UNIVERZITET U BANJOJ LUCI

POLJOPRIVREDNI FAKULET

BANJA LUKA

SEMINARSKI RAD

Predmet: Vinska kultura

Tema: Zanimljivosti o vinu

Student: Profesor:

SADRŽAJ

Uvod .......................................................................................................................... 3

Zanimljivosti o vinskim mirisima ................................................................................ 4

Zanimljivosti o vinu .................................................................................................... 5

Legenda o vinu ......................................................................................................... 12

Muzika pojačava ukus vina ....................................................................................... 14

Zabluda o vinima ...................................................................................................... 15

Bizarna imena svjetskih brendova ............................................................................ 16

Literatura .................................................................................................................. 17

2

Uvod

Vino je bilo i ostalo cijenjeno piće mnogih civilizacija. Ono predstavlja najkultivisanije

sredstvo za uživanje i svojevrsni kulturni i civilizacijski izazov. Na žalost, u našoj zemlji malo se

vodi računa o širenju vinske kulture, kao dijelu opšte kulture jednog naroda. Širenje vinske

kulture veoma je značajno za civilizovano i produhovljeno uživanje u vinu. U cilju širenja vinske

kulture posebno se razmatraju način čuvanja i serviranja vina, slaganje vina i hrane i zdravstveni

aspekt vina. Pod vinogradima u svijetu ima oko 8 miliona hektara, i grožđe među svim voćem

ima primat u tome. Postoji oko 10.000 varijeteta (sorti) grožđa. U svijetu postoji oko 400 vrsta

hrasta, od kojih se samo 20 koriste u proizvodnji buradi. Za proizvodnju kvalitetnog bureta

pogodno je samo oko 5% cijelog drveta hrasta. Da pjenušavo vino ne bi pjenilo van čaše pri

sipanju: sipajte prvo malu količinu (koja će se brzo umiriti), a ostatak sipajte u tu količinu - tada

neće peniti. Staro vino se nikad neće ukiseliti i postati sirće. Ono se pokvari oksidacijom.

3

Zanimljivosti o vinskim mirisima

Vino nikad ne miriše po grožđu, ali vrlo često miriše po drugom voću: breskvama,

marelicama, jabukama, malinama, kupinama, višnjama, ananasu... Voćne su arome najuočljivije

i nazivaju se primarnim aromama, a baš one dolaze od samoga grožđa, odnosno njegovih kožica

i pokožica.

Sekundarne arome nastaju tokom vrenja mošta i puno su složenije, a najprepoznatljivije

su aroma kvasca, maslaca, vanilije, svježe ispiljene hrastovine...

Tercijarne arome nastaju tokom zrenja vina i teško ih je opisati, a najlakše se prepoznaju

arome meda ili benzina i petroleja.

Bouquet (buke) zajednički je naziv za sekundarne i tercijarne arome vina.

Svaka sorta ima velik broj svojih specifičnih mirisa, od kojih navodimo samo neke:

• Chardonnay - jabuka, breskva, karamele, agrumi, maslac, vosak, med, začinsko

bilje, minerali, kremen...

• Sauvignon –dunja, oskoruša, ogrozd, ananas, badem, kikiriki, kopriva, pokošena

trava...

• Graševina – marelica, dinja, nektarina, kivi, kamilica, akacija, grašak...

• Rajnski rizling – smokva, nana, lipa, sijeno, paprika, petrolej, dim...

• Traminac – marelica, dunja, datulja, ruža, crni čaj, cimet, klinčić...

• Malvazija – kruška, kivi, kaki, grejp, kvasac, kruh

• Pošip – jabuka, kruška, limun, vanilija, cimet, med...

• Plavac mali – šljiva, trešnja, borovnica, kupina, dud, šumska jagoda, čokolada...

• Cabernet sauvignon – klinčić, crni ribiz, paprika, zeleni papar, metvica, duhan...

• Pinot crni – malina, trešnja, jagoda, ruže, gnoj, kompost, divljač...

• Gamay (Beaujolais nouveau) – mlada kruška, guma za žvakanje...

4

Zanimljivosti o vinu

Ljudi u Luksemburgu piju više vina od bilo koje druge nacije. Prosečna potrošnja vina u

Luksemburgu je 60 litara po glavi stanovnika, a Luksemburžane u stopu prate Italijani i

Francuzi.

Vino ima skoro isto onoliko kalorija koliko i jednaka količina soka od grožđa. Sa

starenjem, crvena vina postaju svetlija, a bijela vina tamnija.

Prosečan broj zrna grožđa koji je potreban da se dobije boca vina je 600.

U američkoj državi Juta, prilikom degustacije, vino se ne smije progutati.

Sve do sredine XVII vijeka, proizvođači vina u Francuskoj nisu koristili plutane

zatvarače. Umesto njih su koristili krpe potpopljene u ulju, i njima su zatvarali boce.

Mjehurići u šampanjcu su, kod prvih proizvođača, smatrani za veoma nepoželjan defekt

koji treba izbegavati.

Prilikom nazdravljanja, u engleskom se koristi reč toast (koja označava i prpečeni hljeb).

Porijeklo ovakve zdravice je u drevnom Rimu, gdje se komadić prepečenog hljeba stavljao u

vino.

Na krajevima vinograda se (ponegdje još i danas) sade ruže, kako bi prve odreagovale na

buđ, parazite i bolesti, pre nego što ove napadnu vinograd.

Legenda kaže da su idealne čaše za šampanjac velike koliko i grudi Marije Antoanete.

Jedan od sakupljača vina je za šestocifrenu dolarsku sumu kupio na aukciji vino koje je

pripadalo Tomasu Džefersonu. Potom ga je izložio u svojoj kući, u specijalno osvetljenoj kutiji.

Toplota sijalica je rasušila čep, i sakupljač je tako dobio do sada najskuplju bocu vinskog

sirćeta...

Hiljade vrsta grožđa širom sveta, koje sve spadaju u rod Vitis, imaju zajedničkog pretka u

muskadinima (Muscadinia), još iz vremena kad su se kontinentalne mase spajale u

superkontinent (tzv. Pangea). Razlog zašto su muskadini poseban rod leži u činjenici da imaju

5

dva hromozoma manje nego svi iz roda Vitis. Tokom 1950-ih su u Indiji pronađeni muskadini

koji rastu kao divlja vrsta.

Frazu "in vino veritas" (u vinu je istina) skovao je Plinije Stariji, koji je poginuo prilikom

erupcije Vezuva koja je uništila Pompeju i Herkulanum.

Sorte pinot blanc (bianco), pinot (grigio) i pinot meunier su genetičke mutacije sorte

pinot noir.

Penušava vina slabijeg kvaliteta se proizvode po tzv. Charmot metodi, industrijskom

procesu koji je identičan onom u proizvodnji gaziranih sokova. Najkvalitetnija penušava vina su

rezultat intenzivnog rada po tradicionalnoj metodi, gde se CO2 javlja kao prirodni produkt

fermentacije.

Kaluđer Dom Perignon nije "izumitelj" šampanjca, niti je ikada rekao "ja pijem zvezde".

Penušava vina su pravljena u regionu Šampanje mnogo pre njegovog rođenja. Ovaj popularni mit

je bio samo marketinška prevara.

Još uvek nije sa sigurnošću utvrđeno zašto neki ljudi od nekih vina imaju glavobolju, a

drugi ne. Osumnjičeni za to su sulfiti (generalno utiču na ljude sa specifičnim alegrijama),

histamini, taurin amino kiseline, tanini, i sam etanol. Tanini su prirodni sastojak grožđa, ali se i

ekstrahuju iz hrastovih buradi u kojima vina odležavaju. Tamnija pića, kao burbon, koja imaju

reputaciju izazivača ozbiljnih mamurluka, takođe stare u hrastovim sudovima, jedinom mestu

gde destilovana (tima i čistija) tečnost stvarno može da "pokupi" sastojke koji pogoršavaju

mamurluk. Tipično belo vino na čije se posledice žale potrošači (što je neobično u poređenju sa

crvenim vinima) je chardonnay - belo vino za koje je najverovatnije da je odležalo u hrastovini.

Godine 121. p.n.e. Italija je imala tako dobru berbu, da je to godina koja je označila kraj

dominacije Grka u industriji vina onog vremena..

U Nemačkoj, u muzeju Speyer, postoji boca vina stara 1600 godina.

U srednjem veku vino se koristilo i kao novac. Egipćani su vino smatrali darom boga Ozirisa.

6

Šampanjac je najbolji između svoje četvrte i desete godine starosti. U Jermeniji tvrde da

je prve vinograde na Zemlji posadio biblijski Noje, i to u njihovoj zemlji.

Luj Paster je prvi koji je odredio pravu prirodu fermentacije. zraz Blanc de Noir se odnosi

na bela vina dobijena od crvenog / crnog grožđa.

Godine 1870. SAD su, ne znajući, prenele filokseru (opasnu bolest vinove loze) u

Evropu, što je praktično uništilo sve evropske vinograde. Kao posledica, skoro svi evropski

vinogradi su morali biti ponovo sađeni, loznim kalemovima koji su kalemljeni na američku

podlogu koja je otporna na filokseru.

Zemlja u čuvenom vinogradu Clos de Vougeot (u francuskoj oblasti Burgundy) se smatra

toliko dragocenom, da su radnici u vinogradu obavezni da prilikom odlaska kući iz vinograda

očiste svoje cipele od zemlje.

Prema persijskoj legendi, vino je "otkriveno" u današnjem Iranu, kada je žena šaha koji

se zvao Džamšid slučajno popila nešto pokvarenog soka od grožđa, malo se opila, i to joj se

svidelo!

Tokom prohibicije u SAD, hiljadama kupaca širom Amerike je prodavan proizvod pod

imenom Grape Brick (cigla od grožđa). Na "ciglu" od suvog i presovanog koncentrata grožđa bio

je zakačen paketić kvasca i zakonsko upozorenje "Nemojte dodavati kvasac jer će doći do

fementacije".

Robert Luis Stivenson je o vinu govorio kao o "flaširanoj poeziji". U svoje vreme, vino je

često bilo propisivano kao lek za bronhitis i grip.

Otvorena boca vina u frižideru traje 6 do 16 puta duže (bez kvarenja) nego na sobnoj

temperaturi.

Da penušavo vino ne bi penilo van čaše pri sipanju: sipajte prvo malu količinu (koja će se

brzo umiriti), a ostatak sipajte u tu količinu - tada neće peniti. U Egiptu, u vreme faraona

Tutankamona (nekih 1300 godina p.n.e.), "običan svet" je pio samo pivo - vino je bilo

rezervisano samo za višu klasu.

7

Tek kad je počela primena plutanih zapušača, boce su počele da se polažu u horizontalni

pložaj prilikom odležavanja, a oblik boce je od kratkih i loptastih počeo da postaje visok i tanak.

Kada je erupcija Vezuva zatrpala Pompeju 79. godine, ona je "sahranila" i više od 200

vinskih barova. Grožđe se ne može pouzdano reprodukovati iz semena. Da bi se odgajila

određena vrsta grožđa koristi se kalemljenje - biljna verzija kloniranja. Vino ima toliko

hemijskih jedinjenja da se smatra složenijim i od seruma krvi.

Godine 1945, Chateau Mouton-Rothschild je počeo sa serijom umetničkih etiketa,

unajmljujući svake godine drugog umetnika da izradi jedinstvenu etiketu za tu berbu. Ti umetnici

su bili i Šagal, Pikaso, Miro i Vorhol. 1993. etiketa je bila povučena iz prodaje i zamenjena

praznom etiketom, jer je bila isuviše kontroverzna (stilizovana gola mlada žena na etiketi vređala

je političku korektnost).

Promene u vinu koje se dobiju starenjem su posledica VRLO spore interakcije kiseonika i

vina. Veruje se da vino sporije stari u velikim bocama, jer ima manje kiseonika po jedinici

zapremine vina. Brza oksidacija, kao kod loših zatvarača, kvari vino.

Često se, pre berbe, odseca gornji sloj lišća na čokotima, kako bi se povećala izloženost

suncu i ubrzalo zrenje. Prosečna starost francuskih hrastova posečenih za vinsku burad je 170

godina! Ivica vinske čaše za crveno vino je uvijena unutra, kako bi zadržala arome iz vina i

"dovela" ih do nosa vinopije.

“Hladna maceracija” označava stavljanje grožđa u okruženje koje ima sniženu

temperaturu na nekoliko dana pre početka fermentacije, čime se pospešuje ekstrakcija boje. Ovo

se sve više radi sa Pinot Noir-om obzirom da pokožica ove sorte nema dovoljno pigmentacije u

odnosu na druge crvene vrste.

Bakterija Mycoderma pretvara etil alkohol u sirćetnu kiselinu, pretvarajući tako vino u

sirće. Međutim, najviše slučajeva kvarenja vina su posledica oksidacije voća izazvane

vazduhom, a ne bakterijsko pretvaranje alkohola u sirće.

Najviše sađena vrsta grožđa na svetu je Airén. Ona zauzima oko 400.000 hektara u

centralnoj Španiji, gde se od nje pravi osrednje belo vino, ali i prilično dobar brendi.

8

“Cuvée” znači “kaca”, "bačva" ili “cisterna”. Koristi se da označi posebnu seriju ili

kupažu. Beaujolais Nouveau (mlado vino) se ne može legalno pustiti u prodaju sve do trećeg

četvrta svakog Novembra.

U zadnje vreme ima sve više i više sintetičkih zapušača, ali je najnovija tehnologija

zasprečavanje zagađenja čepova upotreba mikrotalasa. Etikete su prvi put stavljene na flaše u

ranim 1700-im, ali sve do 1860-ih nije bilo odgovarajućih lepkova koji bi ih držali.

Vrhunski vinogradi u Napa dolini se prodaju za preko 2.500 dolara za ar! Godine 2000. u

Kaliforniji je bilo 847 vinarija. Vina često nazivaju nektarom bogova, ali je Sangiovese jedino

grožđe koje je dobilo ime po bogu. Sangiovese znači “krv Jova.”

“Brix” označava procenat šećera u grožđu pre fermentacije. Npr. 23° brix će, više ili

manje, biti pretvoreno kvascima u 12.5% alkohola, u zavisnosti od efikasnosti konverzije

korišćenih kvasaca. Belance jajeta, krv bikova i želatin su bili korišćeni kao sredstva za

filtriranje pre punjenja u boce. Belance se dosta često koristi i danas.

Pri proizvodnji porto vina izmuljano grožđe fermentira samo oko 48 časova. Onda se

fermentacija zaustavlja dodavanjem neutralno destilisanog alkohola ili brendija. Ovaj postupak

povećava nivo alkohola i zadržava nešto od prirodnog šećera iz grožđa.

Još od 4.000 godine p.n.e., Egipćani su bili prvi koji su koristili plutane zapušače.

Marketinška israživanja pokazuju da većina ljudi kupuje određeno vino ili zato što prepoznaju

brend, ili ih privuče pakovanje. Portugal ima 1/3 svetskih šuma plute i pokriva 85-90% plute

koja se koristi u SAD. Sve do 1970. Bordo je proizvodio više belih nego crvenih vina. Danas

crvena vina predstavljaju oko 84% ukupnog proizvoda.

Stavljajući led i so u posudu za hlađenje brže ćete ohladiti penušavo vino. Najstariji

vinski region u Bordou je Graves. Iako “château” znači zamak, to može biti i blok zgrada ili

manja kući u blizini vinograda koja zadovoljava zahteve za proizvodnju vina sa protorom za

skladištenje na istom imanju.

Egipćani su prvi koji su koristili staklene sudove, još oko 1500 godine p.n.e. Château

Petrus je najskuplje vino iz Bordoa. Njegova cena zavisi više od male produkcije, nego od

kvaliteta. Petrus se pravi od najmanje 95% Merloa.

9

Čaša za šampanjac će proizvoditi više mehurića ako unutrašnji zidovi nisu sasvim glatki.

Neravnine pomažu oslobađanje ugljen-dioksida. Madam Pompadour je izjavila kako je

šampanjac jedino vino posle koga žena ostaje lepa. U XIX veku bila je česta pojava da flaše sa

šampanjcem eksplodiraju. Radnici u podrumima su nosili zaštitne maske. Brzina čepa od

šampanjca je 13 m/s. Pazite!

Dom Perignon je bio monah za koga se smatra da je izmislio šampanjac. Medutim, ono

što je on želeo da postigne je da napravi vino koje će biti ravnopravan rival burgundcu. Uopšte

nije odobravao vina sa mehurićima. Njegov najveći doprinos je insistiranje na visokim

standardima gajenja grožda i proizvodnje vina. Pre no što su se dosetili da se kalemljenjem bore

protiv Phylloxera vastatrix, gljive koja je opustošila evropske vinograde u XIX veku, ljudi su se

borili egzorcizmom i slicnim vradžbinama.

Svake godine u Francuskoj se objavljuje početak berbe. Pre toga se ne sme početi.

Kolekcionar etiketa za vino je vintitulist. Platon je smatrao da mladići do 18 godina uopšte ne bi

smeli da piju vino, jer "ne bi trebalo dodavati vatru na vatru". Tek posle 40 godina ljudi su pili

koliko su hteli.

Da se kvalitet grožđa povećava ako potkrešemo lozu otkrio je u IV veku biskup od Tursa.

Njegov magarac je, ostavljen bez nadzora, pojeo deo vinograda. Vinova loza je proizvela

kvalitetnije grožđe. Posle njegove smrti, biskup je nazvan Sveti Martin i postao je zaštitnik

pijanaca.

U XV veku je pacijentima u nemačkim bolnicama bilo dozvoljeno sedam litara vina

dnevno. Dobar čep traje 20 godina. Posle toga ga treba zameniti. Degustatori dele miris vina na

aromu i buké. Aroma je svež, voćni miris grožđa koji se oseća u vinu, dok je buké deo koji

dolazi od fermentacije i starenja. Buké je puno kompleksniji i zreliji. Najbolji način da se

otklone fleke od crnog vina je da se tkanina potopi u suvo belo vino, najbolje pre nego što se

mrlja osuši.

Istraživanja u Velikoj Britaniji i SAD ukazuju na to da vino u umerenim količinama

smanjuje rizik od smrti usled srčane bolesti. Rizik je manji nego kod ljudi koji uopšte ne piju, ali

i onih koji preteruju sa pićem. Neki testovi čak tvrde da umerene vinopije mogu očekivati da

žive duže od ostalih grupa.

10

70-87% vina je voda, 12-13% je alkohol, a ostatak čine rezidualni šećer i druge

supstance. Ono što daje ukus je samo mali, malecki deo. Crno vino gubi boju starenjem, a belo

je dobija.

Vina iz hladnijih krajeva su bleđa, a ona iz toplijih imaju više žutu boju. Što se tiče crnih

vina, mlada imaju svetlo crvenu boju, a starija su tamna, skoro braon.

Najduži let čepa sa flaše šampanjca: Kao rekord vodi se dužina od 53,32 metara (ispaljen sa

visine od 1,2 m)

Temeperatura: Rashlađivanjem smanjuje se slatkost vina. Ako crveno vino postane previše toplo

može da izgubi nešto od svojih voćnih ukusa.

Mehurući u šampanjcu: Ako je verovati naučniku Bilu Lembeku u jednoj flaši šampanjca nalazi

se otprilike 49 miliona mehurića.

Ironija alkohola: Reč alkohol vuče poreklo iz arapskog (al kohl or alkuhl). Ironija je u tom da

većina Arapa ne pije alkohol jer im religija to zabranjuje!

Stara vina: U Špejer muzeju (Speyer Museum) u Nemačkoj postoji flaša fina stara 1600

godina.

Vino & boja: Mada crveno vino može da se proizvodi samo od crnog grožđa, belo vino može da

se dobije i od belog i od crnog.

Podrum Titanik: Najstarija kolekcija probranih vina nalazi se danas na dnu Atlantika, u olupini

Titanika. Veruje se da su uprkos havariji i potonuću broda flaše i dalje neoštečene.

Antički zapušači: Egipćani su prvi, još oko 4000 p.n.e. koristili pampur za zatvaranje

flaša vina. Hmmm... Postavlja se pitanje kako su vadili pampure s obzirom na to da je prvi

vadičep napravljen tek 1860. godine!

Čudno: Francuski šampanjac je uglavnom belo vino, ali se pravi pretežno od crnog grožđa -

pinot noir & pinot meunier

Katastrofa: Oko 115 miliona litara vina izgubljeno je u zemljotresu koji je 1906. godine pogodio

San Francisko. Mokra godina: Godine sa mnogo kiša retko kad daju kvalitetna vina. Ako ima

mnogo kiša tik pred berbu, zrno je praktično isprano: šečer, ukus i ostali poželjni sastojci su

uništeni.

11

Legenda o vinu

Nije poznato kada je čovjek popio prvu čašu vina, ali jedno je sasvim sigurno, oduvijek

ga je smatrao Božjim darom. Postoje razne legende o tome tko je i kada zasadio prvo sjeme ovog

božanskog pića. Jedna od njih je priča o perzijskom kralju Djemu.

Legenda kaže da je spomenuti vladar promatrao vježbu svojih najboljih strijelaca, kada mu je

pogled privukla velika ptica, koja se borila za život, jer joj se zmija omotala oko vrata. Kralj je

naredio svojim strijelcima da ubiju zmiju, što oni i učiniše, a pošto su bili vrhunski strijelci, nisu

ubili pticu. Zahvalna krilata ljepotica doletjela je do kralja i iz kljuna pred njega spustila nekoliko

zrna sjemena, koja je on odmah spustio u plodnu perzijsku zemlju.

Iz sjemena je izrasla biljka, koja je poslije nekog vremena počela rađati slatko zrnje. Kralj je

uživao jedući ga. Kako se loza razvijala, spomenuti vladar poče višak odlagati u drvene bačve.

Međutim, kako je poslije nekog vremena nastupilo grožđano vrenje, a kralju se taj prvobitni

opori ukus nije dopao, on dade nalog da se na bačve u kojem je vrilo grožđe, napiše "otrov".

Jednog dana, najljepša djevojka iz njegovog harema razboli se od tuge što je kralj zanemaruje i

odluči popiti "otrov" iz bačve kako bi prikratila svoju bol.

Umjesto da umre, ona je ozdravila, proljepšala se, kao "rascvjetala ruža" i kralj Djem tek tada

shvati kakvo mu je sjeme dala zahvalna ptica, te ga nazva Darou-e Shah, što bi se u slobodnom

prijevodu moglo nazvati kraljevskim lijekom.

Od tada se, kaže legenda, vino smatra ljekovitim.

Tako je "kraljevski napitak", postao čudotvoran lijek, ali i sastavni dio svih ceremonija i veselja

u Perziji, a kasnije širom svijeta.

Da je vino zaista izuzetno piće i da, pored toga što uveseljava i liječi, ono i spaja ljude, govori

činjenica da korijen riječi "vino", kažu, potiče iz sanskritskog jezika, odnosno, riječi "vena", koja

znači "prijateljski".

Tako se "najinternacionalnija riječ" kod Grka piše woinos, Talijani, Španjolci i Slaveni ga zovu

vino, Francuzi, vin, Židovi vayin, Nijemci Wein, Arapi wa-yn.

Vino je pored navedenih kvaliteta bilo inspiracija za stvaralaštvo mnogim umjetnicima, naročito

pjesnicima i kompozitorima, a u vjerskim obredima i običajima, postalo je njihov sastavni dio.

Vino opušta, inspirira iskrenost, jer se ljudi uz njega oslobađaju maski i predstava o sebi samima,

12

i uz ovu božansku kapljicu postaju ono što u stvari jesu, pa otuda izreka "in vino veritas", u vinu

je istina.

Ipak, da bi priča o vinu i blagodetima koje ono donosi, bila kompletna, treba napomenuti,

da se svi pozitivni efekti vina postižu samo kod njegovog umerenog konzumiranja. Prevelike

količine "rajskog napitka" prelaze u svoju suprotnost, pa umesto da leči, ono razboljeva, umesto

da spaja, ono razdvaja, a umetnička kreativnost prerasta u apatiju.

U danima najvećeg hrišćanskog praznika, Uskrsa, vino će na "jutrenju" prilikom uskršnje

pričesti, a posle velikog posta, blagotvorno osvežiti i nagraditi usta vernika.

13

Muzika pojačava ukus vina

Crno vino ukusnije ukoliko se pije uz muziku Džimija Hendriksa ili sastava “The Rolling

Stones”, dok belo vino takođe ima svoj muzički ukus, pokazalo je istraživanje škotskih naučnika

sa Univerziteta u Edinburgu.

Ukus crnog vina dolazi do izražaja uz muziku Džimija Hendriksa, dok se za potpuno

uživanje u ukusu belog vina preporučuju pesme Kajli Minog ili Tine Tarner.

Profesor Ejdrijan Nort, vođa istraživanja o međusobnom uticaju vina i muzike

sprovedenog na Univerzitetu u Edinburgu, očekuje da će trgovci vinom ubuduće na bocama

imati otisnutu preporuku o odgovarajućoj muzici koju je najbolje slušati uz određeno vino.

Istraživanje je sprovedeno na odseku za psihologiju za potrebe čileanskog proizvođača

vina Aurelia Montesa koji svojim vinima prilikom sazrevanja pušta monaške molitve, a u njemu

je učestvovalo 250 studenata. Stručnjaci su otkrili da ukus vina "Caberne Sauvignon" jača kad se

pije uz "jaku i tešku muziku". Na drugoj strani, "Chardonnay" bolje prija uz "poletne i

osvežavajuće" melodije.

Škotski naučnici su na osnovu novih saznanja preporučili da se "Cabernet Sauvignon"

pije između ostaloga uz pesme "All Along The Watchtower" (J. Hendrix), "Honky Tonk

Woman" (Rolling Stones), "Live And Let Die" (Paul McCartney and Wings) i "Won’t Get

Fooled Again" (The Who).

"" Chardonnay" najbolje prija uz "Atomic" (Blondie), "Rock DJ" (Robbie Williams),

"What’s Love Got To Do Woth It" (Tina Turner) ili Spinning Around" (Kylie Minogue).

Vino sorte "Syrah" posebno je dobro uz Pučinijevu ariju "Nessun Dorma", dok je merlot

najpitkiji uz "Sitting On The Dock Of The Bay" Otisa Redinga.

U ranije sprovedenom istraživanju profesor Nort pokazao je da će ljudi radije kupiti

francusko vino ukoliko u se u pozadini čuje muzika svirana na harmonici.

14

Zabluda o vinima

Što starije, to bolje, često ljudi kažu za vino i time pokažu da o njemu baš ništa ne znaju.

Vino ima svoj životni vijek i on je za 90 posto vina od dvije do tri godine. Sljedećih devet posto

vina lijepo će doživjeti osam ili deset godina, a samo jedan posto vina, pomno pripremljenih za

odležavanje u boci, izdržat će nekoliko desetljeća i s vremenom doista biti sve bolje. Zato ne

treba čuvati vina za koja se ne zna gdje su bila od punjenja u bocu do dolaska na sto. Treba ih što

prije popiti.

Dobro vino ima puno alkohola, još je jedna česta zabluda, pa ljudi čak i kupuju vina prema

izraženom postotku alkohola. Najskuplja svjetska vina, a mnoga od njih su doista i najbolja,

imaju 12,5 posto alkohola. Imaju, međutim, snažno tijelo, punoću, ugodnu slanost, toplinu,

svježinu ili zrelost… Sklad svih tih osobina daje fino vino. Viši alkoholi često peku u ustima, no

vrstan vinar može napraviti dobro vino i s više od 15 posto. A neki rajnski rizlinzi svrstani su

među najbolja vina na svijetu iako imaju manje od deset posto.

Bijela vina su kisela, kažu neki i piju samo crna. A vina se po slatkoći dijele na suha, polusuha,

poluslatka i slatka. Ta podjela nema veze s bojom. Potpuno slatka vina u pravilu su bijela, a crna

vina, poput istarskog terana ili talijanske barbere, posebna su baš zato što imaju izraženije

kiseline. Zato i uz masnija jela, poput gulaša, pristaju bolje od najskupljih bordoških ili

burgundijskih crnjaka.

Crvena vina su zdravija. Djelomično je to točno, ali ne zato što je crno grožđe zdravije nego

zbog razlike u proizvodnji vina od crnog ili bijeloga grožđa. Najzdraviji sastojci grožđa su u

kožici bobice, a pri proizvodnji crvenog vina sok mora “ležati” na bobicama da dobije

boju. Pritom iz kožice izvuče i antioksidanse, te ostale tvari koje sprečavaju bolesti i produljuju

život. Sve više vinara macerira bijela vina, pa su i ona zdrava.

Od pjenušca boli glava, kažu oni koji za Novu godinu “promućkaju” jeftinu bocu . Šampanjac je

najbolje vino, reći će drugi, koji su u Champagnei, primjer, pjenušava vina pili od buđenja do

počinka. Dobri moraju biti skupi zbog složene proizvodnje, ali svaki mjehurić vrijedi svoje

marke.

15

Bizarna imena svjetskih brendova

FAT bastard ili Debelo kopile je tepanje ali i zvanični naziv britansko-francuske

koprodukcije za čistokrvno francusko shiraz vino. Novonastali brend se širi poput virusa i već

napaja samo Amerikance sa blizu pola miliona kutija godišnje, pa ga čuveni BusinessWeek

naziva marketinškim fenomenom.

Volite li ukus vrele grenache KUČKE na usnama? Upravo se tako "Bitch" zove

australijsko vino, a da utisak bude što potpuniji, naziv se na etiketi ponavlja ravno 77 puta i

završava rečima "i još nekoliko". Da li je to tačan iznos negativnih iskustava sa ženama (ili

muškarcima) kuma i autora ovog vina, ne znamo, ali da ga vredi srknuti - nema sumnje.

Jean-Marc Speziale, vlasnik restorančića u Anianu kraj Montpelliera, prilično je bio

razočaran činjenicom da vina iz njegovog regiona Languedoc-Roussillon loše prolaze u ocenama

stručnjaka, štampe i sličnih "genijalaca", pa je odlučio da "imperija uzvrati udarac". Ubrzo je

stvorio sopstvenu poizvodnju sa izuzetno zanimljivom etiketom: "Govanjak"! Ili Wine of Shite

kako to simpatično vele u Irskoj.

Legenda kaže da je "Oops!" (ups!) etiketa nastala tako što je dugi niz godina proizvođać

brljao sa sadržinom i etiketama, uglavnom što je 100% vremena bio pijan i nepismen. Ne

verujete? Ma nema veze, važno da je šareno i veselo.

Ribet, ta arogantna žaba koja se u samoći folira do besvesti, pretvori se u krpenu lutku

kad izađe u javnost. Možda je to preporuka da je ovo vino idealno za solotrinkere (one što piju u

samoći, kad su najpametniji, najlepši i najjači sami sa samim sobom)

16

Literatura

• http://casopisvino.co.rs

• http://www.interfest.org.rs

• http://www.vrbanek-vina.hr

• http://blog.vino.hr

• http://spricerfest.org

17