jedno s drugim, a to je pitanje o malom pristanitu, koje bi vezalo e'jezniku stanicu s parobrodom i pitanje o e- ljeznikom mostu na Savi, koji vezuje Beograd sa Zemunom. Ono prvo pitanje upravo zbog toga postoji, to postoji ovo drugo. Kad bi bio eljez- nik most na Sivi onda o onem prvom ne bi bilo ni razgovora. to se tie kempetercije, ja sigurno nisam u ovom pikanju kompetentan (Smeh.), ali poto je gospodin Kristan izjavio, da nije mogao da nadje kompetentnosti, ja sam onda bio prisi- ljen kao ef vlade ,da odgovor m na ovo pi'arje. Ja mislim, da to dolazi u kompetenciju moga kolege gespodina ministra saobraaja i pokuat emo da prouimo stvar, da 'i ne e suvie mnogo ko- tati, a da traje jedro kratko vreme, da se postavi jedno malo pristanite. Stvar e se prouiti i prema tome e se upraviti. Ako stvar ne kota mnogo, a ini se olakica saobraaju, onda e se i izves'i.

Sto se tie e'jeznikog mosta na Savi, tim se pitanjem m. svi u vladi interesujemo, a ja kao ef


vlade na prvom mestu, jer nosim za to odgovornost; to je jedno od kardinalnih i prenih pitanja i mi svaki dan pratimo kako posao opravke ili na- metanja mosta na Savi napreduje. Po ugovoru, koje imamo sa drutvom, koje radi most, treba da bude most gotov do 1. augusa i nae je staranje upravljeno u tom pogledu na to, da se taj ugovo- reni rok zbilja odri, te da do tog vremena bude most gotov, koji vrlo veliku vanost igra u celo- kupnom naem saobraaju. Ja se nadam, da emo u tom pogledu uspeti. Mi ak inimo pokuaje, da damo i naroite nagrade ako moemo da most dobijemo i pre toga roka.

Ja mislim, da gospodin Kristan moe biti zadovoljan sa ovn^ odgovorom, i ako nisam bio kompetentan da odgovorim na ovo pitanje.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Re ima gospodin poslanik Kristan.

Poslanec Anton Krlsian: Z odgovorom g. ministrskega predsednika se zadovoljavam v toliko, v kolikor je izjavil, da tudi on ni v tej za- devi kompetenten; torej so se vsi m'nistri, ki sem jih vpraal doslej, izjavili za nekompetentne. Mi- slim, da tudi to ne bo dra'o, kar je rekel gospod ministrski predsednik, da je namre zato kompetenten minister saobraaja. Prosil bi gospoda nr- nistrskega predsednika, da ie e dalje in poie pravo kompetenco. Bojim se, da elezniki most, o katerem je rekel' gospod ministrski predsednik, da bo do gotove dobe dovren, vsled kakih nov h ovir vendar ne bo izgotovljen v dotinem asu in da bo vendar potrebno zasilno pristanie za vse, ki potujejo v Belgrad. Zato bi prosil gospoda ministrskega predsednika, da se v tem oziru nekaj napravi.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Pitanja v e nema, prelazi se na dnevni red. Na dnevnom je redu specialna debata o zakonu o dravljanstvu. Ima re g. izvestilac.

I z v e s t i 1 a c dr. arko Miladinovi: Gospo- do, na proloj sednici odlueno je, da se prvi deo lana 2. vrati odboru na ponovnu stilizaciju. Od- bor je uzeo taj deo u pretres i doneo je ovaj zakljuak, to jest zakljuak, da se ova sti'izacija ovoga lana ovako ustanovi:

lan 2. Dravljani su Kraljevstva svi oni, koji su do

obrazovanja Kraljevstva Srba, Hrvata i Slove- naca bili dravljani Kraljevine Srbije i Crne Gore i uz ogranienje lana 4., 5., 6. i 7. zaviaj lici u kraljevini Hrvatskoj, Slavoniji i Dalmaciji, pripadnici Bosne i Hercegovine, i zaviajnici u svima

drugim srpskim, hrvatskim i slovenakim zemljama, to su prpale u oblast Kraljevstva.

Tako je, gospodo, odbor sti'izovao ovaj lan, a na ovo je pristao i g. Ministar te odbor predlae, da se deo prvi lana 2. ovako prihvati. S toga molim Narodno Predstavnitvo, da ovaj lan ovako primi.

Predsednik dr. Drag, M. Pavlovi; Re ima g. dr. Ladislav Poli.

Dr. Ladislav Poli: Gospodo, narodni predstavnici, u posljednjoj sjednici bilo je zakljueno, da se povodom moga predloga za izmjenu lana 2. jo jedanputa sastane ovaj odbor ad hoc za pretres zakona o dravljanstvu, pa da se donese jedna nova stilizacija. Ja sam, to moram rei. shvatio tako, da e se gledati, da se nadje nekakav kompromis i ja sam sam kao predlaga bio prisu- tan odboru pa sam gledao da se taj cilj postigne. Medjutim, gospodo, ono to sam ja oekivao, nije se, na moju velku alost, ispunilo. Ova nova for- mulacija, kako je sad predlae odbor nakon svoga novoga veanja, dodue je uklonila neke od onih prigovora, to sam ih ja bio iznio, to moram lojalno priznati. Naroito je sad stilizacija takova, da odaje jasno deklaratorni karakter ove ustanove, i o tome ne moe b'ti vie nikakve sumnje. Nadalje jasno je i to, da se sad ne moe vie na osnovu odborove formulacije tvrditi, kao da bi jo ovoga asa postojali dravljan kraljevine Srbije i Crne Gore i Austrijanci. Nego se nedvoumno istie samo to, da smo svi mi uli u ovu dravu na temelju razliitih pravnih naslova. Utvrdjeno je dalje i to, da se nigdje naroito ne spominje Austro- ugarska monarhija, tako da ne moe ni jednoga asa izg'edati, kao da jo i sad sjede ovde dravljani bive Austro-Ugarske monarhije. To je sve ovom st lizcijom postignuto. Ali, gospodo, ona glavna stvar, o kojoj sam ja nastojavao, nije postignuta. U vladinom Obrazloenju po nekoliko puta bilo je istaknuto stanovite koje je naem stanovitu biio skroz protivno. A da je to doista tako, ja u naroito proitati odnosne pasuse iz vladina Obrazloenja. Tu se na'me kod tuma- enja j. 2. kae: ,.Stanovnici ovih pokrajina (t. j. Slovenake, Banovine, Dalmacije, Bake, Bara- nje) bili su Austrijski ili Ugarski dravljani". Na- dalje se opet kae: ,,taj kr terijum potpuno je dovoljan, jer pojam zaviajnost i dravljanstvo slau se u tome da je svaki austrijski ili ugarski dravljanin pripadao jednoj opthi i ove vode po- sebnu evidenciju stanovnitva, koje u opt ni ima zaviajno pravo". Dakle, gospodo, ja mislim da smo tu svoju tvrdnju ovim proitanim pasusom potpuno dokazali. 1 ba ti navodi obrazloenja

38. red, sast. od 18. juna. 1919 957

podstakli su nas da traimo ovo to smo traili, t. j. da tra mo, da se konstatuje da nisu ovi navodi nipoto ispravni i da mi ne moemo nikako dopustiti da se iz ovoga zakona moe izvoditi, kao da je nagodba s Ugarskom bila uzaludna i kao da smo mi na neki nain dobili nepravdu. Ja sam, gospodo, to jo jedanput istakao i moram na koncu rei, da mi je vrlo ao to nai predloi nisu pri- hvaeni. Njima se meritorno nita ne menja. Mi smo toliko puta istakli, da smo mi za jedio jedin- stveno dravljanstvo. Dakle, ovim to smo mi predloili postiglo se to, da se odstrani ono to smo mi osjeali kao profanaciju nae istorije.

Gospodp, ministar za Utavotvornu SkupUnu b:o je protivan tome i uporno se branio od naeg stanovita, pa mi moramo rei da emo to dobro zapamtiti. Nama je ao to je to tako, mi smo istak'i to smo mogli i mi apeliramo na sve lanove Narodnoga Predstavnitva, da nas u naem traenju pomogne, da se ne bi moglo rei negdje da je nama uinjeno togodj na ao. Gospodo, iz ovih razloga ja molim Narodno Predstavnitvo, da izvoli prihvatiti na predlog.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Ima re gospodin Angjelinovi.

Dr. Angielinovi: Gospodo narodni poslanici, u prvoj redakciji odbora za zakon o dravljanstvu istaknut je izuzetan poloaj Bosne i Hercego- vine u sklopu Habsburke monarhije. U ovoj d.u- goj st lizaciji, koju je naknadno predloio gosp. dr. Poli i koja je u odboru primljena, takodjer je istaknut poseban poloaj Bosne i Hercegovine. To je i prirodno, jer je u Austro-garskoj Bosna i Her- cegovina uivala izuzetan dravnopravni poloajr Ali na alost novi propust je uinjen i u prvoj i u drugoj stilizac'ji time, to nije naglaen i poseban nekadanj, dravno-pravni poloaj kraljevine Hr- vatske. Bezuvjetno ova naa drava stvorena je iskljuivo na nacionalnom principu. Svi dravno- pravni principi sve dravnopravne teorije, pale su sa revolucionarnim stanovitem Narodnog Vijea i sa revolucionarnim stanovitem Srpske Skup- tine, koja je deleg rala svoje izaslanike na ovo Dravno Vijee. Mi zasnivamo novu dravu bezuvjetno jedino na nacionalnim principima; ali nuno je, da bude neke logine veze izmedju nae prolosti i nae sadanjosti.

Stoga je opravdano zahtijevati, da se u redakciji l. a) istakne i taj posebni poloaj kraljevine Hrvatske i Slavonije, koji je ona nekada uivala, jer time ne samo da se odaje pota naoj istoriji i naoj prolosti, nego se konstatira jedno fak- tino stanje. Kraljevina Hrvatska je neprestano vodila borbu za ouvanje svojega posebnog dr-

avno-pravnog poloaja. Tu borbu vodile su sve stranke bez razlike, jedne u jednom, a druge u drugom pravcu, ali fakt je, da je taj njen posebni dravno-pravni poloaj zakonima bive Austro- ugarske Monarkije bio priznat. Pri tome moram naglasiti, da se tadanja, tako da kaem, prevratna sadanjost bazira iskljuivo na nacionalnim princip ma, i da stoga moramo biti naisto, da su sve te ^dravno-pravne teorije izgubile svoj raison d'etre, da ih vie ne treba i ne moe biti, jer postoji samo jedno dravno pravo, a to je samo novo dravno pravo Srba, Hrvata i Slovenaca.

^ Ali, uzevi u obzir praktian razlog, da se vee naa sadanjost sa prolou i da se oda pota prolosti, a u isti mah da se przna dojue- ranje postojee pravo, ja sam slobodan da pred- loim jednu izmjenu. Tm vise.sam slobodan da uinim, u koliko imam izjavu gospodina Ministra za Ustavotvornu Skuptinu koji je izrikom naglasio i kome ja imam prava i dunost da verujem da on apsolutno honorira i priznaje istorijsko vodjenje, dravno-pravno izvodjenje, gosp. Polica. Ali poto ovo nije teorijsko razlaganje, poto ovo nije sveuilino predavanje, nego izla- ganje jednog pozitivnog zakona, to on eli da ovdje udje samo ono to je u skladu sa pozitivnm zakonima. U skladu s tim, slobodan sam da pred- lo m slijedeu izmjenu, koja bi bila u skladu sa prvanjim stanjem i dravno-pravnim poloajem kraljevine Hrvatske i sadanjim dravnm pravom naim, koje se sad ponovo stvara, i koje bi bilo u skladu, kako ja zamiljam, ^a m ljenjem gospo- d.na Min stra za Ustavotvornu Skuptinu.

Prema tome bi l. 2. glasio ovako: Drav- ljani Srbije i Crne Gore i uz ogranienja l. 4 5., 6. i 7. ovog zakona pripadnici Bosne i Her- cegovine i zaviajnici optina kraljevine Hrvatske i Slavonije ili koje od optina drugih pokrajina, to su pr pale u oblast kraljevstva'4.

Ja sam slobodan istai, da je sa dravno- pravnog principa glavno, da se nag'asi princip zaviajnosti. Zav ajnost je bila skopana s pravom dravljanstva Austrije i Ugarske odnosno Hrvatske.

Mislim, da ovo stanovite odgovara miljenju gospodina Ministra za Ustavotvornu Skuptinu, pak stoga mol m, da se ova moja ispravka primi. (uje se: Da li prima g. izvestilac i g. Ministar?)

'Predsednik Ministarstva Stojan M. Frot.: I kad se izvestilac i Ministar slau sa jednim predlogom, ne moraju odmah da se izjasne nego na kraju kad se bude prelo na glasanje.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Ima re g. dr. Voja Marinkovi.

9oH Stenogrufske beleke

Dr. Voja Marinkovi: Gospodo., kad je odboru za dravljanstvo Narodno Predstavnitvo vrat''o ovaj lan, mi smo se u odboru u prvom redu mo- rali da pozabavimo tehnikim primetbama, koji su na redakciju ovoga lana u njene. I kao to je maloas dr. Poli izjavio, kako res lojalno izjavio, te su primedbe tehnikoga karaktera na ovaj !an otklonjene ovom redakcijom, koju odbor predlae. Zatim je u samom odboru nainjena primedba, koja ima isto politiki karakter. Upu- eno je odboru traenje, da u redakciju ovoga lana zakonskoga unese j:dnu odredbu, po kojoj ovaj zakon ne e biti ni gor. ni bolji, nego to je bila odredha. koja b; imala isto poluiko zna- enje.

Reklo se, da u izvesnom delu naega naroda, moe da se povredi osjeijivost, ako se ne udovolji tim primeclbama, i ako se spec alno ne nag'asi dravno-pravni poloaj bive kialjlevine Hrvat- ske, Slavonje i Dalmacije. Gospodo, odbor rije mogao da stane na to stanovite; on se smatra kao organ Narodnoga Predstavnitva. Ja sam imao ast kazati to jer je pitanje takve prirode, da o njemu ima da odlui Na-odno Predstavnitvo. Ja smatram, da je ta osjetljivost neopravdana i ovakvom redakcijom kako smo pred'.oili, ne ne- gira se dravno-pravni poloaj, koji je imala Hr- vatska i Slavonija. Samo o njemu zakon ne govori, jer ovde se to ovoga zakona je ticalo. Gospodo, naa drava nema istorijskog prava, po istorij- skom pravu Kraljevina Srbija, Kraljevina Hrvat- ska i Slovenaka ne bi mogle ni postojati; mi smo drava bez istorijskoga prava; ne samo drava bez istorijskoga prava, nego drava koja je po- nikla kao negacija svih istorijsk h prava. 1 nemojte rnisl ti, da mi negiramo samo istorijsko pravo austro-magjarsko, mi negiramo i istorijsko pravo srpsko. Mi se ne odriemo nae istorije n ti istorije srpsko-hrvatske, niti istorije s'ovenake. Mi se tom istorijom ponosimo, ali iz te istorije ne iz- vod mo nikakvo dravno pravo. Nae dravno pravo baziramo na jednomu drugomu principu, koji visoko istiemo i na osnovu koga i danas kao to znate reklamiramo n'a sudu, koji bi trebao da bude sud pravde, da nam dadu nae provincije. Mi te provincije reklamiramo, ne na osnovu istorijskoga prava, nego po pravu samoopredjeljenja naroda, po princ pu narodnosti. I kad tako stoji stvar, onda tehniki nema razloga, naprotiv unosi se zabuna, ako se stavlja u taj zakon neto, da bi se opravdala razna gledita na dravno-pravni poloaj pojedinih krajeva, koj: ulaze u sastav nae drave, jer moe stvoriti pogreno miljenje, da mi priznajemo ovima i dalje istorijska prava. Za to

sam ja na primjedbu vrlo potovanoga kolege, da b trebalo svakako postii kompromis u odboru i time izai pred Narodno Zredstavnitvo, :zjavio, da to ne bi bilo dobro, jer se onda ne bi znalo, na emu se je postigao kompromis, nego da to treba raspraviti u javnoj sjednici Narodnoga Predstav- ntva, pak ako Narodno Predstavnitvo nadje, da usled neobavetenosti ja podvlaim us'ed neobavetenosti, kod izvesnoga dela naega naroda moe biti povredjena osetljivost ovakovom redakcijom, kako smo je mi predloili, onda da Narodno Predstavnitvo moe preceniti, hoe li tu izmenu izvriti ili ne, a onda da se vrlo dobro zna, zato je ta izmena uinjena. Mi ne emo da stvaramo osnovu za jednu novu rr^vam nalnu politiku, i ako' e se sutra netko pozivati na taj zakon, onda e se vrlo dobro znati, da je to samo jedno odavanje poasti istoriji, a da ne stvara nikakvih novih prava za budunost. (Burni plje- sak i odobravanje.)

Gospodo, toga radi, smatrali smo mi u odboru da stvar ne treba da se udavi u odboru, pa da svaki drukije tumai, nego da dodjemo s njem u Narodno Predstavnitvo, pa da se Na- rodno Predstavnitvo opredeli, kako e to pitanje reiti.

Ja u ime odbora nemam prava nita drugo kazati nego ovo to sam rekao. Ne mogu ni'i prihvatiti izmene gospodina Angjelinovia, a'i sa ovakov m tumaenjem, kako ga sada dajem, mislim, da bi se ta izmena mogla prihvatiti.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovl: Ima re gospodin Ministar Predsednik.

Ministar Predsednik Stoj^n M. - ti: Iz govora gospodo, to u ja sada kazati o ovoj stvari, vi ete videti, da mi u vladi, nemamo jo naroito formulirano miljenje, pa vam ja ovde neu ni kazati vladino mi.jenje, nego u rei nekolko rei, kao prmjedbe na redakcije, koje su ovde pale. I poto je ova stvar ovako ila, i poto je odbor svoj zadatak shvatio ovako usko po mom miljenju ja smatram, da emo mi o ovoj stvari morati jo jedanput govoriti i moe biti je za drugu sednicu ostaviti.

Ja u vam nekoliko primedaba rei na redakciju, koju je potovani gospodin poslanik Poli stavio, pa ete iz toga videti i one primedbe, koje mogu pasti na rei, koje je sada kazao gospodin Marinkovi.

. I ja neu da ovde govorim i da govorimo i unosimo u zakon ma kakvo istorijsko pravo. Ali drim, da ima izvesnih razloga, koji govore za to, i da ne treba i da ne moemo lako prei preko izvesnih taaka redakcije gospodina Polica.

38. red, sast. od 18. juna 1919 959

Kad se, gospodo, u redakciji naoj koja je ve podnesena parlamentu, pominje Srbija, pominje Crna Gora i pominje Bosna i Hercegovina, onda je, pravo da kaem, nalazim, da oni nai drugovi imaju prava da kau, da treba da se pomene i Hrvatska i Slavonija (Aplauz i usklici: 2ivio!"). Jer gospodo, postoji fakt. da je Hrvatska i Slavo- nija postojala i da to nije bila prosta i obina optina Austro-Ugarske i Madarske; ona je imala jedan deo, istina mali, ali tek je imala jedan deo suvereniteta. Imal'a je jedan deo suvereniteta i mi hoemo, k.id nai drugovi to trae i mi im ne moemo zameriti na tome, kad se spominju drugi i mi kaemo, neka se to konstatuje i tu. Samo kad smo to kazali, ja ne bih mogao primiti ono, to gospodin Poli eli da se kae dravljanstvo Kra- ljevine Dalmacije, Hrvatske i Slavonije, jer, gospodo, dravljanstva Dalmacije, Hrvatske i Sla- vonije nema. Nema dravljanstva Dalmacije, nema dravljanstva Hrvatske i Slaonije, ili ako hoete, pripadnitva ili dravljanstva Dalmacije, Hrvatske i Slavonije nema. Toga ima po nominal- nom zakonu, ali taj zakon nikad nije u ivotu istu- pio. Tako isto misiim, da ne bi imalo smisla da mi ovde govorimo o zakljucima Narodnog Ve- a i o zakljucima srpske Narodne Skuptine, jer ni zakljuci Narodnog Vea. ni zakljuci Srpske Narodne Skuptine, same po sebi bez iega drugog, ne e nam dati ovo Kraljevstvo. To je jasno, ja mislim. Mi moramo da ekamo jo jedan vei sud, i onda kad je tako, onda nema smisla mi to i da pominjemo (Glas: Tako je). I zbog toga ja drim, da e se gospoda sloiti s tim, da mi ovu redakciju koju je dao gospodin Poli, malko revid:ramo i prema ovim primedbama, koje sam ja ovde uinio, ako nailaze na odobrenje, popra- vimo i onda e se prema tome videti u kojoj meri bi imala da pretrpi izvesne izmene i redakcija koju je predloio gospodin Angjelinovi. Ona je blia neto ovoj, koju je predloio gospodin Po- li, ali i ona ima pojedine izraze, koji ne bi tre- bali da se uju. Tamo ima jedna re ,,pokrajina" i onda razume se, moe se misrti, da kad se kae ,,i drugih pokrajina", da se i za Hrvatsku i Slavo- niju kae, da je bila prosta pokrajina, a to nije tano.

Ja bi dakle predloio, da se ovaj predlog ponova vrati u odbor i da prema ovim primedbama koje su ovde pale, odbor da novu redakciju, a Ministar e, koji je podneo zakon direktno dati u odboru i miljenje vladino, pa onda kad takva redakcija dodje ponova ovde, onda da o njoj re- avamo, a sad mt se ini, da stvar za definitivno

reenje i pravu diskusiju nije jo zrela. (Odobra- vanje).

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Ima re gospodin poslanik dr. Duan Pele.

Dr. Duan Pelc: Gospodo narodni predstavnici, moji drugovi i ja glasovaemo za ispravak g. dr. Polica, i to samo u prvom dijelu, u onom dijelu, gdje ima doi do izraaja posebni poloaj, koji je kraljevina Dalmacija, Hrvatska i Slavo- nija uivala. A glasovaemo za to, jer drimo, da je to opravdano.

G. ministar predsjednik je kratko, ali zaista jezgrovito, obrazloio opravdanost, da se vodi rauna i o posebnom poloaju, koji je kraljevina Dalmacja, Hrvatska i Slavonija uivala.

Prema redakciji odborskoj, dolazi do izraaja dravljanstvo kraljevine Srbije, Crne Gore, posebni poloaj Bosne i Hercegovine, a zatim kraljevina Hrvatska, Slavonija i Dalmacija ulazi u isti- red kao i Vojvodina, Ist^a, slovenake zemlje i t. d. Medjutim, zna se, da je kraljevina Dalma- cija, Hrvatska i Slavonija uivala poseban dra- vopravni poloaj.

Ja ne u ulaziti u daleku prolost, jer nije tome ni vrijeme, a ni potrebno. Dosta je rei s nekoliko rijei, da je hrvatski dio naega naroda, otkad historija pamti, sa velikom Ijubomornou pratio i branio svoju dravnu individualnost. Ona je na koncu dola do izraaja u poslednjem nagodbenom zakonu od 1868. god.

Ja doista nisam mislio, da u ikada doi u poloaj, da taj nagedbeni zakon raspravljam ovdje, na ovom mjestu. Ali, ovaj as, drim da je nuno, da ga spomenem i da se i na njega os- vrnem.

I po tom nagodbenom zakonu, koji je stvorio poravnanje izmedju kraljevine Ugarske i kraljevina Dalmacije, Hrvatske i Slavonije, sauvan

je ^potpuno dravo-pravni suverenitet Hrvat- ske, to je najbolji dokaz u -u 70. nagodbe, koji je odredio, da se bez sporazuma sviju faktora koji su nagodbu donijeli, ne moe nita mijenjati. A taj suverenitet hrvatski dolazi u obzir i u onom pravcu, gdje se u nagodbenom zakonu kae, da oni poslovi, koji naroito nagodbenim zakonom nisu proglaeni za.zajednike, da su hrvatski poslovi. To znai, da nije Hrvatska dobila izvje- san poloaj, nego je ona jedan dio svoga suvereniteta prenijela na dravnu zajednicu sa kraljevi- nom Ugarskom, a pri svem tom zadrala svoj odluan suvereni poloaj, koji je dolazio do izraaja i u vrhovnitvu upravnom, nadalje u zaviajnosti, koja je bezuvjetno bila potpuni izraaj

133


dravo-pravnog polaaja Hrvatske, a moemo s pravom govoriti i o dravljanstvu hrvatskom.

Jer zavicajnici Hrvatske imali su izborno pravo aktivno i pasivno dokle to nisu imali dravljani itave drave. Kod imenovanja inovnika mogao je takvim biti imenovan samo zavi' ajnik jedne optine Kraljevine Hrvatske i Slavo- nije, pa prema tome islijedi jasno, da je Hrvatska imala svoje posebno dravljanstvo. Istina je gospodo, da je u teoriji i to madarskoj teoriji htjelo se tvrditi, da ne postoji hrvatsko dravljanstvo-, nego samo ugarsko dravljanstva, ali s druge strane nije bilo u Hrvatskoj stranke i nije bilo u Hrvatskoj politiara, koji bi ovo stanovite tako prihvatio. Dapae su u hrvatskom saboru u ope- tovanim sluajevima donijeli zakon o ugarsko- hrvatskom dravljanstvu. I sad, gospodo moja, ako ugarsko-hrvatskom dravljanstvu oduzmete ugarsko, n:je se izgubilo hrvatsko dravljanstvo, koje je, o tome ne moe biti sumnje, imalo svoga izraaja u samom nagodbenom zakonu. "Ali, gospodo, ima neto to je jae od pisanih zakona, a pogotovo to je jae od kojekakvih komentara,. a to je pravo koji ivi u svijesti narodnoj. U svijesti hrvatskoga naroda iveo je vazda uslijed njegova osvjedoenja o svomu dravljanstvu i taj izraeni osjeaj dolazio je u svima prilikama dolazi slobodno i glasno do izraaja. Ali gospodo, kad znamo, da u tome pr?.vcu postoje dva stanovita, koja su se pobijala, stanovite ma- darsko, koje je htjelo znati samo o zemljama ugarske krune za ugarsko dravljanstva i stanovite hrvatsko, koje je to dravljanstvo sve sma- tralo dijelom svoga hrvatskoga suereniteta, onda nejnoe biti sumnje, da ovo Narodno Pred- stavnitvo ne moe prihvatiti stanovite madar- sko, nego samo stanovite hrvatsko. Zato gospodo, poto se u . 2. ove predloene osnove govori, kako je g. ministar predsjednik kazao, o fak- tima to nisu istorijske reminisnencije, kao to je kazao mnogopotovani gospodin Voja Marinko- vi, nego su to fgkta postignuta posebnim poloajem Hrvatske, i ako Se vodi rauna, a s pravom se vodi o posebnom poloaju Bosne i Her- cegovine, onda se mora vodit rauna i o posebnom poloaju Hrvatske, koja je sauvala svoj posebni narodni individualitet. Nema sumnje, da mi to stanovite Hrvatske moramo u ovome asu honorirati.

Samo bih prihvatio prvi dio predloga gospodina dr. Polica, tako da bi imao glasiti sam . 2.: Dravljani su kraljevstva svi dravljani Srbije i Crne Gore, zatim uz ogranienja navedena u lanu 4., 5., . i 7. i svi to su imali opinsku za-

viajnost sa kojmia se jo vezuju dravljani kra^ Ijevstva Dalmacije Hrvatske i Slavonije i pripadnici Bosne i Hercegovine, koji su bili lanovi koje. od opina koje su pripale Kraljevstvu". Na- ime, uz ovaj umetak o individualitetu dravljana kraljevine Hrvatske predlaem da to udje, a sav ostali dio lana 2. da ostane, kako je odbor predloio.

Ja drim da je dr. Angjelinovi stao na pola puta.'On je valjda osjeao da neto fali, ali n'je poao do kraja, pa je po mom miljenju dobio i zasluenu korekturu od gospodina ministra predsjednika, koji mu je s pravom prigovorio, to je Hrvatsku i Slavoniju uzeo kao pokrajine, a nije ih istakao kao kraljevine. Drim da izvid g. ministra predsjednika da bi se imala samo uzeti kraljevina Hrvatska i Slavonija nije taan, jer ze zvanian i dravno-pravni naslov kraljevine: Kraljevina Dalmacija, Slavonija i Hrvatska".

I prema tome, korekciju predloga g. dr. Po- lica ne treba prihvatiti, jer drim da doista u sam zakon ne spada i ne reava ovo pitanje precizno, poto je Narodno Vijee i Srpska Skuptina proglasila ujedinjenje i takvih teritorija koje nee nikome pripasti, dakle ve u prvom asu u tome pravcu bio je taj na zakon netaan. A drugo to doista, drim da ovakve stvari ne spadaju unutra, jer ne smatram da su zakljuci Narod- nog Vijea i Skuptine imali konstituivan karakter, nego su imali deklarativan karakter, izrazi samoodredjenja naroda za svoju slobodu i ujedinjenje. A konstitutivnog ina u jednom zakonu ja drim da ne moe biti.

Prema tome, gospodo narodni predstavnici, ja bih preporuio na prihvat predloga g. dr. Po- lica u onom prvom dijelu, u njegovom naime dijelu u kome ima da dodje do izraaja posebni dravo-pravni i politiki individualitet kraljevine Dalmacije, Hrvatske i Slavonije.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Ima re gospodin izvestilac.

Iz ves ti I ac dr. arko Miladlnovi: Go- spodo, ne s obzirom na govor. g. dr. Pelea koji hoe da bude Papstlicher als der Papst selbst". nego s obzirom na govor gg, dr, Angjelinovia i Polica ja hou da budem predusretljiv i da ra- unam i sa osjetljivou. Ja sam slobodan da iz- javim da molim slavno Narodno Predstavnitvo da izvoli, da se ova sjednica sad prekine i da se ovaj lan 2. odnosno^ prvi stav lana 2. ponovno vrati u odbor, da ga odbor uzme u pretres, jo sad stante sesione i da odmah podnese izvetaj da moemo nastaviti rad. (Glasovi: Dobro je!)

38. red, sast, od 18. juna 1919 961

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Dakle, gospodo, prima li Narodno Predstavnitvo ovaj predlog da se vrati u odbor. (Glasovi: Pri- ma.) Prekidam sednicu i dajem 20 minuta odmora. Ali pre toga mol:ni vas, gospodo, ujte gospodina Angjelinovia.

Dr. B.-Grga Angjelinovlc: Ja bih molio da se moj predlog uvai, pak da se s obzirom na govor gg. Marinkovia i Polica isprave i u lan unesu rijei i zaviajnici optina kraljevine Hrvatske i Slavonije ili koje od optina koje su pripale n oblast Kraljevstva".

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Dajem 20 minuta odmora.

Nastaje odmor. Poslije odmora.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Gospodo, da nastavimo rad. Izvolite uti izvestioca.

Izvest ilac dr. arko M ladinovi: Go- spodo, odbor je svr:o svoj rad. Uzeo je ponovo u pretres stilizaciju lana 2, stava I. i jednoglasno je doneo ovu stilizaciju:

Dravljani su Kraljevstva svi oni, koji su do obrazovanja Kraljevstva Srba, Hrvata i Slo- venaca bili- dravljani Kraljevine Srbije i Crne Gore i uz ogranienje lana 4.. 5., 6. i 7. zaviajnici u kraljevini Hrvatskoj, Slavoniji i Dalmaciji, pripadnici Bonsc i Hercegovine i zaviajnici u svima drugim srpskim, hrvatskim i slovenakim zemljama, to su pripali u oblast Kraljevstva".

Ja molim u Ime odbora, da se ova stilizaciju primi.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Ima re gospodin dr. Drinkovi.

Dr. Mate Drinkovi: Ja i mnogi moji drugovi smo se bili prijavili za rije, ali mi poslije ovoga predloga, koji je bio sainjen ukupno, odustae- mo od rijei, i imam sad samo da uinim nekoliko primed'aba, na:me, da mi koji smo zastupali stanovite naeg druga dr. Polica, kako je on sam izjavio, nismo htjeli time nita drugo, nego priznati jednstveno dravljainstvo svih gradjana ovoga kraljevstva. to se ovaj predlog najnoviji mogao kod svih stranaka koje su u odboru primiti, ima se zahvaliti u prvom redu nastojanju svih lanova, i ja u ime svojih drugova imam da irazim zahvalnost onim pomirljivim rijeima gospodina ministra predsjednika. Njegove rijei do- kazuju, da on- zna potovati na narod ma gdje se on nalazio, njegov historijski razvitak i njegov

ivot u prolosti, a ako to svi lanovi ove kue budu radili, nee nita drugo uiniti, nego uvr- stiti temelje ove drave, za koju smo svi mi radili, neu rei vie. ali nita manje bez ikakve uvrede za pojedine.

Predsednik dr. Drag, M. Pavlovi: Prima li Narodno Predstavnitvo prvu polovinu lana 2., kako je g. izvestilac proitao. (Prima.) Objavljujem da je prva polovina primljena, izvolite uti g. izvestioca.

Izvestilac dr. arko Mlladinovi: Odbor je predloio da se ovaj drugi deo lana 2. izosta- vi na mesto njega da se donesu novi lanovi: 3., 4., 5., . i 7. Svakako ima pravo da se rei, da li e se ovaj drugi deo lana 2. izostaviti"" pa da se pred je rta lan 3., medjutim lan 3, ,po pred- logu vladinom doao bi iza lana 7. po odbor- skom izvetaju i tako bi dalje ilo. Kao to rekoh, iz izvetaja odborskog vidi se, da je odbor u spo- razumu s vladom usvojio ove nove lanove mesto stava 2. lana 2. i o tome sad treba da se rei, pa da se predje na reavanje o lanu 3., 4., 5. i t. d. Da dodam jo da bi se lan 3. imao podeliti u dva lana, u lan 8. i 9. "

Molim Narodno Predstavnivo, da o ovome to sam nepomenuo izvoli reiti.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Gospodo, hoete da produimo rad dalje? Imali bismo da predjemo na lan 3, (Glasovi: Da predjemo na lan 3.) Molim gospodina izvestioca da proita lan 3.

Izvesti oc dr. arko Mihdinov': Po novoj redakciji glasi lan 3. ovako (ita): Srbi, Hr- vati i Slovenci koji imaju zaviajno pravo u op- fnama bive Austro-ugarske' monarhije koje nisu prpale kraljevstvu a ive stalno u Kraljev- stvu ili se po pravu opciju dosele u oblast Kra- ljevstva, dobijaju dravljanstvo izjavom,.da ele biti dravljani Kraljevstva".

Ovaj je lan posve jasan. (Glasovi: Nije jasna redakcija.)

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Gospodo, poto nije jasno koja redakcija jo ima da se predloi, a .sada je ve kasno, predlaem, da sjednicu zakljuimo. Prije zakljuka sjednice imade re gospodin ministar Kramer.

Ministar dr. Albert Kramer: Meni je ao to nisam uo rijei gospodina Drlnkovia i to nisam bio na poetku kad se sjednica opet otvo- rila. Ja moram da kaem ovo:

Ja sarn na poetku a i u prvoj sjednici na kojoj smo raspravljali o toj zakonskoj osnovi na izvode g. dr.v Polica kazao, da ne u da u ovom

133*

962 Stenografske beleSke

zakonu cTram u ma ije politike osjeaje i da koga alim. Ja sam bio za redakciju lana 2. kako je ona bila primljena u odboru za to, to je ta redakcija sasvim jasna i jer nisam htio da se unose u zakon pojmovi, koji bi mogli biti povod raznih politikih dedukcija. I ja, sam sada primio novu redakciju za to, to se je nala dikcija, koja sasvim jasno izraava ovu misao.

Ovaj zakon stvara dravljanstvo naeg novog kraljevstva i s time prestaju sve historijske tradicije i sva historijisl^a prava svih dosadanjih pokrajina i dijelova nae drave. Sve posebne in- dividualnosti u naem kraljevstvu iseznule su i za to sam ja od poetka bio za onu stilizaciju, koja bi bila to jasno izrazila. Sad nam je uspjelo te smo ovakvu stilizaciju nali, pa sam ja zato u ime vlade na nju prtao. Gospoda, s kojom sam i prije govorio o tom, znadu da se nikada nisam protivio dicituri . 2., koja bi bila dola u izvjes- nim stvarima u susret poznatim osjeajima jed-

nog dijela naega naroda. Ovom mojom konsta- tacijom mislim, da je ovaj incident svren.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovi: Gospodo predlaem da se dananja sednica za- kljui, a idua da se zakae za petak u 9 sati prije podne, poto je sutra veliki katoliki praz- nik, sa ovim dnevnim redom: .

1. Interpelacija gospodina poslanika Stanka Banica, koja je ostala od prole sednice; 2. Inter- pelacija gospodina Jovana mitrana i dr. na ministra unutranjih dela; 3. Interpelacija gospodina Antuna Sunika i drugova.

Predsednik dr. Drag. M. Pavlovl: 'Prima li Narodno Predstavnitvo ovaj predlog? (Prima.) Zbog toga dananju sednicu zakljuujem, a iduu zakazujem za petak u 9 sati pre podne sa prihvaenim dnevnim redom.

(Svretak sednice u 20 asova.) Video Sekretar Dr. Ivan Krnic s. r.

MEMORANDUM Srba iz turskog Kanjikog sreza (Banal) u predmetu povlaenja granica u severnom Banatu

Prema vest'ma, koje stiu sa mirovne konfe- rencije u Parizu, saznajemo, da je ugao izmedju Morisa i Tise postao sporan i da predstoji mogu- nost, da mirovna konferencija izvesni deo spome- nutog ugla prikljui Magjarskoj, kao zaledje grada Segedina. A ujedno iri se vest, da je Mori kao prirodna granica Banata naputen i da je u mestu Moria i Tise postao sporan i da predstoji mogu- nica. Sve ove vesti slau se u tome, da se i kod nas, na na raun, hoe da zadovolje tudjinski, ta vie neprijate'jski interesi.

Povodom toga mi Srbi, stanovnici ugla izmedju Moria i Tise, a poimence optine: Deska, Sir'g, Novi Sentivan, Djale, Srpski Kostur, Aro- slamo. Turska Kanjia, Josepovo, Sanad, Coke, Crna Bara i Mali Sent Miklo, ulaemo svoj naj- energiniji protest protiv ovakvog neprirodnog povlaena granice. Nas 20.000 Srba iz gore spo- menutih optina, koji na ovaj nain do'azimo u opasnost, listom izjavljujemo, da ne emo vie madarski jarani, no tra mo sjedinjenje sa Srbi- jom u smislu rezolucije donesene na velikoj srp- skoj narodnoj sku}>t:ni odranoj u Novom Sadu 12./25. novembra 1(8. godine.. Na ovo imamo

- kako sa historijskog i etnografskog, tako i privred- nog, socijalnog i moralnog prava. Kao specijalne razloge ovom naem protestu navodimo jo i ovo:

1. Gore spomenuti ugao nije samo jedna etno- grafska i historijska celina, nego je i geografski

deo Banata. Za dokaz ove tvrdnje slue nam po- stojea h drotehnika postrojenja, postavljena u severnom Banatu, a koja su od zamaaja za elu banatsku ravnicu. Prema tome leva obala Tise i Donji Mori mogu biti smo pod jednim suvereni- tetom, a nikako pod dva, tim pre to se ova hidro- tehnika postrojenja ne mogu potpuno uspeno preinaiti prema eventualnim prirodu m granicama. A kad bi se mogla spomenuta postrojenja postaviti, to bi za taj rad trebalo decenijama vremena i ogromnih materijalnih rtava, a dolo bi eventualno i do politikih nesuglasica. Sve to ne bi stajalo u odgovarajuem odnosu sa onim kori- stima, koje bi ova teorija doprinela dragom Sege- dinu, kao njegovo zaledje.

2. eljeznike veze izmedju Banata i ostaloga kraljevstva bile bi potpuno prekinute, jer povlae- njem granice ispod Seged na ostao je jo jedini eljezniki most izmedju Sente i Coke; otpadne li ovaj most, onda za Banat ne e b ti eljeznike veze sa ostalim delovima kraljevstva bar jo za deset godina kad se uzmu u obzir tekoe fundi- ranja mostova na Tisi. Osim toga povlaenje granica ispod S riga izgubili bi jo jedno vano e- ljezniko vorite,, gde so stiu tri eljeznike pruge i koje je upravo klju eljeznike mree u severnom Banatu. Gubitkom ove vane take una- kazili bi i decentralisali bi jo vie nau eljezniku

38. red. sasi. od 18, jund 1919 963

mreu, a ujedno bi b'li lieni i jedne postojee, upotrebljive krajnje pogranine stanice u Banatu, koja je zgodno postrojenje, kako za unutarnji, tako i za inozemni saobraaj,

3. Segedin nije nikada stajao u bilo kakvoj politikoj vezi sa Banatom. Za dokaz ovoga, neka nam poslui histor'ja. Tek u poslednje vreme poeli su Madari na svoj poznat! nain, da Srpstvo privlae u Seged'n, sagradivi prvo stabilan most preko Tise, zatim su uvukli ove krajeve u sastav njihove okrune vojne komande (pre je ista bila u Velikom Bekereku) sa polaganjem eljeznike pruge dobrom vezom primorali su nas na segedin- sku pijacu, poto sa drug'm i predjanjim naim centrumima u Banatu nismo imali dobrih eljeznikih veza koje se u ostalom mogu ustanoviti iz po'oenih eljeznikih mrea i ustanovljen h re- dova vonja.

Prema tome eventualno prikljuenje ovih krajeva Madarskoj kao zaledjina Seged na zna- ilo bi potpomaganje i odobravanje madarske ovinistike politike.

4. Grad Segedin je seljaka varo sa a^arom preko 140 hiljada katastarnih jutara zemlje, koja je u stanju u normalnim pr likama da ishrari Se- gedin bez ikakvog zaledja. Kada se uz to uzme u obzir, da je Seged'n sa severnom i istonom oko- linom svodom u dobroj eljeznikoj vezi, to se moe onda forsiranje zaledja mu u Banatu smatrati neinform'sanost nadlenih faktora, koji odlu- uju sudbinu severnog Banata.

5. Srpski ivalj prema madarskoj statist'ci u uglu Moria i Tise stoji u relat vnoj veini prema osta'im narodnostima ukupno. Ovo smo kadri u sluaju potrebe i zvanin'm podacima dokazati. Prema .tome o sudbini ovog dela Banata, prema naelu samoodredjenja naroda, u prvom redu smo mi pozvani, da odluujemo o njegovoj pripad- nosti.

6. Otcepljenje nas 20 hiljada Srba iz gore spo- menutih optina od ostale svoje brae slabi srpski ivalj u Banatu i celo Srpstvo, koje je u ovome svetskom ratu pretrpelo relativno najvie krvne i materijalne rtve. Prikljuiti nas Madar- skoj zna lo bi nae izruenje Madarima na dalju milost i nemi'ost. Najbolj! dokaz naih tenji za sjedinjenje sa Srbijom, pruili smo davanjem prko 400 legionaraca dobrovoljaca, koji su pored svoga ivota stavili na kocku i imanja svojih porodica. Ko poznaje Madare i nj hovo raspolo- enje prema nama, za sluaj prisajedinjenja gornj h optina Madarskoj za ove dobrovoljce nema povratka u njihov zaviaj, za njihove poro- dice ovde nema vie opstanka.

Ista takva sudbina oekuje i sve nas ostale, koji smo doekom srpske vojske otkrili svoje ose- aje, elje i misli. Ovo je toliko istina, da u to moe posumnjati samo onaj, koji ne poznaje Madare. Osveta Madara nad ovim nevinim ivljem je toliko sigurna, da ovde ne pomau ni- kakvi eventualni reciprociteti, kompromisi garan- c'je ili druge kakve politike mere, jer ne izvre li barto'omejsku no" zvanine madarske vlasti, to e je izvriti neodgovorna masa.

Ovu tragediju ne moemo i ne emo da doe- kamo, jer im je antanta dozvolila, da ove zem- ljite stupi srpska vojska, onda je i primila odgovornost za ovo srpsko stanovnitvo.

Stoga se s pravom trai da se naim tenjama udovolji, tim pre, to smo dosadanjom naom upravom dokazali da nje nikome bezakonje kakvo u njeno bez razlike na veru i narodnost. Jaki sveu, jaki voljom, spremni na rtve ne moemo da trpimo sumnju, da li e se nae oslobodjenje kraju privesti.

Povoda svega navedenog molimo: I. Vae Kraljevsko Visoanstvo,, da svojim

monim uplivom kod sv'etske diplomacije, a naroito kod naih savezu kih delegata na Mirovnoj Konferenciji porad, da po gore navedenim pravima i ovaj najseverniji deo srpskog Banata dobije prirodnu granicu svoju reke: Tisu i Mori.

II. Narodno Predstavnitvo Kraljevstva Sr- ba, Hrvata i Slovenaca kao i Ministarski Savet Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca, da blago- vremeno izvesti merodavne krugove na Mirov- noj Konferenciji, o elji i molbi kao i protestu srpskog naroda iz severnog Banata protiv . ne- opravdanih eventualnih pretenzija madarskih na Banat, a naroito na ovaj najseverniji deo njegov, koji je po svakom moguem pravu samo srpski i niiji vie.

16. juna 1919. godine Beograd. . Predstavnici iz Deske: Timotije Roji, svetenik,

,Svetozar Stankovi, inenjer. Dr. Sima Muternik, Dr. Branko Beisemi. lekar, Cvetko Gjurakovi, Krist.for Brdanov, Mia Brcan, Gruja Gri. Predstavnici iz Sentivana: Aleksander Putnik, Mlan Putnik, Toma Putnik,

964 SlenojSralske beleSke

Petar Putnik, ;1 Putnik, Nenad Boraki, svetenik iz Siriga. Predstavnici iz Siriga: Nikola S.tojkovi. Voja Markovi, Josa Milanovi, Joca Pejn, g ha Beleslin, Aleksander Petrov. Sava Pejin, Gruja Markovi, -; Maksa Nedeljkovi. Milutin Veselinovi, Svetozar Putnik.

Predstavnici :z Oroslamoa: Vaa eravica, Mika Kanaki, Branko eravica, Svetozar Ignjatovi. Predstavnici iz Turske Kanjie: Duan Milovanovi, trgovac. Sima Vujakovi, iva Ili, Arkadije Ivanovi, Ilija Rankov. Predstavnici iz Jozepova: Dragutin Cobanov, Duan oban.

Predstavnici iz Sanada: Miloje Mili, Tima Vujadinovi, Ilija Rankov.

Predstavnici !z Djale: Milan P. Milovanovi, Jova Uveli, Mladen Jakovljevi, Radovan Stankovi, Nedeljko Bakeli, Ruvedin Koledin.

Predstavnici iz Srpskog Krstura: Nenad Kodi, Svetozar Jovanovi, Stjepan Balaji, Veljko Tucakov, Svetozar Kolar, Mita Kuzmanov.

Predstavnici iz eke: V, Perkovi, Marko Rakin, Mina Bandi, Milivoj Cukurov, Emilo Vlahovi, Nova Jani.

Predstavnici iz Crne Bare: Stevan Gavrilovi: Aksentije Tucev, Cedomir Savin, Marko Markovljev, - iva Zivi, Milo Davotov, Astemije Stedov, Bog' ivi, Jczdimir Brdjonovi, Milivoje Raki.

Izvjetaji Verifikacionog Odbora- Narodnom Predstavnitvu.

Ostavkom od 20. maja 1919. broj 2215 za- hvalio se radi stalnog odsustva u inestranstvu na mandatu Ivan Metrovi poslanik iz Dalmacije.

Njegovim je zamjenikom glasom punomoi Narodnog Vijea Slovenaca, Hrvata i Srba u Zagrebu od 22. veljae 1919. pod '/. gosp. Dr. Roka Vukovi iz Splita.

Protiv ovih iskaza i pnnomoija nije ni s koje strane bio podignut prigovor i alba. Odboru je stoga ast predloiti Privremenom Narodnom Predstavnitvu da se ostavka Ivana Metrovia na mandatu primi na znanje a na njegovo mjesto

da se pozove zamjenik Dr. Roko Vukovi. 15. juna 1919. god. Predsednik

Beograd Verifikacionog Odbora, Sekretar, D. Pei, s. r.

Krizman, s. r. lanovi:

Dr. Milan Maurani, Nastas N. Petrovi, s. Duan Vasiijevi, s. r.

s. r.

r.

Narodnom Predstavnitvu. Ostavkom od 31. marta 1919. broj 1-002 za-

hvalio se na mandatu g dr. Karlo Triler, posla-

. red, sast. od 18. juna 1919 965

iiik iz Slovenije, jer je zap reen zvaninim po- slom.

Njegovim je zamjenikom glasom punomoja pod '/. 1 izdatom po Narodnom Vijeu Slovena- ca, Hrvata i Srba u Zagrebu, g. dr. Milko Brezi- gar iz Ljubljane.

Poto protiv ovoga izbora i punomoja nije podignuta nikakva alba i prigovor to je Verifi- kacionom Odboru ast jednoglasno predloiti Narodnom Predstavnitvu, da ostavku g. dr. Karla Trilera uzme do znanja a na njegovo mjesto da pozove g. dr. Milka Brezigara oglasiv njegovo punomoje za neosporno. 16. maja 1919. god.

Beograd Sekretar,

Krizman, s. r.

Predsednik Verifikacionog Odbora,

D. Pei, s. r.

lanovi: Dr. Milan Maurani, s. Duan Vasiljevic, s. r. Uro Lomovi, s. r.

r.

Narodnom Predstavnitvu. Verifikacioni Odbor primo je naknadno puno-

moije g. Gjorgja Denkovia iz Kumanova (zamenik Koca Tamburovi iz Krive Palanke) poslanika za okrug Kumanovski.

Poto protiv ovog izbora i punomoija nije podneta nikakva alba i poto iz izbornih akata proizlazi, da je Gjorgje Denkovi izabran posla- nikom sa 88 glasova od 140, a g. Koca Tambu- rovi zamenikom, to je odbor jednoglasno za- kljuio, da se punomcije g. Gjorgja Denkovia (zamenik Koca Tamburovi) imade smatrati kao uredno i nesporno.

ast nam je stoga predloiti Narodnom Predstavnitvu da ovo punomoije oglasi za neosporno.

god. Predisediiik Verifikacionog Odbora,

D. Pei, s. r. r. lanovi: Dr. Milan Maurani, s. r. Nastas N. Petrovi, s. r. Duan Vasiljevic, s. r.

15. juna 1919. Beograd

Sekretar, Krizman, s. r.

Narodnom Predstavnitvu

Bos. Novi.

Telegram

Beograd.

Sitanovnitvo kotara Bos. Novog s bolom u dui prima vijest o odredjivanju granica na tetu Kraljevstva SHS. Povodom te uznemiru- jue vijesti sakupilo se je preko 5000 ljudi ovog kotara, da najodlunije protestira protiv talijan- skih imperialistikih zahtjeva. Protestujemo: pro-

tiv svake Sile, koja ide pred historijskim, etno- grafskim i ekonomskim naim pravima; protiv osnivanja rijeke dravice; protiv bilo kakvog osakaenja naeg narodnog tijela; nedoputamo da se trguje s nama i izjavljujemo, da ne emo nikome robovati, a neka uje talijanska vlada, da srno spremni sami sebi izvojevati slobodu, ne straimo se nikakve sile i nikakvih rtava. 16. juna 1919. godine Dolaze potpisi:

Beograd.

ere Stenografske beleke

Projekat Pr vremenog Ustava. Kraljevstvo

SRBA, HRVATA I SLOVENACA

Ministarstvo Pripreme Za Ustavotvornu Skuptinu ; Izjednaenje

Zakona

Br. 565. 5. juna 1919. godine

Beograd.

NARODNOM PREDSTAVNIVU, Na osnovu ovlaenja danog mi ukazom Nje-

govog 'Kraljevskog Visoanstva Naslednika Pre- stola od 5. o. mes., .ist mi je podneti reenje Na- rednom Predstavnitvu projekat Privremenog Ustava.

Ministar Ur. Kramer, s. r.

U Ime Njegovog Velianstva

PETRA I. Po Milosti Bojoj i Volji Narodrioj Kralja Srba, Hrvata i Slovenaca

MI ,

ALEKSANDAR NASLEDNIK PRESTOLA

Na predlog naeg ministra pripreme za Usta- votvornu skuptinu i Izjednaenje Zakona, a po sasluanju Ministarskog Saveta, reili smo i re- avamo:

Ovlauje se Ministar Pripreme za Ustavo- tvornu Skuptinu i Izjednaenje Zakona da Na- rodnom Predstavnitvu moe izneti na reavanje projekat Privremenog Ustava.

Na Minis

39 38. redovni sastanak držan u beogradu 18. juna 1919. godine

Documents