11. critical art ensemble.pdf

Edicija VIRco/No 1Centar za savremenu umetnost Beograd

Beograd, 2000.

Critical Art Ensemble DIGITALNI PARTIZANI izbor tekstovapriredio i preveo Aleksandar Bo{kovi}

SADR@AJ04 k Aleksandar Bo{kovi}:

Strategije otpora u digitalnoj eri

09 k Predgovor srpskom izdanju17 k Elektronska gra|anska neposlu{nost40 k Utopijska obe}anja Net realnosti54 k Tehnologija beskorisnosti68 k Bele{ke o politi~kom stanju sajberfeminizma87 k Postljudski razvoj u doba pankapitalizma104 k Telo nihilizma118 k Terminolo{ki re~nik125 k Bele{ke o autorima

Postljudski razvoj u doba pankapitalizma

k k Po prvi put u ljudskoj istoriji, postoji jedna globalno domi-nantna politi~ka ekonomija politi~ka ekonomija kapitalizma.Pod ovim reìmom, pojedinci iz razli~itih dru{tvenih grupa iklasa bi}e primorani da pot~ine svoja tela rekonfiguraciji da biefikasnije funkcionisali pod opsesivno racionalnim imperativi-ma pankapitalizma (proizvodnja, potro{nja i red). Pod rekonfi-guracijom se podrazumeva stapanje organskog i elektromeha-ni~kog. Potencijalno, ovaj proces bi mogao da proizvede jedannovi ìvi entitet, potpuno razli~it od svojih prethodnika. Ovajproces, koji se sada naziva postljudski razvoj, u eksperimental-noj je fazi, {to je dovelo do spekulacija i teorija o tome u ka-kvom obliku }e biti ovo novo bi}e i kakve }e biti njegove vero-vatne funkcije. Dva entiteta postljudske egzistencije koje naj-~e{}e postuliraju sajbervizionari, tehno-kriti~ari i ma{inski di-zajneri, jesu kiborg i virtuelna svest preba~ena na ra~unar.Mada se roboti, androidi i artificijelne inteligentne ma{ine ta-ko|e uobi~ajeno smatraju ~lanovima postljudske porodice, onine proizlaze direktno iz ljudske organike, pa stoga konstitui{udruga~iju liniju razvitka. S druge strane, kiborzi i virtuelnasvest zavise od ljudskih jedinki koje èle ili koje su osu|ene nainterakciju sa ma{inom. Kiborg je bi}e koje obi~no ima organ-sku platformu integrisanu sa sloènom tehnolo{kom super-strukturom virtuelna svest je transfer bi}a u digitalni oblik,tako da ono moè postojati u imerzivnim informati~kim pejza-ìma. U ovoj poslednjoj viziji postljudskog prosvetiteljski prin-cip pove}ane dominacije uma nad telom kre}e se u pravcupotpune realizacije kompletnog brisanja organskog.k Postljudsko stanje jo{ uvek je samo potencijal s obzirom nato da su potpuno integrisani kiborzi prvog reda (gde su organ-ska platforma i tehnolo{ka superstruktura potpuno me|usob-

87

no zavisni) jo{ uvek samo na kulturnom horizontu, a virtuelnasvest je u najboljem slu~aju zabavna spekulacija. Pa ipak, obeove postljudske mogu}nosti ve} imaju dramati~an uticaj nadru{tvo. Dok virtuelna svest deluje kao mitska potvrda dobarazuma, danas su prisutni kiborzi drugog reda (organske infra-strukture sa integrisanim tehnolo{kim sistemima koji semogu ukloniti). Ova situacija ~esto dovodi do pretpostavke da}e kiborg biti korak izme|u organskog i virtuelnog ìvota. Me-|utim, kad se postljudske manifestacije izvuku iz kontekstanau~nofantasti~ne spekulacije i postave unutar specifi~nogdru{tvenog i ekonomskog konteksta pankapitalizma, pojavlju-je se veoma razli~it scenario. Dok se kibor{ka istraìvanja od-vijaju najve}om mogu}om brzinom, istraìvanje virtuelne re-alnosti (VR) se u pore|enju sa tim odvija veoma sporo, a istra-ìvanja koja se vr{e nemaju za cilj razvoj postljudske sredineniti stvaranje postljudskog entiteta. Ne, ovaj rad poku{ava dau~vrsti pankapitalisti~ku dinastiju u fizi~kom prostoru tako{to }e sluìti aparatu spektakla i vojnom aparatu. Trenutnefunkcije VR, kao i ograni~eno istraìvanje njenih razli~itih po-tencijala, jesu indikacije da virtuelna svest nije poèljno post-ljudsko stanje iz perspektive primarnih vektora mo}i trenutnepoliti~ke ekonomije.

Podeljena tehnologija stvaranja slika

k k Trenutno je tehnologija stvaranja slika podeljena izme|ufotografske i postfotografske one koja beleì i one koja pred-stavlja. Ova podela veoma dobro korespondira sa Althussero-vom podelom dru{tvenog na Represivni Dràvni Aparat (RDA)i Ideolo{ki Dràvni Aparat (IDA). Kada se postave u ovu teoret-sku matricu, aktuelne funkcije imerzivne tehnologije postajurazumljive i ukazuju da ubacivanje svesti rastavljene od tela uvirtuelne sisteme nije ni trenutna ni budu}a strategija za raz-voj postljudskih entiteta od strane agencija za investiranje.

88

k IDA je struktura kontrole koja se odràva putem manipula-cije datim simboli~kim poretkom odre|ene kulture. Ideologijase kroz ovu strukturu razvija, oja~ava i oblikuje u cilju o~uva-nja integriteta date strukture mo}i. Zavijene u IDA, individual-na percepcija, strukture mi{ljenja i pona{anja su modelovanedo razli~itih stupnjeva kako ne bi do{le u konflikt sa domi-nantnim istorijskim i socioekonomskim imperativima i kon-vencijama. Porodica, {kole, crkva i mediji funkcioni{u kao pe-dago{ke institucije kroz koje se ideologija reprodukuje. Dok suporodica i religija dominirale u pretkapitalisti~kom dru{tvu,obrazovni sistem i mediji su postali dominantne institucije so-cijalizacije u pankapitalisti~kom dru{tvu, stavljaju}i porodicu icrkvu u sekundarnu poziciju. Ovde je od posebnog interesa to{to su komunikacijske tehnologije bile od ogromne pomo}i uosnaìvanju ovih drugih institucija, {to je dovelo do pedago-{kog zaokreta. Ideolo{ki optere}ena i imerzivna reprezentacij-ska sredina stvorena kroz upotrebu tehnologija za stvaranjemasovnih slika naziva se spektakl. k Infrastrukturalni parnjak IDA je Represivni Dràvni Aparat(RDA). To je struktura totalne kontrole koja se odràva kroz na-silnu, militarizovanu dru{tvenu intervenciju. Njene funkcije suda odbrani dru{tveni sistem od invazije, da za{titi investicijeu inostrane dru{tvene sisteme i da odràva unutra{nji dru{tve-ni poredak. Institucije koje participiraju u ovom aparatu uklju-~uju vojne slu`be, nacionalne garde, policiju, zatvorske siste-me, kao i obave{tajne i bezbednosne agencije. Kao i dominant-ne institucije IDA, da bi RDA zadrào delotvornost, on zavisi odkompleksne tehnologije. Ipak, za razliku od IDA, gde su tehno-logije za stvaranje slika same sebi cilj, RDA zahteva pun pore-dak tehnologije naoruànja integrisane sa tehnologijom vizijeda bi mogao da sprovede svoj mandat represije kroz nasilje.k Tehnologija za stvaranje slika RDA je generalno superiorni-ja od one koju koristi IDA, ali funkcije tehnologije u oba siste-ma u tolikoj meri su razli~ite da je te{ko praviti konkretna po-

89

re|enja. Prvo zna~ajno pitanje razlike je vizibilnost. Ma{ine zastvaranje slika IDA relativno su otvorene za javni nadzor. Ustvari, da bi ovi sistemi funkcionisali, tehnologija koja isporu-~uje poruku (radio, televizija, bioskop), mora biti {iroko razvi-jena i/ili dostupna. Dok se ma{inerija koja proizvodi spektaku-larne slike obi~no drì izvan reprezentacijskog okvira, ta ma{i-nerija tako|e moè postati jedan od objekata spektakla. Pasiv-ni medijski u~esnici su upoznati sa postojanjem i funkcijommnogih komponenti medijskih sistema, uklju~uju}i kamere,kontrolne i monta`ne sobe, komunikacijske satelite, filmskastudija, itd. Ovo je ta~no do stepena da su sistemi za stvaranjeslika ~esto objekti prekomernog veli~anja tehnologije. Na pri-mer, ko moè da porekne javno uzbu|enje izazvano kablov-skim sistemom sa 500 kanala ili op{te odu{evljenje surfova-njem po World Wide Webu? Dovedite ovu situaciju u vezu samedijskim {tosovima planiranim da se nova tehnologija do-dvori javnosti, i veli~anje postaje jo{ intenzivnije. k Na primer, upotreba robota-{eta~a Dantea za registrovanjedoga|aja u vulkanu od strane Nase, u su{tini je nekoristan po-duhvat u terminima prikupljanja nau~nih podataka. Na{e ve-oma malo koristi vulkanske podatke. Ipak, ovaj projekat jeobavio dve funkcije: prvo, on je delovao kao PR kampanja da biu veoma dramati~nom smislu demonstrirao aktuelno stanjerazvoja visoke tehnologije. (U stvari, Dante je proizveden po-mo}u roboti~ke tehnologije koja je razvijena mnogo godina ra-nije, ali dobijeni podaci su delovali impresivno, kao i Danteovsilazak u vulkan. Pucanje uèta za izvla~enje na kraju misijedelovalo je pomalo neugodno, ali nije bilo nagla{eno.) Drugi,primarni razlog Danteove misije bio je da se razvije softver zaautonomne robote koji bi potom mogao biti kori{}en i u drugenamene. Pored izazivanja ve}eg javnog po{tovanja same teh-nologije, {tosovi kakav je ovaj tako|e pomaù u stvaranju he-rojske slike onih koji koriste sloènu tehnologiju. Ovo je sigur-no deo povoda za najnoviju seriju multinacionalnih svemir-

90

skih misija. Sve u svemu, ova vrsta prekomerne spektakulari-zacije je zna~ajna vest za razvoj kiborga, po{to ljudi u sve ve-}oj meri èle da budu blizu sloène tehnologije. Tu nema po-mo}i, ali se moèmo ~uditi za{to nova tehnologija nije najzna-~ajniji objekat spektakla u ovom trenutku.k RDA obi~no drì tehnologiju skrivenom, i makar u vrememira nema razloga za slavlje. Ovo ne zna~i da vojna tehnolo-gija nije spektakularizovana, jer ona to sasvim sigurno jeste.Javno izlaganje vojne tehnologije se prvenstveno koristi usvrhu dezinformisanja. Kada se razvije novo oru`je ili sistemstvaranja slika, ponekad je mudro izvestiti druge da oni po-stoje. Ipak, ono {to mora biti sa~uvano kao tajna jesu precizniparametri onoga {to oni mogu da u~ine. Takvo selektivno cu-renje informacija stvara pove}ano ose}anje sigurnosti kodprijateljskih, a ose}anje straha kod neprijateljskih populacija.Ono tako|e navodi neprijateljske sile da precenjuju mo} si-stema. Na primer, tokom prvih godina hladnog rata, ameri~-ki vojni zvani~nici su naveliko precenjivali broj sovjetskih nu-klearnih raketa. To je uzrokovalo ne samo paniku u vojscizbog tobo`njeg raketnog raskoraka, ve} i paniku me|u ci-vilnom populacijom. Ova situacija nije korigovana sve dokponovo dobijeni podaci od ranih izvi|a~kih misija {pijunskihsatelita, ranih {ezdesetih, nisu pokazali da je postojalo dale-ko manje raketa nego {to je ameri~ka obave{tajna slu`ba pr-vobitno verovala. Savremeniji primer je spektakularizacijaraketnog sistema Patriot tokom Zalivskog rata. Kako je topredstavljeno u medijima, ovo tehno-|ubre je zahtevalo bo-ànsku intervenciju da bi funkcionisalo. âk i po{to se sistemna bojnom polju pokazao neuspe{nim, on je i dalje prezento-van kao ultimativni antiraketni odbrambeni sistem, bilo krozneprekidno ponovno prikazivanje snimaka nekoliko uspe-{nih dejstava, bilo kroz prikazivanje njegovih slika van dej-stva pra}enih autoritativnim glasom u pozadini koji je tvrdioda dejstvuje.

91

k Nesporno je da su ma{ine spektakla koje se koriste za ovusvrhu funkcionalne, jer koriste postfotografski model u kojemsu sistemi za stvaranje slika totalizuju}a sredstva predstavlja-nja. Slikama koje proizvodi ovaj model, kao i onima koje seprezentuju unutar medijskog konteksta, ne moè se verovati,one fluktuiraju unutar reprezentacijskih fikcija i realisti~kogiluzionizma. Dok ma{ine i metode produkcije ne skre}u pa`njuna sebe unutar okvira ekrana, op{te je poznato da su medijskeslike od filma do televizijskih vesti proizvedene i koncipira-ne uz pomo} obilja sredstava, toliko brojnih da ih je nemogu-}e sve navesti u ovom eseju. Skepti~ki pogled je postao tolikouobi~ajen da teoreti~ari zavere mogu ~ak da, sa umerenom ve-rodostojno{}u tvrde da je sletanje na Mesec bila obmana ame-ri~ke vlade. Paradoksalno, a u uzvi{enom trenutku opre~nihgledi{ta, javnost implicitno shvata predstavlja~ku obmanupostfotografije, pa ipak i dalje smatra spektakularne slike ve-rodostojnim.k Suprotan spektakularnom modelu predstavljanja jeste tra-dicionalniji model fotografskih sistema za stvaranje slika, kojise koncentri{e na principe beleènja. Dok spektakularne slikekoje za javnost stvara IDA kontinuirano klize, rastvaraju se irekombinuju, slike koje za sopstvenu upotrebu proizvodi RDA re-lativno su stabilne, pod uslovom da sistemi za stvaranje slikafunkcioni{u u skladu sa namerom. Slike RDA se proizvode zapotrebe mapiranja i/ili nadgledanja teritorija i populacija: oneimaju materijalni referent koji se nostrifikuje kroz prakti~nuprimenu zasnovanu na informacijama ekstrahovanim iz slike.Cilj je da se proizvedu slike na kojima mapa do najve}eg mo-gu}eg stepena predstavlja reprezentacijski ekvivalent teritori-je. [to je ve}a preciznost reprezentacije u odnosu na ozna~enireferent, to je ve}a vrednost slike. Ova strategija zasnovana jena sporazumu da ono {to moè biti vizuelizovano i mapiranomoè biti i kontrolisano, sve dok je sistem vizije integrisan sanizom efektivnih oruànih sistema (podjednako ljudskih i

92

elektromehani~kih) koji mogu biti primenjeni na bojnom poljuili protiv pobunjene populacije.k Potreba za preciznim slikama nije samo stvar strategijskenu`nosti, ve} isto tako i stvar efektivne kontrole tro{kova. RDAneverovatno iscrpljuje finansijske resurse kada se ne koristi,ali kori{}enje njegovih snaga ko{ta mnogo vi{e (mada se moranapomenuti da ratna ekonomija moè biti profitabilna). S ob-zirom na to da velika ve}ina savremenih vojnih konflikata uPrvom svetu spada u kategoriju policijske akcije (koja je naj-manje profitabilna od svih vojnih aktivnosti, zato {to policijskeaktivnosti brane imperiju a ne pro{iruju je), vojni raspored iupotreba moraju biti {to je mogu}e precizniji. Klju~na razlikaizme|u slika koje proizvodi RDA i onih koje proizvodi IDA, akoja nastaje iz ovog instrumentalnog imperativa, jeste da slikeRDA imaju pragmati~nu vojnu funkciju, dok slike IDA imajuestetizovanu sociopoliti~ku funkciju.k Vra}aju}i se na pitanje tajnovitosti u pogledu aktivnostiRDA, pragmatska struktura njegove vizije moè da sa~uva in-tegritet samo dok se specifi~nosti ma{ina vizije i slika koje oneproizvode drè u tajnosti. Jednom kada se slike rekontekstua-lizuju u baraù slika IDA, one postaju `rtve estetizacije, gubesvoju korisnost i postaju zastarele. Ova zastarelost se obi~nopojavljuje kada se jedna generacija tehnologije vizije zameninovom generacijom savr{enije tehnologije i kreira mogu}nostza tehnolo{ke spin-offove za oblast spektakla. Kompjuteri, In-ternet i komunikacijski sateliti su primeri reprezentacijskihma{ina koje su izgubile ne{to od svoje vrednosti kao RDA si-stemi, i otuda ne moraju vi{e biti monopolizovane. Ove ma{i-ne su rekonfigurisane i ponovo razvijene za potrebe proizvod-nje spektakla, koji zauzvrat pokazuje da postoji {iroka ta~kapresecanja izme|u procesa estetizacije i zastarevanja, koji za-uzvrat dalje nagove{tavaju da je toliko slavljeni postfotograf-ski princip predstavljanja ~esto jo{ uvek u slu`bi svog rodite-lja, fotografskog modela beleènja.

93

k Ovo ne zna~i da se sve institucije za proizvodnju slika ured-no uklapaju bilo u RDA, bilo u IDA. Centralizacija kapitala u ra-znim multinacionalnim industrijama dopu{ta razvoj ma{inavizije sa dvostrukim funkcijama, koje podjednako opsluùjuIDA i RDA. Ove ma{ine se obi~no razvijaju nezavisno, u insti-tucijama koje presecaju oba aparata. Na primer, institucijamedicine igra vode}u ulogu i u IDA i u RDA. Dok ona s jednestrane participira u IDA proizvode}i spektakl koji odre|uje {taje fiziolo{ki i psiholo{ki zdravo i normalno, ona tako|eparticipira u funkcionisanju RDA kroz svoje kapacitete priku-pljanja snaga podr{ke ovim standardima i kroz administrira-nje sistema institucija u kojima devijantni mogu biti zatvo-reni (sanatorijumi, bolnice, klinike i ustanove za rehabilitaciju,itd.). U isto vreme, ova industrija jo{ uvek delimi~no zavisi odRDA po{to neki elementi njene tehnologije proisti~u iz zasta-relih ma{ina ustupljenih prijateljskim institucijama. Na pri-mer, roboti~ka hirurgija teleprisustva se sada razvija za vojnuupotrebu na terenu. Moèmo biti prili~no sigurni da }e, prenego {to po~ne da prodire u civilnu medicinu, ova medicinskatehnologija postati potpuno funkcionalna vojna opcija, a da }ese za to vreme vojska okrenuti prema novijim i boljim opcija-ma terenske hirurgije.k Kako se granica izme|u IDA i RDA pove}ava zakr~ena rela-tivno nezavisnim sastojcima, tehnolo{ko stanje razvoja po~i-nje da se kre}e napred-nazad izme|u spektakularnog procesaestetske produkcije i vojnog procesa pragmatske produkcije.Produkcija slika i dalje favorizuje RDA, ali situacija postaje svemaglovitija po{to mnogi sistemi za stvaranje slika preuzimajudvostruke funkcije. Ono {to je sigurno jeste da predstavljanjestoji u osnovi produkcije spektakularnih slika, a da je beleè-nje jo{ uvek u osnovi militarizovane produkcije slika.

94

Dvostruka funkcija imerzivne tehnologije

k k U skladu sa teoretskom matricom izloènom u prethod-nom poglavlju, malo je verovatno da }e VR biti budu}i osloba-|aju}i habitat za ~ove~anstvo. [tavi{e, izgleda da se VR koristiza svaku mogu}u svrhu stvaranja slika osim kao osloba|aju}ihabitat. Njena upotreba u spektaklu je minimalna, po{to izgle-da da nijedna slu`ba za investiranje nije u stanju da zamislinjenu korisnu (instrumentalnu) primenu. Trenutno VR zauzi-ma sekundarnu poziciju u odnosu na starije, neimerzivneekranske sisteme. Dok se ~ini da World Wide Web, Internet ikablovska televizija prosto eksplodiraju sa novim mogu}nosti-ma (podjednako izazovnim koliko i dostojnim prezira), VR po-~inje da stagnira. Njena pozicija je ograni~ena na zabavu u ar-kadama i na tehnologiju za sekundarno izlaganje, koja poma-è u pove}anju potro{nje. Jedan primer ove druge varijante jeupotreba VR u nekim robnim ku}ama i prodavnicama name-{taja u Japanu. Kupac moè u}i u virtuelnu sredinu i (u okvirulimita produkcione linije) postaviti èljenu doma}u sredinu dabi video da li ona odgovara njegovim/njenim o~ekivanjima prenego {to kupi èljenu robu. Ukoliko njena/njegova virtuelna vi-zija ne odgovara o~ekivanjima, ona/on moè redizajnirati pro-stor dok ne bude zadovoljan/zadovoljna. Kupcu se tako pruà-ju dodatna uveravanja da }e dobiti ono {to o~ekuje. O~iglednoje da ovakav sistem funkcioni{e samo kada postoji mno{tvokupovnih opcija, kada se objekat potro{nje ne moè fizi~ki iz-loìti i kada je kupovina skupa. Prema tome, ova primena imavrlo ograni~enu spektakularnu upotrebu. [tavi{e, ova primenaje samo mali korak dalje od upotrebe rendgen aparata u pro-davnicama cipela tokom tridesetih i ~etrdesetih godina. Kupcisu mogli da pomo}u rendgen aparata pogledaju svoje stopaloda bi bili sigurni da im cipele koje nameravaju da kupe savr{e-no pristaju. [to se ti~e spektakla potro{nje, stvarni problem zaVR je u tome {to postoji veoma malo prilika kada institucije

95

koje prodaju proizvod èle da pruè ~ak i najmanju mogu}umeru autenti~nog izbora potro{a~u. k Beskrajan izbor i potpuna kontrola koju obe}ava VR upravosu tip opcija koje institucije za investiranje èle da izbegnu pa,prema tome, one ne}e poùriti da kupuju VR tehnologiju bilokoje snage sve dok neko ne bude u stanju da negira njenu oslo-ba|aju}u logiku. Ovo je i razlog zbog kojeg se investicioni ka-pital neodoljivo sliva u pravcu ekranske tehnologije, kakva jeWorld Wide Web. (Nagli skok akcija kompanija kao {to su Net-scape i Yahoo, kada su ove iza{le u javnost, jasno ukazuje natok kapitala.) Na Webu, proizvo|a~ stranice kontroli{e procespredstavljanja. Mada izgleda da ovaj element Web produkcijeide u korist sajberpojedinaca i mada se zbog njega Web prili~-no proslavio, korporacione institucije znaju da oni sa najve-}om koli~inom kapitala mogu koristiti najnoviji softver i kvali-fikovanu radnu snagu da bi ostvarili maksimum noviteta iestetskog zavo|enja, da mogu nadma{iti svoje konkurente uborbi za vizibilnost dodatnim ogla{avanjem na Webu i u dru-gim medijima, da mogu ponuditi dodatne podsticaje (obi~noprilike da se proizvodi dobiju po sniènoj ceni ili besplatno) zaupotrebu odre|ene stranice. (I ako su konzumenti voljni daustupe personalne informacije za potrebe istraìvanja trì{tada bi pove}ali svoje {anse u dobijanju ovih podsticaja, tim bo-lje). Ako se zov pa`ljivo konstrui{e, profesionalni ogla{iva~imogu o~ekivati da monopolizuju vreme korisnika mreè. Uovom slu~aju, interaktivnost zna~i mogu}nost da potro{a~ vidiproizvod, kupi ga i/ili se okrene drugim kupovnim mogu}nosti-ma u datoj proizvodnoj liniji. Ovo je spektakularna tehnologi-ja kakvu }e pankapitalisti~ki IDA podràti, i to ne samo inve-sticijama, ve} isto tako i zakonima i propisima. Tehnologijekoje zaista nude neposredan izbor i umanjuju vrednost centra-lizovane ekonomske kontrole, nisu vredne investiranja. Tre-nutno za post~oveka nema mesta u VR, a VR sadrìnski zauzi-ma veoma skromno mesto u IDA.

96

k Primarna vrednost VR za IDA uop{te nije u tome {to je onatehnologija, ve} {to je mit. VR funkcioni{e kao tehnologija kojaje na horizontu, obe}avaju}i da }e jednog dana pojedinci bitiosposobljeni da uz pomo} predstavlja~kih kapaciteta kreirajuvi{e~ulna iskustva da bi zadovoljili sopstvene specifi~ne èlje.Misteriozna aura konstruisana oko ove tehnologije dovodi je uvezu sa egzoti~nim, eroti~nim i, potencijalno, sa misti~nim.Ovekove~uju}i mit o ma{ini èlje koja, uvek, samo {to nije sti-gla, pankapitalisti~ki IDA usa|uje populaciji èlju da bude blizutehnologije slike, da se ona poseduje. Naàlost, najve}i deo teh-nologije projektovan je sa ciljem potpuno suprotnim od ma{ineèlja, odnosno, da bi se omogu}ila bolja kontrola materijalnogsveta i njegovih populacija. Ova kombinacija mita i hardverapostavlja osnove materijalnog postljudskog sveta kiborga.k RDA se kre}e u drugom pravcu. Svi potencijali VR se koristeda bi se kreirale preciznije simulacije. Me|utim, jezgro oveimerzivne tehnologije se zasniva na snimanju. Obi~no je teh-nolo{ka sredina koju VR sistem treba da simulira ve} izgra|e-na ili je, u najmanju ruku, u procesu izgradnje. U ovom slu~a-ju, virtuelna slika ima veoma jasan materijalni referent. Naprimer, simulator mlaznog lovca poku{ava da kopira unutra-{nje tehnolo{ko okruènje {to je to ta~nije mogu}e. Kvalitetkopiranja se prakti~no prosu|uje na osnovu toga kako se pilotkoji je ve`bao u simulatoru pona{a u pravoj pilotskoj kabini.Spolja{nje virtuelno okruènje u kome funkcioni{e simuliranatehnologija koristi i snimanje i predstavljanje. Me|utim, sni-manje i dalje dominira, po{to instruktori nastoje da postaveone koje obu~avaju u specifi~ne, a ne u op{te situacije. Vra}a-ju}i se na primer simulatora mlaznog lovca, pilot se postavljau okruènje koje blisko nalikuje onome u kome }e on/ona lete-ti. Tlo, protivvazdu{na odbrana i neprijateljski avioni su pred-stavljeni {to je preciznije mogu}e, na osnovu snimljenih foto-grafija, dok se manje u~estale varijable, kao {to su atmosferskiuslovi, predstavljaju na osnovu uop{tenih konfiguracija.

97

k Kao i u slu~aju sistema stvaranja slika IDA, cilj nije da seosoba pripremi za ìvot u virtuelnom, ve} da se specifikuje, re-guli{e i privikne na svoju ulogu u materijalnom svetu. Virtuel-nost nema nezavisnu primarnu funkciju u RDA pre se moère}i da ona ima zavisnu sekundarnu funkciju za podr{ku. Ono{to je stvarno ~udno za ovu situaciju jeste to da se negira mit-ski dar VR potpuna kontrola slike. Virtuelne slike su potpunopredodre|ene specifi~nim konfiguracijama u materijalnomsvetu. Ograni~eni dokazi dostupni javnosti ukazuju da se neobavljaju nikakve pripreme za imerzivni virtuelni informati~kirat. Ova mogu}nost izgleda ograni~ena na ekransku ekonomi-ju sajberprostora. Me|utim, po{to su aktivnosti RDA poverljiveprirode, teoreti~ari zavera imaju dovoljno prostora za spekula-ciju. U isto vreme, imaju}i u vidu trenutne trendove u investi-ranju, istraìvanju i razvoju, kombinovane sa vrlo jasnim im-perativima pankapitalizma, takve spekulacije imaju izuzetnomalo kredibiliteta.

Pripreme za postljudskost

k k Ukoliko se habitat VR i virtuelni entitet elimini{u kao prak-ti~ne kategorije postljudskosti, jedina mogu}nost koja preosta-je jeste kiborg. Biti kiborg prvog reda u tehnolo{ki zasi}enimekonomskim sistemima dru{tvene percepcije, pokriva {irok nizmogu}nosti, od èljenog stanja za dobijanje mo}i, do nekog ne-èljenog, dehumanizuju}eg. Me|utim, ima dovoljno vremenaza spektakl da probere izme|u razli~itih oblika opaànja kibor-ga prvog reda. Razvitak kiborga ide tempom koji pruà dovolj-no vremena za prilago|avanje tehnoljudskoj sintezi. Trenutnose ovaj proces nalazi u razli~itim stadijumima u razli~itim in-stitucijama. Na primer, vojska je oti{la najdalje, i razvila je pot-puno integrisanog kiborga drugog reda, dok korporacijske i bi-rokratske institucije imaju umeren uspeh u poku{ajima da ube-de svoje zaposlene u potrebu za stapanjem tela i tehnologije.

98

k Unutar mnogih civilnih dru{tvenih institucija, razvitak ki-borga se odvija dovoljno oprezno, tako da je zaposlenima te{koda pojme {ta je kiborg, da vide kiborga, ili da shvate da su i onitransformisani u kiborga. Da li je kiborg bilo koja osoba kojaima tehnolo{ki deo tela? Da li posedovanje ve{ta~kog uda ili~ak kontaktnih so~iva stavlja nekog u kategoriju kiborga? Naneki na~in, odgovor je da, po{to su ovi delovi tehnologije inte-grisani sa telom, a pojedinac je relativno zavisan od njih. Me-|utim, kad se radi o postljudskom diskursu, odgovor je vero-vatno ne, po{to ima malo ili nimalo ugra|enog interfejsa izme-|u tehnolo{kog i organskog dela. Postljudski model koji se iz-gleda razvija je makluanovski to jest, tehno-organski inter-fejs treba da pobolj{a telo u odnosu na fluktuiraju}i nulti stu-panj svakodnevne normalizacije. Ono o ~emu se govori u slu-~ajevima ve{ta~kih udova ili kontaktnih so~iva jeste na~in dase u~ini da se telo prilagodi, {to je to vi{e mogu}e, prihva}e-nim dru{tvenim merilima. Ono {to je zanimljivo u vezi s pret-kibor{kim tehnolo{kim dodacima telu jeste to da klju~ni ideo-lo{ki imperativ koji ima direktan uticaj na postljudski razvojpo~inje da se pokazuje telesna tehnologija ceni se kao sred-stvo da se ~ovek bolje integri{e u dru{tvo.k Drugo zajedni~ko pitanje je da li radikalna intervencija natelu, kao {to je na primer promena pola, ~ini nekoga kiborgom.O~igledno, po{to su takve procedure pre svega organske re-kombinacije li{ene tehnologije, one ne uspevaju da proizvedubi}e koje bi spadalo u klasu kiborga. Me|utim, ovakve inter-vencije zaista igraju ulogu u razvitku kiborga, jer nastavljajuda pripremaju specifi~nu publiku da posmatra ove operacijekao normalne ili ~ak poèljne. Ovo naro~ito vaì za medicinskeintervencije koje se rade samo iz estetskih razloga. Dru{tvenaabnormalnost organskog raspadanja sluì kao ideolo{kiznak koji kanali{e ljude ka konzumaciji servisa za rekonfigura-ciju tela, da bi im omogu}io da na najbolji na~in iskoriste dru-{tvene imperative predstavljanja tela u pankapitalisti~kom

99

dru{tvu. Ono {to je stvarno va`no u vezi s ovim razvojem jestenormalizacija tehnolo{ke intervencije nepovezane sa pitanji-ma bolesti i/ili smrti. Ekstremna invazija na telo kao dru{tve-no prihva}ena praksa jeste klju~ni korak u razvitku kiborga.

Vojni i civilni kiborzi

k k Nema potrebe zadràvati se na razvoju vojnih kiborgadrugog reda. Ovde jedino iznena|uje to {to je trebalo tolikomnogo vremena da do toga do|e. Od obi~nog borca do heroj-skog pilota mlaznog lovca, vojna konverzija ljudi u kiborge po-stala je neophodna. Hughes korporacija je uspe{no razvila od-govaraju}i tehnoorganski interfejs za pe{adiju koji nudi obje-dinjen sistem nadgledanja, komunikacije i vatrene mo}i. Voj-nici vi{e nisu vojnici, kako vojska kaè, oni su sada oruàni si-stemi. Post~ovek se pojavio u sre}nom trenutku vojne efika-snosti. Me|utim, mada su oruàni sistemi aktuelni i funkci-oni{u, oni su minoran interfejs u pore|enju sa Pilotovim po-mo}nikom (McDonnell-Douglas). Pored najsavr{enijeg inter-fejsa izme|u pilota i ma{ine (osim ako ma{ina misli da organ-ska komponenta otkazuje, pa mora da preuzme misiju), Pilo-tov pomo}nik nudi podr{ku u vidu analize ve{ta~ke inteligen-cije u planiranju misije, taktici, statusu sistema i proceni situ-acije. Ovde nalazimo jasan pokazatelj {ta }e usavr{avanjetela zna~iti u doba postljudskosti. Usavr{avanje tela }e se vr{i-ti za ta~no odre|ene ciljeve. Ovi ciljevi }e biti odre|ivani pan-kapitalisti~kom podelom rada, a tehnologija za modifikacijutela }e doprineti efikasnijem sluènju odre|enoj instituciji. k Na àlost multinacionalnih kompanija, razvoj civilnih kibor-ga nije se odvijao tako brzo. Po{to civilni sektor nema tu pred-nost da saop{ti svojim snagama da }e se ako budu kiborzi pro-duìti njihov ìvot na borbenom polju, korporacijski vektorimo}i jo{ uvek koriste ideolo{ke kampanje da ubede civile iz bi-rokratskih i tehnokratskih klasa da oni treba da èle da budu

100

kiborzi. Spektakl civilnog kiborga se kre}e u dva suprotnapravca. Prvi je utopijski spektakl. Uobi~ajena obe}anja pogod-nosti, pristup znanju i zabavi uz slobodu govora, kao i pristupkomunikaciji cirkuli{u oko uobi~ajenih sistema medija sa raz-li~itim stepenima uspeha ali svako ko je obratio pa`nju nastrategije proizvodnje èlje za novim tehnologijama moè pro-zreti {ta se nalazi ispod povr{ine ovih kodova. Pogodnost trebada zna~i da }e rad postati lak{i i da }e biti brè obavljen. Zauz-vrat, ovo bi trebalo da zna~i da }e pojedinci raditi manje i da }eimati vi{e slobodnog vremena, jer }e raditi produktivnije. Ono{to ovaj kod stvarno zna~i jeste da se koli~ina posla moè po-ve}ati, jer zaposleni proizvode efikasnije. Zabava i pristup zna-nju su kodovi zavo|enja koji u stvari zna~e da }e pojedinciimati bolji pristup potro{a~kim trì{tima proizvedene èlje.Bolja komunikacija bi trebalo da zna~i bolji pristup za one sakojima pojedinac èli da komunicira. U stvarnosti, to zna~i da}e agencije koje se bave proizvodnjom i potro{njom imati ve}umo} nadziranja pojedinaca.k Nasuprot utopijskom spektaklu stoji spektakl anksioznosti.Su{tina ove kampanje je pretnja pojedincima tvrdnjom da }eako neko zaostane u tehnolo{koj revoluciji, on/ona biti prega-èn/pregaèna od strane onih koji koriste prednosti tehnologi-je. Ova kampanja podse}a na socioekonomski pokolj ideologi-je socijalnog darvinizma. Potro{a~ se mora ili prilagoditi, iliumreti. Iz perspektive pankapitalizma, ovakav sistem kampa-nje je briljantan, jer za razliku od vojske (gde se vojniku dajetehnologija koja }e njega ili nju preobraziti u oruàni sistem),civilna populacija }e kupiti tehnologiju za svoje sopstveno po-robljavanje, otpla}uju}i na taj na~in zdrav deo cene razvoja ki-borga, kao i cene njegove spektakularizacije.k Trenutni spektakl tehnologije ima uticaj na civilnu popula-ciju odre|enih klasa. Ovde je razvoj kiborga malo suptilnijinego u vojsci. Ve}ina ljudi je ve} videla prve faze civilnog ki-borga, koji je tipi~ni informati~ki kiborg. Ovi kiborzi su obi~no

101

opremljeni sa leptop kompjuterima i mobilnim telefonima.Gde god da idu, njihova tehnologija ide sa njima. Oni su uvekspremni da rade, i ~ak u svoje slobodno vreme mogu biti akti-virani radi du`nosti. U osnovi, ova bi}a su inteligentne, auto-nomne radne stanice koje su dostupne 24 sata na dan, 365dana godi{nje, i u isto vreme mogu biti transformisane u elek-tronske potro{a~e, kad god je to mogu}e. k U ovoj fazi postljudskog razvoja, volja za ~istunstvom, eks-plicitna u spektaklu anksioznosti, manifestuje se u dva zna~aj-na vida. Prvi je ~i{}enje pankapitalisti~kog ciklusa od budnostisvakodnevnog ìvota. Kiborzi su redukovani na to da se pona-{aju racionalno, pragmati~no, instrumentalno, i kroz to su ci-klusi proizvodnje (rada) i potro{nje (slobodno vreme) o~i{}eniod elemenata za koje se smatra (od strane pankapitalisti~kogsistema) da su iracionalni i beskorisni. îni se razumnim o~e-kivati da }e do}i do poku{aja da se redukuju ili elimini{u rege-nerativni, neproduktivni procesi, kao {to je spavanje, krozupotrebu kako tehnolo{kih, tako i biolo{kih pobolj{anja. Drugivid je manifestacija ideolo{kog ~istunstva u kome je kiborgube|en da pridaje va`nost onome {to koristi sistemu i {to odr-àva sistem, i da se pona{a u skladu sa tim. Primarni remeti-lac ove manifestacije ~istunstva je samo ljudsko telo, sa svojimbeskrajnim remetila~kim fizi~kim funkcijama, kao i libidinal-nom motivacijom svojstvenom psiholo{koj strukturi tela. Pre-ma tome, samo tehnolo{ko usavr{avanje ne}e stvoriti najbo-ljeg post~oveka, ono mora biti podràno razvitkom racionali-zovanog projektovanja tela.

Zavr{ne pripreme za postljudskost

k Vojska je odavno shvatila da se telo mora obu~avati da biudovoljilo zahtevima njene tehnologije. Shodno tome, ona {a-lje svoje organske jedinice na vrlo rigoroznu mentalnu i fizi~-ku obuku, ali na kraju, jasno je da obuka nije dovoljna. Obuka

102

moè jedino dovesti telo do granica njegovih mogu}nosti. Pan-kapitalizam je uvideo da telo mora biti projektovano za vrlospecifi~ne ciljeve koji bolje uskla|uju svoj interfejs sa tehnolo-gijom u prostoru proizvodnje. Ljudske osobine se tako|e mo-raju racionalno projektovati i proizvesti da bi se eliminisale te-lesne funkcije i psiholo{ke karakteristike koje odbijaju ideolo-{ko upisivanje. Da bi se ostvario ovaj zadatak, pojavio se izu-zetno dobro finansiran kompleks institucija, sa specijalistimaiz oblasti genetike, }elijske biologije, biohemije, embriologije,neurologije, farmakologije, i tako dalje. Oni zajedno ~ine ono{to CAE zove ma{ina tela (flesh machine). Njen krajnji cilj jepotpuna invazija tela, sa tehnologijama vizije i mapiranja koje}e zapo~eti proces potpune kontrole tela od njegove holisti~ke,eksteriorne konfiguracije do njegovih mikroskopskih konstela-cija, kao i razvitak nove trì{ne granice telesnih proizvoda islu`bi. k Zrela pojava ma{ine tela je mo`da najbolji pokazatelj da seozbiljno ne razmatra ~arobno istovarivanje podataka iz svestiu virtuelnu realnost. Da jeste, zbog ~ega bi se toliko mnogo in-vestiralo u telesne proizvode i slu`be? Uz to, za{to bi kapitalodbacio mogu}nost za koju se ~ini da predstavlja najbolji trì-{ni potencijal posle kolonizacije? Digitalno telo (flesh) je zna-~ajno u kartografiji tela (body), ali njegova vrednost zavisi odprakti~nih primena koje se iz njega izvode, a ove se mogu po-novo vratiti u materijalni svet. Telo je tu i ono }e ostati tu. Na-àlost, telo budu}nosti ne}e biti te~no telo (body) koje se slo-bodno formira i koje se pot~injava pojedina~noj èlji ono }epre biti jedan ~vrst entitet ~ije }e pona{anje biti utvr|eno teh-nolo{kim oklopom orijentisanim na odre|eni zadatak, koji }eimati interfejs sa ideolo{ki izgra|enim telom (flesh). Ima malodokaza iz kojih bi se moglo zaklju~iti da }e se likvisencija upostmodernizmu razlikovati od onoga {to je predstavljala umodernizmu privilegiju vektora mo}i zasi}enih kapitalom.

103

Telo nihilizma

k k Dok se dobar deo teku}ih rasprava u kulturi na temu teh-nokulture koncentri{e na pitanja koja proisti~u iz novih komu-nikacijskih tehnologija, interesovanje za raspravu o tehnologi-ji tela eksponencijalno raste. Kao i rasprava o novim komuni-kacijskim tehnologijama, ovaj diskurs nekontrolisano osciliraizme|u krajnje kriti~nog i skepti~nog s jedne, i prihvataju}eg iutopijskog s druge strane. Ipak, najzna~ajnija ta~ka presekaova dva diskursa jeste njihova paralelna kritika pove}anjamo}i vizije. Bilo da je to razvoj globalne satelitske vizije ili raz-voj unutra{njeg mikrovida, sistemi za stvaranje slika zauzima-ju klju~no mesto kako na apokalipti~noj tako i na utopijskojstrani. Na primer, sonografija se moè upotrebiti za mapiranjeokeanskog dna ili mapiranje unutra{njosti materice. U oba slu-~aja, takav sistem za stvaranje slika je prvi korak na putu sti-canja sposobnosti kulturnog inènjeringa i ideolo{kog obliko-vanja ovih prostora. U daljem preplitanju ove dve sfere tehno-logije javlja se jedna rekombinantna teorija odnosa populacijai tela prema tehnologiji u kojoj se stapaju teorije dru{tvenog iprirodnog. Postojanje ovakvih teorija pod legitimiziraju}imokriljem nauke nije novost. Takve teorije su ulazile u modu iizlazile iz nje jo{ od devetnaestog veka. Neprestano nam sevra}aju pod novim maskama socijalnog darvinizma (maltu-sovska i spenserovska filozofija), eugenike i sociobiologije. Usvakom od ovih slu~ajeva rezultati takvog mi{ljenja bili su ka-tastrofalni po dru{tvo, budu}i da su otvarali mogu}nost ne-kontrolisane primene autoritarne ideologije i nihilisti~ke soci-jalne politike. k îni se da teorije duboke dru{tvene evolucije danas ponovodobijaju na aktuelnosti i ustaju iz groba da progone nesprem-ne populacije. Dru{tveno opasna na~ela kulturnog razvoja, kao{to su sposobnost opstanka, prirodna selekcija i adaptibilnost,

104

ponovo ulaze u modu. Razmotrimo slede}i citat iz saop{tenjaizdatog povodom simpozijuma i izlo`be Ars Electronica 1996 (ArsElectronica je presti`na godi{nja konferencija multimedijalnihumetnika, medijskih kriti~ara, nau~nika, hakera i tehni~ara): k Ljudska evolucija, koju karakteri{e na{a sposobnost obradeinformacija, su{tinski je povezana sa tehnolo{kim razvojem.Sloèni alati i tehnologije predstavljaju integralni deo na{eevolucione sposobnosti. Geni koji nisu u stanju da se nose saovakvom stvarno{}u ne}e preìveti naredni milenijum. k Ovaj citat sadrì neke od najstra{nijih primera autoritarnogjezika jo{ od vremena kona~nog re{enja i prikazuje pretnjuprilagodi se ili umri kao vrednosno neutralnu dru{tvenu da-tost. êmu to ~italac treba da se prilagodi? Tehnologiji razvije-noj pod reìmom pankapitalizma za bolju implementaciju nje-govih imperativa proizvodnje, potro{nje i kontrole. U pankapi-talisti~koj situaciji nema ni~ega evolutivnog (u biolo{kom smi-slu). Ona je izgra|ena i oblikovana racionalnim silama. Spo-sobnost je dodeljeni status koji se odnosi na ideolo{ku, a nena prirodnu sredinu. Istorija se ponavlja, a oni koji su otpornina autoritarni poredak moraju ponovo razdvajati kulturno iprirodno i ukazivati na zastra{uju}u nihilisti~ku tendencijukoja se javlja kada ove dve sfere zamene mesta.

Nihilizam

k k Nihilizam moè imati pozitivne ili negativne politi~keasocijacije. Na primer, neki libertinci vide nihilizam kao revo-lucionarnu strategiju koja moè razgraditi granice koje one-mogu}uju potpuno istraìvanje ljudskog iskustva, dok ga onizainteresovani za status quo vide kao metod dru{tvenog reme-}enja koje se manifestuje kao razaranje i haos. U izvornomopisu, u Turgenjevljevom romanu O~evi i sinovi, nihilizam seprikazuje kao revolucionarni metod oblikovan s namerom dase promovi{u politi~ka na~ela prosvetiteljstva. Pogonska sila

105

nihilizma u ovom slu~aju bio je razum, a njegova primena ma-nifestovala se u neumereno deterministi~kom i dominiraju-}em modelu zapadne nauke. Turgenjev su~eljava nihilisti~kupoziciju sa hri{}anskim modelima vere i monarhisti~kog dru-{tvenog poretka. Mada mnogi koji smatraju da pripadaju levi-ci mogu s naklono{}u gledati na te`nju nihiliste da se oslobo-di ograni~enja tradicionalnog modela crkve i dràve, u isto vre-me, pred ovom vrstom nihilizma, javlja se i ose}aj nelagodno-sti, po{to postoji opasnost da jedan tiranin jednostavno budezamenjen drugim. Ne moèmo a da se ne upitamo ne bi li sezamena vere i shvatanja razumom i znanjem mo`da zavr{ilastanjem jednake opresije. Nietzsche vrlo elegantno izvodi ovajzaklju~ak tvrdnjama da pokret ka ~istoti i nekriti~kom prihva-tanju (u ovom slu~aju, razuma) uvek vodi u hegemoniju i do-minaciju. k U pogledu nihilizma Nietzscheov slu~aj je osoben. Mada se~ini da se ni~eovsko shvatanje filozofije sa ~eki}em u ruci dobrouklapa u nihilisti~ki proces, Nietzsche zapravo izvr}e argument.Iz njegove perspektive, sposobnost ljudi da dovode u pitanje do-minantne institucije je afirmativan kvalitet. Ona potvr|uje ì-vot i svet. Mada proces moè uklju~ivati elemente sukoba i ra-zaranja, iskazivanje skepticizma, odbacivanja i otpora intencio-nalno je usmereno ka mogu}nosti slobode, ~ime se ljudi isku-pljuju od stra{ne sudbine èlje ni za ~im1, pre nego neèljenjani~ega. Iz ove perspektive, klju~ni primer manifestovane nihili-sti~ke volje je institucija crkve posebno, i religije uop{te. Religi-je podsti~u subjekt da izazove sopstveno nestajanje i tako eli-mini{e svet koji ga/je okruùje. Gnu{amo se prisustva i traìmoodsustvo. Nietzscheov problem je u tome {to ne moè da pri-hvati na~ela odsustva (du{a, Bog, carstvo nebesko) koji se dru-{tvu name}u pod autoritarnom upravom crkve i odràvaju bes-pogovornom verom. Nietzsche insistira na tome da ìvot po~i-va na iskustvu i prisustvu. Negiranje datosti je neprihvatljiva ni-hilisti~ka pozicija koja potkopava samu ljudskost.

106

k S druge strane, ako se teolo{ka na~ela prihvate, lako je vide-ti kako se pozicije sekularista ukazuju kao nihilisti~ke. @rtvo-vanje sopstvene du{e neposrednosti iskustva razorno je u ve~-nosti. Neposrednost ~ulnog sveta treba shvatiti kao mesto is-ku{enja kojim se negira radost ve~nosti. Oni koji svoje svako-dnevne aktivnosti usredsre|uju na ~ulni svet osu|eni su namu~enje li{avanjem u ovom ìvotu i prokletstvo u narednom.Izabrati cilj koji nije Bog zna~i zauvek ostati neispunjen, dok sezapu{tena du{a postepeno raspada. Re~nikom isto~ne teologi-je, situacija subjekt-objekt posredovana je paklom èlje, koji semoè smiriti tek kada subjekt bude izbrisan i tako vra}en uunitarno ni{tavilo. U religijskom ìvotu, kako na zapadu tako ina istoku, subjekt moè prona}i mir jedino afirmi{u}i Boga(nasuprot afirmisanju sveta). k Ono {to je zaista zanimljivo i relevantno u vezi sa evolucio-nim dru{tvenim teorijama jeste to {to u devetnaestovekovnimsukobima oko prirode nihilizma postoji jedna zajedni~ka nit.Bez obzira na to kojoj strani u debati se priklanja, diskurs secentrira oko kritike institucija. Nietzsche napada crkvu i njenedoktrine, dok crkva napada sekularne institucije kao {to je na-uka. Ljudi nisu predmet nihilizma, bez obzira na to kako je ondefinisan. Ipak, kada se nihilizam poveè sa idejama o socijal-noj evoluciji, predmet nihilizma (bilo da se ovaj vrednuje kaodobar ili lo{) jesu ljudi! Govori se o sposobnosti jednih i elimi-naciji drugih. Ono {to zastupnici autoritarnosti poku{avaju daelimini{u nije konstrukcija rase ve} ljudi koji pripadaju rasi;ono {to poku{avaju da elimini{u nije klasa, ve} ljudi koji pripa-daju klasi; ono {to poku{avaju da elimini{u nije anahrona ve-{tina, ve} ljudi koji tu ve{tinu poseduju.

Evolucija je teorija, a ne ~injenica

k k Nema sumnje da je evoluciona teorija postala klju~no na-~elo u organizovanju biolo{kih informacija u takvoj meri da je

107

toksi~no prelivanje u druge discipline gotovo neizbe`no. Onadeluje sa takvim autoritetom da se njen spektakl ~esto pogre-{no prihvata kao ~injenica. Danas je evoluciona teorija prven-stveno spekulativna; nije razvijen validan i pouzdan empirijskimetod koji bi savladao vremensku tamu za koju se samo pret-postavlja da je ovim pretpostavkama osvetljena. Otuda evolu-ciona teorija kruì unutar sopstvenih samoispunjavaju}ih na-~ela. Ona se nalazi u epistemolo{koj krizi, uprkos autoritativ-nim tvrdnjama da to nije slu~aj. k Tautolo{ko rezonovanje evolucione teorije odvija se na sle-de}i na~in: one vrste koje poseduju najizraèniju mo} prilago-|avanja promenama u okruènju prirodno su odabrane za op-stanak. One vrste koje su odabrane, ne samo da opstaju nego~esto i {ire svoje genetske i sredinske domene. Kako znamo daneka vrsta poseduje mo} prilago|avanja? Znamo po tome {toje prirodno odabrana. Kako znamo da je odabrana? Znamo potome {to je opstala. Za{to je opstala? Zato {to je bila u stanjuda se prilagodi svom okruènju. Uprkos logi~koj pogre{ci roti-ranja prvih na~ela, evoluciona teorija u disciplinu uvodi nara-tiv koji ~ini da nam biolo{ka dinamika izgleda razumljivo.Mada se ova teorija ni na koji na~in ne moè pribliìti podru~-ju stvarnog, ona ima ogromnu zdravorazumsku vrednost. Akoni zbog ~ega drugog, evoluciona teorija je dominantna zato {toniko nije uspeo da proizvede sekularni kontranarativ sa sli~-nim organizacionim mogu}nostima. k Evolucija je zanimljiva kao ideja i iz drugih razloga. Shvata-nje da je prirodna selekcija slep proces svakako predstavljaprekretnicu u zapadnom mi{ljenju. Nema teleologije, ~ak ninevidljive ruke koja usmerava stvari. Umesto toga, evolucijanapipava svoj put kroz vreme, proizvode}i i uspe{ne i neuspe-{ne vrste. Njene raznolike manifestacije ne otkrivaju nikakvuure|enost, ve} samo slu~aj. Ovakvo shvatanje predstavlja ne-verovatan izazov zapadnoj èlji za racionalnim poretkom. Unajboljem slu~aju, Bog se kocka sa svemirom. Sama anarhi-

108

sti~ka snaga ove ideje u isto vreme je njen nau~ni nedostatak.Kako se slu~ajno moè meriti kauzalno{}u? Na primer, pogon-ska snaga fizi~ke adaptibilnosti je mutacija. Ako je mutacijaslu~ajna, neuobi~ajena, neo~ekivana i anomalijska, kako seonda uop{te moè kvantifikovati, ako su sistemi znanja u na-uci zasnovani na vrednostima o~ekivanja i tipi~nosti? k Moèmo li sa ikakvom sigurno{}u tvrditi da je dru{tveni raz-voj analogan ovakvom modelu biolo{kog razvoja? îni se kraj-nje malo verovatnim da se kultura i priroda kre}u na sli~an na-~in. îni se da kulturna dinamika nije ni slepa ni slu~ajna.Mada se prisustvo haoti~nih trenutaka u dru{tvenom razvojune moè pore}i, za razliku od biolo{ke evolucije oni ne dajuistu totalizuju}u sliku. îni se da je kulturna evolucija, ako ta-kva stvar postoji, najve}im delom ure|ena i intencionalna.Strukturisana je distribucijom mo}i, koja se moè upotreblja-vati na negatorski ili afirmativan na~in.

Kultura i kauzalnost

k Manifestacije mo}i u vremenu, koje se bez prestanka menja-ju i transformi{u, predstavljaju osnovu onoga {to se moèsmatrati istorijom. Mo} se manifestuje u bezbrojnim oblicima,kako kroz materijalne artefakte tako i kroz ideacijsku repre-zentaciju, uklju~uju}i arhitekturu, umetnost, jezik, zakone,norme, mreè populacija, i tako dalje, {to }e re}i kao kulturasama. Kada razmatramo kulturu ili istoriju ~ini se razumnimtvrditi da evolucija (u svom biolo{kom smislu) ima malu ili ni-kakvu ulogu u konfigurisanju dru{tvene strukture ili dinamike.Na primer, istorija industrijskog kapitalizma traje svega dvestotine godina. Na evolucionoj vremenskoj skali ovaj rasponjedva da je uo~ljiv. ôvekovi biolo{ki sistemi nisu se zna~ajni-je menjali u ovom periodu, kao ni u prethodnih deset hiljadagodina, pa bi otuda bilo sumanuto verovati da je evolucija ima-la bilo kakvu kauzalnu ulogu u razvoju kapitalizma. Zapravo,

109

ono {to nam izgleda kao evolucijska specijalizacija ~oveka (si-sar specijalizovan za inteligenciju), postavlja ~oveka u post-evolutivni poloàj. Zahvaljuju}i razvijenoj sposobnosti komu-nikacije kori{}enjem jezika koji moè formirati apstraktne ide-je, u kombinaciji sa sposobno{}u uticanja i ~ak kontrolisanjaelemenata tela i okruènja, ljudi su bar privremeno izvrnulizna~ajne delove evolucione dinamike. U zapanjuju}e velikombroju slu~ajeva telo i okruènje ne odre|uju sudbinu ~ove-~anstva; zapravo, ~ove~anstvo upravlja sudbinom tela i nje-govog okruènja. Za razliku od evolutivnog procesa, dru{tvenirazvoj je izrazito racionalizovan i kontrolisan proces.k Ako se prihvati tvrdnja da je dru{tveni razvoj racionalizovanproces (mo`da ~ak hiperracionalizovan, u pankapitalisti~komreìmu), mogu li evolucioni principi kao {to je prirodna selek-cija ili sposobnost imati bilo kakvu eksplikativnu vrednost?Ova mogu}nost ~ini se malo verovatnom. Na primer, u prirod-noj selekciji nema ni~ega prirodnog. Na makro nivou, popu-lacije koje imaju najve}e izglede da zavr{e ìvot pre vremenanisu izabrane za eliminaciju slepim prirodnim procesima;umesto toga, one bivaju obeleène kao populacije koje nisuneophodne. U Americi, na primer, problem besku}nika se nejavlja zato {to nema dovoljno hrane ili prostora za sve, nitizato {to je ova dru{tvena grupa nesposobna za opstanak, ve}zato {to su razli~iti izvori mo}i odlu~ili da besku}nike ostave unjihovom sada{njem stanju. Proces selekcije u ovom slu~ajuima posrednika; to nije slep i slu~ajan proces. Ono na osnovu~ega se vr{i izbor u doba pankapitalizma (kao i kroz ve}i deoljudske istorije) jesu kulturne karakteristike koje }e produìtitrajanje sistema i o~uvati aktuelnu strukturu mo}i. Ovaj pro-ces je intencionalan, samosvestan i, u svom najgorem obliku,sistemati~an, {to }e re}i intenzivno racionalan. k Koncept sposobnosti prati istu nesre}nu putanju. Kada sejednom izvu~e iz svog originalnog biolo{kog konteksta i posta-vi u dru{tveni kontekst, njegove eksplikativne mo}i nestaju.

110

Kada se koncept sposobnosti na|e u intencionalnom okruè-nju, ova ideja se iz relativno neutralne transformi{e u izri~itovrednosno obojenu ideju. Za razliku od biolo{kog konceptasposobnosti, kategorije koja se meri dolaze}im manifestacija-ma opstanka, sociolo{ki koncept sposobnosti funkcioni{e kaorefleksija odre|ene populacije koja se onda projektuje i upisu-je u op{tu populaciju. Vrednovane karakteristike (lepota, inte-ligencija, normalna konfiguracija tela, itd.) koje ~ine sposob-nost oblikuju se i po sistemu odozgo naniè uz pomo} vektoramo}i koji kontroli{u konstruisanje dru{tvene politike i me-nad`ment i distribuciju slika. U dru{tvenom okruènju koje jeodgovorilo na izazov proizvodnje, sposobnost nema stvarnogsmisla izvan obeleàvanja subjekata koji su prihvatljivi, ~imese s duge strane marginalizuju i/ili elimini{u devijantni su-bjekti. Sposobnost postavljena u sociolo{ki kontekst bez izu-zetka postaje ogavni ideolo{ki marker koji reprezentuje impe-rative politike-ekonomije koja ga koristi.

Priroda kao ideologija

k k Pre tridesetak godina Roland Barthes je u politi~ki vazduhispalio svetle}u raketu kojom nas je upozorio na dru{tveno po-gubne posledice kori{}enja prirode kao kda za legitimacijudru{tvene vrednosti. Pod autoritarnom upravom podru~je dru-{tvenog deli se na prirodno i neprirodno (perverzno). Sve {to jeod vrednosti za vektore mo}i u datom dru{tvenom sistemu ko-dira se kao prirodno, a sve {to negira njegove zahteve nu|e-njem alternativa ili novih oblika dru{tvene aktivnosti i organi-zacije, koji pruàju otpor, kodira se u okruènju reprezentacijekao neprirodno. Ali, ovaj binarni sistem nije tako jednostavan.Po{to jedna od vrednosti vektora mo}i jeste militarizacija usvim svojim oblicima, usled delovanja kontradiktornih ideolo-{kih sila u dru{tvenom tkivu se otvara duboka rana. S jednestrane, priroda se vidi na veoma pitom na~in kao moralna i ~i-

111

sta, i otuda dobra. Na taj na~in ono {to je prirodno jeste i do-bro. S druge strane, kad se posmatra kroz filter evolucione ide-ologije kao zona u kojoj krvoproli}e ìvota preìvljavaju samonajja~i, priroda postaje odbojna, opasna i amoralna. Otuda,ono {to je prirodno (suvereno) mora biti odba~eno. Ideolo{kauloga kda prirode je udvojena, u isto vreme postoji kao vred-nost i kao ne{to pogubno, ~ime se omogu}uje da kd lebdi iz-me|u jednog zna~enja i njegove suprotnosti. Sve {to autoritar-na mo} mora u~initi jeste da kontekstualizuje kd, i on }e go-voriti na svaki na~in koji poèle dru{tveni vektori koji imajumo} da ga upotrebe. Pored toga, da bi ovaj kd kontrole funk-cionisao, njegova inherentna kontradikcija mora biti bespre-korno za{ivena. To se postiè spektakularnim suènim emito-vanjem u fragmentirano stanje svakodnevnog ìvota. k îni se prili~no o~iglednim da je uvo|enje legitimizovanihteorija prirodne dinamike (u slu~aju pankapitalizma, evolucio-nih na~ela) u ideolo{ko tkanje, uslov funkcionisanja ovakvogukupnog sistema kodiranja. Na ovaj na~in konstruktivni kvali-teti datog reìma mogu se kodirati kao prirodni, ba{ kao i pa-tolo{ko nihilisti~ke i destruktivne tendencije, ~ak i onda, a mo-`da i naro~ito onda, kada su usmerene na druge ljude! Na tajna~in ovaj kd je zaista totalizuju}i. Ne mora biti podeljen u bi-narni par sa granicom koju autoritarni poredak ne moè pre}i.Autoritarna mo} moè neka`njeno okupirati ukupan dru{tve-ni prostor, kako normalan tako i devijantan, i koristiti ga zasvoje konstruktivne i destruktivne svrhe.

Biohazardi

k k Kada se mra~ni kod prirode (preìvljavanje najsposobni-jih) efikasno primeni unutar odre|ene populacije, genocidninihilizam postaje prihvatljiv kao pravac dru{tvene akcije. Dokkd legitimi{e i maskira militaristi~ku agresiju za svrhe priba-vljanja teritorije i resursa, èlja za ~istotom moè delovati kao

112

nezavisan paralelni cilj, kao {to je bio slu~aj u nacisti~koj Ne-ma~koj. Trenutno dolazi do promene u temperamentu, geno-cid je sve manje stvar teritorije i resursa, a sve vi{e èlje za ~i-stotom. U danima ranog kapitalizma, kada zagonetka proiz-vodnje jo{ nije bila re{ena, preuzimanje zemlje/resursa bilo jeosnovni razlog za genocid. Primeri su, naravno, dobro poznati,genocid kulaka pod Staljinom ili genocid domorodaca u Sjedi-njenim Dràvama i Australiji. U ovim slu~ajevima, èlja za ~i-stotom (ideolo{ka u prvom slu~aju i rasna u drugom slu~aju),bila je sekundarna i funkcionisala je prvenstveno kao retorikai opravdanje preduzetih akcija. Naravno, moèmo o~ekivati dau Tre}em svetu vidimo jo{ genocida tipi~nih za rani kapitali-zam, gde iz razloga imperijalne organizacije proizvodnja jo{ nemoè zadovoljiti potrebe stanovni{tva. Isto se moè re}i za in-dustrijske dràve u procesu restabilizacije, kao u Bosni. Ipak, uvreme poznog kapitalizma u Prvom svetu, sa njegovom konzu-merskom kulturom, globalnim medijima, globalnim trì{tima ivi{kom proizvoda, direktna vojna akcija ~ini se manje potreb-nom, jer se geografska teritorija nalazi u procesu devalvacije. k Budu}i da je ekonomska ekspanzija putem zauzimanja teri-torija u procesu nestajanja, èlja za ~istotom (sposobno{}u)ostaje osnovni razlog za genocid. Trenutno, genocidni nihili-zam teì eliminaciji devijantne subjektivnosti. Ova nova for-ma nihilizma je daleko suptilnija. Pro{lo je vreme logora smrtiprojektovanih za maksimalnu efikasnost, a njihovo mestosada zauzimaju zatvor, geto i ekonomski zanemareni prostori.U~iniv{i da stanje ekstremnog li{avanja izgleda kao deo pri-rodnog poretka stvari, racionalni autoritet moè eliminisatiodre|ene populacije bez direktne vojne akcije. U nekim slu~a-jevima, populacija ozna~ena kao suvi{na u~estvova}e u sop-stvenom uni{tenju, budu}i da su pojedinci ve{ta~ki proizvede-nim fizi~kim potrebama i pritiscima okruènja prisiljeni dau~ine sve {to je potrebno da do|u do uskra}enih resursa. Sdruge strane, ove akcije mediji ponavljaju kao reprezentacije

113

opasnih prirodnih kvaliteta datih rasa, etni~kih grupa ili klasakoje se moraju kontrolisati. Ironija je u tome {to aktivnosti iokruènja koja su smi{ljeno oblikovana postaju reprezentacijeprirode i dokaz u prilog teoriji sposobnosti. k Slu~ajni doga|aji tako|e mogu posedovati zna~ajan poten-cijal za eksploataciju. U prvim godinama AIDS krize u Americi,kada je izgledalo da virus napada samo homoseksualce, nar-komane i Hai}ane, Reaganova administracija je iskoristila pri-liku da elimini{e neke degenerisane populacije; uostalom,oni su neprirodni, ne~isti i nesposobni. Odbijaju}i da interve-ni{e ili bar prizna postojanje virusa, Reaganova administracijaje omogu}ila da u periodu 19811985. zaraza krene svojim po-znatim tokom. Tek kada je postalo jasno da se AIDS ne}e zadr-àti unutar obeleènih devijantnih populacija, legitimizovanaje politi~ka akcija za izolovanje virusa i kontrolisanje njegovihsimptoma. k Projektovanje smrti populacija zanemarivanjem ne predsta-vlja novost. Irski genocid u vreme velike gladi pokazuje da jeova strategija ve} dugo u upotrebi (mada ne treba zaboraviti daje ovaj genocid izvr{en prvenstveno zbog zemlje i resursa, amanje iz razloga ~istote). Smrt zanemarivanjem podse}a nasda socijalni darvinizam i Malthusovo i Spencerovo protivljenjepolitici blagostanja u vreme ranog kapitalizma ne samo da sui dalje me|u nama nego su i ponovo u usponu. k Da bi se ~inovi pasivnog genocida doìveli kao legitimni (pri-rodni), javnost mora prihvatiti eugeni~ku ideologiju. Ona moraverovati da se vrsta nalazi u biolo{kom procesu koji teì dosti-zanju perfekcije kroz proces selekcije. Ona mora verovati da suneke populacije sposobnije nego neke druge. Ona mora èletida se prikaè kao sposobna i verovati da }e nesposobni biti eli-minisani. Kada su ovakva verovanja jednom usa|ena, potreb-no je samo da dru{tveni vektori mo}i kontekstualizuju ideolo-{ki sistem u datom dru{tvenom trenutku da bi videli kako nji-hov projekat sazreva u politi~ku ekonomiju koja je kodirana

114

direktno u telo. Vra}aju}i se na saop{tenje sa skupa Ars Electro-nica, jedan od indikatora delovanja ovog procesa moèmo pre-poznati u re~ima: Sloèni alati i tehnologije ~ine integralnideo na{e evolucione sposobnosti. Geni koji nisu u stanju da senose sa ovom stvarno{}u ne}e preìveti naredni milenijum.Ko dobija ovakvim uverenjima? Oni koji najvi{e profitiraju izrazvoja tehnokratskog pankapitalizma. Nema ni trunke doka-za da priroda bira gene sa predispozicijom za kori{}enje sloè-nih alata. Zapravo, ako se opstanak prihvati kao ozna~iteljsposobnosti, uvi|amo da oni koji koriste sloène alate u svet-skoj populaciji predstavljaju samo malu i stabilnu manjinu, {topokazuje da su manje sposobni. Ve}ina i populacije u ekspan-ziji ne koriste sloène alate. (Ono {to je zaista neobi~no jeste to{to takva retorika implicira da je kvalitet ìvota karakteristi-ka koja ukazuje na sposobnost i adaptibilnost. Ovo je osobenpovratak kalvinisti~koj veri da je blizina ekonomskom obiljuznak bo`je milosti). Moglo bi biti jednako verovatno da su slo-èni alati znak devolucije, ili ~ak izvor uni{tenja vrste. Ono {toje jasno jeste to da vektori mo}i koji oblikuju socijalnu politikutrenutno biraju i nagra|uju one koji umeju da koriste sloènealate i ka`njavaju one koji to ne umeju, a ovaj intencionalniproces se ponekad predstavlja kao prirodni razvoj. k Uop{tena presuda onima koji se nalaze izvan tehnokulturene nosi ni{ta dobro dru{tvima koja su manje tehnolo{ki zasi-}ena, po{to iz perspektive ovakvog mi{ljenja ona trenutno iz-gledaju kao nesposobna. U ovakvoj retorici obnavljaju se tra-govi kolonijalnog narativa, po{to tehno-kultura nije dostupnaogromnoj ve}ini nezapadnih rasa i etni~kih grupa. U isto vre-me, kolonijalni narativ se rekonfiguri{e za potrebe posleratnetehnokulture. Kako ène pristupaju birokratskoj i tehnokrat-skoj radnoj snazi, sposobnost odre|ena biolo{kim karakteristi-kama po~inje da se zamenjuje sposobno{}u koja je odre|enapona{anjem. Na ovaj na~in, vektori mo}i dobijaju alibi koji pri-kriva tragove kolonijalnog narativa koji opstaju u tehnokultu-

115

ri, a tako|e im omogu}uje prihvatanje sposobnih pojedinacaiz nesposobnih populacija.

Zaklju~ak

k k U poku{ajima da se evoluciona teorija primeni u analizikulturnog razvoja javljaju se dva klju~na problema. Prvo, pred-stavljanje kulturnog razvoja kao analognog biolo{kom razvojusli~no je poku{aju da se ~etvrtasti klin zakuca u kru`nu rupu.Malo je osnova za pore|enje slepog, nasumi~nog procesa kon-figurisanja vrsta unutar haoti~nog i nekontrolisanog okruènjasa racionalno oblikovanim procesom dru{tvenog i ekonom-skog razvoja unutar ure|enog i kontrolisanog okruènja. Re-trogradna shvatanja kulturnog razvoja, kao {to su provi|enje,progres i manifestacija sudbine, poseduju ve}u eksplikativnumo}, jer makar priznaju prisustvo intencionalnog oblikovanjau kulturnoj dinamici i u najmanju ruku impliciraju postojanjestrukture mo}i unutar kulturnog okruènja. Evoluciona teorija,u svom dru{tvenom smislu, slepa je i za samu ulogu mo}i, akamoli za neravnomernosti u njenoj distribuciji.k Drugi problem je istorijski. Budu}i da je upotreba evolucio-ne teorije kontinuirano kori{}ena kao utemeljuju}a retorika iopravdanje dru{tvenih uàsa tokom poslednjih sto pedeset go-dina, za{to bi neko poèleo ponovo da otvara Pandorinu kuti-ju? U vreme kada se razvijaju biotehnolo{ki proizvodi i uslugekoje }e omogu}iti da se imperativi politi~ke ekonomije upisu-ju direktno u telo i u njegov reproduktivni ciklus, za{to bi biloko poèleo da koristi teorijski sistem sa malim ili nikakvim in-formativnim mo}ima, koji, primenjen kroz pankapitalisti~kemedije, proizvodi eugeni~ku ideologiju? Mada se ne moè po-re}i da sva istraìvanja za svrhu sticanja znanja nose sa sobomi znatnu verovatno}u da }e prikupljene informacije biti zlou-potrebljene, u slu~aju socijalne evolucione teorije istorijski do-kazi da }e ona biti zloupotrebljena i vi{e su nego ubedljivi. Si-

116

tuacija jo{ nije dovoljno pomu}ena da bi se ovo bacanje kockemoglo pretvoriti u mudar gambit, a dobre namere pojedinacakoji stupaju u ovaj diskurs ne mogu ga sa~uvati od kapitalisti~-ke aproprijacije i rekonfiguracije za potrebe autoritarnih i nihi-listi~kih tendencija.

1 U originalu: nothingness.

k Preveo \or|e Tomi}

117

Terminolo{ki re~nik

k k U tekstovima {tampanim u ovom zborniku pojavljuju semnogi, naj~e{}e tehni~ki, termini koji do sada nisu prevo|enina srpski jezik. U na{oj kolokvijalnoj hakerskoj praksi ovi ter-mini se koriste u izvornom, engleskom obliku ili u sleng vari-jantama. Mnoge od njih je mogu}e adekvatno prevesti i u duhuna{eg jezika, pa stoga ovaj re~nik ima za cilj ne samo da poja-sni same tekstove, ve} i da ustanovi adekvatnu srpsku termi-nologiju vezanu za digitalnu tehnologiju. S druge strane, ni iz-vorno zna~enje mnogih pojmova koji su ve} odoma}eni u srp-skom jeziku (npr. analogno, digitalno) ~esto nije dovoljno po-znato, pa stoga re~nik tako|e poja{njava ove pojmove.

k k analogna tehnologija (analog technology), ozna~ava teh-nologiju elektronske transmisije podataka koja se vr{i dodava-njem signala razli~ite frekvencije i amplitude nose}im talasi-ma date frekvencije naizmeni~ne elektromagnetne struje.Analogne informacije mogu biti zabele`ene, pohranjene, pro-cesovane i prenete u formi sli~noj njihovom izvoru. Na primer,brazde na gramofonskoj plo~i nalikuju formi zvu~nih talasakoje reprodukuju.

k k arkade (arcade games), kompjuterske igre koje se koristeu arkadama i zabavnim parkovima. Sistem se sastoji od ekra-na, mehanizma za ubacivanje novca ili kreditne kartice, kon-trolnih ure|aja (joystick, dugmi}i, volan i sl.). Igre koriste gra-fi~ke reprezentacije, 3-D animaciju, video, fotografiju, audiozapise i sisteme virtuelne realnosti.

k k baza podataka (database), strukturisana, digitalizovanakolekcija podataka; informacije koje su organizovane u takvojformi da mogu biti povra}ene kroz kompjuterski sistem.

118

k k ~et-linija (chat line), ozna~ava vezu koja omogu}uje raz-govor izme|u korisnika istovremeno priklju~enih na mreù.Ovakav razgovor predstavlja razmenu kucanih poruka kojezahtevaju jedan sajt za skladi{tenje poruka (chat site) i grupukorisnika koji obi~no razgovaraju u dogovorenom vremen-skom terminu. Ve}ina razgovora okuplja sagovornike zaintere-sovane za odre|enu temu.

k k digitalna tehnologija (digital technology), tehnologija kojageneri{e, pohranjuje, procesira i prenosi informacije uz pomo}binarnog digitalnog koda (0 i 1) ~ije grupisanje reprezentujebrojeve i alfabetske karaktere. Svaka digitalna jedinica nazivase bit, dok se niz bitova naziva bajt. Digitalna tehnologija je re-volucionarna zato {to omogu}uje slanje signala bez {uma iliometanja, kao i enkodiranje analognih informacija.

k k domen (domain), u ovom slu~aju ozna~ava adresu sajtana mreì. Domen je organizovan po nivoima. Najvi{i nivoozna~ava zajedni~ki geografski ili namenski imenitelj (npr.yu, com). Drugi nivo identifikuje specifi~nu poziciju unutarnajvi{eg nivoa koja je u stvari identi~na jedinstvenoj adresi namreì (npr. yahoo). Tako|e se koriste i niì nivoi koji se naj-~e{}e odvajaju ta~kom ili backslashom (/).

k k drajver (driver), program koji omogu}ava kompjuteru dakomunicira sa eksternim ure|ajima. Postoje drajveri za{tampa~, CD ROM, diskete, monitor, itd.

k k DVD (digital versatile disk), u prevodu mnogostruki digi-talni disk, ozna~ava opti~ki disk koji ima daleko ve}u memo-riju od CD-ROM-a. DVD moè da primi do 17 gigabajtova video,audio i drugih informacija.

k k enkodiranje (encoding), proces konvertovanja informaci-ja za kompjuter ili ma{inski ~itljiv digitalni format.

119

k k eugenika (eugenics), nauka koja se bavi ljudskom geneti-kom i metodama unapre|enja nasle|enih osobina, fizi~kih imentalnih. Moderna eugenika se prevashodno bavi odvra}a-njem fizi~ki i mentalno hendikepiranih osoba od razmnoàva-nja (negativna eugenika) i podsticanjem razmnoàvanja me|uonima koji su zdravi, inteligentni i moralni (pozitivna eugeni-ka). Radikalnu primenu eugenike u 20. veku nalazimo u naci-sti~koj Nema~koj (eliminacija i prinudna sterilizacija mentalnoobolelih) i SAD (prinudna sterilizacija).

k k haker (hacker), pametni programer opsednut ovladava-njem najtajanstvenijim detaljima kompjuterskog sistema. Da-nas se ovaj termin naj~e{}e koristi za programere koji upada-ju u sisteme bez dozvole, menjaju}i, kopiraju}i ili uni{tavaju}injihov sadràj.

k k hardver (hardware), fizi~ki aspekt kompjutera, telekomu-nikacija i drugih ure|aja informati~ke tehnologije. Hardver~ine kutija kompjutera i njen sadràj, kao i kablovi, konektorii ostali periferijski elementi (mi{, tastaura, {tampa~, zvu~nicii sl.).

k k imerzivna sredina, imerzivna tehnologija, imerzivni in-formati~ki pejza` (immersive environment, immersive tech-nology, immersive information landscape), svi izrazi odnose sena digitalne sisteme koji u potpunosti angaùju ~ula korisnikauz pomo} tehnolo{kih pomagala do te mere da korisnik imajak utisak transportovanja u neku drugu dimenziju, pri ~emusu sva ~ula izolovana od spolja{njih utisaka. Naj~e{}e se ter-min imerzija (uranjanje, utapanje) dovodi u vezu sa sistemi-ma virtuelne realnosti.

k k interfejs (interface), kao imenica ozna~ava skup ure|ajaili programa koji omogu}uju korisniku da koristi program ilikompjuter. To je korisni~ki interfejs, a postoji i programski in-

120

terfejs (skup opcija, funkcija, uputstava) koji pruà instrukcijeza rukovanje programom ili programskim jezikom. Kao glagol,ozna~ava sredstvo komunikacije sa drugom osobom ili objek-tom.

k k intranet (intranet), privatna, zatvorena mreà postavljenaunutar preduze}a ili organizacije. Intranet omogu}ava svimzaposlenima pristup bazama podataka, razmenu informacija ikomunikaciju. Intranet se tako|e koristi u pospe{ivanju komu-nikacije izme|u odre|enih grupa i na telekonferencijama.

k k kiborg (cyborg), ljudsko bi}e sa ma{inskim aplikacijama.Termin je 1960. skovao istraìva~ Manfred Clynes da bi obja-snio implikacije napretka biomedicinskog inènjeringa kao {tosu ve{ta~ki udovi, pejsmejker, sinteti~ke telesne i organskeproteze i sl. Nau~na fantastika i sajberpank su u velikoj meripodsticale i eksploatisale mit o kiborgu.

k k kompresija (compression), postupak redukcije koli~ne po-dataka potrebnih za ~uvanje i transmisiju informacija radiu{tede vremena i prostora. Kompresija sadràja se obavljauklanjanjem svih karaktera koji zauzimaju ekstraprostor tako{to se ubacuje jedinstveni karakter koji upu}uje na niz pono-vljenih karaktera. Ovaj oblik kompresije moè da redukuje tek-stualni fajl i do 50% od njegove originalne veli~ine. Postoje po-sebni programi za kompresiju audio i vizuelnih podataka.

k k leptop kompjuter (laptop), personalni komjuter koji radina baterije, obi~no manji od aktenta{ne, pogodan za no{enje ikori{}enje na sastancima, putovanjima, privremenim radnimmestima i sl.

k k njuzgrupa (newsgroup), kolektivna diskusija na nekutemu koju ~ine poruke odaslate na centralni Internet sajt kojiih potom distribuira korisnicima putem Useneta svetske

121

mreè koja povezuje diskusione grupe. Korisnici mogu da ko-riste postoje}e njuzgrupe ili da kreiraju sopstvene.

k k osvaja~i trì{ta (marketeers), dosl. oni koji se bave marke-tingom, odnosno osvajanjem trì{ta za odre|eni proizvod. Usrpskom jeziku ne postoji ekvivalent za pomenutu engleskure~, ali bi se ona mogla pribli`no prevesti i kao marketin{kiagenti.

k k PGP (Pretty Good Privacy), popularni program koji se kori-sti za {ifrovanje (enkripcija) ili de{ifrovanje (dekripcija) e-mailporuka na mreì.

k k prebacivanje (download), termin prvobitno kori{}en daozna~i prebacivanje informacija sa ve}eg na manji kompjuter.Sada se koristi za ozna~avanje procesa prebacivanja podatakaiz jednog kompjuterskog sistema u drugi, sa mreè na personal-ni kompjuter ili sa kompjutera u sistem za ~uvanje podataka.

k k priklju~iti se na mreù (online), u kompjuterskim sistemi-ma termin online referi{e na mreù (npr. Internet) ili drugeveze koje su ìve i otvorene, ta~nije period od uklju~enja namreù do isklju~enja sa mreè. U knjizi je termin preveden usmislu priklju~enosti ili pristupa mreì.

k k ruter (router), na Internetu ozna~ava ure|aj ili kompjuter-ski softver koji odre|uje slede}u ta~ku na mreì preko koje seodre|eni informacijski paket upu}uje na ` eljenu destinaciju. Ru-ter je povezan sa najmanje dve mreè i on donosi odluku ko-jim putem }e informacijski paket biti poslat, u skladu sa njego-vim razumevanjem stanja na mreàma na koje je priklju~en.

k k sajberprostor (cyberspace), dosl. kibernetski prostor.Termin koji je skovao William Gibson (u romanu Neuromancer)referi{e na virtuelni prostor kompjuterske memorije, odnosno

122

na me|usobno povezanu mreù banaka podataka, telekomu-nikacionih veza i kompjuterskih mreà koje neprekidno kon-stitui{u novi prostor ljudske komunikacije i akcije. Sajberpro-stor omogu}uje totalnu me|usobnu povezanost ljudskih bi}aputem kompjutera i telekomunikacija bez obzira na geograf-sku udaljenost.

k k simulacija (simulation), proces oblikovanja i reprezento-vanja neke aktivnosti, sredine ili sistema na kompjuteru. Si-mulacija teì {to egzaktnijem reprezentovanju originalnogmodela tako da kada se ubace novi podaci, simulirani modelna njih reaguje na predvidljiv na~in. Simulacija koristi mno-{tvo alatki za vizuelizaciju kakve su kompjuterska grafika ianimacija, fotorealisti~ki video i film, itd. Simulacija se koristiu obrazovanju, medicini, avijaciji, industriji zabave i sl.

k k sistem za stvaranje slika (imaging system), referi{e naopremu i softvere koji digitalizuju, kompresuju, ~uvaju, me-njaju (edit) ili uzimaju slike iz digitalne banke podataka. Pri-meri: digitalna foto i video kamera, skener, sistem za snimanjevideo-frejmova, digitalni sistemi opti~kih diskova, itd.

k k sniffer, program koji nadgleda i analizira saobra}aj namreì, otkriva uska grla i probleme. Uz pomo} ovog programa,sistem administrator moè da u~ini saobra}aj na mreì mnogoefikasnijim.

k k softver (software), op{ti naziv za sve programe koji se ko-riste za rukovanje kompjuterom. Postoje aplikativni softverikoji obavljaju specifi~ne funkcije i sistemski softveri koji uklju-~uju operativni sistem i druge programe koji omogu}uju funk-cionisanje aplikativnih softvera.

k k sredina, okruènje (environment), dizajneri softverskoginterfejsa razvili su brojne metafore fizi~ke sredine, a koje se

123

odnose na sajberprostor ili druge oblike virtuelnih sredina, ukoje se stupa posredstvom ekrana ili uz pomo} specijalneopreme kakvu koriste sistemi virtuelne realnosti.

k k teleprisustvo (telepresence), termin je skovao MarvinMinsky 1979. da bi opisao tehnologiju daljinskog upravljanja uslu`bi zaustavljanja poàra, hemijskih i nuklearnih incidenata.Termin se tako|e koristi da bi opisao psiholo{ko iskustvo uta-panja u virtuelnu realnost ili za ose}anje bivanja na dva me-sta u isto vreme kada se kontrola i gledanje obavljaju uz po-mo} udaljenog robota.

k k vetver (wetware), u sajberpank slengu ozna~ava ljudskabi}a (suprotno hardveru i softveru).

k k virtuelna realnost (virtual reality), simulacija realne ili iz-mi{ljene sredine koja se moè vizuelno iskusiti u dimenzijamavisine, {irine i dubine, a uz to moè da obezbedi i interaktivnovizuelno i zvu~no iskustvo u realnom vremenu i pokretu, ~ak isa mogu}no{}u taktilnog feedbacka. Najjednostavnija formaVR je trodimenzionalna slika (3-D) koja se moè interaktivnoistraìvati na personalnom kompjuteru, uz pomo} dugmi}a nami{u. VR tako|e ozna~ava simulaciju realnih sredina kakve sunpr. enterijeri zgrada ili svemirskih brodova, a koja se koristi uedukaciji ili profesionalnoj obuci. VR moè biti i zami{ljenasredina kakvu nalazimo u kompjuterskim igrama.

k k virtuelna zajednica (virtual community), zajednica ljudikoji dele zajedni~ke interese, ideje i ose}anja preko Internetaili drugih mreà. Postoje dva oblika komunikacije izme|u ~la-nova virtuelne zajednice: razmena e-mail poruka i razgovorputem ~et-linija.

k Priredio Dejan Sretenovi}

124

125

Bele{ke o autorimak k Critical Art Ensemble je kolektiv pet umetnika (SteveBarnes, Dorian Burr, Steve Kurtz, Hope Kurtz, Beverly Schlee)razli~itih specijalizacija koji istra`uju razme|a umetnosti, teh-nologije, kriti~ke teorije i politi~kog aktivizma. Objavili su triknjige (The Electronic Disturbance, 1994, Electronic Civil Disobedien-ce 1997. i Flesh Machine, 1998) u izdanju Autonomedia izNjujorka. Realizovali su ve}i broj umetni~kih projekata i obja-vili niz tekstova u zbornicima, ~asopisima i na Internetu.

k k Faith Wilding je multimedijska umetnica, nastavnica iknji`evnica, koja se bavi aspektima somatskog, psihi~kog, kaoi sociopoliti~kom istorijom tela.

k k Aleksandar Bo{kovi} je profesor antropologije na Univer-zitetu Brazilija, Brazil. Autor je nekoliko knjiga, kao i tekstovana CTheory (http://www.ctheory.com). Trenutno se bavi pred-stavama drugosti u kulturnim studijama, marketingu, novimtehnologijama i nacionalizmu (http://www.gape.org/sasa).

k Critical Art Ensemble

k DIGITALNI PARTIZANIizbor tekstova

k Izdava~Centar za savremenu umetnost BeogradOdeljenje za medije i izdava{tvoKneza Milo{a 16/VI, 11000 BeogradTel/fax: (011) 642 587E-mail: ccadijafragma.comwww. dijafragma.com

k Izdava~ki savet CSUBBranislava An|elkovi}, Branislav Dimitrijevi},Dejan Sretenovi} (predsednik), Branimir Stojanovi}

k Urednik edicije Virco:Dejan Sretenovi}

k Priredio i preveo sa engleskogAleksandar Bo{kovi}

k Prevod Tela nihilizma\or|e Tomi}

k Lektura i korekturaMarija Lazovi}

k Design&LayoutturBo

k Koricestranica sa HotLine pretra`iva~a

k PrepressARTiJA

k [tampaPublikum, Beograd, 2000

k Centar za savremenu umetnost Beograd

k [tampanje ove knjige pomogao je Fond za otvoreno dru{tvo.

k CSUB se posebno zahvaljuje Andreasu Broeckmannu na podr{ci.

CIP Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

316.776:681.324

DIGITALNI partizani: izbor tekstova / Critical Art Ensemble ...et. al. ; priredio i preveo sa engleskog Aleksandar Bo{kovi}; prevod \or|e Tomi}. Beograd: Centar za savremenu umetnost, 2000 (Beograd: Publikum). 125 str.; 21 cm. Edicija VIRco; no. 1Str. 48: Strategije otpora u digitalnoj eri / Aleksandar Bo{kovi}. Izvori.

681.324:32a) Politika Internet b) Ideologija InternetID=86617356

k k

11. critical art ensemble.pdf

Documents