Приручник за НАТО део 4

IV. DEOULOGA SAVEZA U OPERACIJAMA OUVANJA

MIRA I PODRKE MIRU

POGLAVLJE 13 Uloga NATO-a u Bosni i HercegoviniPOGLAVLJE 14 Sukob na Kosovu i uloga KFOR-aPOGLAVLJE 15 Uloga NATO-a u BJR Makedoniji*POGLAVLJE 16 Uloga NATO-a u AvganistanuPOGLAVLJE 17 Uloga NATO-a u IrakuPOGLAVLJE 18 Uloga NATO-a u Darfuru

POGLAVLJE 13ULOGA NATO-A U BOSNI I HERCEGOVINI

Od zavretka Hladnog rata, NATO je postao sve aktivniji u operacijama ouvanja mira i podrke miru, rasporeujui svoje snage kao podrku irim interesima meunarodne zajednice, i usko saraujui sa ostalim organizacijama u reavanju duboko ukorenjenih problema, u ublaavanju patnje i u stvaranju uslova u kojima mirovni proces moe biti samoodriv. NATO-ove prve tri operacije podrke miru su se dogodile u Evropi u Bosni i Hercegovini, na Kosovu i u bivoj jugoslovenskoj Republici Makedoniji* meutim, potreba za dugoronim mirom je globalna. Ministri spoljnih poslova NATO-a ovu potrebu uoili su tokom sastanka u Rejkjaviku (Island), u maju 2002. godine, sloivi se da : Kako bi preduzeo celi niz misija, NATO mora biti u mogunosti da mobilie snage koje se mogu vrlo brzo uputiti na podruja gde su potrebne, da podri operacije na udaljenosti tokom odreenog vremena i da izvri zadatke. Ovom odlukom se zapravo otvorila mogunost da NATO po prvi put rasporedi svoje snage izvan evroatlantskog podruja, u Avganistanu 2003. godine. Od tada, Savez je takoe aktivan u Iraku i Darfuru (Sudan).

Bosna i Hercegovina bila je pozornica mnogih premijera za NATO, a odluke koje su donesene kao odgovor na dogaaje u toj zemlji, pomogle su formiranje evolucije Saveza i razvoj njegovih sposobnosti za ouvanje mira i podrku miru. Savez je u avgustu i septembru 1995. godine izveo vazdune napade koji su pomogli okonanju rata u Bosni i Hercegovini, a potom vodio operaciju ouvanja mira tokom devet godina, od decembra 1995. do decembra 2004. Iako je NATO u decembru 2004. godine preneo odgovornost osiguranja svakodnevne bezbednosti u Bosni i Hercegovini na Evropsku uniju, Savez je zadrao rezidentnu vojnu komandu u Sarajevu kako bi se mogao fokusirati na reformu odbrane u Bosni i Hercegovini i pripremu zemlje za lanstvo u programu Partnerstvo za mir.

Politiki osnov uloge Saveza u operacijama ouvanja mira postavljen je na sastanku ministara spoljnih poslova u Oslu, u junu 1992. godine. Na tom sastanku ministri spoljnih poslova izrazili su spremnost da podravaju aktivnosti ouvanja mira pod odgovornou Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji (KEBS, naknadno preimenovanoj u Organizaciju za evropsku bezbednost I saradnju ili OEBS) od sluaja do sluaja i u skladu s vlastitim procedurama. Ovo je znailo da resursi i ekspertize Saveza stoje na raspolaganju operacijama ouvanja mira.

145

FBD: PRIRUNIK ZA NATO

U decembru 1992. godine, Savez je izjavio da je spreman da podrava operacije ouvanja mira pod ovlaenjem Saveta bezbednosti UN-a koji snosi glavnu odgovornost za meunarodni mir i bezbednost. Razmatrajui operaciju ouvanja mira i sankcije, ili mere sprovoenja embarga koje su ve bile preduzele NATO zemlje kao Savez u celini i pojedinano, a kako bi podrali primenu rezolucija Saveta bezbednosti UN-a koje su se odnosile na sukob u bivoj Jugoslaviji, ministri spoljih poslova NATO-a su nagovestili da je Savez spreman da pozitivno odgovoriti na budue inicijative koje je Generalni sekretar UN-a mogao da preduzme u traenju pomoi od Saveza na ovom podruju.

Izmeu 1992. i 1995. godine, Savez je doneo nekoliko odluka o operacijama kontrole i, naknadno, primenjivanja UN-ovih embarga i sankcija na Jadranskom moru, nadziranja i, potom, primenjivanja UN-ove zone zabrane preleta iznad Bosne i Hercegovine. Savez je takoe obezbedio neposrednu vazdunu podrku Zatitnim snagama UN-a (UN Protection Force, UNPROFOR) i odobrio vazdune udare kako bi oslobodio od opsade Sarajevo i druga ugroena podruja koja su Ujedinjene nacije proglasile bezbednim.

NATO avioni su 30. avgusta 1995. godine izvrili niz preciznih vazdunih udara na odabrane ciljeve srpskih poloaja u Bosni i Hercegovini. Ovi udari su oznaili poetak operacije Deliberate Force, prve NATO-ove vazdune kampanje, koja je trajala do 15. septembra. Operacija je razbila sisteme za vezu bosanskih Srba i, zajedno s odlunim diplomatskim naporima, pomogla utiranju puta pravom prekidu vatre; isto tako, ona je pripremila tlo za uspene mirovne pregovore u Dejtonu (Ohajo, Sjedinjene Amerike Drave).

Dejtonski mirovni sporazum

Pod uslovima Opteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini (General Framework Agreement for Peace in Bosnia and Herzegovina), poznatog pod imenom Dejtonski mirovni sporazum (Dayton Peace Accord,DPA), potpisanog u Parizu 14. decembra 1995. godine, NATO-ove Snage za implementaciju (Implementation Force, IFOR), sa 60 000 vojnika godinu dana su nadzirale sporovoenje vojnih aspekata sporazuma. Snage su aktivirane 16. decembra, a etiri dana kasnije vlast je prenesena sa komandanta UN-ovih snaga na komandanta IFOR-a, pa su tako sve NATO i ne-NATO snage uestvovale u operaciji pod komadom IFOR-a.

Do 19. januara 1996. godine, strane Dejtonskog sporazuma su povukle

146


svoje snage iz zone razdvajanja na drugu stranu dogovorene linije prekida vatre, i do 3. februara sve snage su bile povuene iz podruja predvienih za transfer pod uslovima sporazuma. Transfer teritorija izmeu entiteta Bosne i Hercegovine je zavren do 19. marta, pa je ustanovljena nova zona razdvajanja. Do kraja juna, povlaenje tekog naoruanja u vojne objekte i demobilizacija snaga takoe su bili zavreni prema odredbama DPA-a. Posle vie od etiri godine sukoba i ponovljenih neuspeha meunarodnih inicijativa da ga okonaju, osnov za budui mir i bezbednost Bosne i Hercegovine je uspostavljen za manje od est meseci.

IFOR je bitno doprineo stvaranju bezbednog okruenja za sprovoenje civilne i politike obnove. Takoe je omoguio podrku civilnim zadacima usko saraujui s Kancelarijom Visokog predstavnika (OHR), Meunarodnim policijskim namenskim snagama (IPTF), Meunarodnim Crvenim krstom (ICRC), kancelarijom Visokog izaslanika UN-a za izbeglice (UNHCR), Meunarodnim sudom za ratne zloine za bivu Jugoslaviju (ICTY) i mnogim drugim agencijama, obuhvatajui vie od 400 nevladinih organizacija koje su delovale na tom podruju.

IFOR je pomogao Organizaciji za evropsku bezbedbost i saradnju (OEBS) u pripremi i nadziranju prvih slobodnih izbora u septembru 1996. godine. Posle ovih izbora, IFOR je pruao podrku OHR-u u nastojanju da pomogne entitetima Bosne i Hercegovine pri stvaranju novih zajednikih institucija. Isto tako, vojni inenjeri IFOR-a su popravili i ponovo otvorili puteve i mostove, odigravi kljunu ulogu u razminiranju, popravci eljeznikih pruga, u otvaranju civilnih vazdunih luka, u uspostavljanju snabdevanja gasom, vodom i strujom, u obnavljanju kola i bolnica i u ponovnom uspostavljanju Glavnih telekomunikacija.

Od IFOR-a do SFOR-a

U novembru i decembru 1996. godine, utvren je dvogodinji konsolidacioni plan pod okriljem Saveta za implementaciju mira (Peace Implementation Council), ad hoc grupe sastavljene od zemalja i meunarodnih organizacija koje su uestvovale u mirovnom procesu. Na osnovu ovog plana i vlastite studije Saveza o mogunostima ostvarivanja bezbednosti, ministri spoljnih poslova i odbrane NATO-a su zakljuili da je potrebno smanjeno vojno prisustvo za obezbeivanje stabilnosti potrebnih za konsolidaciju mira u regionu. Sloili su se oko potrebe da NATO organizuje i vodi Stabilizacione snage (Stabilisation Force, SFOR ) veliine 32 000 vojnika, koje su potom aktivirane 20. decembra 1996. godine na dan prestanka mandata IFOR-a s novim mandatom u trajanju od 18 meseci.

147


U skladu sa Rezolucijom 1088 Saveta bezbednosti UN-a od 12. decembra 1996. godine, SFOR je postao pravni naslednik IFOR-a i njegov Glavni zadatak je bio da doprinosi razvoju bezbednog okruenja neophodnog za jaanje mira. Snage koje su se izmenjivale posle prvog SFOR-a, zadrale su naziv SFOR radei na slinim principima kako bi spreile obnavljanje neprijateljstva i na taj nain pomogle u stvaranju uslova potrebnih za sprovoenje civilnih aspekta DPA-a. Istovremeno je Savet izradio prelaznu strategiju koja je obuhvatala progresivno smanjivanje veliine snaga im se stvore uslovi prenosa odgovornosti na nadlene zajednike institucije, civilne vlasti i meunarodna tela.

Kako je situacija u Bosni i Hercegovini bivala sve stabilnija, NATO je transformisao Stabilizacione i smanjivao njihov obim. Do poetka 2002. godine, poetnih 32 000 vojnika je bilo svedeno na 19 000, upuenih iz 17 zemalja lanica NATO-a i 15 ne-NATO lanica, ubrajajui i ruski kontingent. Veliki broj ne-NATO zemalja, od kojih su neke od tada postale lanice, uestvovao je u IFOR-u i SFOR-u u nekoj od rotacija: Albanija, Argentina, Austrija, Bugarska, Egipat, Estonija, Finska, Irska, Jordan, Letonija, Litvanija, Maroko, Rumunija, Slovaka, Slovenija, vedska i Ukrajina.

Isto tako, do januara 2003. godine, SFOR je smanjen na 12 000 vojnika, s mogunou podrke stratekih rezervnih snaga i s nastavljenim mandatom kako bi pomogao da se odri bezbedno okruenje u skladu sa DPA-a. Poboljanje opte bezbednosne situacije u Bosni i Hercegovini u 2003. godini, kome su doprinele uspene operacije koje su vodili timovi za unitenje minsko-eksplozivnih sredstava u uklanjanju velikih koliina granata, metaka, pitolja, mina i ostale municije, omoguile su NATO-u da opseg SFOR-a svede na nekih 7000 vojnika u sklopu rezidentnih snaga za odvraanje, a s mogunou pojaanja, do sredine 2004.

Istovremeno, uspena primopredaja NATO-ove operacije u bivoj jugoslovenskoj Republici Makedoniji* Evropskoj uniji 2003. godine, omoguila je rasporeivanje snaga misije EU-a koje su trebalo da naslede SFOR. Lideri Saveza su dogovorili zavretak operacije SFOR-a do kraja 2004. godine, odajui priznanje napretku ostvarenom u Bosni i Hercegovini od rasporeivanja Snaga za implementaciju pod vostvom NATO-a 1995. godine, kao i kasnijoj pozitivnoj ulozi SFOR-a.

Evropska unija je 2. decembra 2004. godine rasporedila nove snage u Bosni i Hercegovini, EUFOR, u okviru operacije Althea. EUFOR trenutno ima podrku NATO-a u skladu s dogovorom Berlin plus izmeu dve organizacije (opisano u VIII. delu). Pripreme prenosa odgovornosti za ovu misiju preduzete su u okviru sporazuma Berlin plus oslanjajui se na NATO-ovu ekspertizu na podruju planiranja i omoguavajui Evropskoj

148


uniji korienje zajednikih kapaciteta i sposobnosti Saveza. Odredbe su poglavito omoguile Zameniku vrhovnog saveznikog komandanta za Evropu (Deputy Supreme AlliedCommander Europe, DSACEUR) ulogu Komandanta operacije Althea. Ovi dogovori takoe su omoguili prenos odgovornosti za misiju s NATO-a na Evropsku uniju u kontinuitetu, to je optimiziralo upotrebu resursa i izbeglo dupliciranje napora.

Iako je uloga NATO-a kao glavnog dobavljaa za mir u Bosni i Hercegovini okonana zavretkom misije SFOR-a, stalna briga Saveza za BiH iskazana je na druge naine. Savez je 2. decembra 2004. godine formirao vojnu komandu u Bosni i Hercegovini kako bi pomogao nacionalnim vlastima u reavanju problema reforme odbrane i u pripremama za mogue budue uestvovanje u programu Partnerstva za mir. Ova komanda je takoe preuzela izvesne operativne zadatke podrke kao to su borba protiv terorizma; podrka Meunarodnom sudu za ratne zloine za bivu Jugoslaviji (ICTY), u skladu sa sredstvima i sposobnostima na raspolaganju komandi, privoenje osoba osumnjienih za ratne zloine; i razmena obavetajnih podataka s Evropskom unijom.

NATO je nastavio da pokazuje svoju stvarnu podrku nastojanjima Bosne i Hercegovine da se pridrui Partnerstvu za mir (PfP) i Savetu za evroatlantsko partnerstvo kroz aktivnosti organizovane u okviru konkretnog NATO Programa bezbednosne saradnje (NATO Security Cooperation Programme). Aktivnosti u okviru programa za 2004. godinu obuhvatale su radionice na temu izrade vladinog budeta odbrane za 2005. godinu i radionice za pripremu budeta odbrane za 2006.-2007. godinu. Slino tome, u julu 2004. godine, odrana je radionica u NATO koli u Oberammergauu sa temom razmatranja naina poboljanja praktine saradnje i temom novoutemeljenih odbrambenih institucija. Tom prilikom je napravljen popis moguih PfP aktivnosti u kojima je zemlja ve mogla da uestvuje. U 2005. je uspostavljen novi program saradnje, skrojen prema potrebama Bosne i Hercegovine i uoblien da vojno i civilno osoblje upozna sa mogunostima i zahtevima PfP programa.

149


POGLAVLJE 14SUKOB NA KOSOVU I ULOGA KFOR-A

NATO vodi operaciju ouvanja mira na Kosovu od juna 1999. godine, kao podrku irim meunarodnim nastojanjima za izgradnjom mira i bezbednosti u pokrajini koja je predmet spora. NATO-ove Snage za Kosovo, ili KFOR, rasporeene su neposredno posle vazdune kampanje od 78 dana koju je Savez pokrenuo u martu 1999. godine kako bi zaustavio i preokrenuo tok humanitarne katastrofe koja je tada izlazila na videlo. Ta kampanja, druga u NATO-ovoj istoriji, usledila je posle vie od godinu dana borbi u pokrajini i neuspeha meunarodnih nastojanja u reavanju sukoba diplomatskim putem.

Rastue napetosti na Kosovu, koje su bile rezultat nametanja direktne vlasti Beograda 1989. godine u pokrajini sa albanskom veinom, kulminirale su nasiljem izmeu srpske vojske i policije i kosovskih Albanaca krajem 1998. godine. Meunarodnu zajednicu sve je vie zabrinjavao eskalirajui sukob, njegove humanitarne posledice, rizik irenja sukoba na druge zemlje, kao i ogluivanje jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloevia na nastojanja za mirno reenje krize uz destabiliuu ulogu militantnih kosovskih Albanaca.

Severnoatlantski savet 13. oktobra 1998. godine odobrio je aktivacione komande za poetak NATO-ovih vazdunih udara kao podrke diplomatskim nastojanjima koja su trebalo da prisile Miloeviev reim na povlaenje snaga sa Kosova, na saradnju u okonanju nasilja, i u olakanju povratka izbeglica njihovim domovima. Posle daljih diplomatskih napora, Slobodan Miloevi je pristao da udovolji zahtevima i vazduni udari su opozvani. Pokrenute su dodatne mere u podrci rezolucijama Saveta bezbednosti UN-a koje su pozivale na prestanak sukoba, a koje su obuhvatale formiranje Verifikacione misije na Kosovu (Kosovo Verification Mission) od strane Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), NATO misije vazdune kontrole, kao i NATO-ove namenske snage za pomo u evakuaciji lanova misije u sluaju eskalacije sukoba.

Situacija na Kosovu ponovno je planula poetkom 1999. godine posle niza provokacija s obe strane i prekomerne upotrebe sile od strane srpske vojske i policije. Tu se ubraja i masakr 40 nenaoruanih civila u selu Raak 15. januara 1999. godine. Obnovljena meunarodna nastojanja da se da novi politiki zamah pronalaenju mirnog reenja sukoba dovela su do sazivanja pregovora izmeu zaraenih strana u Londonu i Parizu, uz meunarodno posredovanje.

150


Meutim, ovi su pregovori propali i u martu 1999. godine, srpske vojne i policijske snage su intenzivirale svoje operacije premetajui dodatnu vojsku i tenkove u region, evidentno krei postignute dogovore. Desetine hiljada ljudi napustile su svoje domove, suoeni sa sistematskom ofanzivom. Naposletku, ameriki izaslanik Riard Holbruk (Richard Holbrooke) neuspeno je pokuavao da uveri Slobodana Miloevia da promeni politiku. NATO je zapoeo vazdunu kampanju protiv Miloevievog reima 24. marta 1999. godine.

NATO je imao nekoliko politikih ciljeva: formiranje proverljivog prestanka svih vojnih akcija, nasilja i represije; povlaenje svekolikog vojnog osoblja, policijskih i paravojnih snaga s Kosova; razmetanje meunarodnih vojnih snaga na Kosovu; bezuslovan i siguran povratak svih izbeglica i raseljenog stanovnitva, kao i da do njih nesmetan pristup imaju organizacije za humanitarnu pomo; formiranje politikog sporazuma za Kosovo u skladu sa meunarodnim pravom i Poveljom Ujedinjenih nacija.

Nakon diplomatskih nastojanja Rusije i Evropske unije 3. juna 1999. godine, 9. juna je dogovoren Vojno-tehniki sporazum izmeu NATO-a i Savezne Republike Jugoslavije. Sledeeg dana, poto je potvreno da je zapoelo povlaenje jugoslovenskih snaga s Kosova, NATO je objavio prestanak vazdune kampanje. Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN-a od 10. juna 1999. godine, pozdravila je prihvatanje principa politikog reenja sukoba od strane Savezne Republike Jugoslavije, koji su obuhvatali neposredan prestanak nasilja i hitno povlaenje njenih vojnih, policijskih i paravojnih snaga, kao i rasporeivanje efikasne meunarodne civilne i bezbednosne prisutnosti uz znaajno uestvovanje NATO-a.

Snage za Kosovo pod vostvom NATO-a

Prvi delovi KFOR-a stigli su na Kosovo 12. juna 1999. godine. Do 20. juna je zavreno povlaenje srpskih snaga. Zadaci KFOR-a su obuhvatali pomo pri povratku raseljenog stanovnitva i izbeglica; obnovu i razminiranje; medicinsku pomo; bezbednost i javni red; sigurnost etnikih manjina; zatitu naslea; bezbednost granica; zabranu verca orujem; sprovoenje programa amnestije za predano oruje, municiju i eksplozivna sredstva irom Kosova; unitenje oruja; i podrku uspostavljanju civilnih institucija, zakona i reda, pravosudnom i kaznenom ssistemu, izbornom postupku i ostalim aspektima politikog, ekonomskog i drutvenog ivota pokrajine.

U poetku se KFOR sastojao od 50 000 vojnika iz zemalja lanica NATO-a, zemalja partnera i ne-NATO zemalja pod jedinstvenom komandom i

151


kontrolom. Do poetka 2002., KFOR je smanjen na oko 39 000 vojnika. Poboljanje bezbednosnog okruenja omoguilo je NATO-u da dodatno svede obim KFOR-ovih snaga na 26 000 vojnika do juna 2003. pa na 17 500 vojnika do kraja iste godine. U martu 2004. godine, pojavila se prepreka napretku prema stabilnom, multietnikom i demokratskom Kosovu u trenutku kada je ponoo buknulo nasilje izmeu Albanaca i Srba i kada su napadnuti pripadnici KFOR-a. NATO-ovi planovi za sluaj nepredvidivih situacija omoguili su hitno rasporeivanje dodatnih 2500 vojnika sa ciljem pojaanja postojeih KFOR-ovih snaga.

Oekujui odluku o poloaju Kosova, bilo je malo verovatno da e obaveza Saveza iskazana kroz KFOR doiveti znaajnija smanjenja. U meuvremenu su Ujedinjene nacije definisale mere koje omoguavaju povratak izbeglica, ekonomsku reformu i ostale standarde kao neophodne uslove za normalizaciju. Na Istambulskom samitu, NATO efovi drava i vlada osudili su obnovljeno meuetniko nasilje koje je buknulo u martu 2004. godine i potvrdili NATO-ovu privrenost bezbednom, stabilnom i multietnikom Kosovu, na osnovu potpunog sprovoenja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Takoe su naglasili podrku dogovorenoj politici Standardi pre statusa (Standards before status) i s tim povezanimm Mehanizmom revizije standarda (Standards Review Mechanism).

Pre opsene revizije Postupka sprovoenja standarda (Standards Implementation Process) zakazane za kraj 2005. godine, ministri odbrane NATO-a su se, na sastanku u Briselu u decembru 2004., dogovorili da zadre snaan profil KFOR-a tokom 2005. U meuvremenu, u avgustu 2005. godine, Severnoatlantski savet je odluio da transformie KFOR, zamenjujui etiri postojee multinacionalne brigade s pet namenskih snaga (task force). Transformacija e se obavljati postepeno i omoguie savetu fleksibilnost za, naprimer, uklanjanje ogranienja pri prelasku jedinica stacioniraniranih u razliitim sektorima Kosova iz jedne zone odgovornosti u drugu. Prelazak s brigadne organizacije na namenske snage (task force) omoguie vei naglasak na operacijama s obavetajnim ciljem, a namenske snage e ue saraivati sa lokalnom policijom i lokalnim stanovnitvom u prikupljanju podataka.

Podrka susednim zemljama

Usled sukoba na Kosovu, zemlje u regionu su doivele velike humanitarne, politike i privredne probleme. Na vrhuncu kosovske krize, vie od 230 000 izbeglica je stiglo u bivu jugoslovensku Republiku Makedoniju*, vie od

152


430.000 u Albaniju a oko 64 000 ih je stiglo u Crnu Goru. Priblino 21 500 je dola u Bosnu i Hercegovinu, a vie od 61 000 ih je evakuisano u druge zemlje. Na samom Kosovu, oko 580 000 ljudi je ostalo bez domova. Kako bi se olakala humanitarna situacija na terenu, NATO snage su avionima dopremile vie hiljada tona hrane i opreme. Do kraja maja 1999. godine, na Kosovo je pristiglo preko 4666 tona hrane i vode, 4325 tona ostale robe, 2624 tone atora i gotovo 1600 tona medicinskog pribora.

U bivoj jugoslovenskoj Republici Makedoniji*, NATO jedinice su podigle izbeglike kampove, centre za prihvatanje izbeglica i prirune punktove za distribuciju hrane, i dostavile stotine tona humanitarne pomoi onima kojima je pomo bila potrebna. U Albaniji je NATO rasporedio znaajne snage kako bi osigurao sline oblike pomoi i pomogao UNHCR-u u koordinaciji letova humanitarne pomoi, obezbeujui evakuaciju izbeglica na sigurno u druge zemlje, od kojih su mnoge NATO lanice. Ovi su letovi dopunjeni avionima zemalja lanica NATO-a. Evroatlantski centar za koordinaciju odgovora na katastrofe (EADRCC), osnovan u NATO-u u junu 1998., takoe je odigrao vanu ulogu u usklaivanju podrke operacijama pomoi UNHCR-a.

Formirana je NATO PfP elija u Tirani od 1998. do decembra 2002. godine kao pomo vladi u PfP programima i procedurama. U junu 2002., NATO je imenovao Vieg vojnog predstavnika za Albaniju (Senior Military Representative to Albania) sa komadom u Tirani. Zadatak Vieg vojnog predstavnika za Albaniju je da savetuje Tiranu o vojnim aspektima reforme bezbednosnog sektora, obuhvatajui reformu albanskih oruanih snaga, i o vojnim aspektima Akcionog plana za lanstvo i Postupka planiranja i revizije PfP-a u kojima uestvuje Albanija. NATO komanda u Tirani obuhvata NATO Savetodavni tim (NATO Advisory Team) koji pomae Viem vojnom predstavniku u ostvarivanju ovih zadatakaa. Dalji zadatak NATO-ovog taba u Tirani je pruanje podrke operacijama u regionu pod vostvom NATO-a. Albanija je takoe znaajno doprinela NATO-ovim operacijama odobravanjem letova kontrole i izviakih letova preko svoje teritorije, kao i saradnjom na pitanjima nezbednosti granica izmeu albanske pogranine policije i vojnih jedinica i KFOR-a.

153


POGLAVLJE 15ULOGA NATO-A U BIVOJ JUGOSLOVENSKOJ

REPUBLICI MAKEDONIJI*

Na zahtev vlasti iz Skopja, NATO se ukljuio u zbivanja u bivoj jugoslovenskoj Republici Makedoniji* kako bi pomogao smirivanje eskalirajueg sukoba izmeu vlade i pobunjenih etnikih Albanaca i spreio mogue prerastanje sukoba u rat irokih razmera.

U junu 2001. godine, makedonski predsednik Boris Trajkovski zamolio je NATO za pomo pri rasformiranju Vojske za nacionalno osloboenje UCK (National Liberation Army, NLA) i razoruanju grupa etnikih Albanaca koje su bile aktivne na teritoriji njegove zemlje. Severnoatlantski savet je u odgovoru primenio dvostruki pristup: osudilo je napade i usvojilo odreene mere kao podrku nastojanjima vlade u borbi protiv aktivnosti ekstremista, dok je, istovremeno, zahtevao od vlade da smiri vojnu akciju i da usvoji ustavne reforme kojima bi se posavealo uee etnikih Albanaca u drutvu i politici.

Pokrenut je politiki dijalog u kome su uestvovale obe strane, to je dovelo do mirovnog plana i primirja. Potpisivanjem Ohridskog okvirnog sporazuma (Ohrid Framework Agreement) otvoren je put ulasku NATO vojnika u zemlju 27. avgusta 2001. kao i uvoenju unutranjih reformi. Misija pod nazivom Operation Essential Harvest, u trajanju od 30 dana, imala je za cilj da sakupi i unititi svo naoruanje dobrovoljno predato od strane prippadnika UCK. U operaciji je uestvovalo 3500 vojnika NATO-a i njihova logistika potpora. Sakupljeno je priblino 3875 komada oruja i 397 600 komada ostale municije poput minskoeksplozivnih sredstava. Kasnije te godine, makedonski parlament usvojio je 15 ustavnih amandmana iz mirovnog sporazuma.

U septembru 2001. godine, predsednik Trajkovski je zatraio snage koje bi osigurale zatitu meunarodnih promatraa iz Evropske unije i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, koji su nadzirali sprovoenje mirovnog plana za Bivu jugoslovensku Republiku Makedoniju*. U misiji koja je usledila, poznatoj pod nazivom Operation Amber Fox, uestovalo je je 700 vojnika iz zemalja lanica NATO-a pod vostvom Nemake, koji su doli kao pojaanje za 300 vojnika ve smetenih u zemlji. Operacija je zapoela 27. septembra 2001. godine s tromesenim mandatom zatite meunarodnih promatraa koji su kontrolisali sprovoenje mirovnog plana. Mandat operacije je naknadno produen.

154


Na zahtev predsednika Trajkovskog, NATO je pristao da nastaviti pruanje podrke u Bivoj jugoslavenskoj Republici Makedoniji* u okviru nove misije koja je zapoela 16. decembra 2002. godine pod nazivom Operation Allied Harmony. Severnoatlantski savet je uvideo da se operacija Amber Fox moe okonati, meutim i dalje je u zemlji postojala potreba za prisutnou meunarodnih vojnih snaga kako bi se umanjio rizik od destabilizacije. Misija pod nazivom Operation Allied Harmony se sastojala od operativnih delova, koji su trebalo da obezbede podrrku meunarodnim posmatraima, i od savetodavnih delova, za pomo vladi u preuzimanju odgovornosti za bezbednost celokupne teritorije.

Operation Allied Harmony pod vostvom NATO-a je nastavljena do 31. marta 2003. godine, kada je odgovornost za misiju prela u nadlenost Evropske unije. NATO je i posle toga zadrao vojno i civilno osoblje u zemlji kako bi ono pomoglo nacionalnim vlastima i prualo savete u izradi reformi bezbednosnog sektora i u uestvovanju zemlje u Akcionom planu za lanstvo (MAP).

Komanda NATO-a u Skoplju, koja je osnovana radi ovog zadatka, sastoji se od oko 120 lanova vojnog i civilnog osoblja. To je netaktika komanda kojom komanduje Vii vojni predstavnik NATO-a. S obzirom na oteenost i istroenost puteva i mostova prouzrokovanih vojnim saobraajem i upotrebom putne mree za svrhe vojnog snabdevanja, NATO takoe uestvuje u obnovi puteva i u ostalim graevinskim projektima u zemlji. NATO komanda u Skoplju znaajno uestvuje u koordinaciji navedenih nastojanja koja se preduzimaju u saradnji s Graevinskim fakultetom Univerziteta u Skoplju.

3155


POGLAVLJE 16ULOGA NATO-A U AVGANISTANU

NATO predvodi meunarodna nastojanja ouvanja mira u Avganistanu od avgusta 2003. godine, pomaui na taj nain stvaranje uslova u kojima u zemlji mogu da funkcioniu parlamentarna vlada, samoodriv mir i bezbednost. Radi se o prekretnici i prvoj NATO operaciji izvan tradicionalnog evroatlantskog podruja.

U poetku je operacija bila ograniena na pruanje bezbednosti na podruju Kabula i njegove okoline, ali Savez sada iri svoju misiju kako bi pokrio i ostale delove zemlje putem takozvanih Provincijskih timova za obnovu (Provincial Reconstruction Teams). Konkretno, NATO nastoji da pomogne vladi Avganistana u odravanju bezbednosti na podruju odgovornosti svojih operacija, da prui podrku vladi u proirenju vlasti na celu zemlju, i da prui pomo u obezbeivanju sigurnog okruenja koje vodi prema slobodnim i potenim izborima, irenju vladavine zakona i procesu obnove.

Neposredno nakon proterivanja Al Kaide i Talibana, avganistanske voe sastale su se u Bonu (Nemaka) u decembru 2001. godine, da uz podrku meunarodne zajednice zaponu proces ponovne izgradnje zemlje. Stvorene su nova struktura vlade u obliku Avganistanske prelazne vlasti (Afghan Transitional Authority) kao i Meunarodne snage za pomo bezbednosti (International Security Assistance Force, ISAF) pod mandatom Rezolucija 1386, 1413 i 1444 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija koje su trebalo da omogue tranzicijskoj vlasti i UN-ovoj Misiji za pomo u Avganistanu (Assistance Mission in Afghanistan) siguran rad na podruju glavnog grada Kabula i njegove okoline. Detaljni Vojno-tehniki sporazum (Military Technical Agreement) izmeu Komandanta ISAF-a (ISAF Commander) i Avganistanske prelazne vlasti osigurao je dalje smernice ISAF-ovim operacijama.

U poetku su na elu ISAF-a bili Ujedinjeno Kraljevstvo i Turska. Nemaka i Holandija su zdrueno preuzele voenje ISAF-a u februaru 2003. godine i istovremeno zatraile NATO-ovu podrku. U avgustu 2003. godine, sm Savez je preuzeo odgovornost nad ISAF-om ime je prevladan problem izbora novih zemalja, voljnih i sposobnih da preuzmu rukovoenje misijom, svakih est meseci.

Meunarodni sastav ISAF-a se menjao, ali je ISAF od svog uspostavljanja obuhvatao snage ili druge doprinose svih 26 NATO zemalja saveznica, kao

156


i one iz Albanije, Azerbejdana, Estonije, Finske, Gruzije, Hrvatske, Irske, Novog Zelanda, Bive jugoslavenske Republike Makedonije*, vedske i vajcarske, uz osoblje koje je obezbedio sam Avganistan.

Politike smernice ISAF-u daje Severnoatlantski savet u dogovoru sa ne-NATO zemljama koje doprinose misiji putem svojih snaga. Saveznika komanda za operacije NATO-a (sa seditem u Vrhovnoj komandi saveznikih snaga za Evropu u Monsu (Belgija)) odgovorna je za komandovanje operacijom, a Komanda saveznikih zdruenih snaga u Brunssumu (Holandija) ima ulogu komande na operativnom nivou.

U poetku je jezgro komande ISAF-a bilo organizovano u Centru za zdruenu komandu u Hajdelbergu (Nemaka) koji je dao i prvog NATO Komandanta snaga ISAF-a. Posle toga komandovanje je preuzela Kanada, potom Evrokorpus pod francuskom komandom, za im su sledile Turska i Italija. Zajedno s civilnim osobljem za podrku, celokupne snage ISAF-a broje priblino 8 000 pripadnika. Razvijen je plan po principu rotacije koji obezbeuje dugotrajniju podrku komandi misije ISAF-a,

U januaru 2004. godine, NATO je imenovao biveg turskog ministra spoljnih poslova Hikmeta Cetina na mesto Vieg civilnog predstavnika (Senior Civilian Representative) u Avganistanu. Vii civilni predstavnik radi prema smernicama Severnoatlantskog saveta i u uskoj koordinaciji sa Komandantom ISAF-a i s UN-ovom misijom pomoi u Avganistanu, kao i s avganistanskim vlastima i drugim meunarodnim telima koja su prisutna u zemlji.

irenje ISAF-a

U oktobru 2003. godine, Rezolucija 1510 Saveta bezbednosti UN-a je otvorila mogunost znaajnije uloge ISAF-a u pomaganju avganistanskoj vladi u podrujima zemlje izvan granica glavnog grada. U decembru 2003. godine,Severnoatlantski savet je dao ovlaenja Vrhovnom saveznikom komandantu za Evropu da zapone s procesom irenja.

Provincijski timovi za obnovu (Provincial Reconstruction Teams, PRTs) su kamen temeljac ovog procesa. Oni su sastavljeni od meunarodnog civilnog i vojnog osoblja, organizovani kao civilno-vojno partnerstvo iji su vojni delovi integrisani u liniji komandovanja ISAF-a. Glavna uloga timova je da pomognu vladi Avganistana da proiriti svoju vlast irom drave i olakaju razvoj bezbednosti u provincijama. Zadaci timova obuhvataju formiranje veza s lokalnim vlastima, poveanje bezbednosti u njihovim podrujima

157


nadlenosti, davanje podrke aktivnostima reforme bezbednosnog sektora, i upotrebu sredstava i sposobnosti koji im stoje na raspolaganju kako bi olakali proces obnove u provincijama.

PRT koncept predstavlja novitet koji se dokazuje kao efikasno i korisno sredstvo pomoi pri stvaranju bezbednog okruenja omoguavajui nadlenim zemljama, meunarodnim organizacijama i nevladinim udruenjima da pomognu vladi Avganistana u obnovi zemlje.

U decembru 2003. godine, ISAF je preuzeo nadlenost od Nemake nad PRT-om u Kunduzu kao pilot-projekt i prvi korak u procesu irenja. Do kraja 2004. godine, ISAF je preuzeo komandu nad vojnim delovima pet PRTova u severnom Avganistanu, sa seditima u Baghlanu, Faizabadu, Kunduzu, Mejmanehu i Mazar-e-arifu. NATO je takoe preuzeo odgovornost za etiri PRT-a na zapadu zemlje u Heratu, Farahu, agaranu i Kualeh-Novu - sredinom 2005. godine, postajui tako nadlean za devet PRT-ova, odnosno priblino 50 posto avganistanske teritorije. NATO je takoe odluio da preuzme dodatne PRT-ove na jugu i na istoku Avganistana, to bi moglo da zahteva savetu sinergiju s operacijom Enduring Freedom koju vode SAD.

Sastav i teritorijalni obim PRT-ova odreuju vojni funkcioneri NATO-a i vodeih zemalja uz usku konsultaciju s UN-ovom Misijom pomoi Avganistanu i sa avganistanskim vlastima, kao osnovom posebnosti stanja u provincijama u kojima deluju. Posebni ciljevi pojedinanih PRT-ova uzimaju u obzir sledee inioce: lokalnu bezbednosnu situaciju, nivo obnove i prisutnost meunarodnih agencija.

Ostali delovi ISAF-a

Uz PRT-ove, postoje tri glavna dela ISAF-a, a oni su:

Komanda ISAF-a, koja komanduje Kabulskom multinacionalnom brigadom (Kabul Multinational Brigade), sprovodei operativne zadatke u svom podruju odgovornosti, povezujui se i pomaui Ujedinjene nacije, avganistanske vlasti, vladine i nevladine organizacije, i koalicione snage u Avganistanu pod vostvom SAD-a (Operacija Enduring Freedom);

Kabulska multinacionalna brigada, koja predstavlja taktiku komandu ISAF-a i odgovorna je za svakodnevno planiranje i realizaciju patroliranja i operacija civilno-vojne saradnje;

Avganistanska kabulska meunarodna vazduna luka nad kojom

158


nadlenost ima avganistansko Ministarstvo civilnog vazdunog saobraaja i turizma uz pomo ISAF-a. Dodatna uloga NATO-a, zajedno sa predstavnicima drugih nadlenih nacionalnih i meunarodnih tela, odnosi se na obnovu kabulske vazdune luke.

ISAF je takoe pruao podrku u voenju ustavnog tela Loja Jigra (Loya Jirga), ili Velikog saveta, sastavljenog od oko 500 avganistanskih voa, koje je delovalo od decembra 2003. godine do januara 2004. i pomagalo avganistanskim vlastima u pruanju bezbednosti Kabulu tokom procesa irenja. Ratifikacija novog ustava oko kojeg se sloio Loja Jirga postavila je osnove za stvaranje demokratskih institucija i otvorila put prema slobodnim i potenim nacionalnim izborima. Na zahtev avganistanskog predsednika Hamida Karzaia, ISAF je pruao podrku tokom predsednikih izbora u jesen 2004. i u vreme parlamentarnih i lokalnih izbora u jesen 2005. godine.

Dok je glavna odgovornost pri sprovoenju predsednikih izbora bila prvenstveno na avganistanskoj vladi kojoj je pomagala UNAMA, osigurane su dodatne snage koje su obuhvatale panske Snage za brzi odgovor (Quick Reaction Force) rasporeene u Mazar-e-arifu i italijanske rezervne snage na podruju odgovornosti stacionirane u Kabulu. Takoe je osigurana dodatna podrka holandskih i britanskih aviona i helikoptera, a jedna brigada SAD-a je stavljena na raspolaganje za hitno rasporeivanje u podruju, u sluaju potrebe. Tokom itavog procesa, ostvarena je uska saradnja s drugim nacionalnim i meunarodnim agencijama kao to su Ujedinjene nacije, Evropska unija i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju.

Bonski sporazum (Bonn Agreement) iz decembra 2001. godine, utvrdio je institucionalne reforme potrebne za formiranje osnova stabilnosti, mira i napretka u pet zasebnih podruja: borba protiv narkotika; reforma pravosua; razoruanje, demilitarizacija i reintegracija; obuka avganistanske nacionalne vojske; i obuka policijskih snaga. Vodee zemlje donatori iz kruga G8 zemalja pomau avganistanskim vlastima u sprovoenju programa reforme bezbednosnog sektora na navedenim podrujima. Japan je vodea zemlja koja kontrolie proces demilitarizacije, razoruanja i reintegracije. Sjedinjene Amerike Drave predvode meunarodne napore u obuci avganistanske nacionalne vojske. Nemaka je nadlena za obuku avganistanske nacionalne policije. Italija nadzire reformu pravosua. Velika Britanija predvodi meunarodne napore u borbi protiv proizvodnje i trgovine narkoticima.

U okviru saradnje NATO-Rusija, razvijen je zajedniki pilot-projekt obuke kako bi se u samom regionu izgradili kapaciteti za efikasnije spreavanje trgovine avganistanskim narkoticima.

159


Iako proces razoruanja, demilitarizacije i reintegracije nije sastavni deo ISAF-ovog mandata, njegovo sprovoenje znaajno utie na ISAF-ove operacije, poglavito u Kabulu i njegovoj okolini. U martu 2004. godine, sveanost odrana izvan Kabula oznaila je uspean zavretak bezbednog uskladitenja tekog naoruanja, poput tenkova, artiljerije, projektila zemlja-zemlja i sistema za lansiranje raketa koji su bili u rukama razliitih paravojnih snaga u glavnom gradu. Na inicijativu avganistanskog Ministarstva odbrane, skladite funkcionie po pricipu dvostrukog kljua po kojem je zabranjeno razmetanje oruja bez odobrenja kako Ministarstva odbrane tako i ISAF-ovog komandanta. Slina je inicijativa primenjena u dolini Panjer, a postupak razoruanja, demilitarizacije i reintegracije koji se primjenjuje na naoruane grupe u zemlji kombinuje se, kako bi se stvorio integrisani program kojim bi se stavio pod kontrolu veliki broj oruja koje cirkulie Avganistanom.

160


POGLAVLJE 17ULOGA NATO-A U IRAKU

Od okonanja kampanje pod vostvom SAD 2003. godine i zbacivanja reima Sadama Huseina, NATO na razliite naine pomae u irakom procesu tranzicije. Savez obuava irako osoblje u Iraku i izvan njega i pomae pri razvoju bezbednosnih institucija kako bi zemlja izgradila efikasne oruane snage i osigurala vlastitu bezbednost. NATO takoe koordinira donacije opreme Iraku i prua podrku Poljskoj u komandovanju jednim od sektora u Iraku.

U maju 2003. godine, Severnoatlantski savet doneo je odluku o pomoi Poljskoj putem obavetajnih podataka, logistike, koordinacije razmetaja snaga, generisanja snaga i tienih komunikacija. Odluka je donesena po slinom principu kao i ona o slinim oblicima pomoi Holandiji i Nemakoj kada su zajedno preuzimale voenje Meunarodnih snaga za pomo bezbednosti (ISAF) u Avganistanu. Odluka je odmah stupila na snagu.

Konferencija o reviziji snaga (Force Review Conference) organizovana je u junu 2003. godine u Vrhovnoj komandi saveznikih snaga za Evropu (SHAPE), a na njoj su uestvovale Poljska, zemlje lanice NATO-a i zemlje partneri kako bi raspravile potrebe za snagama i zakljuile aranmane o sprovoenju. Konferencija je deo uobiajenog vojnog postupka planiranja za svaku NATO operaciju i zemljama uesnicama prua mogunost rasprave o detaljima davanja ponuda i finalizacije procesa generisanja snaga. U septembru 2003. godine, Poljska je preuzela komandovanje nad Multinacionalnom divizijom Srednji Jug (Multinational Division (MND) Central South) koja je deo stabilizacionih snaga u Iraku. Poljskoj su u obavljanju zadatka pomogali NATO u celini, ali i bilateralni doprinosi (u snagama i ostalim oblicima podrke) niza NATO lanica i zemalja partnera.

Izjave date u ime Severnoatlanskog saveta krajem 2003. godine i poetkom 2004. godine, naglasile su da, bez obzira na dalje odluke u pogledu bezbednosne situacije u Iraku, neposredan operativni prioritet Saveza ostaje uspeno sprovoenje zadataka preuzetih u avgustu 2003. godine pri preuzimanju komande nad Meunarodnim snagama za pomo bezbednosti (ISAF).

Omoguavanje efikasnog sprovoenja oba zadatka predstavlja preduslov za bilo koju dalju odluku o jaanju uloge Saveza kad je re o Iraku. Meutim, uloga Saveza u odnosu na stabilizacione napore u Iraku bie neprekidno preispitivana.

161


Suverenost je slubeno prenesena na iraku prelaznu vladu 28. juna 2004. godine, kada je zapoeo NATO-ov Istambulski samit. Na zahtev irake prelazne vlade i posle jednoglasnog prihvatanja Rezolucije1546 Saveta bezbednosti UN-a, u kojima se trai pomo meunarodnih i regionalnih organizacija za Multinacionalne snage u Iraku, lideri NATO-a su se dogovorili o pomoi prelaznoj vladi u obuavanju njenih snaga bezbednosti,dajui Severnoatlantskom savetu zadatak pronalaenja naina za realizaciju ove odluke. Posle razgovora s prelaznom vladom i posete irakog ministra spoljnih poslova NATO-u u julu 2004. godine, kao i irakog predsednika u septembru, odlueno je da NATO irakim bezbednosnim snagama obezbedi dalju pomo u opremi i tehnici.

Savet je odobrio formiranje NATO Misije za sprovoenje obuke (NATO Training Implementation Mission) u kojoj uestvuje 50 lanova vojnog osoblja sa zadatkom otpoinjanja obuke odabranog vojnog i civilnog irakog tabnog osoblja. Za razliku od operativnih misija u kojima uestvuju borbene snage, ova NATO misija obuke je drugaija jer se nalazi pod politikom upravom Severnoatlantskog saveta usko saraujui s irakim vlastima kao i sa Multinacionalnim snagama u Iraku pod vostvom SAD. Cilj misije je da pomogne irakoj prelaznoj vladi da to pre razvije adekvatne nacionalne strukture bezbednosti koje bi ubudue pruale zatitu irakom narodu. Bezbednost i zatitu misiji pruaju delom Multinacionalne snage, a delom NATO.

Posebni zadaci misije obuhvatali su formiranje aranmana za odravanje veza s irakom prelaznom vladom i sa Multinacionalnim snagama; saradnju s irakim vlastima na razvijanju efikasne bezbednosne organizacije, koja obuhvata obuku odabranog irakog tabnog osoblja u Iraku; pomo u izboru irakih kandidata za obuku izvan granica zemlje; i rad sa prelaznom vladom i Multinacionalnim snagama na razvijanju jo detaljnijih predloga za NATO obuku, konsultacije i saradnju. Obuka i mentorstvo za odabrano irako osoblje u Iraku, kao i razvijanje uloge u koordiniraciji nacionalnih ponuda za opremu i obuku, zapoeli su u avgustu 2004. godine.

Preimenovana NATO Misija za obuku (NATO Training Mission) je u nadlenosti amerikog generala, koji je takoe odgovoran i za poseban program obuke pod vostvom Multinacionalnih snaga. Na taj nain, on obezbeuje koordinaciju istovremeno zadravajui specifinost NATO-ovog programa. Sveobuhvatnu odgovornost nad programom ima Vrhovni savezniki komandant za operacije, sa seditem u SHAPE-u, koji posredstvom NATO Vojnog odbora odgovara Severnoatlantskom savetu. SHAPE ima podrku Saveznike komande za transformaciju u Norfolku (Virginia, SAD) koja je odgovorna za koordinaciju obuke izvan Iraka.

162


U septembru 2004. godine, NATO je, na osnovu zakljuaka i preporuka svojih vojnih funkcionera, najavio pomo u uspostavljanju irakog Centra za obuku, obrazovanje i doktrinu (Training, Education and Doctrine Centre) koji bi imao stalnu podrku NATO-a. Smeten u blizini Bagdada Centar je fokusiranna obuku irakih snaga bezbednosti u vetinama rukovoenja. On takoe obezbeuje pomo NATO-a pri koordinaciji obuke koju bilateralno pruaju razliite zemlje lanice, u Iraku i izvan njega.

U oktobru 2004. godine, Severnoatlantsk savet je odobrio Koncept operacija (Concept of Operations) kojim bi se poveala pomo NATO-a irakoj prelaznoj vladi u obuci njenih snaga bezbednosti i pri koordinaciji ponuda obuke i opreme. Koncept operacija postao je osnov znaajnog praktinog poveanja pomoi u okviru posebne NATO misije kao i osnov za razvoj detaljnog Operativnog plana (Operations Plan) koji je Severnoatlantski savet odobrio u novembru 2004. godine.

Poetkom novembra 2004. godine, 19 pripadnika irakog bezbednosnog osoblja uestvovalo je u osmodnevnom kursu obuke u NATO-ovom Centru za zdrueno ratovanje u Stavangeru (Norveka) ovo je bila prva aktivnost obuke voena izvan Iraka usklaena sa gore navedenim odlukama. U programu obuke uestvovali su vii vojni oficiri i civilno osoblje iz irakog Ministarstva odbrane i unutranjijh poslova. Program obuke je bio fokusiran na funkcionisanje operativnog komandovanja i sluio je kao pilot-projekt za dalju obuku u Iraku i izvan njega. Irake zahteve za daljom obukom koju organizuje NATO ili neka druga organizacija, usklauje NATO Centar za koordinaciju obuke i opreme (NATO Training and Equipment Coordination Centre). Ovaj centar sarauje sa slinim centrom u Bagdadu na usklaivanju zahteva irake vlade za obukom i opremom, uz podrku koju nudi NATO kao celina i njegove pojedinane zemlje lanice.

Na sastanku u Briselu u decembru 2004.godine, ministri spoljnih poslova NATO-a i formalno su odobrili proirenje NATO-ove pomoi obuavanja u Iraku. Shodno tome NATO Misija za obuku (NATO Training Mission) je poveana na 300 pripadnika osoblja za obuku i podrku, uz intenzivniju obuku i mentorstvo vieg irakog bezbednosnog osoblja.

163


POGLAVLJE 18ULOGA NATO-A U DARFURU

Zajedno sa Evropskom unijom, NATO od jula 2005. godine pomae Afrikoj uniji u proirenju mirovne misije u Darfuru (Sudan) sa pokuajem da se zaustavi stalno nasilje. Savez pomae Afrikoj uniji u vazdunom prebacivanju mirovnih snaga i civilne policije do ratom zahvaenih podruja, osigurava obuku snaga vodei multinacionalnu vojnu komandu i obraujui obavetajne podatke.

U aprilu 2005. godine, Afrika unija je zamolila NATO da razmotri mogunost pruanja logistike podrke misiji Afrike unije u Sudanu, ime bi misija proirila svoju operaciju u Darfuru i zaustavila kontinuirano nasilje. U maju 2005. godine, predsedavajui Komisije Afrike unije (Commission of the African Union) Alfa Umar Konare (Alpha Oumar Konar), kao prvi funkcioner Afrike unije, posetio je NATO i izneo detalje oko pomoi koju je zatraila Afrika unija. U junu, posle daljih konsultacija s Afrikom unijom, Evropskom unijom i Ujedinjenim nacijama, NATO je zvanino pristao da Afrikoj uniji prui podrku u vidu vazdunog transporta i obuke.

NATO-ov vazduni transport je krenuo 1. jula 2005. godine, a koordinie se iz Evrope. Posebna elija Afrike unije za vazduno kretanje (African Union Air Movement Cell), sa seditem u komadi Afrike unije u Adis Abebi (Etiopija), koordinie pokret dolazeih jedinica. I NATO i Evropska unija, uz liderstvo Afrike unije, osiguravaju eliji osoblje za podrku.

NATO takoe organizuje radionice sa temom izgradnje tabnih kapaciteta za oficire Afrike unije u okviru Komande rasporeenih integrisanih namenskih snaga (Deployed Integrated Task Force Headquarters) u Etiopiji.

Obuka se zasniva na planiranju na stratekom nivou i fokusira se na tehnologije i tehnike ime bi se uspostavila sveobuhvatna analiza I razumevanje Darfura, i prepoznala podruja gde primena mogunosti Afrike unije moe da utie i oblikuje operativno okruenje za spreavanje kriza. Posle zahteva Afrike unije podnetih 16. septembra 2005. godine, NATO je odluio da nastavi sa pruanjem pomoi obezbeujui vazduni transport i izgradnju kapaciteta.

164


Приручник за НАТО део 4

Documents