1

Pojam i znaPojam i značčajajinformacionoinformaciono--komunikacionih komunikacionih

tehnologijatehnologija

dr Gordana ðorñevidr Gordana ðorñevićć

Nova ekonomija i novi pojmoviNova ekonomija i novi pojmovi

�� Globalizacija Globalizacija –– slojevit sadrslojevit sadržžaj veoma razliaj veoma različčitih promenaitih promena

�� Globalno selo Globalno selo –– informatiinformatiččkoko--komunikacioni tehnolokomunikacioni tehnološški fenomenki fenomen

�� Tehnologija Tehnologija -- najmonajmoććniji generator promenaniji generator promena

�� Kompjuterska revolucija Kompjuterska revolucija -- sinonim za tresinonim za trećću tehnolou tehnološšku revolucijuku revoluciju

�� Informacione tehnologije Informacione tehnologije –– nove tehnologije koje su promenile ime i osnovne koncepte nove tehnologije koje su promenile ime i osnovne koncepte

ekonomije ekonomije �� Internet Internet

–– globalna mreglobalna mrežža kao najvea kao najvećće tre tržžiiššte u ovom delu svemirate u ovom delu svemira�� Novi modeli poslovanja Novi modeli poslovanja

–– poslovni modeli koji poslovne procese realizuju na mreposlovni modeli koji poslovne procese realizuju na mrežžii

2

Globalizacija Globalizacija -- Globalno selo Globalno selo

slojevit sadrslojevit sadržžaj veoma razliaj veoma različčitih promena itih promena uslovljen informatiuslovljen informatiččkoko--komunikacionim komunikacionim tehnolotehnološškim fenomenimakim fenomenima

Globalna EkonomijaGlobalna Ekonomijajedinstvo ljudi jedinstvo ljudi -- jednstvena planetajednstvena planeta

„„Svijet je odavno postao globalno selo. Svijet je odavno postao globalno selo. Granice Granice se ruse rušše ili postaju nevidljive. e ili postaju nevidljive. DrDržžavneavne, ,

etnietniččkeke, , rasnerasne. . BitanBitan jeje samosamo rezultatrezultat......””

3

EDS EDS –– Electronic Date Systems Corp.Electronic Date Systems Corp.preko 70 000 zaposlenih u 30 zemalja preko 70 000 zaposlenih u 30 zemalja

EDS 4Q profit u 2006. godnini iznosio je $217 miliona, EDS 4Q profit u 2006. godnini iznosio je $217 miliona, ššto je duplirano u odnosu na isti period prethodne to je duplirano u odnosu na isti period prethodne

godine ($112 miliona)godine ($112 miliona)

Globalna ekonomija je poslovnim sistemima Globalna ekonomija je poslovnim sistemima omoguomoguććila pristup partnerima iz celog sveta, ila pristup partnerima iz celog sveta, prupružžajuajućći nove mogui nove moguććnosti za fleksibilnost nosti za fleksibilnost

poslovnih aktivnostiposlovnih aktivnosti

4

TehnologijaTehnologija

-- najmonajmoććniji generator promenaniji generator promena

Informacione i Web tehnologijeInformacione i Web tehnologije

�� raraččunariunari�� novi operativni i sistemski softvernovi operativni i sistemski softver�� baze podataka, informacija i znanjabaze podataka, informacija i znanja�� Data warehouse Data warehouse –– skladiskladiššte podatakate podataka�� mremrežže (intranet, ekstranet, Internet) e (intranet, ekstranet, Internet) �� softverski insoftverski inžžinjering (software engineering)injering (software engineering)�� inteligentni sistemi bazirani na znanju (Inteligent Knowleinteligentni sistemi bazirani na znanju (Inteligent Knowleddge ge

-- Based System: IKBS)Based System: IKBS)�� interfejs interfejs ččovek ovek -- mamaššina (Manina (Man--Machine Interface: MMI)Machine Interface: MMI)�� Konvergencija razliKonvergencija različčitih tehnologija itih tehnologija -- integracije velikih integracije velikih

razmera i rarazmera i raččunarski dizajn (Computer unarski dizajn (Computer -- Adided Desing: Adided Desing: CAD)CAD)

5

Informacione tehnologije i poslovanjeInformacione tehnologije i poslovanje

�� »» sistemi zasnovani na savremenim IT, direktno utisistemi zasnovani na savremenim IT, direktno utičču u na razvoj organizacije i povena razvoj organizacije i poveććanje njenog profitaanje njenog profita««

(S. Krsmanovi(S. Krsmanovićć, , 2001)2001)

�� NoveNove tehnologijetehnologije, , elektronskoelektronsko poslovanjeposlovanje i i umreumrežžavanjeavanje odod presudnogpresudnog susu znaznaččajaaja zaza ekonomskiekonomskirazvojrazvoj, a , a titi ciljeviciljevi se se nene mogumogu ostvaritiostvariti bezbez valjanevaljaneupotrebeupotrebe informacionihinformacionih tehnologijatehnologija

Kompjuterska revolucijaKompjuterska revolucija

-- sinonim za tresinonim za trećću tehnolou tehnološšku revolucijuku revoluciju

6

�� PojamPojam kompjuterskekompjuterske revolucijerevolucije se se odnosiodnosi nanabrzebrze i i znaznaččajneajne promenepromene nastalenastale šširokomirokomupotrebomupotrebom i i zavisnozavisnoššććuu o o kompjuterimakompjuterima u u modernommodernom drudrušštvutvu..

IndustrijskaIndustrijska ii postpost--industrijskaindustrijska eraera

InformatiInformatiččka i postka i post--informatiinformatiččka eraka era

kompjuterska revolucija

i razvoj IT

7

P.DruckerP.Drucker kompletankompletan privredniprivredni iidrudrušštvenitveni rarazzvojvoj deli deli nana tri tri periodaperioda::

�� industrijska revolucija industrijska revolucija –– period primene period primene znanja na tehniznanja na tehniččka sredstva, procese i ka sredstva, procese i proizvodeproizvode

�� postindustrijski period postindustrijski period –– periode primene periode primene znanja na sisteme (organizaciju) i znanja na sisteme (organizaciju) i produktivnost radaproduktivnost rada

�� menadmenadžžment revolucija ment revolucija –– period primene period primene znanja na znanje uz visok stepen koriznanja na znanje uz visok stepen koriššććenja enja ITIT

•Savremene men. strategije i znaja•Klas. strategije menadžmenta•Upravljanje

•Otvoreni •Vlasnički•Objektni sistem

•Objektno orjentisan, IV generacija•Zanatski, III generacija•Softver i alati

•Multimedia•Separatni (tekst, slika, zvuk)•Inform. oblici

•Inf. superautoput•Klasični/lokalni•Komunikac.sistem

•Klijent/Server arhitektura•Host-bazirani sistemi•Sistem

•Mikroprocesori•Poluprovodnici•Procesor

•Digitalni•Analogni•Signal

•Digitalna ekonomija•Klasična ekonomija•Inf. tehnološke promene

8

Informacione tehnologije Informacione tehnologije

–– nove tehnologije koje su promenile ime i nove tehnologije koje su promenile ime i osnovne koncepte ekonomijeosnovne koncepte ekonomije

IT u novoj ekonomijiIT u novoj ekonomiji

�� Razvoj i primena Iinformacionih Tehnologija (IT) kreirale su novRazvoj i primena Iinformacionih Tehnologija (IT) kreirale su novu u ekonomiju koja se odnosi na ekonomiju koja se odnosi na ččitav niz kvalitativnih i kvantitativnih itav niz kvalitativnih i kvantitativnih promena koje su u poslednjih 15 godina transformisale strukturu,promena koje su u poslednjih 15 godina transformisale strukturu,funkcionalnost i pravila u ekonomijifunkcionalnost i pravila u ekonomiji

�� To je ekonomija zasnovana na digitalnim tehnologijama, ukljuTo je ekonomija zasnovana na digitalnim tehnologijama, uključčujuujućći i digitalne komunikacione mredigitalne komunikacione mrežže (Internet, intranetove, kao i privatne e (Internet, intranetove, kao i privatne mremrežže sa dodatnom vrednoe sa dodatnom vrednoššćću u –– VANS), raVANS), raččunare, softver i druge unare, softver i druge povezane informacione tehnologijepovezane informacione tehnologije

�� Digitalno umreDigitalno umrežžavanje i komunikaciona infrastruktura pruavanje i komunikaciona infrastruktura pružžile su globalnu ile su globalnu platformu na kojoj ljudi i organizacije mogu uzajamno da deluju,platformu na kojoj ljudi i organizacije mogu uzajamno da deluju, komuniciraju, sarkomuniciraju, sarañuju i traañuju i tražže informacijee informacije

9

IT u novoj ekonomijiIT u novoj ekonomiji

�� Savremeni uslovi poslovanja, era mreSavremeni uslovi poslovanja, era mrežžne revolucije i pojava Interneta, ne revolucije i pojava Interneta, dovele su do bitnih promena u poslovnom okrudovele su do bitnih promena u poslovnom okružženju firmienju firmi

�� Javila se moguJavila se moguććnost voñenja poslova na nov nanost voñenja poslova na nov naččin, elektronskim putem, i in, elektronskim putem, i to kako unutar same firme, tako i van nje, to kako unutar same firme, tako i van nje, ššto je neizostavno dovelo do to je neizostavno dovelo do promena u ekonomiji promena u ekonomiji -- stvaranje novog nastvaranje novog naččina poslovanjaina poslovanja

�� Informaciono Komunikacione Tehnologije (ICT) dobile su vaInformaciono Komunikacione Tehnologije (ICT) dobile su važžno mesto i no mesto i znaznaččajnu ulogu u poslovanju organizacija ajnu ulogu u poslovanju organizacija -- postaju znapostaju značčajan faktor za ajan faktor za efikasniju i efektivniju realizaciju poslovnih aktivnostiefikasniju i efektivniju realizaciju poslovnih aktivnosti

�� Osnovni poslovni ciljevi realizovani IT: Osnovni poslovni ciljevi realizovani IT: �� povepoveććanje produktivnosti, anje produktivnosti, �� unapreñenje procesa odluunapreñenje procesa odluččivanjaivanja�� uspostavljanje kvalitetnijeg odnosa sa kupcima i poslovnim partnuspostavljanje kvalitetnijeg odnosa sa kupcima i poslovnim partnerima erima �� smanjenje trosmanjenje trošškovakova�� razvijanje novih straterazvijanje novih stratešških aplikacija kih aplikacija

�� veliki broj organizacija prihvatilo je elektronski naveliki broj organizacija prihvatilo je elektronski naččin poslovanja kao jedini in poslovanja kao jedini partnerski odnos u budupartnerski odnos u buduććnosti. nosti.

Nova ekonomija, digitalna ekonimija, Nova ekonomija, digitalna ekonimija, ekonomija znanjaekonomija znanja

�� Dakle, kljuDakle, ključčni simboli savremene ekonomije, odnosno ni simboli savremene ekonomije, odnosno okruokružženja koje postaje openja koje postaje opššte mesto za realizaciju te mesto za realizaciju najrazlinajrazliččitijih aktivnosti i procesa postaju itijih aktivnosti i procesa postaju �� cybercyber--prostorprostor�� raraččunariunari�� raraččunarske mreunarske mrežže e �� informacioni tokoviinformacioni tokovi�� informacioni sadrinformacioni sadržžaji u digitalnoj formiaji u digitalnoj formi

10

Ekonomija znanjaEkonomija znanja

�� S obzirom da u eri digitalne ekonomije S obzirom da u eri digitalne ekonomije (ekonomija znanja) (ekonomija znanja) »»znanje predstavlja moznanje predstavlja moćć««, , IT koje brzo i lako stvaraju, razmenjuju i IT koje brzo i lako stvaraju, razmenjuju i primenjuju znanja (brprimenjuju znanja (bržže i vie i višše nego ikada do e nego ikada do sada), predstavljaju nasada), predstavljaju naččin da se najviin da se najvišše i e i najbolje iskoristi ova monajbolje iskoristi ova moćć..

Digitalna ekonomijaDigitalna ekonomija

�� globalno trglobalno tržžiiššte te �� dinamidinamiččno, turbulentno i visoko konkurentno no, turbulentno i visoko konkurentno

okurokuržženjeenje�� novi izazovi za ogranizacije novi izazovi za ogranizacije �� promena poslovne politike i strategije razvoja promena poslovne politike i strategije razvoja

u cilju poveu cilju poveććavanja njihove efiksanosti i avanja njihove efiksanosti i efektivnostiefektivnosti

11

Neshvatanje da živimo u vremenu u kome je

„mirni okeanmirni okeanmirni okeanmirni okean” zamenjen „ vulkanomvulkanomvulkanomvulkanom”.

Ako je splavarenje na mirnim vodama Vaš stil, idite i radite u nekoj velikoj firmi,

ali ako je kanu na divljim vodama ono što volite, pokušajte sa preduzetničkom firmom

Murphy

Promene na meñunarodnom trPromene na meñunarodnom tržžiišštutu-- sve agresivnije promotivne i druge trsve agresivnije promotivne i druge tržžiiššne ne

aktivnostiaktivnosti

Kako Kako ććeešš da pobedida pobedišš??NapadaNapadaćću.u.

ŠŠta ta ććeešš kad napadnekad napadnešš??NiNiššta.ta.

ZaZaššto nito niššta?ta?Zato Zato ššto neto nećću prestati da napadam.u prestati da napadam.

12

InternetInternet

–– globalna mreglobalna mrežža kao najvea kao najvećće tre tržžiiššte u te u ovom delu svemiraovom delu svemira

InternetInternetnajvenajvećće tre tržžiiššte u ovom delu svemira te u ovom delu svemira dostupno 24 dostupno 24 ččasa dnevno, 7 dana u asa dnevno, 7 dana u

nedelji, 365 dana u godininedelji, 365 dana u godini

ČČinjenica je da je Internet, a posebno WWW, doprineo injenica je da je Internet, a posebno WWW, doprineo da globalna ekonomija postane prihvatljivada globalna ekonomija postane prihvatljiva

@@

13

2006. god.2006. god.1 020 614 866 Internet korisnika 1 020 614 866 Internet korisnika u u svetu svetu

(UNCTAD, 2006)(UNCTAD, 2006)

2007. god2007. god. (drugi kvartal). (drugi kvartal)11 173173 109109 925925 Internet korisnika Internet korisnika u u svetu svetu

17.8% penetracija Interneta 17.8% penetracija Interneta (Internet(Internet World Stats News) World Stats News)

321321 853853 477477 Internet korisnika Internet korisnika u u EvropiEvropi39.8% penetracija Interneta 39.8% penetracija Interneta

(Internet(Internet World Stats News)World Stats News)

IT su umreIT su umrežžile celo ile celo ččoveoveččanstvo i nametnule anstvo i nametnule naophodnost naophodnost ččlanstva u toj mrelanstva u toj mrežži: negiranje i: negiranje

uuččlanjenja bilo koje zajednice znalanjenja bilo koje zajednice značčilo bi njenu ilo bi njenu potpunu izolaciju i trajni gubitak korakapotpunu izolaciju i trajni gubitak koraka

14

1. Internet primorava kompanije da se transformišu.

2. Novi kanali menjaju pristup tržištu i brendovanje, uzrokujući smanjenje tradicionalnih distributivnih kanala

3. Balans snage se prenosi na potrošača

4. Takmičenje se menja.

5. Brzina poslovanja se drastično povećava.

6. Internet izbacuje korporaciju van tradicionalnih granica.

7. Znanje postaje ključni činilac i izvor kompetetivne prednosti.

Nerazumevanje 7 menadžment trendova čiji je pokretačInternet

Novi modeli poslovanjaNovi modeli poslovanja

–– poslovni modeli koji poslovne procese poslovni modeli koji poslovne procese realizuju na mrerealizuju na mrežžii

15

Poslovni model Poslovni model »»metod pomometod pomoćću kojeg u kojeg kompanija stvara prihod da bi se izdrkompanija stvara prihod da bi se izdržžavalaavala««

�� Poslovni modeli na mrePoslovni modeli na mrežži, kao nov nai, kao nov naččin poslovanja, in poslovanja, rezultat su usvajanja prednosti koje su donele nove rezultat su usvajanja prednosti koje su donele nove tehnologije i nove poslovne aplikacije, iskoritehnologije i nove poslovne aplikacije, iskoriššććene za ene za stvaranje novih vrednosti proizvoda i usluga i za stvaranje novih vrednosti proizvoda i usluga i za kvalitetniju isporuku korisnicima kvalitetniju isporuku korisnicima

�� Ovi modeli nastali su kao rezultat teOvi modeli nastali su kao rezultat težžnji da se, novim nji da se, novim elektronskim naelektronskim naččinom pruinom pružžanja usluge ili prodaje anja usluge ili prodaje proizvoda, proizvoda, »»pokrijepokrije«« odreñeni segment tr odreñeni segment tržžiiššta i ta i ostvari rast profitaostvari rast profita

Novi poslovni modeliNovi poslovni modeli�� Savremeni poslovni modeli jesu zapravo Savremeni poslovni modeli jesu zapravo »»sistemi zasnovani sistemi zasnovani

na Webuna Webu««, , ččije se aplikacije ili usluge nalaze na serveru, pa ije se aplikacije ili usluge nalaze na serveru, pa su tako dostupne sa bilo kog mesta preko nekog od servisa su tako dostupne sa bilo kog mesta preko nekog od servisa Interneta (npr. World Wide WebInterneta (npr. World Wide Web--a) koria) koriššććenjem nekog Web enjem nekog Web pretrapretražživaivaččaa

�� Dakle, jedini softver koji je potreban korisniku za pristup i Dakle, jedini softver koji je potreban korisniku za pristup i izvrizvrššenje aplikacije (korienje aplikacije (koriššććenje usluge koju poslovni model enje usluge koju poslovni model nudi) jeste okrunudi) jeste okružženje Web pretraenje Web pretražživaivačča (a (Internet Explorer, Internet Explorer, MozillaMozilla, , FirefoxFirefox...)...)

�� Osim jednostavnosti upotrebe, sistemi zasnovani na Web Osim jednostavnosti upotrebe, sistemi zasnovani na Web imaju joimaju jošš dve veoma vadve veoma važžne funkcionalne osobine:ne funkcionalne osobine:�� generisani sadrgenerisani sadržžaji/podaci aaji/podaci ažžuriraju se u realnom vremenuuriraju se u realnom vremenu�� univerzalno su dostupni korisnicima preko Webuniverzalno su dostupni korisnicima preko Web--a (u zavisnosti od a (u zavisnosti od

unapred definisanih prava pristupa za svakog korisnika odnosno, unapred definisanih prava pristupa za svakog korisnika odnosno, grupu korisnika)grupu korisnika)

16

Poslovni model na mrePoslovni model na mrežžii

klijent klijent serverserver

InternetInternet

Oracle SQL baza

Web-orjentisan sistemza realizaciju poslovnih aktivnosti

AD server

Mail-server

Razvoj Informacionog DruRazvoj Informacionog Drušštvatva

�� Informacione TehnologijeInformacione Tehnologije zahvatile su svaki aspekt zahvatile su svaki aspekt drudrušštvenog tvenog žživota, ukljuivota, uključčujuujućći dri držžavne organe, avne organe, nauku, obrazovanje, zdravstvo, komunikaciju, nauku, obrazovanje, zdravstvo, komunikaciju, trgovinutrgovinu�� modeli emodeli e--bankarstvabankarstva�� modeli emodeli e--obrazovanjaobrazovanja�� modeli emodeli e--zdravstvazdravstva�� modeli emodeli e--upraveuprave�� modeli emodeli e--trgovinetrgovine

17

Evropska komisija o stanju telekomunikacija i Evropska komisija o stanju telekomunikacija i informacionog druinformacionog drušštva u Srbijitva u Srbiji

�� ograniograniččen napredak u oblasti informacionog druen napredak u oblasti informacionog drušštvatva�� novo Ministarstvo za telekomunikacije i informatinovo Ministarstvo za telekomunikacije i informatiččko druko drušštvo osnovano u tvo osnovano u

maju 2007. godinemaju 2007. godine�� Strategija za razvoj komunikacija u Republici Srbiji 2006Strategija za razvoj komunikacija u Republici Srbiji 2006--2010. god. 2010. god.

usvojena u novembru 2006. god.usvojena u novembru 2006. god.�� stopa stopa šširenja upotrebe Interneta u zemlji i dalje na niskom nivouirenja upotrebe Interneta u zemlji i dalje na niskom nivou�� sprovoñenje zakonodavstva je i dalje u posprovoñenje zakonodavstva je i dalje u poččetnoj fazi etnoj fazi i zavisi od i zavisi od

administratinvih kapaciteta i stepena struadministratinvih kapaciteta i stepena struččnosti relevantnih institucija,nosti relevantnih institucija,koje moraju da budu ojakoje moraju da budu ojaččaneane

�� Srbija tek treba da usvoji nove zakone o informacionom druSrbija tek treba da usvoji nove zakone o informacionom drušštvu tvu (elektronska trgovina, elektronska vlada, za(elektronska trgovina, elektronska vlada, zašštita litita liččnih podataka)nih podataka)

�� uloga IT u kominikaciji i uslugama vlade prema grañanima uloga IT u kominikaciji i uslugama vlade prema grañanima (e(e--vlada) vlada) trenutno je ogranitrenutno je ograniččena; u ovoj oblasti Srbija je umereno napredovalaena; u ovoj oblasti Srbija je umereno napredovala

�� razvoj informacionog drurazvoj informacionog drušštva u Srbiji je u tva u Srbiji je u popoččetnoj fazi i potrebni su dodatni napori da bi etnoj fazi i potrebni su dodatni napori da bi se dostigli evropski standardise dostigli evropski standardi

razvoj i primena ICTrazvoj i primena ICTupotreba informacija i znanja upotreba informacija i znanja

porast broja korisnika Interneta porast broja korisnika Interneta

nunužžani zadaci svake zemlje koja ani zadaci svake zemlje koja žželi da se eli da se razvija razvija

ekonomski, politiekonomski, političčki i kulturnoki i kulturno

18

SVET JE OBRNUO REDOSLED (!):SVET JE OBRNUO REDOSLED (!):

� Umesto fraze :”Ulagaću u IT kada budemdovoljno bogat”.

Svet danas se ponaša ovako:

� “Ulagaću u informacione tehnologije da bihbio bogat”.

1943. godine, Tomas J. Watson, dugogodišnji generalnidirektor IBM, , ostao je upamćen i po svojoj izjavi: “Mislimda postoji svetsko tržište za možda pet kompjutera”.

U posljednjih dvadeset godina IT tržište se povećalo za 19 puta i prešlo cifru od pola biliona dolara.

19

7.5

2

10.210.6

0

2

4

6

8

10

12

Srbija Slovenija Mañarska Grčka

POPULACIJA U MILIONIMA

33

275

191 190

0

50

100

150

200

250

300

Srbija Slovenija Mañarska Grčka

IT POTROSNJA/STANOVNIK U EVRIMA

IT realnost u SrbijiIT realnost u Srbiji

20

PenetraPenetracija personalnih racija personalnih raččunara unara -- Srbija i zemlje u regionuSrbija i zemlje u regionu

(2000 (2000 –– 2004)2004)

12.8912.8910.5910.599.659.658.938.937.977.97svetsvet

............1.171.170.970.97......AlbanijaAlbanija

4.774.774.134.133.573.572.342.342.262.26SrbijaSrbija

5.945.945.545.545.165.164.824.824.434.43BugarskaBugarska

6.786.785.665.664.554.553.523.52......MakedonijaMakedonija

11.3011.309.699.698.268.263.573.573.183.18RumunijaRumunija

19.0719.0718.2918.2917.3817.3814.1714.1711.1611.16HrvatskaHrvatska

35.5435.5432.5532.5530.0630.0627.5727.5727.5427.54SlovenijaSlovenija

2004200420032003200220022001200120002000

Izvor: ITU 2000-2004

21

Penetracija personalnih raPenetracija personalnih raččunara u domaunara u domaććinstvima instvima Srbija 1999Srbija 1999--20062006

RepubliRepubliččki zavod za statistiku sproveo je ki zavod za statistiku sproveo je istraistražživanje o upotrebi ICT u Republici Srbiji u ivanje o upotrebi ICT u Republici Srbiji u

2007. godini (uzorak 2 000 doma2007. godini (uzorak 2 000 domaććinstava)instava)

�� 34% doma34% domaććinstava u Srbiji poseduje rainstava u Srbiji poseduje raččunarunar�� 45.5% u Beogradu45.5% u Beogradu�� 34.4% u Vojvodini34.4% u Vojvodini�� 26.3% u centralnoj Srbiji26.3% u centralnoj Srbiji

�� 29.9% stanovnika Srbije koristilo je ra29.9% stanovnika Srbije koristilo je raččunar u unar u poslednja tri mesecaposlednja tri meseca

�� 65.5% stanovnika Srbije nije nikada koristilo ra65.5% stanovnika Srbije nije nikada koristilo raččunarunar

22

InternetInternet-- zemlje sa najvizemlje sa najviššom penetracijom, zemlje regiona i Srbijaom penetracijom, zemlje regiona i Srbija

15.1715.17421.63421.63267 541 177267 541 177svetsvet

7.867.8617.7117.713 5953 595MakedonijaMakedonija

18.6118.6133.8333.8327 57827 578SrbijaSrbija

20.6020.6084.7384.7365 75965 759BugarskaBugarska

20.7620.7622.6422.6449 07749 077RumunijaRumunija

31.8831.8878.5778.5734 69534 695HrvatskaHrvatska

55.4155.41269.67269.6753 42153 421SlovenijaSlovenija

62.3662.361 110.801 110.803 562 4823 562 482KanadaKanada

62.8862.88697.90697.904 173 4534 173 453Velika BritanijaVelika Britanija

63.0063.006 645.166 645.16195 138 696 195 138 696 SADSAD

70.4070.401 978.271 978.273 939 3213 939 321AustrijaAustrija

75.4675.461 466.671 466.671 321 6761 321 676ŠŠvedskavedska

87.7687.764 758.604 758.60139 427139 427IslandIsland

broj Internet korisnikabroj Internet korisnikana 100 stanovnikana 100 stanovnika

broj host rabroj host raččunaraunarana 10 000 stanovnikana 10 000 stanovnika

ukupan broj host ukupan broj host raraččunaraunara

Izvor: ITU 2005

Penetracija Interneta Penetracija Interneta Srbija 1999Srbija 1999--20062006

Izvor:Izvor:Strategic MarketingStrategic Marketing, 2006, 2006

23

Penetracija Interneta Penetracija Interneta Srbija i zemlje regiona 2006Srbija i zemlje regiona 2006

Izvor: Izvor: Strategic MarketingStrategic Marketing, 2006, 2006

KoriKoriššććenje Interneta u Srbijienje Interneta u Srbiji

24

KoriKoriššććenje Interneta u Srbijienje Interneta u Srbiji

4.9 5.3

9.6

13.6

24.7 25.2

33.4

0

5

10

15

20

25

30

35

Imam

pristup

negde

drugde

Nedostatak

vestina

Pristup

internetu je

suvise skup

Ne zelim

internet

Drugi

razlozi

Nemam

potrebu za

internetom

Oprema je

suvise

skupa

Glavni razlozi što doma ćinastva nemaju pristup internetu (%)

Računar ima:74.9 % grañana čiji je prihod veći od 600 EUR

20.5% grañana čiji je prihod oko 300 EUR

25

RepubliRepubliččki zavod za statistiku sproveo je istraki zavod za statistiku sproveo je istražživanje o ivanje o upotrebi ICT u Republici Srbiji u 2007. godini (uzorak 2 upotrebi ICT u Republici Srbiji u 2007. godini (uzorak 2

000 doma000 domaććinstava i 1 000 preduzeinstava i 1 000 preduzećća)a)

�� Internet u Srbiji ima 26.3% Internet u Srbiji ima 26.3% domadomaććinstavainstava

�� najvenajvećći broj domai broj domaććinstava instava ima:ima:

�� modemski modemski dialdial--upupprikuljuprikuljuččak na Internet ak na Internet 73.4%73.4%

�� WAP i GPRS koristi 16.1%WAP i GPRS koristi 16.1%�� ADSL koristi 12.1%ADSL koristi 12.1%

�� broj Internet korisnika broj Internet korisnika povepoveććao se u odnosu na ao se u odnosu na 2006. god. za 3%2006. god. za 3%

�� preko 850 000 koristi Internet preko 850 000 koristi Internet svakoga danasvakoga dana

�� 90.6% preduze90.6% preduzećća u Srbiji ima a u Srbiji ima Internet prikljuInternet priključčakak

�� 46.7 % preduze46.7 % preduzećća koristi a koristi modemsku modemsku dialdial--upup konekcijukonekciju

�� 61.8% preduze61.8% preduzećća koja imaju a koja imaju Internet prikljuInternet priključčak poseduju ak poseduju WebWebSiteSite

NR indeksNR indeksNetworked ReadinessNetworked Readiness indeksindeks

26

NR indeksNR indeks

898997978989BiHBiH

858582828181MakedonijaMakedonija

797980807474SrbijaSrbija

737364647272BugarskaBugarska

535358585555Rumunija Rumunija

585857574646HrvatskaHrvatska

323235353030SlovenijaSlovenija

1212101099Velika BritanijaVelika Britanija

999955ŠŠvajcarskavajcarska

668822ŠŠvedskavedska

1515771313TajvanTajvan

1010661111KanadaKanada

443311DanskaDanska

551177SADSAD

rang 200rang 2004/20054/2005rang 2005rang 2005/2006/2006rang 200rang 2006/20076/2007

ŠŠta su informacione tehnologije ?ta su informacione tehnologije ?

27

Informacione tehnologije ITInformacione tehnologije IT

�� HardverHardver�� SoftverSoftver�� Baze podatakaBaze podataka�� MreMrežžee

ŠŠTA KATA KAŽŽU DEFINICIJE?U DEFINICIJE?

�� IT IT ččine sve tehnoloine sve tehnološške komponente informacionog ke komponente informacionog sistema, odnosno: hardver, softver, baze podataka , sistema, odnosno: hardver, softver, baze podataka , mremrežže i komunikacijee i komunikacije

(Turban)(Turban)

�� IT jedinstvo: sredstava, metoda i postupakaIT jedinstvo: sredstava, metoda i postupaka((ObradoviObradovićć))

28

Informacioni sistemiInformacioni sistemi