Odlike jezika i nivoi opisa jezikaDoc. dr Mirjana BearaIzvor: Kosti, A. (2006). Kognitivna psihologija, str. 235 - 245

JEZIKA KOMUNIKACIJA!

Pitanja za razmiljanje:ta je to to jezik ini posebnim i to ga izdvaja od ostalih kognitivnih funkcija?Da li je jezik jednostavna ili sloena kognitivna funkcija?

Jezik vs. Govor?Da li moemo da komuniciramo i neim drugim osim govorom? Postoji li jezik bez govora?Da li govor nuno podrazumeva poznavanje i upotrebu jezika?

Za govor su nam potrebni (neoteeni) govorni organiZa jezik nam je potreban jeziki sistem (arbitraran, tj. dogovoren)

ta moemo jezikom?

ta moemo jezikom?/2Mnogo samuje i dugo uti, sine moj, zatravljen si snovima, izmoren putevima duha. Lik ti je pognut i lice bledo, duboko sputene vee i glas kao kripa tamnikih vrata. Izii u letnji dan, sine moj! - ta si video u letnji dan, sine moj? Video sam da je zemlja jaka i nebo veno, a ovek slab i kratkovek. - ta si video, sine moj, u letnji dan? Video sam da je ljubav kratka, a glad vena. - ta si video, sine moj, u letnji dan? Video sam da je ovaj ivot stvar muna, koja se sastoji od nepravilne izmene greha i nesree, da iveti znai slagati varku na varku. - Hoe da usni, sine moj? Ne, oe, idem, idem da ivim." Ivo Andri, Ex Ponto

ta moemo jezikom?/3Ex Ponto je knjiga stihova u prozi koju je napisao Ivo Andri 1918. godine. U ovom ranom Andrievom delu, nazvanom razgovorom s duom (Niko Bartulovi), stilizovano je lino iskustvo u nastojanju da mu se, u lirskoj sentenci, pridoda znaenje filozofsko-poetske istine, a da pritom zadri fabulativno-narativnu osnovu, na osnovu koje bi se mogla rekonstruisati stanja jednog zatoenika.Ova knjiga pesama u prozi razvrstana je u tri ciklusa: prvi ima 26, drugi 25, a trei 88 tekstova, uz zavrni Epilog.U strasnom lirskom monologu, pesnik se obraunava sa sobom, pokuava da u tamnikim bdenjima razrei unutranju dramu i oslobodi se traume izazvane utamnienjem. Nepravedan pad iza reetaka u drugi, surov i muan svet, gde je rtva na suhom ukletom sprudu, dovodi pesnika u stanje da postavlja vana egzistencijlna pitanja i grozniavo razmilja o svetu i mestu pojedinca u njegovim traginim okvirima.

Dve bitne odlike jezikaPrva odlika - Arbitrarnost jezikih znakova!Jeziki znakovi su stvar konvencije (dogovora) oni su SIMBOLIDivni nesporazum: maljik deak garson (B.Petrovi) deak - garon

Razliite oznake glasova za isti znak, takoe iRazliite rei oznaavaju isti pojam to bi znailo da postoji jo bezbroj simbola istog pojma (u razliitim jezicima, pa i u okviru istog jezika) Deak - momak deran...

Dve bitne odlike jezika/2Druga odlika jezik nije skup arbitrarno povezanih elemenata, jezik je sistem!Nije mogua bilo koja kombinacija glasova da bi se dobila re fonoloka pravilaNije mogua bilo kakva kombinacija rei, da bi reenica bila smislena jezika pravila

Jezik= simboliki sistem koji ima ogranienja (njih opisuje lingvistika)

Po emu je, dakle, jezik poseban?Psihika funkcija po kojoj se ovek razlikuje od ostalih vrstaJezik je sloen simboliki sistem koji nam omoguava komunikaciju, opisivanje i razumevanje sveta oko nas

Lingvistika vs. psiholingvistikaLingvistika daje opis jezikog sistema, regularnosti na razliitim nivoima jezike organizacijeDiscipline lingvistike: fonetika, fonologija,morfologija, sintaksa, semantika, pragmatika

Psiholingvistika odgovara na pitanja:Kako proizvodimo govorne signale?Kako ih obraujemo?Kako razumemo pojedinane rei, reenice?Kako iz ogranienog skupa jezikih pravila proizvodimo neogranien broj iskaza? Itd. Dakle, psiholingvistika ispituje kognitivne mehanizme odgovorne za jeziku produkciju i percepciju.

Nivoi opisa jezika i odnos izmeu lingvistike i psiholingvistike

Jezikje simboliki sistem koji koristi odreena zajednica u cilju komunikacije

Tri bitna odreenja jezika Simbol - izmeu jezikog znaka (npr. rei) i oznaenog ne postoji izomorfizam, niti bilo kakva druga prirodna analogija. Da li re jabuka lii na

?

Tri bitna odreenja jezika/22. Jezik je sistem elemente (simbole) je mogue kombinovati u ire celine po odreenim pravilima neke kombinacije su mogue, druge nisu

Traei Petar umi jabuke, po eta.Petar eta po umi, traei jabuke.Atper tea op miu, etrai bukeja.

Tri bitna odreenja jezika/33. Jezik je, kao simboliki sistem, zajedniki za sve pripadnike odreene sociolingvistike zajedniceZbog ove karakteristike, primalac moe da rekonstruie sistem simbola realizovan kroz skup pravila i da ga prevede u smisaoni sadrajObezbeuje se komunikaciona funkcija jezika!

ELEMENTI PROCESA KOMUNIKACIJEkodiranjeidejaznaenjedekodiranjeKanal/medijumNain slanja porukeprimalacpoiljalac

Po emu je jezik specifian u odnosu na druge oblike komuniciranja i oznaavanja?http://www.youtube.com/watch?v=C2UlxJB3tH0

Specifinosti ljudskog jezika:A. Dvostruka strukturaB. ProduktivnostC. Dislokacija

Dvostruka struktura jezikaJezik poseduje:1. jedinice koje nemaju samostalno znaenje (pojedini glasovi)2. jedinice koje imaju samostalno znaenje (rei)

Kombinacija glasova reiKombinacija rei reeniceOvo ini jeziki sistem ekonominim: ogranienim brojem glasova generiemo beskonaan broj rei ijom se daljom kombinacijom generie beskonani broj reenica (iskaza)

Produktivnost jezikaJezik omoguava beskonano stvaranje novih iskaza onih koje nikada pre nisu proizvedeni. Takoe, omoguava razumevanje novih iskaza, tj. onih koje nikada pre nismo uli.

Produktivnost jezika je osobina da pomou ogranienog broja jedinica izrazimo beskonano mnogo smisaonih celina.

DislokacijaIzmetenost u odnosu na prostor i vreme u kojem se odigrava govorni in (iskazi o prolosti, budunosti, van mesta govora, izmiljeni, hipotetiki dogaaji...)

U ovo vreme sledee godine, biemo milioneri!

Lingvistika i druge srodne oblasti

Lingvistiki opis jezika i nivoi opisaZasnovan je na sistematizaciji i klasifikaciji jezikih fenomenaNivoi opisa: Fonetiki (FONETIKA) na osnovu fizikih karakteristika govora (akustiki, artikulacijski, auditivni aspekt)Fonoloki (FONOLOGIJA) na osnovu minimalnih distinktivnih jedinica u jezikuSemantiki (SEMANTIKA) na osnovu znaenja reiMorfoloki (MORFOLOGIJA) na osnovu oblika, strukture i graenja reiSintaksiki (SINTAKSA) na osnovu reenike strukturePragmatski (PRAGMATIKA) na osnovu upotrebe jezika i oblika jezike komunikacije

Psiholingvistiki opis jezikaPsiholingvistika se oslanja na: Lingvistiku- Kognitivnu psihologiju

Pitanje: da li izmeu lingvistikog opisa jezika i njegove kognitivne organizacije postoji izomorfizam, i ako da, o kakvom izomorfizmu je re?