BESPLATNI GOTOVI SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RAD. RADOVI IZ SVIH OBLASTI, POWERPOINT PREZENTACIJE I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJALI.

WWW.SEMINARSKIRAD.COM WWW.DIPLOMSKIRAD.COM WWW.MATURSKIRAD.COMNA NAIM SAJTOVIMA MOETE PRONACI SVE BILO DA JE TO SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATURSKI RAD, POWERPOINT PREZENTACIJA I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJAL. ZA RAZLIKU OD OSTALIH MI VAM PRUAMO DA POGLEDATE SVAKI RAD NJEGOV SADRAJ I PRVE TRI STRANE TAKO DA MOETE TACNO DA

ODABERETE ONO STO VAM U POTPUNOSTI ODGOVARA. U NAOJ BAZI SE NALAZE GOTOVI SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI KOJE MOETE SKINUTI I UZ NJIHOVU POMOC NAPRAVITI JEDINISTVEN I UNIKATAN RAD. AKO U BAZI NE NADJETE RAD KOJI VAM JE POTREBAN, U SVAKOM MOMENTU MOZETE NARUCITI DA SE IZRADI NOVI UNIKATAN SEMINARSKI ILI NEKI DRUGI RAD NA LINKU NOVI RADOVI. SVA PITANJA I ODGOVORE MOETE DOBITI NA NAEM FORUMU. ZA BILO KOJI VID SARADNJE ILI REKLAMIRANJA MOZETE NAS KONTAKTIRATI NA OFFICE@SEMINARSKI-RAD.COM

2

S A D R A J:

1.

UVOD..........................................................................................................2 1.1. ISTORIJAT FIRME ......................................................................3 1.2. DELATNOST PREDUZEA.........................................................4 1.3. PROIZVODNI PROGRAM ..........................................................4 1.4. ORGANIZACIONA STRUKTURA ..............................................5 1.5. GRUBI FINANSIJSKI POKAZATELJI......................................8 1.6 BILANS STANJA...........................................................................9 1.7 BILANS USPEHA.........................................................................11 1.8. BROJ ZAPOSLENIH I KVALIFIKACIONA STRUKTURA..12 OPIS UOENIH PROBLEMA.............................................................13 2.1. POSTOJEI NAIN RADA SA OSVRTOM NA BUDUI PROBLEM.....................................................................................13 2.2. OPIS UOENOG PROBLEMA..................................................13 ANALIZA PROBLEMA..........................................................................13 3.1. KAKO BI ZAPOSLENI REILI PROBLEM...........................14 3.2. PREDLOG STUDENTA KAKO BI REIO PROBLEM ........14 3.3. PREDNOST I MANE PONUDJENOG REENJA..................14 ZAKLJUAK............................................................................................15 LITERATURA...........................................................................................16

2.

3.

4. 5.

3

1. UVOD Preduzece je fenomen imanentan trzisnoj privredi, s privatnim vlasnistvom i slobodnim preduzetnistvom , s autonomijom, konkurencijom i rizikomili preduzece je samostalna ekonomska, tehnicka i drustvena celina u vlasnistvu odredjenih subjekata, koja proizvodi dobra ili usluge za potrebe trzista, koristeci se odgovarajucim resursima i snoseci poslovni rizik, radi ostvarivanja dobiti i drugih ekonomskih i drustvenih ciljeva. Samostalnost preduzeca se ogleda u ekonomskom (pravo izbora predmeta poslovanja, pribavljanja potrebnih resursa, vodjenja poslovne politike) i pravnom smislu (ono je pravno lice koje na osnovu pravnog subjektiviteta ima odredjena prava i obaveze, snosi odgovornosti u tom smislu ima svoju firmu, sediste, ziro racun, opste akte, poslovne knjige). Preduzece je deo nacionalne ekonomije, u isto vreme, znaci, i podsistem privrednog sistema, a privredni sistem je podsistem drustvenog sistema i u uskoj je povezanosti sa drugim drustvenim podsistemima: politickim, proizvodnotehnickim, sociokulturnim i pravnim. Podela preduzeca, utemeljena na privatnom i javnom pravu, vrsi se na: 1. preduzeca u privatnom vlasnistvu-inokosno (samo jedan vlasnik), porodicno (u vlasnistvu porodice), ortacko (partnersko), zadruzno (veci broj pojedinacnih vlasnika) i korporativno (mnostvo pojedinacnih vlasnikaakcionarska drustva); 2. preduzeca u javnom vlasnistvu-javna preduzeca (pripadaju opstini, republici i drugim politicko-teritorijalnim jedinicama) i drustvena preduzeca (u vlasnistvu penzionih fondova, sindikata, crkava, naucnih, obrazovnih, politickih i drugih organizacija). Za razliku od privatnog i javnog vlasnistva, kao cvrstih oblika, mesovito vlasnistvo je njihova kombinacija, koja je u razvijenim zemljama postala dominantna (tzv. mesovita ekonomija). Zakonom o preduzecima iz 1996. godine osnovni organizacioni oblici preduzeca u trzisnoj privredi, po uzoru na neka zakonodavstva u Evropskoj Uniji, kod nas su: privredno drustvo (drustva lica-osniva se kao ortacko ili kao komanditno drustvo, i drustva kapitala-osnivaju se kao drustvo sa ogranicenom odgovornoscu ili kao akcionarsko drustvo) 2.javno preduzece drustveno preduzece (jedini nepoznat oblik preduzeca u EU)

4

Zakonom o preduzecima, preduzetnik je fizicko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti. Po ovom istom zakonu, povezana preduzeca mogu biti: maticno i zavisno preduzece (mesoviti holding, koncern)

preduzece sa uzajamnim ucescem holding

1.1.

ISTORIJAT FIRME

Delta M Grupa, najvea lanica Delta Holdinga, posluje u oblasti maloprodaje, agrara, proizvodnje hrane, distribucije, prodaje automobila, razvoja nekretnina i pruanja usluga na finansijskom tritu. Poslove maloprodaje realizuje Delta Maxi Grupa na tritima: Srbije (brend - Maxi, Crne Gore (brend - Maxi), BiH (brend - Tropic) i Bugarske (brend Piccadilly). Delta Maxi Grupa postavila je nove standarde trgovine u Srbiji. Nakon intenzivnog razvoja i osvajanja liderske pozicije u Srbiji, maloprodaja je predstavljena sledeim brendovima (maloprodajnim konceptima): Mini Maxi (male prodavnice do 400 kvadratnih metara prodajnog prostora), Maxi (supermarketi 400 do 2.000 kvadratnih metara prodajnog prostora), Super Maxi (hipermarketi sa vie od 2.000 kvadratnih metara prodajnog prostora), Tempo (prodavnice sa vie od 12.000 kvadratnih metara prodajnog prostora). Strateko opredeljenje Delta Maxi Grupe je da svoj koncept maloprodaje iri i van granica Srbije. U oblasti agrara, Delta Agrar bavi se: primarnom poljoprivrednom proizvodnjom, agrotrgovinom, distribucijom i proizvodnjom hrane. U delu primarne proizvodnje Delta Agrar bavi se ratarstvom, stoarstvom, ribarstvom, kao i proizvodnjom voa i povra. U oblasti trgovine agroproizvodima kompanija se bavi prometom itarica i uljarica, mesa i stoke, organizuje kooperaciju i rad otkupnih centara. U oblasti distribucije Delta Agrar, u saradnji sa vodeim svetskim proizvoaima distribuira: pesticide, semena, stonu hranu, agromehanizaciju,

5

mineralna ubriva. Kompanija je organizovala i sopstvenu maloprodajnu mreu poljoprivrednih apoteka. Partneri Delta Agrara su vodee svetske kompanija u svim oblastima agrobiznisa: Syngenta, BASF, Pioneer,Bayer CropScience, Nufarm, DanBred, Fendt, Deutz-Fahr, Amazone, Kverneland Group, Summit Agro International, i drugi. Strateko opredeljenje Delta M Grupe je da u agrarnu proizvodnju uvede najsavremenije tehnologije.

Proizvodnja hrane obuhvata: proizvodnju mesa u fabrici Yuhor Jagodina, punjenje vode Gala u fabrici Mioni, proizvodnju testenina i brana u fabrici Danubius Novi Sad i pak centar Floridabel. U planu je poetak proizvodnje sokova, konditoraja i kafe. Poslove zastupanja, uvoza i distribucije robe iroke potronje Delta M Grupa realizuje saraujui sa renomiranim partnerima kao to su Beiersdorf (brand Nivea), Ferrero, Masterfoods, Diageo, Johnson Wax, Intersnack, Vivartia, Shark i dr. Delta DMD, preduzee koje obavlja poslove distribucije robe iroke potronje ima razgranatu mreu regionalnih magacina i monu prateu infrastrukturu. Svoju efikasnost u distribuciji Delta DMD unapreuje uvoenjem najsavremenijih informacionih tehnologija. Preduzee Delta Automoto (Fiat Grupa, Honda) i preduzee Delta Motors (BMW, MINI) posluju u oblasti uvoza automobila i razvijaju auto centre u kojima su na jednom mestu objedinjeni prodajni saloni, servisi i prodavnice rezervnih delova. Delta M Grupa fokusirana je na poslove razvoja nekretnina i obavlja poslove od istraivanja i analize lokacije do otvaranja objekta i njegovog plasmana na tritu. Kljune investicije usmerene su u trne centre, poslovne objekte i hotele i irenje lanca Maxi supermarketa i van granica Srbije. Poslovanje u ovoj oblasti realizuju: Delta Real Estate, Delta Invest, Delta City i Block 67 Associates (Belville). Delta M grupa prua sledee finansijske usluge : Brokerske usluge, odnosno usluge posredovanja u trgovini hartijama od vrednosti, usluge korporativnog agenta, usluge agenta i pokrovitelja novih emisija hartija od vrednosti, usluge u vezi lansiranja ponuda za preuzimanje, usluge istraivanja i analize trita hartija od vrednosti.

U sastavu Delta M Grupe posluje i prvo domae drutvo za upravljanje investicionim fondovima, Delta Investments, sa prvim otvorenim balansiranim

6

investicionim fondom u Srbiji, Delta Plus fondom. Ovaj fond ulae na domaem i stranim tritima kapitala. Osnivanjem novog fonda, Delta Dynamic, Delta Investments postaje prvo drutvo u Srbiji koje upravlja sa dva fonda razliite vrste.

1.2. DELATNOST PREDUZEAlanice Delta Holdinga bave se maloprodajom, agrarnom proizvodnjom, proizvodnjom hrane, izvozom, uvozom, zastupanjem inostranih kompanija, distribucijom robe iroke potronje, prodajom automobila, razvojem nekretnina, finansijskim uslugama i uslugama osiguranja U 2008. godini ostvaren je prihod od prodaje od 2,4 milijardi evra, a planirani prihod od prodaje za 2009. godinu je 3 milijarde evra. Delta Holding zapoljava 24.000 ljudi. U oblasti agrara , Delta Agrar bavi se: primarnom poljoprivrednom proizvodnjom, agrotrgovinom, distribucijom i proizvodnjom hrane. U delu primarne proizvodnje Delta Agrar bavi se ratarstvom, stoarstvom, ribarstvom, kao i proizvodnjom voa i povra. U oblasti trgovine agroproizvodima kompanija se bavi prometom itarica i uljarica, mesa i stoke, organizuje kooperaciju i rad otkupnih centara. U oblasti distribucije Delta Agrar, u saradnji sa vodeim svetskim proizvoaima distribuira: pesticide, semena, stonu hranu, agromehanizaciju, mineralna ubriva. Kompanija je organizovala i sopstvenu maloprodajnu mreu poljoprivrednih apoteka. Partneri Delta Agrara su vodee svetske kompanija u svim oblastima agrobiznisa: Syngenta, BASF, Pioneer,Bayer CropScience, Nufarm, DanBred, Fendt, Deutz-Fahr, Amazone, Kverneland Group, Summit Agro International i drugi. Strateko opredeljenje Delta M Grupe je da u agrarnu proizvodnju uvede najsavremenije tehnologije. Proizvodnja hrane obuhvata: proizvodnju mesa u fabrici Yuhor Jagodina, punjenje vode Gala u fabrici Mioni, proizvodnju testenina i brana u fabrici Danubius Novi Sad i pak centar Floridabel. U planu je poetak proizvodnje sokova, konditoraja i kafe. Poslove zastupanja, uvoza i distribucije robe iroke potronje Delta M Grupa realizuje saraujui sa renomiranim partnerima kao to su Beiersdorf (brand Nivea), Ferrero, Masterfoods, Diageo, Johnson Wax, Intersnack, Vivartia, Shark i dr.

7

Delta DMD, preduzee koje obavlja poslove distribucije robe iroke potronje ima razgranatu mreu regionalnih magacina i monu prateu infrastrukturu. Svoju efikasnost u distribuciji Delta DMD unapreuje uvoenjem najsavremenijih informacionih tehnologija. Preduzee Delta Automoto (Fiat Grupa, Honda) i preduzee Delta Motors (BMW, MINI) posluju u oblasti uvoza automobila i razvijaju auto centre u kojima su na jednom mestu objedinjeni prodajni saloni, servisi i prodavnice rezervnih delova. Delta M Grupa fokusirana je na poslove razvoja nekretnina i obavlja poslove od istraivanja i analize lokacije do otvaranja objekta i njegovog plasmana na tritu. Kljune investicije usmerene su u trne centre, poslovne objekte i hotele i irenje lanca Maxi supermarketa i van granica Srbije. Poslovanje u ovoj oblasti realizuju: Delta Real Estate, Delta Invest, Delta City i Blok 67 Associates (Belville). Delta M grupa prua sledee finansijske usluge: Brokerske usluge, odnosno usluge posredovanja u trgovini hartijama od vrednosti, usluge korporativnog agenta, usluge agenta i pokrovitelja novih emisija hartija od vrednosti, usluge u vezi lansiranja ponuda za preuzimanje, usluge istraivanja i analize trita hartija od vrednosti. U sastavu Delta M Grupe posluje i prvo domae drutvo za upravljanje investicionim fondovima, Delta Investments, sa prvim otvorenim balansiranim investicionim fondom u Srbiji, Delta Plus fondom. Ovaj fond ulae na domaem i stranim tritima kapitala.

1.3. PROIZVODNI PROGRAMU sastavu Delta Holdinga nalaze se: Delta M Grupa, Delta Generali Osiguranje, Delta Sport Grupa, Delta MC Grupa i Delta Star Grupa. Delta M Grupa, najvea lanica Delta Holdinga, posluje u oblasti maloprodaje, agrara, distribucije, razvoja nekretnina i pruanja usluga na finansijskom tritu. Poslove maloprodaje realizuje Delta Maxi Grupa na tritima: Srbije (brend Maxi), Crne Gore (brend - Maxi), BiH (brend - Tropic) i Bugarske (brend Piccadilly). Delta Maxi Grupa postavila je nove standarde trgovine u Srbiji.

8

Nakon intenzivnog razvoja i osvajanja liderske pozicije u Srbiji, maloprodaja je predstavljena sledeim brendovima (maloprodajnim konceptima): Mini Maxi (male prodavnice do 400 kvadratnih metara prodajnog prostora), Maxi (supermarketi 400 do 2.000 kvadratnih metara prodajnog prostora), Super Maxi (hipermarketi sa vie od 2.000 kvadratnih metara prodajnog prostora), Tempo (prodavnice sa vie od 12.000 kvadratnih metara prodajnog prostora). Strateko opredeljenje Delta Maxi Grupe je da svoj koncept maloprodaje iri i van granica Srbije.

1.4. ORGANIZACIONA STRUKTURAKontinuirano uspeno poslovanje ostvareno je zahvaljujui savremenom nainu rada i organizaciji posla, primeni svetskih iskustava i znanja i strunom kadru koji reaguje brzo, efikasno i smelo. Ostvareni rezultati stvorili su pretpostavke za stabilno poslovanje celog sistema.

9

Osnovne aktivnosti kojima se bavi kompanija DELTA DMD su prodaja, logistika, brend menadment i merendajzing. DELTA DMD je prodajno orijentisana organizacija, a u skladu sa razvojem poslovanja, rastao je i broj klijenata. Trenutno DELTA DMD ima preko 7,000 kupaca i 12,000 istovarnih mesta. Portfolio DELTA DMD trenutno ini 14 programa, 10 uvoznih i 4 domaa. Uvozni portfolio programa ine proizvodi sledeeih proizvoaa Beiersdorf, Ferrero, Diageo, Mars, Vivartia, Johnson, Perfetti Van Melle, Intersnack, Buitoni i Shark. Domai portfolio programa ine proizvodi proizvoaa Beohemija, Mioni, Florida Bel i Calido Cafe. Prodaja je organizovana po prodajnim divizijama koje su nosioci posla, ali DELTADMD ine i pratee slube logistike, finansija, merendajzinga, sve u cilju to boljeg plasmana robe na trite. Pomenuta infrastruktura omoguava da proizvodi u najkraem moguem roku dou do prodavnica irom zemlje, a samim tim i do krajnjih korisnika. 1.5. GRUBI FINANSIJSKI POKAZATELJI

U 2008. godini ostvaren je prihod od prodaje od 2,4 milijardi evra, a planirani prihod od prodaje za 2009. godinu je 3 milijarde evra. Delta Holding zapoljava 24.000 ljudi.

10

Rezultati potvruju da Delta Holding ima jasno definisane programe i dobro proueno trite. Najvei kapital Delte su ljudi, vrhunski obrazovani kadrovi spremni na donoenje brzih i kvalitetnih odluka i u konkurenciji sa najpoznatijim svetskim kompanijama. Kvalitet u svim domenima poslovanja i dalje je glavna odlika svih lanica Holdinga. Stalni napredak i velika ulaganja u irenje i jaanje mree maloprodaje, u nove poslovne objekte, u razvoj i unapredenje programa, znaajan su motiv za zaposlene da se dokazuju na poslu, usavravaju i napreuju. Otvaranje novih radnih mesta je mogunost za mlade i obrazovane kadrove da svoje mesto nau u najuspenijoj domaoj kompaniji.

1.6. BILANS STANJABilans stanja predstavlja pregled imovine i trenutna je slika jedne MKO. Bilans stanja pokazuje ta MKO poseduje i ta joj se duguje (aktiva), ta ona duguje drugima (obaveze), a razlika izmeu aktive i obaveeza predstavlja kapital ili neto aktivu. Bilans stanja pokazuje neto vrednost institucije u odreenom trenutku.

11

1.7. BILANS USPEHA 12

Bilans uspeha je takodje poznat pod nazivom izvetaj o dobitku i gubitku. To je izvetaj koji sumira sve finansijske aktivnosti za odreeni vremenski period, obino mesec, kvartal ili godinu. Prikazuje sve prihode i rashode za odreeni vremenski period. Krajnji iznos kod bilansa uspeha je neto prihod (profit ili viak) za odreeni vremenski period. Pojmovi kao to su dohodak i prihod se esto koriste kao sinonimi, kao i pojmovi, prihod i profit.

13

1.8. BROJ ZAPOSLENIH I KVALIFIKACIONA STRUKTURA

Delta Holding podstie zaposlene da ostvaruju vrhunske rezultate. Zaposleni su upoznati sa jasno definisanim etikim i kodeksom ponaanja, regulativom evaluacije, edukacije i napredovanja u kompaniji.

14

Delta Holding primenjuje sve mere zatite na radu. Primera radi, tokom izgradnje velikog objekta Delta City u Beogradu nije bilo nijedne povrede na radu to govori o ozbiljnosti primene svih mera zatite. Promovisanje zdravog ponaanja zaposlenih u Delta Holdingu ostvaruje se primenom raznovrsnih programa. Prema istraivanjema kandidati za posao ve nekoliko godina ocenjuju da je Delta Holding najpoeljniji poslodavac.

2. OPIS UOENIH PROBLEMAKao i dosta svetski kompanija i Delta je upala u probleme zbog globalne finansijske krize, fakture i dugovi se polako nagomilavaju a Delta ne dobija dovoljno novca od svojih zakupaca po Maxi objektima sirom Srbije, jer je i zakupce potrefila kriza i oni samo sa obzirom da su mala preduzea jedva sklapaju kraj sa krajem. Delta je imala probleme i zbog izgradnje novog trznog centra, najvea srpska privatna kompanija je najpre traila odlaganje uplate za izgradnju trnog centra u Ljubljani, da bi i od Vlade Republike Srpske traila produenje roka za kupovinu kapitala u robnoj kui Boska. Odlaganje izvrenja obaveza za dva velika projekta pokazuje i koliko je ekonomska kriza uticala na poslovanje Delte. Konzorcijum Delta-Zekstra zatraio je od Vlade Republike Srpske produenje roka za izvrenje obaveza iz ugovora o kupovini robne kue Boska u Banjaluci.

3.1 ANALIZA UOENOG PROBLEMAOtkako postoje berze i sloeni finansijski sistemi, javljale su se i finansijske krize. Nekada su one obuhvatale delove sveta, a nekada, kao na primer 1929-1930. godine, gotovo itavu planetu. Najoptije reeno, finansijske krize predstavljaju kontinuirani proces opteg pada trinih cena hartija od vrednosti na odreenom tritu. I shodno tome, najee su samo odraz privredne krize. Ipak, finansijske krize mogu prethoditi privrednim i biti njihov uzrok. Prethodno pomenuta privredna kriza 1929-1930. godine tipian je primer krize nastale usled berzanskog kraha i pada trine cene gotovo svih hartija od vrednosti.

Ovde se na zavrava problematika nastanka i razvitka krize jer se ona, poput pantljiare, sastoji od niza elemenata koji se jedan na drugi nadovezuju, inei gotovo nemoguim utvrivanje njenog poetka i njenog kraj.

15

U sluaju krize, pad cena na finansijskom tritu uslovljen je, razume se, padom tranje za hartijama od vrednosti. Razlog ovome lei u injenici da investitori ne mogu ili jednostavno ne ele da svoj novac uloe u odreenu hartiju. Bilo da je problem u nepoverenju ili nepostojanju slobodnih finansijskih sredstava, epilog je isti - cene padaju. Kada se ovaj proces odvija na optem nivou, razumljivo dolazi da panine spirale rasprodaje, u kojoj investitori ele da to pre izau iz svojih pozicija kako bi sauvali uloeno. Ovaj proces prenosi se dalje na privredu i kompanije ije se hartije kotiraju na berzama, pa tako one gube mogunost daljeg finansiranja i prinuene su na, u najmanju ruku, usporavanje rasta, ali ee na smanjenje obima proizvodnje. A kako je, naalost, uvek najlake reiti se radnika ili, u blaem sluaju, smanjiti im plate, ionako oskudna tranja za proizvodima dodatno se smanjuje, dovodei privredu do recesije perioda osetno smanjenog obima proizvodnje i trgovine, uz znaajno poveanje nezaposlenosti.

3.1 KAKO BI ZAPOSLENI REILI PROBLEMZaposleni bi reili problem tako to bi za firmu odradili jedan deo radnog vremena besplatno, jedan deo radnika bio otiao na odmor da bi se smanjili rashodi firme. Imali bi razumevanja ako bi kasnile plate ili doprinsi sve dok se situacija na tritu ne stabilizuje. I traili bi od drave pomo u vidu zajma sa niskim stepenom kamate jer ipak Delta zapoljava najvei broj ljudi u Srbiji.

3.2 KAKO BI STUDENT REIO PROBLEMStudent bi zakupcima dao odloeno plaanje faktura ako izmire sve postojee dugove, radnike koji trenutno nisu potrebi za rad a prave trokove poslao bi na plaeni odmor na neku poovoljno lokaciju, samim tim ne bi dolo do razdora u firmi a produktivnost bi se podigla na zadovoljavajui nivo.

3.3 PREDNOSTI I MANE PONUDENOG REENJAPrednosti reenja su to da bi se u kasu Delte slio odreeni prihod od zaostalih plaanja, rashodi bi se smanjili trenutno dok se radnici ne vrate sa odmora, ali kao dugorono reenje pitanje je da li bi bilo uspeha u sistemu koji smo osmislili jer bi zakupci posle plaanje dugova dobili doloeno plaanje plus kanjenja tako da bi u nekoj budunosti ako kriza ne proe dolo do veih problema unutar kompanije.

4.0 ZAKLJUAK 16

Srbiji jo nije poeo izlazak iz krize iako vodee drave EU, kao to su Francuska i Njemaka, posljednjih nedjelja biljee privredni rast, Vlada Srbije postigla sa Meunarodnim monetarnim fondom /MMF/ znaajan za ekonomsku stabilnost drave i pozitivan signal investitorima, ali da je za poetak ozbiljnog oporavka potrebno da Srbija sljedee godine zabiljei rast BDP-a od est odsto. Potrebno je uraditi jo mnogo stvari u srpskoj privredi da bi se to dogodilo, pogotovo to je protekli period obeleio ogroman problem sa nelikvidnou. Svet e imati vie novca za izlazak iz krize, ali e finansijska kontrola biti otrija nego ikad. Dogovoreno je da hiljadu sto milijardi dolara bude odmah stavljeno na raspolaganje meunarodnim finansijskim organizacijama, najvie MMF-u. Dobar deo tog novca bie dodeljen i zemljama u razvoju. Ukupni finansijski stimulans posustaloj svetskoj privredi bie oko pet hiljada milijardi dolara do kraja 2010, to je najvie u istoriji. Budui da se radi o novcu poreskih obveznika, samit je doneo jo jednu vanu odluku, poreski rajevi vie se nee tolerisati. Vea kontrola bie uvedena i u bankarski sektor, preispitae se bankarske zarade, ali i poslovanje takozvanih hed fondova koji su jedan od uzronika finansijskog kolapsa koji je sa sobom ka dnu povukao i svetsku privredu. To jo uvek ne znai da svet poinje da se izvlai iz krize, ali daje nadu da bi oporavak mogao da bude bri od prognoziranog i da bi manje ljudi moglo da ostane bez posla

17

LITERATURA:

ADI, S., RODI, J., Privredni sistem i ekonomska politika, Ekonomski fakultet Subotica 2002. AHMETAGI, E. , Organizacija preduzea, iko holding, Subotica 2000. BALABAN, N., RISTI, ., URKOVI, J., TRNINI, J., Informacioni sistemi u menadmentu, Savremena administracija, Beograd, 2002., BALABAN, N., RISTI, ., Sistemi podrke odluivanja, Ekonomski fakultet, Subotica, 1998. BOLJEVI A., Odluivanje o izboru poslovnih strategija za funkcionisanje WWW.GOOGLE.COM/ORGANIZATION WWW.DELTA.CO.RS WWW. GOOGLE/ IMAGES/ MODEL

18